Pregled tržišta
Svet
Haos je neizbežan na svetskim finansijskim tržištima. Centralne banke vode potpuno pogrešnu monetranu politiku i dolivaju ulje na upaljene inflatorne vatre. Sada je realan i konkretan finansijski slom tržišta.
Sve stvari su, nažalost, tako nameštene, centralizovane i veštački postavljene, štampanjem falsifikovanih papirnih valuta, da, na kraju, moraju da rezultiraju potpunim uništenjem fiat valuta.
Bez obzira da li će 2023. doneti više kvantitativnog zatezanja, ili rezignirano i panično okretanje kvantitativnom popuštanju, krajnji rezultat je isti: haos u ovom ili onom obliku je iza ugla.
Ili trpimo 1) deflacionu imploziju globalnih rizičnih sredstava i ekonomija, ili 2) inflatornu predaju kvantitativnom popuštanju koji više uništava valutu.
Dva otrova na delu.
SAD
Mesečni federalni deficit iznosio je rekordnih 249 milijardi dolara u novembru, što je 57 milijardi dolara više nego u istom mesecu prošle godine.
Prema novom izveštaju kompanije City Global Wealth Investments, SAD će verovatno pasti u „blagu” recesiju sledeće godine, u kojoj će nezaposlenost biti na vrhu od 5%.
Grupacija je u svom najnovijem izveštaju o izgledima objavljenom ove nedelje navela da bi privreda mogla da izgubi oko 2 miliona radnih mesta 2023. godine, pošto se stopa nezaposlenosti popne na 5,25%.
Od januara do septembra, bogatstvo američkog domaćinstva palo je za neverovatnih 13.500 milijardi dolara.
Deo razloga što se ovo dešava je taj što vrednosti kuće počinju da padaju prilično brzo.
Još više će pasti ako Federalne rezerve nastave da povećavaju kamatne stope.
Potrošačkih cena u SAD, koje su naglo i šire pale u odnosu na prethodnu godinu sa 7,7% na 7,1% (ekp 7,3%) nego što je tržište očekivalo. Ali, to su zvanični podaci, koji su vrlo problematični.
Cene povrća su u novembru skočile 38,1%, dok su u odnosu na prošlu godinu novembar skočile -80,6%.
Cena jaja su porasle u novembru 26%, ali rast u odnosu na novembar prošle godine je – 244%.
Nedavno istraživanje o suši koju je sprovela Američka federacija biroa za farme od više od 650 farmera u 15 zapadnih država pokazalo je da je 74% zabeležilo smanjenje žetve, a 42% je bilo primorano da promeni useve.
Proizvođačke cene su porasle za 0,3% m/m do novembra (ekp 0,2%) nakon 0,3% prethodno (revidirano sa 0,2%). Na godišnjem nivou, ovo se pretvorilo u povećanje od 7,4% (ekp 7,2%) sa 8,1% ranije (revidirano sa 8,0%). Prema privremenim proračunima, indeks poverenja potrošača koji je pročitao Univerzitet u Mičigenu porastao je sa 56,8 na 59,1 poena u decembru.
Maloprodaja u novembru neočekivano je pala za 0,6% m/m (-0,1% prognoza) nakon +1,3% ranije. Na godišnjem nivou, došlo je do povećanja od 6,93% nakon 8,11% ranije. Industrijska proizvodnja je pala za 0,2% m/m do novembra (ekp +0,1%) nakon -0,1%. U odnosu na prethodnu godinu, došlo je do povećanja od 2,51% nakon 3,34%. Iskorišćenost kapaciteta je porasla na 79,7% (79,8% prognoza) sa 79,9% ranije.
Njujorški Fed Manufacturing Indeks je u decembru pao sa 4,50 na -11,20 poena (prognoza -1,00). Poslovni indeks Filadelfije Fed porastao je sa -19,4 na -13,8 poena u decembru (očekivanje -10,0). Zahtevi za nezaposlene od 10. decembra iznosili su 211 hiljada (predviđeno 230 hiljada) sa 231 hiljada ranije (revidirano sa 230 hiljada).
Američke nekretnine trenutno doživljavaju još oštriju korekciju nego 2007. Cene padaju brzinom koja nije viđena od posleratnog perioda:
Ovaj pad cena prati istorijski pad broja prodaja, od -36,7% u odnosu na prošlu godinu:
Šok izazvan rastom kamatnih stopa već je uticao na cene, ali i na broj nekretnina stavljenih na prodaju, koji se udvostručio za samo nekoliko meseci:
Državne obveznice će da dožive svoj najniži nivo od 1701. godine.
Najveći kreditori SAD u oktobru 2022. godine.
FED
Desilo se ono što smo predvideli.
Federalne rezerve SAD podigle su referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena!
Nakon rezultata decembarskog sastanka, Sistem federalnih rezervi SAD (FRS) je podigao osnovnu kamatnu stopu za 50 baznih poena – na nivo od 4,25-4,5% godišnje, navodi regulator u saopštenju za javnost. Ova odluka je doneta nakon četiri povećanja za 75 bp.
Federalne rezerve seju seme za svoju digitalnu valutu centralne banke (CBDC). Možda se čini da je svrha CBDC-a da olakša transakcije i poboljša ekonomsku aktivnost, ali CBDC-ovi su prvenstveno namenjeni jačanju vladine kontrole nad pojedincima. Ako bi se implementirao CBDC, centralna banka bi imala pristup svim transakcijama pored toga što bi mogla da zamrzne sve vaše račune.
Možda zvuči distopijski – nešto što bi radile samo totalitarne vlade – ali nedavno je bilo slučajeva smrzavanja u Kanadi i Brazilu. Pored toga, CBDC bi vladi dao moć da odredi koliko osoba može da potroši, postavi datume isteka za depozite, pa čak i da kazni ljude koji su uštedeli novac.
Rat protiv gotovine je takođe razlog zašto vlade žele da implementiraju CBDC. Kraj gotovine bi značio manje privatnosti za pojedince i olakšao bi centralnim bankama održavanje monetarne politike negativnih kamatnih stopa (pošto pojedinci ne bi mogli da povlače novac iz komercijalnih banaka da bi izbegli gubitke).
Kada CBDC bude uspostavljen, umesto da depozit bude odgovornost komercijalne banke, depozit bi bio odgovornost centralne banke.
A Sjedinjene Države se spremaju da osnuju sopstveni CBDC. Prvi korak je napravljen u avgustu, kada je Fed objavio svoj „FedNov“. „FedNov“ će biti sistem trenutnog plaćanja i očekuje se da će biti pokrenut između maja i jula 2023.
„FedNov” je praktično identičan brazilskom „PIKS-u”. „PIKS“ je predstavila Centralna banka Brazila (BCB) u novembru 2020. To je zgodan sistem trenutnog plaćanja (pomoću mobilnih uređaja) bez korisničkih naknada i poznat po svojoj sigurnosti korišćenja.
Godinu dana nakon lansiranja, „PIKS” je već imao 112 miliona registrovanih ljudi, nešto više od polovine brazilske populacije. Naravno, prevare i prevare se dešavaju na „PIKS-u“, ali većina su prevare socijalnog inženjeringa, a ne sistemske mane; odnosno, to su prevare koje iskorišćavaju nedostatak znanja javnosti o „PIKS“ tehnologiji.
Pored toga, njujorški Fed je nedavno pokrenuo dvanaestnedeljni pilot program sa nekoliko komercijalnih banaka kako bi testirao izvodljivost CBDC-a u Sjedinjenim Državama. Program će koristiti digitalne tokene za predstavljanje bankarskih depozita. Institucije uključene u program će sprovesti simulirane transakcije kako bi testirale sistem. Prema Rojtersu, „pilot [program] će testirati kako banke koje koriste digitalne tokene dolara u zajedničkoj bazi podataka mogu pomoći da se ubrzaju plaćanja“.
Potrošački krediti.
Korporativni krediti
Ministarstvo finansija SAD je već navelo iznos zaduživanja koji je potreban za narednih 6 meseci – 1.300 milijardi dolara, indirektno implicirajući da će se federalni deficit (na godišnjoj osnovi) udvostručiti za taj period.
Stezanjem ponude novca (kvantitativno zatezanje) radi „borbe protiv inflacije“, Pauel je smanjio rast ponude M2 (tj. potrebna likvidnost, donja linija ispod) sa 25% na u osnovi 0% – i sve što treba da pokaže za svoj linearni „rat” protiv inflacije je pogrešno prijavljen pad inače pogrešno prijavljene i lažne stope CPI sa 8% na 7,1%. To je ono što istoričari nazivaju „pirоvom pobedom“:
Federalni deficiti SAD rastu daleko većim stopama od rasta svetskog BDP-a, što znači da matematički, empirijski, objektivno i iskreno nema dovoljno prirodne potražnje za očajničkim dugovanjima Ujka Sema da se „kupe“ osim ako Fed ponovo ne zapali štampač novca (tj. „pivots“) da apsorbuju/kupe isto. Ako ne, obveznice će bukvalno propasti, a relativno jak i otrovan USD će se pomeriti fatalno i naglo više zajedno sa rastućim prinosima/stopama.
EU
Korupcija u Evropskom parlamentu od strane Katara: uhapšeno 5 osumnjičenih, svi na levoj strani i aktivni u nevladinim organizacijama, uključujući potpredsednika PS, 600.000 evra u gotovini. Katar uz pomoć EU osvaja Svetsko prvenstvo u korupciji.
ECB
ECB je povećala ključnu kamatnu stopu i investicionu kamatnu stopu za 0,50% na trenutno 2,50% odnosno 2,00% i najavila dalja povećanja kamatnih stopa. Devizne rezerve su u novembru iznosile 1.115,1 milijardu evra, nakon 1.111,8 milijardi evra ranije.
Predsednica ECB Lagard bi na sastanku ECB napravila kompromis kako bi obezbedila većinu za odluku o stopi, usporavajući tempo povećanja stopa, ali obećavajući dalje pooštravanje. Lagardova je rekla da očekuje još jedno povećanje kamatne stope od 0,50% na sledećem sastanku ECB.
Od marta bilans će biti smanjen za 15 milijardi evra mesečno.
Ovo je zakasnilo. Kao što grafikon u nastavku pokazuje, višak likvidnosti ECB (neiskorišćen) je polovina ukupnog bilansa stanja.
ECB je najavila da će u martu sledeće godine početi da gasi svoj gigantski portfelj hartija od vrednosti, koji je izgradila kupovinom obveznica u poslednjih nekoliko godina. Od marta do juna smanjiće portfelj obveznica stečenih u okviru svog programa kupovine (APP) pokrenutog tokom krize evra za 15 milijardi evra mesečno. Pored toga, otplate iz programa više se ne smeju u potpunosti ulagati u kupovinu novih obveznica. Centralna banka će naknadno odlučiti po kojoj stopi će se smanjenje ukupne aktive nastaviti nakon juna.
Rusija
Potrošačke cene su porasle za 0,4% m/m (ekp 0,4%) do novembra nakon 0,2% ranije. U poređenju sa prethodnom godinom, došlo je do povećanja od 12,0% (prognoza od 12,0%) nakon 12,6% ranije.
Povećane devizne rezerve Od 9. decembra 2022. devizne rezerve su porasle sa 571,3 milijarde dolara na 576,5 milijardi dolara.
Velika Britanija
Stopa nezaposlenosti koju je izračunala MOR povećala se prema očekivanjima sa 3,6% na 3,7% u oktobru kao mesecu izveštavanja.
Kao što se i očekivalo, Banka Engleske povećala je ključnu kamatnu stopu za 0,50% na 3,50%. Neočekivano, dva od devet donosilaca odluka glasala su za ne povećanje stope. GfK indeks potrošačke klime se neznatno poboljšao sa -44 na -42 poena u decembru.
Nemačka
Veleprodajne cene su pale za 0,9% m/m do novembra nakon -0,6% ranije. Međugodišnje, 14,9% bilo je najmanje povećanje od septembra 2021. (13,2%) nakon 17,4%.
Bundesbanka očekuje ekonomski pad u Nemačkoj u narednoj godini i visoke stope inflacije posle 2023. godine. „Ekonomska proizvodnja će se verovatno u početku smanjiti, ali očekujemo postepeni oporavak od druge polovine 2023. godine“, rekao je u petak predsednik Bundesbanke Joahim Nagel, objašnjavajući najnovije prognoze centralne banke. Međutim, energetska kriza povećava inflaciju u Nemačkoj.
Nakon rasta od 1,8 odsto u tekućoj godini, stručnjaci Bundesbanke očekuju pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Nemačkoj za 0,5 odsto u 2023. godini.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, skoro 13 miliona ljudi imigriralo je u Nemačku od 2015. godine. U istom periodu (bez 2022.) Nemačku je napustilo 7,9 miliona ljudi.
Većina tražilaca azila koji dolaze u Nemačku potpuno su nepodobni za tržište rada. Umesto toga, „mnogi migranti povećavaju statistiku kriminala“ i „puni redove primaoca socijalne pomoći“, piše list. Savezna vlada nema plan da zaustavi neuspeh imigracije.
Francuska
Prema grupi Grain de Ble, 80% francuskih zanatskih pekara trenutno nema koristi od tarifnog štita. Stoga je 8 od 10 kompanija u opasnosti od zatvaranja 2023.
Penzijski sistem se urušava.
Gubitak ⅔ obveznika doprinosa ubrzava neizbežni kolaps penzionog sistema. Broj saradnika je pao sa 3 miliona na 1 milion za 40 godina.
1975. godine imali ste više od 3 miliona doprinosa na 1 penzionera, dok 2015. godine imate samo 1 milion doprinosa na 1 penzionera.
Prema COR-u (Pension Guidance Council), više od 330 milijardi evra, ili približno 14% BDP-a, svake godine se posvećuje finansiranju penzija.
Država više neće moći da izdržava francuske penzije.
Indeks poslovne klime za privredu u celini ostao je nepromenjen na 102 poena u decembru. Indeks proizvodnje ostao je na 101 poen (prognoza 100).
Švajcarska
Kako se očekivalo, Švajcarska narodna banka je povećala ključnu kamatnu stopu za 0,50% na 1,00%.
Španija
Od oktobra industrijska proizvodnja je porasla za 2,5% međugodišnje (2,8% prognoza) nakon 3,6% ranije.
Austrija
Od oktobra, industrijska proizvodnja je porasla za 3,9% međugodišnje nakon 5,9% ranije (revidirano sa 6,9%).
Grčka
Od oktobra, industrijska proizvodnja je pala za 2,5% međugodišnje nakon -1,2% ranije (revidirano sa -1,1%).
Japan
Proizvođačke cene su porasle za 0,6% m/m (ekp 0,5%) do novembra nakon 0,6% ranije. Na godišnjem nivou, povećanje je bilo 9,3% (8,9% prognoza) nakon 9,1% ranije.
Indija
Činilo se da je indijska ekonomija usporila, a ne ubrzala prošlog meseca, pošto su visokofrekventni indikatori koje je pratio Blumberg signalizirali pogoršanje poslovne i potrošačke aktivnosti.
Izvoz, ključna poluga rasta u protekloj godini, bio je među tri od osam pokazatelja koji su imali loš učinak. Ostalo je bilo nepromenjeno.
Potrošnja električne energije, koja se široko koristi za merenje potražnje u industrijskom i proizvodnom sektoru, bila je slaba, sa vršnom potrošnjom prošlog meseca koja je porasla na 162 gigavata sa 155 gigavata u oktobru. Stopa nezaposlenosti u Indiji porasla je na 8%, prema podacima Centra za praćenje indijske ekonomije Pvt.
Iako MMSP čine oko 45% ukupne proizvodnje Indije i doprinose oko 30% njenom BDP-u, pristup obrtnom kapitalu ostaje uporan izazov za ovaj novi pokretač rasta indijske privrede. Ovo je sada pogoršano povećanim pritiscima na obrtni kapital uglavnom zbog povećanja potraživanja izazvanog višim cenama robe i dužim od uobičajenih ciklusa plaćanja i gotovine.
Turska
Skladišta prirodnog gasa u Turskoj su 100 posto popunjena zahvaljujući gasu koji se snabdeva preko sedam cevovoda, rekao je visoki zvaničnik korporacije Petroleum Pipeline Corporation (Botas).
Zvaničnik Botaš-a je takođe rekao da se prirodni gas prodaje domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima (MSP) ispod svoje cene i da je subvencionisana stopa oko 70 odsto.
Subvencije prirodnog gasa za domaćinstva i mala i srednja preduzeća dostići će 175 milijardi turskih lira i 30 milijardi lira od decembra, respektivno, a ovaj ukupan iznos od 205 milijardi lira će namiriti trezor.
Saudijska Arabija
Prema konačnom proračunu, BDP je porastao za 8,8% na godišnjem nivou u trećem kvartalu 2022. (preliminarni podatak: 8,6%).
Ukrajina
BDP pao je za 30,8% međugodišnje u Q3 2022. nakon -37,8% prethodno u Q2 2022. Potrošačke cene su porasle za 21,7% na međugodišnjem nivou u novembru nakon 20,1% u prethodnom periodu.
Kompanije
Investitori su zabrinuti zbog pogrešnih faktora dok berza ulazi u svoje poslednje poglavlje medveda, navodi Morgan Stanley.
Kompanija kaže da je povećana inflacija i kako Federalne rezerve reaguju na tekuće izveštaje o indeksu potrošačkih cena.
Umesto toga, investitori bi trebalo da se fokusiraju na nadolazeći pad korporativnih zarada.
U dramatičnom preokretu događaja, Tviter anketa njenog vlasnika Elona Maska u ponedeljak je otkrila da neverovatnih 58 odsto onih koji su glasali želi da on podnese ostavku na mestu generalnog direktora platforme za mikro blogove, a trenutno se suočava sa bezbroj problema u rasponu od zabrana novinara i drugih platformi društvenih medija usred Teslinog skakanja.
Samo 43 odsto pratilaca želi da bude izvršni direktor Tvitera, posao koji mu je stvorio razne probleme.
Musk je započeo anketu pitajući korisnike da li treba da napusti funkciju Tvitera i takođe je uverio da će se pridržavati rezultata ankete.
Akcije
Nedelja u kojoj su akcije imale veliki pad, zbog podizanja kamatne stope FED-a za 0,50%.
DOWJ – 32.959
DAX – 13.954
S&P 500 – 3.838
NASDAQ 100 – 10.615
Podsećanje, drastičan pad akcija DOWJ 1929-1932.
U toku te tri godine berza je izgubila 90% svoje vrednosti pre kolapsa.
Ne smemo ovo da zaboravimo, jer će to sada morati da se ponovi.
Balon akcija je prenaduvan i mora da pukne.
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata oscilira na više, ali i dalje nisko 1.791 $ / uncu.
Zlato je u ponedeljak ojačalo iznad 1.790 dolara za uncu nakon što je poraslo za skoro 1% na prethodnoj sesiji, uglavnom zbog nedavne slabosti dolara dok su investitori nastavili da razmišljaju o putu povećanja stope Federalnih rezervi i šansi da bi to moglo da odvede najveću svetsku ekonomiju u recesiju. U međuvremenu, metal je prošle nedelje bio pod pritiskom nakon što su Federalne rezerve donele umerenije povećanje stope od 50 baznih poena, iako su predviđale terminalnu stopu od 5,1% sledeće godine, više nego što je ranije naznačeno. Evropska centralna banka je sledila taj primer, podigavši referentnu stopu za 50 baznih poena i signalizirajući još povećanja u nastojanju da se inflacija svede na održiv nivo. Monetarne vlasti u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Norveškoj i Filipinima takođe su prošle nedelje dodatno pooštrili politiku.
Centralne banke su akumulirale 399,3 tone zlata u periodu jul-septembar, četiri puta više nego prethodne godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ova cifra predstavlja značajan skok sa 186 tona u prethodnom kvartalu i 87,7 tona u prvom kvartalu 2022. godine, dok samo ukupan iznos od godine do danas premašuje zbir svih godina od 1967. godine.
Centralne banke Turske, Uzbekistana i Indije prijavile su kupovinu od 31,2 tone, 26,1 tone i 17,5 tona, respektivno. Problem je, kako smo izračunali početkom novembra, što ove količine iznose samo oko 90 tona – „Tako da nije jasno ko je kupio preostalih 300 neto tona.“
Kina je preduzimala slične korake u prošlosti. Nakon što je ćutao od 2009. godine, Peking je iznenadio tržište 2015. otkrivši povećanje svojih zlatnih rezervi od oko 600 tona. A onda nije prijavljena nikakva aktivnost od septembra 2019.
„Kina je verovatno kupila značajnu količinu zlata od Rusije“, rekao je tržišni analitičar Itsuo Tošima. Prema njegovim rečima, zlatna sredstva kupljena od Centralne banke Ruske Federacije iznosila bi više od 2.000 tona.
Danas još uvek ne znamo da li je Rusija prodala deo svog zlata Kini. Međutim, možemo sa sigurnošću reći da Rusija prodaje zlato poslednjih meseci, nakon što su njene rezerve dostigle maksimum u 2020.
Verna svojoj staroj praksi da godinama skriva svoje poslovanje i tek postepeno otkriva nagomilane količine, kineska centralna banka je upravo otkrila kupovinu 32 tone u novembru, prema podacima objavljenim na njenom sajtu.
Time su njene zvanične rezerve dostigle 1.980 tona (ili 63,67 miliona unci), što je šesta najveća zaliha zlata koju drži centralna banka. Kina ima još dug put da sustigne SAD. Čak i ako se tome dodaju ruski fondovi, dve zemlje i dalje ne bi bile najveći svetski vlasnici zlata.
Kada se slab ekonomski rast pretvori u globalnu recesiju, nova finansijska panika će biti na pomolu. U tom trenutku, sam dolar može prestati da bude sigurno utočište, posebno imajući u vidu agresivnu upotrebu sankcija od strane Sjedinjenih Država i želju velikih ekonomija poput Kine, Rusije, Turske i Indije da izbegnu sistem američkog dolara ako je moguće. Kada nastupi panika i kada se dolar više ne smatra pouzdanim, svet će se okrenuti zlatu. Frustracija bočnim kretanjem cene zlata je razumljiva. Ali iza zavese sprema se nova kriza likvidnosti. Zlato bi trebalo da raste. Uslovi ponude i tražnje pogoduju rastu cene zlata. Globalna proizvodnja zlata ostala je relativno konstantna u proteklih šest godina. Tokom istog šestogodišnjeg perioda, kada je globalna proizvodnja bila stabilna, centralne banke su povećale svoja zvanična ulaganja za 6%. Kina je nabavila 1.400 tona zlata u poslednjih dvanaest godina (to je zvanična cifra; nezvanično verovatno ima mnogo više). Rusija je u istom periodu nabavila 1.500 tona. Drugi veliki kupci su Poljska, Turska, Iran, Kazahstan, Japan, Vijetnam i Meksiko. Od sada centralne banke Višegardske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) kupuju zlato. Zanimljivo je da individualni investitori u SAD i Evropi i dalje izgledaju ravnodušni prema zlatu kao monetarnoj imovini. U teoriji, centralne banke su u najboljoj poziciji da znaju pravo stanje globalnog monetarnog sistema. Ako centralne banke kupe sve zlato koje mogu čvrstim valutama (dolarima ili evrima), nije jasno šta maloprodajni investitori čekaju.
Da li će 2023. biti godina kada će zlato dostići 3.000 dolara? Ole Hansen, viši strateg za robu u danskoj Sakso banci, veruje da bi se to moglo dogoditi kada tržišta shvate da će globalna inflacija ostati visoka uprkos monetarnom pooštravanju. Verujem, kao što sam ranije rekao, da bi zlato moglo da ide i do 4.000 dolara.
Ako se Rusija suprotstavi vezivanju od 60 dolara tako što će ponuditi dva barela nafte za gram zlata, cena zlata će se udvostručiti. Rusija će prestati da proizvodi naftu, ali će se postarati da postoji dovoljna potražnja da proizvodnja ne stane. Takođe bi osiguralo da više nafte teče u Evropu nego u SAD preko Indije. I što je najvažnije, povećanje zlata sa 1.800 dolara na skoro 3.600 dolara povećalo bi vrednost ruskih zlatnih rezervi i njene proizvodnje zlata u zemlji iu nizu zemalja Afrike.
Srebro
Srebro i dalje nisko i nepromenjeno – 23,00 $ / unca.
Fjučersi na srebro su sredinom decembra porasli na 24 dolara po unci, što je najviše za skoro osam meseci, zbog očekivanja veće potražnje i manje ponude. Hladnija od očekivane inflacije u SAD povećala je nadu da bi Federalne rezerve uskoro mogle okončati svoj ciklus pooštravanja, podstičući dalju potražnju za plemenitim metalima. U međuvremenu, zalihe COMEX-a u Njujorku su pale za 70% u poslednjih 18 meseci na nešto više od milion tona. Takođe, zalihe Londonskog udruženja za tržište poluga su pale 10. mesec zaredom na rekordno niskih 27,1 hiljada tona u novembru.
Nafta
Cena nafte je malo porasla u odnosu na prošlu nedelju na 79,74 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent porasli su u ponedeljak iznad 80 dolara po barelu, prekinuvši dvodnevni pad pošto su kineske vlasti obećale da će povećati potrošnju na ključnom sastanku ekonomske politike, što je izazvalo nadu o većoj potražnji za energijom u najvećem svetskom uvozniku sirove nafte. Dodatno bikovskom raspoloženju, Bajdenova administracija kreće na dopunjavanje američkih rezervi za vanredne situacije počevši od kupovine po fiksnoj ceni od 3 miliona barela, nakon godinu dana neviđenog oslobađanja iz strateških rezervi kako bi se suprotstavila rastućim troškovima energije. Granica cena koju su Grupa sedam i Evropska unija nametnule ruskoj nafti takođe do sada nije uspela da poremeti tokove, a najveći kupac Indija kaže da ne očekuje probleme. U međuvremenu, strahovi od globalne recesije nastavljaju da opterećuju tržišta roba jer su centralne banke u velikim ekonomijama spremne da dodatno pooštre politiku.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa – 5,93 $ – TTF -1.100 evra.
Holandski fjučersi prirodnog gasa pali su na ispod 110 evra/MWh u trećoj nedelji decembra, najniže u mesecu, i nakon pada od 17% u prethodnoj nedelji, jer su zabrinutosti oko zaliha smanjene nakon što je došlo do prvog hladnog udara u Evropi kraj i industrijska potražnja će pasti tokom perioda praznika. U međuvremenu, skladište gasa u EU je 17. decembra bilo na 84,2% kapaciteta, podstaknuto rekordnim uvozom LNG-a za ovo doba godine i povećanjem snabdevanja energijom vetra u Nemačkoj i dostupnošću nuklearne energije u Francuskoj. Istovremeno, skoro 700 milijardi evra vladine podrške kompanijama i domaćinstvima pomoglo je u upravljanju energetskom krizom koja je pogodila Evropu otkako je Rusija napala Ukrajinu. Na političkom frontu, očekuje se da će se lideri EU u ponedeljak konačno dogovoriti o ograničenju cene gasa od 188 € / MWh nakon višemesečnih pregovora.
Ugalj
Cena u neznatnom porastu na 405 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu, merilo za region sa najvećim potrošačima u Aziji, premašili su vrednost od 400 dolara po toni, više od 150% iznad prošlogodišnjeg nivoa, uz izglede za nastavak snažne potražnje i ograničene ponude. Natprosečna potražnja iz Evrope zbog straha od nestašice prirodnog gasa za proizvodnju električne energije, zajedno sa naglo rastućim uvozom termalnog uglja iz Indije, pošto je potražnja za električnom energijom porasla zbog toplotnog talasa i porasta ekonomske aktivnosti, guraju cene na više. Povrh toga, sezonski porast proizvodnje na ugalj tokom zime ojačao je ovaj pogled na solidnu globalnu potražnju. Na strani ponude, vlažno vreme i poplave koje je u Australiju doneo fenomen La Ninja pogodili su proizvodnju uglja za rudare, uključujući Glencore, BHP i Anglo-American. Kao rezultat toga, australijski izvoz termalnog uglja će ove godine verovatno pasti za 13 miliona tona na 183 miliona. U septembru su cene uglja dostigle rekordni maksimum od oko 450 dolara po toni.
Aluminijum
Cena aluminiijuma blago pala – 2.392 $ / t.
Bakar
Cena bakra na – 8.266,50 dolara.
Fjučersi na bakar su pali na nivo od 3,7 dolara po funti, lebdeći čvrsto ispod jednomesečnog maksimuma od 3,9 dolara dotaknutog 14. decembra, pošto su sve veće zabrinutosti za globalnu recesiju ometale očekivanja tražnje.
Glavne centralne banke dale su jastrebove poglede na monetarnu politiku kako bi obuzdale inflaciju, dok su rastući broj slučajeva Covida od strane najvećeg potrošača Kine predviđao poteškoće sa ponovnim pokretanjem poslovanja, uprkos ublaženim pravilima karantina. Ipak, pretnje globalnom snabdevanju ublažile su povlačenje cena jer je niža proizvodnja u Južnoj Americi nastavila da izaziva zabrinutost zbog nestašice.
Proizvodnja od najvećeg proizvođača Čilea pala je za 6,7% u prva tri kvartala godine, dok su protesti protiv mina u Peruu gušili aktivnost. Trgovac robom Trafigura upozorio je da su globalne zalihe bakra pale na rekordno niske nivoe, pri čemu su trenutne zalihe dovoljne da opskrbe svetsku potrošnju za samo 4,9 dana.
Pšenica
Cena pšenice nastavila da pada 296,50 evra.
Fjučersi na pšenicu u Čikagu su pali na 7,2 dolara po bušelu, približavajući se najnižem nivou u 14 meseci od 7,05 dolara koji je dotaknut 6. decembra, pošto su isporuke žitarica iz ključne ukrajinske luke Odesa nastavljene nakon što su obustavljene ranije ove nedelje zbog vazdušnih napada ruskih snaga.
Pored povećanja ponude, nastavak trgovine ublažio je zabrinutost da bi napad ugrozio budućnost prodaje velikog izvoznika Ukrajine nakon nedavno potpisanog proširenja sporazuma koji garantuje trgovinski koridor za brodove koji prevoze pšenicu iz crnomorskih luka.
Znaci slabe tražnje i velike ponude drugih proizvođača takođe su uticali na cene. Izveštaj USDA VASDE revidirao je svoje projekcije potrošnje naniže za 1,6 miliona tona na 789,5 miliona za taj period, uglavnom zbog manje hrane i preostale upotrebe u EU i Ukrajini.
Kukuruz
Cena u blagom rastu – 646,96 $.
Fjučersi na kukuruz su dostupni za trgovanje u Čikaškom trgovačkom odboru (CBOT®) koji je osnovan 1848. godine i predstavlja vodeću berzu fjučersa i fjučers opcija. Više od 3.600 članova/akcionara CBOT-a trguje sa 50 različitih fjučersa i opcija na CBOT-u putem otvorene aukcije i elektronskim putem. Najveći izvoznici kukuruza su Sjedinjene Države, Argentina, Brazil, Ukrajina i Francuska. U 2020. pet njih je ostvarilo više od 75% ukupne prodaje.
Drvo
Dalji pad na – 372,70 $.
Fjučersi za drvo u Čikagu dostigli su dno oko 400 dolara za hiljadu stopa daske, što je pad za više od 70% u odnosu na njihov martovski maksimum od oko 1.450 dolara, pošto su više kamatne stope nastavile da smanjuju aktivnost nekretnina.
Agresivni ciklus zaoštravanja Federalnih rezervi nakratko je gurnuo 30-godišnje hipotekarne stope na nivoe koji nisu viđeni od 2001. godine, što je dovelo do sporije izgradnje kuća i pogoršanja raspoloženja među građevinskim radnicima. Ipak, niske zalihe i smanjena proizvodnja su postavili donji prag cena.
Rat u Ukrajini i pooštravanje sankcija Rusiji i njenom savezniku Belorusiji, na koje otpada više od 10% svetskog izvoza drvne građe, smanjili su globalne zalihe. Istovremeno, niz ograničenja u pilani, sa Interforom, Canforom i West Fraser Timberom koji su najavljivali smanjenje, dodatno je povećao zabrinutost zbog ograničenih zaliha.
Dolar
Dolar nepromenjeno na – 1,0598 prema evru.
Rublja
Nastavlja da pada – 72,7518.
Blagi pad rublje prema dolaru na – 67,7216
Kriptovalute
Bitcoin blagi pad – 16.668 dolar.
Ethereum u padu na – 1.178 dolara.
Kretanje bitcoina i akcija.
Bez obzira koliko ste za ili protiv BTC-a, ova „kovanica“ je definitivno i dalje važna kao klasa imovine i tržišni indikator.
Ministarstvo pravde SAD istražuje kripto berzu Binance zbog kršenja pranja novca, javio je Rojters u ponedeljak.
Izveštaj kaže da je Binance 2022. godine obradio preko 10 milijardi dolara nezakonitih plaćanja.
Branko Dragaš
Investicioni bankar