Pregled tržišta
Svet
Sa globalnim bankarskim sistemom, koji je spreman za sistemski kolaps, centralni bankari i bankari radili su danonoćno ovog vikenda, ubacivali milijarde falsifikovanog novca, kako bi privremeno sprečili neizbežni kolaps bankrotiranog finansijskog sistema.
Najveće centralne banke su odavno bankrotirale, da su pošteno procenjivale svoju bilansnu aktivu. Međutim, oni imaju divan izvor falsifikovanog novca koji će iskoristiti da spasu oboleli bankarski sistem.
Naravno, mislim na stvaranje novca iz vazduha. U narednim mesecima i godinama doživećemo najmasovniju lavinu štampanja novca koja se ikada zakotrljala širom sveta.
Nijedan deponent ne bi trebalo da veruje da će FDIC (Federalna kompanija za osiguranje depozita) u SAD ili slični entiteti u drugim zemljama spasiti novac štediša. Sve ove organizacije su u velikoj meri potkapitalizovane, tako da će na kraju dotične države uvek uskočiti.
Ali dobro znamo da ove države nemaju novca. Samo odštampajte ono što vam treba. Dakle, obični građani su ti koji na kraju moraju da snose finansijski teret ovog stvaranja novca.
Nažalost, zapušteni i bankrotirani finansijski sistemi moraju proći kroz period čišćenja. I ovo pročišćenje počinje sada. Ne može biti stabilnog rasta i vrednosti osim ako današnji korumpirani i dugovima opterećen sistem ne implodira. Tek tada svet može ponovo da raste.
Faza tranzicije će biti dramatična i uključivati mnogo patnje za većinu ljudi. Doživećemo ne samo siromaštvo i glad, već i mnoge ljudske tragedije. Rizik od socijalnih nemira ili građanskog rata je veoma visok, a postoji i rizik od globalnih ratova.
Globalni dug će da uništi savremeni kapitalalizam u raspadu.
Crvena traka pokazuje globalni dug od 3 miliona milijardi dolara negde između 2025. i 2030. godine.
Ovo pretpostavlja da bankarski sistem u senci – plus potencijalno 2 miliona milijardi dolara neotplaćenih derivata – mora da bude spasen od strane centralnih banaka, uz pomoć prave poplave štampanja novca. To bi, naravno, dovelo do hiperinflacije praćene „depresivnom“ implozijom.
Znam da to zvuči jezivo, ali na kraju najvećeg kreditnog balona u istoriji, to ostaje vrlo verovatan scenario.
Kako bankarska kriza postaje pretnja ekonomiji.
Turbulencija u finansijskom svetu dovodi centralne banke u tesnu tačku: one moraju da se bore protiv inflacije i, ako je moguće, ne smeju da odugovlače realnu ekonomiju. Da li još uvek imate situaciju pod kontrolom?
Zemlje BRIKS-a veće od G-7
Finansijski i ekonomski temelji se dinamično menjaju u svetu na štetu zapadno organizovanih zemalja. Zemlje BRIKS-a sada imaju veću težinu u globalnoj ekonomiji od zemalja G-7 i predstavljaju 43% svetske populacije. BRIKS se sada suočava sa ekspanzijom od 31,5% svetskog BDP-a, dok zemlje G-7 to procenjuju na 30,7%. Razlika u korist zemalja BRIKS-a nastavlja da se povećava.
SAD
Indeks hipotekarnog tržišta koji je izračunao MBA porastao je sa 214,5 na 221,0 poena u sedmici koja je završila 17. marta 2023. Pad prinosa u SAD ima stabilizujući efekat. Iz istorijske perspektive, nivo je i dalje nesiguran.
Tržišna vrednost imovine američkih banaka za 2.000 milijardi dolara je niža od knjigovodstvene vrednosti.
Izveštaj koji su objavila 4 američka finansijska akademika opisuje 2 zakona, koja pokazuju veliku crnu rupu u američkom bankarskom sistemu: „Monetarno pooštravanje i ranjivost banaka u SAD 2023: Depresijacija tržišta i navala neosiguranih štediša?“ 13. mart 2023.
Erica Jiang, Gregor Matvos, Tomasz Piskorski i Amit Seru.
Zaključak
„Predstavljamo jednostavnu analizu pritiska na imovinu američkih banaka zbog nedavnih povećanja kamatnih stopa i njihovog potencijalnog uticaja na finansijsku stabilnost. Tržišna vrednost imovine u SAD bankarski sistem je za 2 triliona dolara ispod njihove iskazane knjigovodstvene vrednosti. Pokazujemo da ovi gubici, u kombinaciji sa visokim udelom neosiguranih depozita u nekim američkim bankama, mogu uticati na njihovu stabilnost.
Ukoliko samo polovina neosiguranih deponenata odluči da povuče sredstva, skoro 190 banaka bi bilo izloženo potencijalnom riziku da naškodi čak i osiguranim deponentima, sa ukupno 300 milijardi dolara u osiguranim depozitima u opasnosti. Ukoliko bi povlačenje neosiguranih depozita dovelo do čak i malih rasprodaja imovine, značajno više banaka bi bilo u opasnosti. Uzeti zajedno, ovi proračuni sugerišu da je nedavni pad vrednosti bankarske imovine značajno povećao ranjivost američkog bankarskog sistema na bekstvo od neosiguranih štediša.“
Indeks nacionalne aktivnosti koji je izračunao Fed Čikaga (kompozitni indeks od 85 pojedinačnih američkih indikatora) pao je sa 0,23 na -0,19 poena u februaru. Tekući račun je pokazao deficit od 206,8 milijardi (prognoza -213,2 milijarde USD) u četvrtom kvartalu 2022. godine, nakon prethodnog -219,0 milijardi USD (revidirano sa -217,1 milijardi USD). Od 18. marta broj zahteva za nezaposlenost iznosio je 191.000 (predviđeno je 197.000) nakon 192.000 ranije. Prodaja novih kuća u februaru porasla je na 640 hiljada (predviđeno 650 hiljada) sa 633 hiljada na godišnjem nivou (revidirano sa 670 hiljada).
Za ilustraciju, evo evolucije godišnje stope promene dvogodišnjeg naslaganog CPI. U 18 meseci do januara 2021. povećao se sa 1,9% na 7,1%. Ali uprkos navodnoj antiinflacionoj kampanji Fed-a od marta 2022. godine, nije bilo značajnog pada u odnosu na vrhunac iz juna 2022. godine. Međutim, ako uzmete „bazne efekte“ iz jednačine, jasno je da je CPI od tada nasukao na 40-godišnji maksimum od 7,0%.
FED
Federalne rezerve SAD nastavljaju da steže šraf kamatnih stopa: ključna kamatna stopa se povećava za 0,25 odsto na raspon od 4,75 do 5,00 odsto, kako su monetarne vlasti objavile u sredu uveče.
Fed je takođe najavio promenu kursa u sredu: „Više ne kažemo da verujemo da će tekuće povećanje kamatnih stopa biti prikladno za obuzdavanje inflacije“, rekao je predsednik Fed-a Džerom Pauel na konferenciji za novinare u sredu. Najveća svetska centralna banka najavljuje samo još jedno povećanje kamatnih stopa za ovu godinu. Pauel je takođe tvrdio da je američki bankarski sistem „čvrst i otporan“. „Nedavna dešavanja će verovatno rezultirati strožim kreditnim uslovima za domaćinstva i preduzeća i uticati na ekonomsku aktivnost, zapošljavanje i inflaciju.“ Međutim, obim ovog uticaja je neizvestan.
Kako se i očekivalo, Federalni komitet za otvoreno tržište podigao je kamatne stope za 0,25%. Ovo stavlja novu stopu federalnih sredstava (FFR) na 4,75% – 5,00%. Verbalne akrobacije su bile blage. Projekcije stope federalnih sredstava su prilagođene u skladu sa tim. Sada je u planu dalji korak kamatne stope od 0,25%, pre nego što će, prema projekcijama, doći do smanjenja kamatnih stopa u srednjem roku.
Od Q1 2023, kratkoročne FFR projekcije su revidirane sa 4,4% na 5,1% (prepoznavanje realnosti). Kratkoročna projekcija stope FFR (narednih 12 meseci): Za period od godinu dana (13-24 meseci) smanjene su sa 5,1% na 4,3%. Za period od dve godine smanjeni su sa 4,1% na 3,1%.
Indeks zaštite potrošačkih cena takođe je zabeležio rekordan rast od 0,8% m/m u februaru i 8,1% m/m u februaru. Kao što se može videti iz grafikona, ova komponenta – koja čini 24% ukupnog CPI-a i 40% osnovnog CPI-a – nastavlja da se ubrzava umesto da se hladi.
Evo grafikona koji je sastavio Ed Iardeni koji upoređuje osigurane i neosigurane depozite svih američkih banaka.
Ograničene na 250.000 dolara, američke banke su do sredine 2022. imale ukupno 10.500 milijardi dolara neosiguranih depozita i samo 7.400 milijardi dolara osiguranih depozita. Većina depozita je sada neosigurana 10 godina, ali primetite da je linija naglo porasla 2020. Zašto? To se poklapa sa stimulativnim programima Fed-a i raznim fiskalnim programima COVID-a… ali ništa nije zahtevalo da ljudi drže sav taj novac u bankama.
Kongres, Fed i vlada moraju revidirati sistem osiguranja depozita.
I uprkos ogromnoj ekspanziji svog bilansa tokom prošle nedelje, Fed će nastaviti kvantitativno stezanje. Proširenje nije izvršeno tajnim KE, već zalaganjem svoje dugoročne imovine za svežu likvidnost.
To je znak stresa, naravno, ali je takođe tačno kako sistem treba da funkcioniše u ovakvim vremenima. (h/t Rene Aninao i CORBU za ovaj grafikon.
Ponavlja je negativna slika iz prošle krize 2008.g. samo što će ova kriza biti daleko veća, dublja, opasnija i razornija.
Implicitna politika Federalnih rezervi, merena inflacijom prilagođenim nivoom njene ciljne stope federalnih fondova, bila je da raznese bankarski sistem tako što će ga preplaviti prljavo jeftinim troškovima depozita. U stvari, za 180 meseci od Lehmana, bilo je samo sedam meseci kada je stvarna kamatna stopa bila pozitivna; a čak i tada, to je bilo samo za dlaku pozitivno, kao što pokazuju plave trake koje štrče iznad nulte linije na donjem grafikonu početkom 2019.
Ispod je trend rasta ponude novca u Sjedinjenim Državama. Monetarni rast je važan i neophodan jer je suštinska komponenta servisiranja postojećeg duga. Imajte na umu da se godišnji rast novčane mase smanjio samo u nekoliko navrata u poslednjih 150 godina. Videćete da je svaki pad praćen ekonomskom katastrofom. Da li su sadašnji kolaps banke samo prvi znaci?
Čini se da razvoj krive prinosa na to ukazuje. Na kraju, hajde da pričamo o navodno „robustnom“ američkom tržištu rada. Upravo ovu navodnu „snagu“ tržišta rada Fed koristi da opravda svoje snove o ekonomiji koja je otporna na neviđena povećanja stopa. Međutim, optimizam Fed-a je netačan i pogrešan i mislim da možemo povezati tačke podataka da pokažemo zašto.
Očekivana recesija počinje ubrzo nakon početka inverzije krive kao što pokazuje grafikon ispod.
Fed veruje da može da nastavi da podiže kamatne stope jer je američka ekonomija otporna, dok u stvarnosti slabi iz dana u dan i nalazi se na ivici nagle kontrakcije i recesije.
Ono što „tržištu“ nedostaje jeste da je američka ekonomija verovatno već u recesiji i da će se samo pogoršati u narednim mesecima. Fed je predugo čekao da poveća stope 2022. godine, glupo verujući da je rastuća inflacija cena „privremena“. Sada ona predugo čeka da smanji stope, glupo verujući da je američka ekonomija i dalje „otporna“.
Jedan grafikon objašnjava trenutnu zarazu: američke banke imaju više od 700 milijardi dolara gubitaka u svojim portfeljima obveznica.
EU
Desezonirana verzija tekućeg računa evrozone je u izveštajnom mesecu januaru ostvarila suficit od 17,00 milijardi evra, nakon prethodnih 15,90 milijardi evra.
BDI je naveo da je Evropa kao lokacija dostigla kritičnu prekretnicu. Evropski savet sada mora da najavi preokret kako bi pokrenuo mere za povećanje konkurentnosti Evrope. Između ostalog, pominjane su visoke cene energenata i birokratska opterećenja, tako da su buduće investicije migrirale u SAD i Kinu.
Indeks poverenja potrošača Indeks poverenja potrošača je blago pao sa -19,1 (revidirano sa -19,0) na -19,2 poena (prognoza -18,3) u martu.
- Proizvodnja: 47,1 (prognoza 49,0) nakon prethodnog 48,5 (nizak od 12/2022)
- Usluge: 55,6 (prognoza 52,5) nakon prethodnog 52,7 (visok od 06/2022)
- Kompozitni PMI: 54,5 za prethodnih 54,5 (prethodno 54,5). (visok od 06/2022)
Slabost proizvodnog sektora je iritantna s obzirom na relaksiranije lance snabdevanja, na upravljive cene roba (relativni pogled) i još uvek velike zaostale narudžbine.
ECB
Odluka o digitalnom evru u EU mogla bi biti doneta ovog proleća ili leta, izjavio je u četvrtak guverner Narodne banke (OeNB) Robert Holcman. Ali može proći nekoliko godina pre nego što zaista dođe. Jer posle odluke o tome da li ima još mnogo neodgovorenih pitanja kako uvesti digitalni evro.
Rusija
Štednja Rusa u stranoj valuti porasla je početkom godine za 1,4% – na rekordnih 226,6 milijardi dolara.
Cene proizvođača pale su za 7,5% međugodišnje u februaru nakon -4,6% ranije. To je najveći međugodišnji pad od juna 2020.
Kina
Kineski neto uvoz zlata preko Hong Konga skoro se utrostručio u februaru u odnosu na prethodni mesec, prenosi Rojters, pozivajući se na podatke hongkonškog Zavoda za statistiku.
Shodno tome, neto uvoz je u drugom mesecu godine dostigao 64.878 tona zlata. Kina je u januaru uvezla 22.240 neto tona zlata preko Hong Konga.
Ukupan obim uvoza zlata preko Hong Konga porastao je na 65.552 tone u februaru sa 22.992 u prethodnom mesecu.
Podaci iz Hong Konga možda neće dati potpunu sliku kineske kupovine zlata jer se plemeniti metal takođe uvozi preko Šangaja i Pekinga.
Indija
Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak izjavio je u utorak da Rusija treba da se fokusira na povećanje izvoza energije u takozvane „ prijateljske “ zemlje, jer su isporuke ruske nafte Indiji prošle godine skočile 22 puta. Novak je rekao da su energetski prihodi činili 42 odsto ruskog federalnog budžeta u 2022. i rekao da je energetska industrija zemlje održiva uprkos izazovima sa kojima se suočavaju sankcije Zapada.
Organizacija Employees Provident Fund Organization (EPFO) je fiksirala kamatnu stopu na 8,15% za finansijsku 2022-23. godinu prema današnjem saopštenju za javnost. Centralni odbor je preporučio 8,15% godišnje kamatne stope da se kreditira na akumulacije EPF-a na računima članova za finansijsku 2022-23.
Kamatna stopa na računu EPF-a je povećana za 0,05%. Prošle godine kamatna stopa za račun EPF-a bila je 8,10% za fiskalnu 2021-22.
Velika Britanija
Potrošačke cene su porasle za 1,1% m/m (ekp 0,6%) i 10,4% međugodišnje (ekp 9,9%, prethodni mesec 10,1%) do februara. Februarska bazna stopa je porasla za 1,2% m/m (ekp 0,8%) i 6,2% međugodišnje (ekp 5,7%, na mesečnom nivou 5,8%).
Indeks porudžbina koji je utvrdio CBI bio je -20 poena (prognoza -15) u martu nakon -16 poena ranije. To je bilo najslabije očitavanje od februara 2021. (-24).
Kao što se i očekivalo, Banka Engleske je podigla svoju ključnu kamatnu stopu za 0,25% na 4,25%. Glas je ostao nepromenjen (7 za korak, 2 su želela nepromenjenu kaznu). Od marta, GfK indeks potrošačke klime je bio -36 (prognoza -36) nakon prethodnog -38 poena.
Nemačka
Nedavne turbulencije u bankarskom sektoru navode ljude u Nemačkoj da sumnjaju u sigurnost svoje štednje. Prema nedavnom istraživanju, samo 50 odsto veruje kancelarkinom obećanju da im se novac neće dogoditi.
Prema istraživanju Forsa koje je naručio „Stern“, samo 50 odsto veruje obećanju. Sa 46 odsto, skoro isto toliko Nemaca sumnja u to.
Francuska
Godina 2023. počela je alarmantnim nalazom: 42.640 kompanija otišlo je u stečaj između februara 2022. i januara 2023. godine, što je povećanje od skoro 50% u odnosu na 2021.
Inflacija hrane je blizu 15%.
Švajcarska
Krah CREDIT SUISSE.
Niko ne može da veruje da će preuzimanje CS-a od strane UBS-a, koje sponzoriše država, rešiti problem. Ne, samo to ispravlja stolice na palubi Titanika i samo čini problem većim, a ne manjim. Dakle: umesto prsluka za spasavanje, UBS će morati da nosi ogromnu olovnu težinu, garantujući mu propast u predstojećem kolapsu bankarskog sistema.
Naravno, SNB je takođe u žalosnom stanju nakon što je izgubio 143 milijarde dolara 2022. Ukupna imovina SNB-a veća je od švajcarskog BDP-a i sastoji se od valutnih špekulacija i američkih tehnoloških zaliha. Ova centralna banka je najveći svetski hedž fond i ujedno i najmanje uspešan.
Bankarski sistem u Švajcarskoj je, s druge strane, veoma nezdrav, kao i bankarski sistemi u ostatku sveta. Centralna banka koja je veća od ekonomske proizvodnje neke zemlje je krajnje nezdrava. A bankarski sistem koji je pet puta veći od ekonomske proizvodnje Švajcarske jednostavno je prevelik da bi se štedio.
Kako se očekivalo, Švajcarska narodna banka je povećala svoju ključnu kamatnu stopu za 0,50% na 1,50%.
Povećanje kamatne stope Švajcarske narodne banke (SNB) u četvrtak, uz povećanje od 50 baznih poena na 1,5 odsto, uglavnom je bilo očekivano. Menadžeri u poslovanju sa stanovništvom i šefovi marketinga švajcarskih banaka imali su dovoljno vremena da razmisle kada i za koliko žele da podignu kamatu na depozite.
Ali rezultat je trezan. Nekoliko banaka je najavilo da će podići kamate. U proseku, međutim, povećanja štednih računa sa korekcijama koja su sada prijavljena su samo 30 baznih poena. Osim toga, neki instituti već uvode promene početkom aprila, dok drugi odlažu do maja.
Austrija
Narodna banka sa gubitkom od 1,9 milijardi evra.
Italija
Marko Preti, izvršni direktor kompanije Cribis, kompanije sa sedištem u Bolonji, specijalizovane za usluge malim i srednjim preduzećima. Postoji 15.000 kompanija koje su odlučile da se obrate Cribisu kako bi prikupile informacije o pouzdanosti potencijalnih partnera.
Samo 40 kompanija od 100 plaća na vreme.
I dalje je blokirano 19 milijardi tranše na kraju 2022. Brisel optužuje Vladu za neispunjenje tri cilja.
Meksiko
Meksički ministar spoljnih poslova Marselo Ebrard nedavno je izrazio interesovanje da se njegova zemlja pridruži klubu BRIKS-a.
Kao što se i očekivalo, ove izjave su kao bomba pogodile mnoge političke posmatrače i komentatore. U slučaju Meksika, to nije samo druga najveća ekonomska oblast u Latinskoj Americi posle Brazila, već se zemlja sa svojih 120 miliona stanovnika takođe graniči direktno sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Uz SAD i Kanadu, Meksiko je i jedna od članica ekonomskog područja NAFTA, o kojoj je Trampova administracija svojevremeno ponovo pregovarala. Kada je meksički ministar spoljnih poslova Marselo Ebrard nedavno izjavio da njegova zemlja deli viziju i vrednosti zemalja BRIKS-a, sva svetla alarma u Vašingtonu su se verovatno upalila.
Tajvan
Industrijska proizvodnja je pala za 8,68% međugodišnje u februaru nakon -20,50% ranije. Pad industrijske proizvodnje počeo je sredinom 2021. godine i nastavlja se sa fluktuacijama. Istorijat: Pored cikličnih i sektorskih aspekata, u prostoriji je i predmet deindustrijalizacije u toku ekonomske politike SAD (Svetske trgovinske organizacije nepovoljne američke IT subvencije za izmeštanje proizvodnih kapaciteta u SAD).
Japan
Potrošačke cene su od februara porasle za 3,3% međugodišnje, u odnosu na 4,3% ranije (najmanji rast od septembra 2022.). Bazna stopa je porasla za 3,1% nakon 4,2% ranije.
- Proizvodnja Jibun Bank PMI: 48,6 nakon prethodnih 47,7
- Jibun Bank PMI usluge: 54,2 nakon prethodnih 54,0
- Kompozitni indeks Jibun Bank PMI: 51,9 nakon prethodnog 51,1 (najviša vrijednost indeksa)
Turska
Uoči kritičnih izbora turska ekonomija radi na pozajmljenom vremenu.
Sa padom lire za 80%, lek Redžepa Tajipa Erdogana ne deluje.
Posetioci turske se često iznenade kada otkriju da u zemlji koja je navodno opsednuta ekonomskom nevoljom, restorani, barem u velikim gradovima, često pune mušterija. Ali izgled je varljiv. Veliki razlog za uzbunu je taj što bi Turci srednje klase radije potrošili svoju zaradu danas nego da gledaju kako inflacija, koja se zvanično meri na 55%, ali se veruje da je mnogo veća, sutra troši svoju ušteđevinu.
Kompanije
Folksvagen – Skoro 2.000 zaposlenih u VW agenciji za privremeno zapošljavanje Autovision tražilo je više novca i tretman na ravnopravnoj osnovi sa stalnom radnom snagom tokom štrajkova upozorenja u ponedeljak.
Gugl traži od sudije da odbaci tužbu Ministarstva pravde za monopol nad digitalnim oglasima.
Akcije
Nedelja u kojoj su cene akcija malo oporavile.
DOWJ – 32.638
DAX – 15.133
S&P 500 – 4.005
NASDAQ 100 – 12.673
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Odnos roba u odnosu na akcije ostaje blizu najnižeg nivoa u istoriji.
Zlato
Cena zlata u padu na – 1.963 dolara.
Cene zlata su u utorak blago pale na nivo od 1955 dolara za uncu, nakon što su dan ranije pale za 1% i ostale ispod jednogodišnjeg maksimuma od iznad 2.000 dolara koji je bio dodirnut prošle nedelje, pošto je zabrinutost zbog bankarske krize popustila i apetit za rizikom se poboljšao.
Juče je Federalna korporacija za osiguranje depozita saopštila da će First Citizens BancShares Inc preuzeti depozite i zajmove banke Silicijumske doline. Međutim, cena zlata je porasla za 7% ovog meseca, podstaknuta potražnjom za sigurnim utočištem, jer su nedavna bankarska previranja u SAD i Evropi izazvala strah od ekonomske recesije.
Zlato je jedino novac, sve ostalo je – prevara.
Kupovina zlata Centralne banke je na vrhuncu svih vremena jer znaju da je inflacija na putu.
Srebro
Srebro ponovo blago raste – 23,13 $ / uncu.
Fjučersi na srebro su oslabili na 22,9 dolara po unci sa skoro dvomesečnog maksimuma od 23,2 dolara koji je dotaknut 27. marta, pošto su ekonomisti garantovali stabilnost velikih američkih i evropskih zajmodavaca, olakšavajući potražnju za sigurnim utočištem u polugama.
Ipak, golubičaste Federalne rezerve i ograničene zalihe plemenitog metala obezbedile su 10% unapred od početka meseca. Fed je signalizirao konačno povećanje kamatne stope za jednu četvrtinu u svom ciklusu pooštravanja, naglašavajući oprez FOMC-a zbog nedavnog stresa u američkom finansijskom sektoru.
Na strani ponude, stabilni odlivi u zalihama poluga podržali su cene metala, što je podstaklo zabrinutost zbog niske dostupnosti srebra.
Nafta
Cena nafte porasla na 78,29 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent su u utorak držali oko 78 dolara po barelu, nakon što su skočili za više od 4% na prethodnoj sednici, pošto je pravni spor zaustavio oko 400.000 barela dnevno izvoza nafte iz luke Ceihan u Turskoj, zaoštravajući tržište.
Sentiment je takođe dobio podsticaj pozitivnim vestima o bankarskom sektoru, što je podstaklo nadu da je najgore od nedavnih bankarskih previranja možda prošlo.
Očekivanja da će Federalne rezerve uskoro okončati svoju kampanju zaoštravanja i optimizam oko oporavka kineske tražnje takođe su podržali cene. Ipak, međunarodna naftna referentna vrednost trgovala se blizu najnižeg nivoa od decembra 2021. godine, jer su rastući strahovi od američke recesije i otporne ruske ponude opterećivali tržište. JPMorgan Chase & Co. predviđa da će Brent u bliskoj budućnosti propasti ispod 60 dolara po barelu, kako je izvestio Blumberg.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa u padu – 2,06 $ – evropska cena TTF pala na – 434,4 evra.
Holandski fjučersi na prvim mesecima, evropski standard za gas, trgovali su oko 41 evro po megavat satu, nedaleko od najnižeg nivoa u avgustu 2021. i nakon dve uzastopne nedelje pada.
Vremenske prognoze su ukazivale na još jednu kratku hladnoću ove nedelje, a očekuju se radovi na održavanju u Norveškoj, najvećem evropskom snabdevaču. Ipak, sa završetkom grejne sezone, skladišta su počela da se popunjavaju, predvođeni Italijom i Nemačkom. Istovremeno, uvoz LNG-a je ostao snažan, uprkos tome što je Freeport LNG otkazao najmanje jedan teret u martu zbog tehničkog kvara.
Ugalj
Cena nepromenjena na 176,25 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu, merilo za region sa najvećim potrošačima u Aziji, pali su ispod granice od 200 dolara po toni po prvi put od januara 2022. usred dugotrajne zabrinutosti zbog spore potražnje. Topla zima, posebno u SAD i Evropi, i niže cene prirodnog gasa smanjile su oslanjanje na ugalj za proizvodnju energije. Istovremeno, neizvesnost oko ponovnog otvaranja Kine takođe je pomutila kratkoročne izglede za ovu robu.
Na strani ponude, najveći svetski proizvođač i potrošač uglja, Kina, povećala je proizvodnju uglja prošle godine za 9% na rekordnih 4,5 milijardi tona. Zemlja je pozvala rudare da povećaju proizvodnju zbog zabrinutosti zbog nestašice goriva nakon ruske invazije na Ukrajinu. Održavajući donji prag cena, pošiljke uglja iz Australije, drugog najvećeg svetskog izvoznika.
Bakar
Cena bakra u porastu na – 8.964 dolara.
Fjučersi na bakar su oslabili na 4,05 dolara po funti sa tronedeljnog maksimuma od 4,12 dolara koji je bio dotaknut 23. marta pošto su uporni problemi u globalnom bankarskom sektoru nastavili da utiču na cene ključnih osnovnih metala. Zabrinutost da će Fed prkositi tržišnim očekivanjima i uzdržati se od smanjenja kamatnih stopa ove godine takođe je izvršila pritisak na projekcije industrijske tražnje. Ipak, pretnje niske ponude održale su cene bakra za skoro 7% više od godine do danas. Izvoz rudarstva od glavnog proizvođača Perua potonuo je skoro 20% godišnje u januaru zbog rasprostranjenih protesta, dok su zalihe na Šangajskoj berzi fjučersa pale za 36% od svog vrhunca u februaru. Smanjenje zaliha širom sveta navelo je ključnog trgovca robom Trafigura da prognozira da će cene bakra dostići rekordno visok nivo ove godine.
Aluminijum
Cena – 2.363 $ / t.
Fjučersi za aluminijum su se trgovali oko 2.300 USD/T, što je znatno ispod sedmomesečnog maksimuma od 2.660 USD/T koji je dotaknut 25. januara, pošto su strahovi od globalnog ekonomskog usporavanja i povećanja proizvodnje iz Kine podstakli investitore da oslobode neke duge pozicije. Godišnja proizvodnja aluminijuma u Kini u 2022. godini porasla je za 4,5% u odnosu na prethodnu godinu na rekordnih 40,21 miliona tona zahvaljujući novopokrenutim kapacitetima i ublaženim ograničenjima napajanja. Ipak, osnove u aluminijumskom kompleksu i dalje su podržane izgledima za snažniju potražnju i istorijski niskim globalnim zalihama.
Kina je preduzela značajne korake da podstakne svoju ekonomiju i okonča strogi režim izazvan korona virusom, podižući izglede za potražnju metala i potiskujući neke probleme globalne recesije. Povrh toga, prošlogodišnje smanjenje proizvodnje u ključnim evropskim topionicama, uključujući Alcoa’
Pšenica
Cena pšenice blago porasla na 266,20 evra.
Fjučersi na pšenicu su bili na 6,8 dolara po bušelu, blizu 20-mesečnog minimuma od 6,65 dolara usred kontinuiranih dokaza snažne ponude. Kijev i Moskva potvrdili su produženje sporazuma kojim se garantuju isporuke žitarica iz crnomorskih luka, ublažavajući zabrinutost za trenutne prekide snabdevanja od strane glavnog proizvođača Ukrajine i produžavajući pristup zemlje međunarodnim tržištima usred njene žetve ozime pšenice koja je bila jače nego što se očekivalo. Ipak, ostaje neizvesnost oko trajanja produženja sporazuma, pošto su obe delegacije prijavile nedosledne periode ugovora.
U međuvremenu, nedeljni izveštaj američke vlade ukazao je na poboljšanje stanja useva ozime pšenice, što je pojačalo očekivanja o obilju ponude. Na drugom mestu, najveći izvoznik Rusija požnjeo je rekordnih 153,8 miliona tona pšenice 2022. godine, što je nateralo poljoprivrednike da se okrenu međunarodnim kupcima da isprazne silose.
Kukuruz
Cena nastavila da raste – 648,75 $ / t.
Kukuruz se kretao oko 6,5 dolara po bušelu, najviše za skoro mesec dana, uz veliku potražnju. Najnoviji nedeljni izveštaj USDA o izvoznoj prodaji pokazao je da je prodaja kukuruza dostigla maksimum u marketinškoj godini u nedelji koja se završila 16. marta, što je povećanje od 23% u odnosu na prethodnu nedelju i 57% u odnosu na prethodni četvoronedeljni prosek, zahvaljujući kupovini iz Kine. Ranije ovog meseca, kukuruz je dostigao najniži nivo od sredine avgusta zbog poboljšanja izgleda ponude žitarica nakon što je Brazil prognozirao rekordan rod od 125,0 miliona tona i rekordan izvoz od 52,0 miliona tona u 2022/23. Istovremeno, zalihe kukuruza u SAD će verovatno rasti, sa domaćim krajnjim zalihama kukuruza za marketinšku godinu 2022/23. na 1,342 milijarde bušela, u poređenju sa vladinim prognozama za februar od 1,267 milijardi bušela. S druge strane, predviđa se da će izvoz argentinskog kukuruza dostići 29.
Drvo
Rast cena – 397,90$ / t.
Fjučersi na drvnu građu su pali ispod granice od 400 dolara za hiljadu stopa, nedaleko od skoro trogodišnjeg minimuma od otprilike 340 dolara dostignutog 14. marta, pošto su izgledi za veće kamatne stope nastavili da smanjuju aktivnost nekretnina. Tvrdoglavo visoka inflacija i još uvek zategnuto tržište rada izazvali su zabrinutost da će Federalne rezerve zadržati stope povišene čak i nakon nedavnih previranja u bankarskom sektoru. Ipak, slabe zalihe i znaci oporavka potražnje pomogli su da se ograniči negativna strana. Prošle godine, oštar pad cena i spora tražnja primorali su proizvođače iz Severne Amerike da obuzdaju proizvodnju, ostavljajući zalihe na niskom nivou i izazivajući zabrinutost zbog nestašice ponude tokom prolećne i rane letnje građevinske sezone. Kritična građevinska roba ostaje otprilike 80% niža od svog maksimuma u maju 2021. od oko 1.700 dolara,
Dolar
Dolar nepromenejno na – 1,0838 prema evru.
Evro se vratio iznad 1,08 dolara, približavajući se sedmonedeljnom maksimumu od 1,0929 dolara koji je dirnut prošle srede, pošto su zabrinutosti zbog globalnih bankarskih previranja i recesije ublažene nakon vesti od ponedeljka da je regionalni američki kreditor First Citizens BancShares kupio sve depozite banke Silicijumske doline i krediti. Istovremeno, investitori čekaju ključne podatke o inflaciji u evrozoni koji treba da budu dostavljeni u petak.
Evro će verovatno nastaviti da apresira u odnosu na dolar jer će se razlika u politici između Evropske centralne banke i Federalnih rezervi SAD povećati.
Predsednica ECB Lagard rekla je da je centralna banka odlučna da vrati inflaciju na cilj i da to neće uključivati „trgovine“, dok je članica odbora Izabel Šnabel rekla da bi ECB mogla da traži nove načine upravljanja likvidnošću u bankarskom sektoru i upravljanje kratkoročnim kamatnim stopama na tržištu.
Rublja
Rublja nastavlja da se blago oporavlja prema evru – 82,962
Kriptovalute
Bitcoin velike oscilacije poslednjih dana, trenutno raste na – 26.899 dolara.
Bitkoin američki dolar trgovao se na 26.906 ovog utorka, 28. marta, pao je za 140 ili 0,52 odsto u odnosu na prethodnu trgovačku sesiju. Gledajući unazad, u poslednje četiri nedelje, Bitcoin je izgubio 14,20 odsto. U poslednjih 12 meseci njegova cena je pala za 43,31 odsto. Gledajući unapred, predviđamo da će Bitcoin američki dolar biti po ceni od 25.152 do kraja ovog kvartala i na 18.815 u jednoj godini, prema projekcijama globalnih makro modela Trading Economics i očekivanjima analitičara.
Ethereum nepromenjeno na – 1.733 dolara.
Ether/američki dolar trgovao se na 1.733,15 ovog utorka, 28. marta, što je povećanje od 25,25 ili 1,48 procenata u odnosu na prethodnu trgovačku sesiju.
Gledajući unazad, u poslednje četiri nedelje, Ether je dobio 4,61 odsto. U poslednjih 12 meseci njegova cena je pala za 49,01 odsto. Gledajući unapred, predviđamo da će ether/američki dolar biti po ceni od 1.561,99 do kraja ovog kvartala i na 1.062,35 u jednoj godini, prema projekcijama globalnih makro modela Trading Economics i očekivanjima analitičara.
Branko Dragaš
Investicioni bankar