Pregled tržišta
Da li su mali investitori nadmudrili mešetare hedž fondova?
Pojavilo se ovih dana velika vest kako su mali investitori „šortovanjem“ na berzi uzeli ogromnu zaradu mešetarima sa Vol Strita.
Da li su mešetari sa Vol Strita glupi?
Pogledajmo šta se zaista dogodilo.
Prvo da objasnimo, da svi mogu da prate.
Evo primera koga sam dobio iz Kanade i koji dobro objašnjava šta se dogodilo.
Šta je to „šortovanje“ na berzi?
Pozajmite od prijatelja dizel „golf“ 1. januara i dogovorite se da mu ga vratite 1. jula i za to mu date 6000 evra. „Golf“ odmah prodate komšiji koji baš kupuje auto, recimo, za 5000 evra. Načuli ste da će zbog zagađenja biti uvedena zabrana vožnje dizel-automobila u centru grada, gde komšija živi. To se zaista dogodi u aprilu i vrednost dizelaša se prepolovi. Pošto svi počnu da ih prodaju, cena nastavi da pada i vi u junu ponudite očajnom komšiji da otkupite auto od njega za dve hiljade evra. Prvog jula vratite prijatelju automobil, na kome ste zaradili ukupno 3000 evra za svega 6 meseci.
Ovo je, uprošćeno, mehanizam skraćivanja akcija na berzi, s tim što se umesto dizel- automobila pozajmljuju i vraćaju akcije.
Kada je šortovanje ilegalno?
Ako vam je prijatelj iz gradske uprave javio da se sprema uredba o zabrani dizelaša i neko dokaže da ste tu informaciju imali pre nego što ste pozajmili auto, najverovatnije idete u zatvor.
To, jednostvano, nije dozvoljeno, jer ste imali privilegovanu informaciju.
Šta je to GameStop?
GameStop je lanac prodavnica video-igara, konzola i ostalih drangulija za gejming. Postoje od 1984. godine, ali u poslednje vreme im ne ide glatko jer se trgovina preselila onlajn. Sa svojih 5.509 prodavnica nisu zanemarljiva firma, ali su ih hedž fondovi prepoznali kao veoma ugrožene pandemijom i počeli da im skraćuju akcije. Kada taj pritisak krene neretko se vrednost akcija obori ispod realne cene, što su mnogi mali igrači na berzi primetili.
Šta je to Reddit?
Reddit je internet forum ili društvena mreža gde ljudi biraju temu o kojoj će se domunđavati. Recimo, vlasnici određene vrste foto-aparata razmenjuju slike, iskustva, savete, bilo koju temu možete da pokrenete na Reddit-u i naći će se neko da sa vama o tome razmeni mišljenje. Tako postoje i grupe za one koji trguju na berzi i jedna ekipa sa foruma počela je da priča o tome kako su neki veliki hedž fondovi odnosno investitori spustili vrednost GameStop-a ispod realne. Početkom aprila 2020. akcija je vredela 3,25 dolara. To znači da je svako mogao da se malo poigra njome za siću.
Kako je igra postala skupa?
Mali investitori dogovorili su se da masovno kupuju akcije i da tako iniciraju potražnju koja će akcijama podići cenu. Ideja je bila da cenu podginu iznad one po kojoj su hedž fondovi pozajmili akcije (i u to investirali milijarde dolara), što bi značilo da će izgubiti pare kada budu počeli da otkupljuju akcije kako bi ih vratili vlasniku po dogovoru.
Stvar se, međutim, otela kontroli. Akcije GameStop-a počele su naglo da rastu, onda su se hedž fondovi uplašili i počeli da ih kupuju kako bi smanjili štetu, što je stvorilo dodatnu potražnju, što je opet podiglo cenu, a što je stvorilo dodatnu nervozu, potražnju… i tako smo za samo nekoliko dana ove nedelje stigli do cene, u jednom trenutku, od 380 dolara za akciju.
Zamislite da ste u akcije GameStop-a kroz šortovanje investirali milijardu dolara dok su koštale desetak dolara, pre dve godine, sa idejom da ih kasnije otkupite upola cene i zaradite lepih 500 miliona dolara, a sada morate da ih otkupite po trideset puta višoj ceni?
Potencijalni gubici su ogromni.
Zašto je sve to zanimljivo?
Svako bi pomislio da se ekipa okupljena oko Reditt foruma WallStreetBets fino oparila, ali oni su umesto da akcije prodaju kada su bile najskuplje odlučili da ostanu u igri, i čak izgube novac držeći visoku cenu akcija, jer su želeli da kazne hedž fondove i ostale berzanske trgovce koji na akcijama malih investitora ili radnika zarađuju milijarde. S tim što će sada da ih izgube. Višestruko.
U međuvremenu, Reditt pritiskaju da zatvori ovaj forum i odmah je počela debata da li treba poništiti trgovinu i sprečiti propast nekoliko velikih fondova u koje su neki drugi ljudi (bogatiji) investirali svoj novac. Takođe, postavlja se pitanje da li će ovaj slučaj zaustaviti ili barem učiniti manje atraktivnim šortovanje kao način trgovanja akcijama ili mešetarenja.
Da li je sve tačno?
Sve deluje kao filmska priča u kojoj su mali investitori nadmudrili mešetare sa Vol Strita, ali, nažalost, to nije tako.
Sve je namešteno.
Trgovina malih investitora preko novih aplikacija je dostigla u 2020. godini – 1.000 milijardi dolara.
Odakle malim investitorima taj novac?
To je pomoć koju je FED štampao i ubacio u sistem da pomognu građanima u pandemiji, jer su ostajali bez posla.
Mešetari sa Vol Strita su ponudili mogućnost da se mali invetitori kockaju u kazinu na finansijskom tržištu, preko ponuđenih aplikacija.
Tako je smišljeno „skraćivanje akcija“.
Akcije američke kompanije Herz, koja je u maju 2020. godine podnela zahtev za bankrot, skočile su već u junu za 1.500%, jer su mali investitori počeli da ulažu.
Ludilo kockanja je zahvatilo male investitore.
Izgledalo je da su mali investitori, njih 15 miliona, nadmudrili mešetare sa Vol Strita.
Ali, to je bio samo privid.
Igra.
Vol Strit nije glup.
Suštinu treba da tražimo u poslovnim vezama, koje mali investitori ne vide, između operatera platformi aplikacija za trgovanje i hedž fondova.
Hedž fondovi su vlasnici tih operativnih platformi.
Recimo, vlasnici 26% akcija GameStop-a su BlackRock i Fidelity koji imaju 10.000 milijardi dolara kapitala.
RobinHood sada vredi preko 11 milijardi dolara i sprema IPO, a glavni savetnik mu je – Goldman Sachs!
O čemu se zapravo radi?
Od krize 2007/08., globalni finansijski sistem održava se u životu samo kontinuiranim injekcijama novca i istovremenim smanjenjem kamatnih stopa. Budući da su kamatne stope sada dostigle nulu, u budućnosti ostaje samo injekcija novca.
Do sada su ih centralne banke uvodile u novčani ciklus u obliku takozvanih „paketa pomoći“. To se promenilo u proteklih godinu dana. Zbog pandemijskih mera, države su vršile sve veće isplate pomoći običnim građanima. Na primer, u Sjedinjenim Državama vlada je izdavala čekove na 600 dolara nedeljno.
Istovremeno, glavni finansijeri sponzorisali su reklamne kampanje za nove trgovinske platforme, pa je značajan deo državnih plaćanja otišao pravo u špekulacije i podstakao finansijska tržišta. Ovaj trend trebalo bi da se još više podstakne u SAD ove godine: administracija Bajdena planira mesečne isplate u iznosu do 2.000 dolara za ukupno skoro 100 miliona američkih građana.
Jasno rečeno, ovo znači: Platforme za trgovanje poput RobinHood-a i WallStreetBets-a nikako nisu tu da pokrenu revoluciju na Vol Stritu i dovedu velike igrače u poslu u ozbiljne probleme. Suprotno tome, oni su sastavni deo ogromne novčane mašine kojom dominira Vol Strit. Vaš zadatak je da apsorbujete novac koji je država generisala u interesu digitalno-finansijskog kompleksa i da ga usmerite direktno u finansijski kazino kako bi nesmetano kockanje naših dana moglo nesmetano da se nastavi – i sigurno ne u korist rojeva malih investitora.
Branko Dragaš
Investicioni bankar