Pregled tržišta
Svet
BRIKS i ŠOS – sile u usponu.
Ceo svet će patiti. Ali zemlje bogate resursima i one sa manje dugova bolje će prebroditi nadolazeću oluju. To uključuje velike delove Južne Amerike, Bliskog istoka, Rusije i Azije. Blokovi BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju u širenju biće jake sile u kojima će se odvijati sve veći deo globalne trgovine.
Osim velikih političkih i geopolitičkih preokreta, Kina postaje dominantna nacija i najvažnija fabrika na svetu. Rusija će takođe verovatno postati velika ekonomska sila. Sa resursima od 85.000 milijardi dolara, zemlja očigledno ima potencijal da to učini. Ali prvo, politički sistem Rusije mora biti „modernizovan“ ili restrukturiran.
Naravno, ono što ovde opisujem su strukturne promene koje će potrajati, verovatno decenijama. Ali, hteli to ili ne, prva faza – pad Zapada – mogla bi da se desi brže nego što bismo želeli.
Monetarni sistem se uvek završava eksplozijom duga.
Godine 1913. ukupan američki dug je bio zanemarljiv, do 1950. porastao je na 406 milijardi dolara. Kada je Nikson zatvorio zlatni prozor 1971. godine, dug SAD je iznosio 1.700 milijardi dolara. Kriva je tada postajala sve strmija, kao što se može videti na dijagramu.
Od septembra 2019. američki bankarski sistem je počeo da se raspada, repo kriza je potom postala Covid kriza, što je državi dalo mnogo bolji izgovor da štampa neograničene količine novca zajedno sa bankama. Tako je ukupan američki dug porastao za 27.000 milijardi samo u ovom veku.To je istorija i znamo da se istorija ne može promeniti. Ali sada zabava zaista počinje. Već dve decenije upozoravam na nadolazeću eksploziju duga.
Zdrav novac je ključan za trajnu dobit bogatstva i ekonomski napredak. Zdrav novac je razlog zašto bogata društva postaju dominantna i razlog zašto su druga društva siromašna i zrela za osvajanje i dominaciju.
Rim pruža smislen dugoročni šablon. U potrazi za prihodima, rimska vlada pod Neronom u 1. veku je počela da umanjuje denar tako što je smanjila sadržaj srebra sa 90% na 75%. Još u vreme vladavine Marka Aurelija, koja se završila 180. godine, denar je bio oko 75% srebra. Ali do kraja 3. veka, denar je bio samo metalurški metal koji je bio presvučen srebrom. Treći vek obeležili su i brojni pučevi, građanski ratovi, pokušaji atentata i secesija. Mnogo je razloga zašto politički haos i ekonomski haos idu ruku pod ruku; međusobno se pojačavaju.
Do sredine 3. veka rimski novčići nisu mogli da se spasu, a kolaps valute je bio jedan od glavnih uzroka kolapsa Rimskog carstva. Na neki način, zdrav novac je bio čak važniji u drevnim vremenima nego danas, jer nije bilo sofisticiranog bankarstva, finansijskih tržišta, kredita, računovodstva i načina da se izmeri depresijacija valute. Fizički novac je bio ključ.
Inflacija valuta dovodi do haosa, čak i u relativno primitivnoj ekonomiji poput starog Rima, gde je razmena bila uobičajena. Kada su vladari otkrili da više ne mogu da devalviraju valutu, direktni porezi su značajno porasli, ali ih je postalo teško naplatiti jednostavno zato što valuta više nije imala nikakvu vrednost. Vojnici nisu voleli da im se plaća bezvrednim kovanicama.
Stoga je naredni vek posle Aurelijeve vladavine bio vreme građanskih ratova i opšteg haosa. Nisu izgrađeni novi putevi ili javni objekti. Oni koji su to mogli da urade zabarikadirali su se u svojim samodovoljnim imanjima. Bio je to početak feudalizma, nagoveštaj mračnog doba koje dolazi. Dolaskom Dioklecijana 295. godine, Rim je izgubio svaku vezu sa svojim republikanskim korenima i postao despotizam sa orijentalnim karakteristikama.
SAD
Spirala duga – veći dug, veći deficiti, više američkih državnih obveznica, više kamatne stope i pad cena obveznica – uskoro će se pretvoriti u spiralu smrti: kolaps dolara, visoka inflacija i najverovatnije hiperinflacija.
SAD možda zamagljuju situaciju sa CBDC-om (digitalne valute centralne banke). Međutim, pošto je ovo samo još jedan oblik fiat novca, oni će u najboljem slučaju kupiti neko vreme, ali će krajnji rezultat na kraju biti isti. Farsa o plafonu američkog duga pripada Brodveju, a ne Volstritu.
Gornja granica duga je stvorena 1917. kako bi se obuzdala nepromišljena državna potrošnja u Sjedinjenim Državama. Ipak, ova farsa traje već 106 godina. Tokom ovog perioda postojao je potpuni prezir prema fiskalnoj disciplini u američkoj vladi i u američkom Kongresu. Problem nije samo sam dug, već i trošak finansiranja duga.
Godišnji troškovi finansiranja američkog saveznog duga trenutno iznose 1.100 milijardi dolara. Ako, konzervativno gledano, pretpostavimo da će dug u naredne dve godine porasti na 40 triliona. Uz pretpostavku kamatne stope od 5%, to bi bilo 2 triliona dolara. To bi bilo 43% poreskih prihoda. I to uz kamatu od 5%. Što je verovatno prenisko jer će inflacija rasti i Federalne rezerve će izgubiti kontrolu nad kamatnim stopama.
Dakle, vrlo sumoran scenario nam dolazi; a to svakako nije najgori scenario.
Američko ministarstvo finansija je nedavno objavilo podatke o posedu državnih obveznica SAD do kraja marta. Prema podacima, Japan, trenutno najveći strani kreditor SAD, povećao je svoje vlasništvo za 5,9 milijardi dolara u trećem mesecu ove godine. Ovo dovodi japanski fond na 1.087,7 milijardi dolara.
Kina ostaje na drugom mestu, a zalihe takođe rastu; sa 848,8 na 869,3 milijarde dolara (-20,5 milijardi USD).
Na trećem mestu je Ujedinjeno Kraljevstvo sa državnim obveznicama u vrednosti od 714,0 milijardi dolara. I ovde je bio plus od 71,0 milijardi dolara. Britanske akcije su i dalje bile na 643,0 milijardi dolara u februaru.
Proizvođačke cene su porasle za 0,2% m/m od aprila (očekivano 0,3%) nakon -0,4% ranije (revidirano sa -0,5%). Na godišnjem nivou, povećanje je iznosilo 2,3% (2,4% prognoza) nakon 2,7% ranije. To je bilo najmanje povećanje od januara 2022. Zahtevi za nezaposlene za nedelju koja se završila 6. maja 2023. iznosila su 264.000 (predviđeno 245.000) nakon 242.000 prethodnih. To je bilo najveće nedeljno čitanje od januara 2022.
Indeks proizvodnje Njujorškog Fed-a pao je na -31,8 poena u maju, nakon +10,8 poena ranije. Prognoza je bila -3,75 poena. To je druga najniža vrednost indeksa od 2009.
Indeks tržišta hipoteka MBA pao je sa 227,8 na 214,9 poena u nedelji izveštavanja koja je završena 8. maja 2023. i još uvek je na nesigurnom nivou iz istorijske perspektive. Zahtevi za nezaposlene od 13. maja iznosili su 242 hiljade (predviđeno 254 hiljade) manje u odnosu na 264 hiljade. Filadelfijski Fed indeks je u maju porastao sa -31,3 na -10,4 poena (očekivanje -19,8).
Aprilska stambena vrednost počinje na godišnjem nivou od 1.401 hiljada (predviđeno 1.400 hiljada) sa 1.371 hiljada ranije (revidirano sa 1.420 hiljada). Građevinskih dozvola (na godišnjem nivou) smanjeno je sa 1.437.000 (revidirano sa 1.430.000) na 1.416.000 (predviđeno 1.437.000). Prodaja ranije korišćenih stambenih objekata iznosila je 4,28 miliona (prognozirano 4,30 miliona) u godišnjem prikazu nakon 4,43 miliona ranije. Indeks vodećih indikatora kako ga je pročitao Konferencijski odbor pao je u aprilu za 0,6% (prognoza -0,6%) nakon prethodnog -1,2%. Bio je to 13. uzastopni pad.
FED
Prema podacima TIC-a Ministarstva finansija SAD, oko 24.500 milijardi dolara uloženo je u dugoročne američke državne obveznice, korporativne obveznice i akcije.
Kratkoročne državne obveznice i komercijalni zapisi, koji se mogu odmah da realizuju, iznose – 7.200 milijardi dolara.
Američki Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) jednoglasno je odlučio da podigne kamatne stope na ciljni raspon od 5,00% do 5,25%. Ovo je najveći raspon od 2007. godine, neposredno pre finansijske krize. SAD imaju više banaka nego bilo koja druga država.
Potrošački dug narastao u aprilu na 17.000 milijardi dolara.
Dug na karticama prešao – 1.000 milijardi dolara, kamata 19,8%.
Banke
Kako je Huver institut izračunao u izveštaju, imovina više od 2.315 američkih banaka trenutno vredi manje od njihovih obaveza.
Kombinovana tržišna vrednost njihovih kreditnih portfelja je 2.000 milijardi dolara ispod knjigovodstvene vrednosti. I to, da ne govorimo, pre STVARNOG pada imovine, koji tek predstoji.
Evropski bankarski sektor je u gorem stanju od bankarskog sektora SAD. Evropske banke imaju velike gubitke na portfoliju obveznica kupljenih u vreme negativnih kamatnih stopa. U ovom trenutku niko ne zna pravi obim gubitaka, ali oni će verovatno biti značajni. Situacija u Evropi je takođe gora nego u SAD u komercijalnim i stambenim nekretninama, pošto evropske banke direktno finansiraju većinu ovih kredita same, uključujući 4.000 milijardi evra stambenih hipoteka.
Kao rezultat toga, regionalna bankarska kriza je već gora od globalne finansijske krize – barem po jednoj meri. Samo bankroti Silicijumske doline banke (SVB), Signature banke i Prve republičke banke ove godine su uništili više od pola triliona dolara imovine. To je znatno više nego 2008. godine, kada je bankrotiralo 25 američkih banaka. A moglo bi da se pogorša, o čemu svedoči nestabilnost bankarskih akcija poput biča. Regionalni bankarski indeks KBV izgubio je skoro trećinu svoje vrednosti od početka godine, a PacVest Bancorp sa sedištem u Los Anđelesu prednjači sa padom od 75%.
SAD imaju više banaka nego bilo koja druga država na svetu, iako je taj broj drastično opao poslednjih decenija. Sa vrhunca od skoro 14.500 komercijalnih banaka iz 1983. godine, danas ih ima više od 4.000 u SAD kako se industrija konsolidovala. Raznovrsni bankarski sistem zemlje je u velikoj meri posledica istorijskog nepoverenja Amerikanaca u velike banke. Možda se sećate vremena kada je bilo nezakonito da banka radi u više zgrada. U stvari, svaki grad i grad u SAD imao je svoju banku.
Depoziti u američkim bankama su od početka februara pali za 600 milijardi dolara na 17,15 biliona dolara. Gde ide veliki deo tog novca? U fondove tržišta novca, koji su u istom periodu porasli za 500 milijardi dolara na rekordnih 5,33 triliona dolara.
Ali, rastu fondovi tržišta novca.
EU
Prognoze
Industrijska proizvodnja je u martu neočekivano opala za 4,1% (prognoza -2,5%) u odnosu na prethodni mesec, nakon +1,5% ranije. U poređenju sa istim periodom prošle godine, došlo je do minusa od 1,4% (prognoza +0,9%) nakon prethodnog +2,0%.
U aprilu su devizne rezerve iznosile 1.120,8 milijardi evra nakon 1.133,1 milijardi evra ranije.
ECB
Godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 7,0% u aprilu 2023. godine, u poređenju sa 6,9% u martu. Godinu dana ranije bio je 7,4%. Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je 8,1% u aprilu 2023. godine, u poređenju sa 8,3% u martu. Godinu dana ranije bio je 8,1%. Ove podatke objavljuje Eurostat, kancelarija za statistiku Evropske unije.
Najniže godišnje stope zabeležene su u Luksemburgu (2,7%), Belgiji (3,3%) i Španiji (3,8%). Najviše godišnje stope zabeležene su u Mađarskoj (24,5%), Letoniji (15,0%) i Češkoj (14,3%). U poređenju sa martom, godišnja stopa inflacije je pala u dvadeset dve zemlje članice i porasla u pet.
U aprilu, najveći doprinos godišnjoj inflaciji evrozone dali su „Hrana, alkohol i duvan“ (+2,75 procentnih poena, pp), zatim „Usluge“ (+2,21 pp), „Neenergetski industrijski proizvodi“ (+1,62 pp). str.) i „Energija“ (+0,38 str.). © eurostat
Evropska centralna banka (ECB) objavila je juče konsolidovanu prezentaciju Evrosistema od 12. maja 2023. godine. To pokazuje da su zlatna pozicija i potraživanja zlata porasla za 3 miliona evra u 19. kalendarskoj nedelji „zbog transakcija“. Ukupno, pozicija trenutno iznosi 632,873 milijarde evra.
Istovremeno, neto pozicija u stranim valutama smanjena je za 0,6 milijardi evra na 316,8 milijardi evra.
Rusija
Prema rezultatima iz aprila, deficit federalnog budžeta Rusije porastao je za trilion rubalja i premašio plan za celu 2023. godinu, proizilaze iz podataka Ministarstva finansija. Ukupno, od januara do aprila deficit je iznosio 3,4 triliona rubalja, što je skoro 850 milijardi više nego što su vlasti planirale za godinu. Ministarstvo finansija je prvobitno očekivalo da će deficit iznositi 2,925 triliona rubalja, odnosno 2% BDP-a.
Za pokriće deficita nadležni, po pravilu o budžetu, koriste sredstva Fonda nacionalnog bogatstva, podsetili su u Ministarstvu finansija. Istovremeno, prihodi budžeta za četiri meseca iznosili su 7,782 triliona rubalja, što je za 22 odsto manje od prihoda za isti period 2022. godine. Agencija je to objasnila, pre svega, smanjenjem prihoda od nafte i gasa.
Prema statistici, prihodi od nafte i gasa smanjeni su od početka godine za 52,3% i iznosili su svega 2,282 triliona rubalja. Ministarstvo finansija je ovaj pad pripisalo visokoj osnovici u 2022. godini, padu cena nafte Urals i padu izvoza prirodnog gasa. Istovremeno, odeljenje tvrdi da dinamika prihoda od nafte i gasa postepeno ulazi u stabilnu putanju, što odgovara njihovom osnovnom nivou od 8 triliona rubalja. u godini. „Razjašnjenje mehanizma za utvrđivanje osnovice „poreza na naftu“ i smanjenje popusta na cene vratiće prihode od naftnog sektora, posebno u drugoj polovini godine.
S druge strane, prihodi budžeta koji se ne odnose na naftu i gas su za četiri meseca porasli za 5% i iznosili su 5,5 triliona rubalja. Istovremeno, Ministarstvo finansija je procenilo troškove u periodu januar-april na nivou od 11,206 biliona rubalja, što je za 26 odsto više od cifre za isti period 2022. godine.
Centralna banka je u aprilu izvestila da je odliv kapitala iz Rusije 2022. ubrzan 2,9 puta u poređenju sa do godinu dana ranije – do 227 milijardi dolara, dok je povlačenje novca iz zemlje po „sumnjivim“ osnovama samo milijardu dolara.
Od 5. maja 2023. devizne rezerve su iznosile 599,2 milijarde dolara nakon 598,9 milijardi dolara ranije.
Rusija želi da energično promoviše razvoj novih brodskih ruta kroz Arktik kako bi što bolje izbegla sankcije Zapada.
U izveštajnoj nedelji od 12. maja 2023. devizne rezerve su iznosile 599,5 milijardi dolara nakon što su ranije iznosile 599,2 milijarde dolara.
Kina
Podaci od aprila – uglavnom pozitivni trendovi, slabiji od očekivanog
- Industrijska proizvodnja međugodišnje: 5,6% (prognoza 10,9%) nakon prethodnih 3,9%
- Maloprodaja međugodišnje: 18,4% (prognoza 21,0 %), pad sa 10,6% ranije
- Urbane investicije na godišnjem nivou: 4,7% (očekuju se 5,5%), manje u odnosu na 5,1% ranije
- Stopa nezaposlenosti: 5,2%, pad sa 5,3% ranije (niska od decembra /2021.)
Kinesko tržište zlata u aprilu 2023
- Cena LBMA zlata AM u USD porasla je za 0,2% u aprilu, dok je šangajska referentna vrednost zlata (SHAUPM) u RMB porasla za 0,7%, uglavnom zbog depresijacije RMB u odnosu na USD.
- Prosečna premija cene zlata između Šangaja i Londona značajno se smanjila u aprilu kako su se uslovi lokalne ponude i potražnje ublažili.
- 120 tona zlata napustilo je Šangajsku berzu zlata (SGE) u aprilu, što je za 37 tona manje u odnosu na prethodni mesec, pošto su visoke cene zlata i sezonski uslovi opterećivali potražnju.
- Ukupna aktiva pod upravljanjem (AUM) kineskih zlatnih ETF-ova je neznatno pala (-33 miliona USD, -RMB -230 miliona) na 3,2 milijarde USD (22 milijarde RMB) u aprilu; zalihe su pale za 0,5 t na 50 t.
- Kineske zlatne rezerve su nastavile da rastu i iznose 2.076 tona nakon povećanja od 8 tona u aprilu. Ovo šesto uzastopno mesečno povećanje znači da zlato sada čini 3,9% ukupnih rezervi Kine.
- Kina je u martu uvezla 178 tona zlata, pokazuju najnoviji podaci kineskih carinskih organa. U prvom kvartalu Kina je uvezla 442 tone zlata – najjači Q1 od 2015.
Indija
Veleprodajne cene su pale za 0,92% međugodišnje od aprila, nakon +1,34% ranije. To je bio najniži međugodišnji period od juna 2020. (-1,81%)
Velika Britanija
Kao što se i očekivalo, MPC Banke Engleske podigao je kamatne stope za 0,25% na 4,50%. Sedam od devet članova glasalo je za povećanje stope, dva člana su glasala za zadržavanje stope od 4,25% kao na prethodnom sastanku. Trend je ka daljem povećanju kamatnih stopa (analogija sa ECB).
Nemačka
Aprilske veleprodajne cene pale su za 0,4% m/m nakon +0,2% ranije. Na godišnjem nivou, došlo je do pada od 0,5% nakon +2,0% ranije. To je bila najniža međugodišnja od decembra 2020.
Francuska
Prema konačnom obračunu, potrošačke cene su od aprila porasle za 5,9% međugodišnje (prognoza od 5,9%).
Prema ILO-u, stopa nezaposlenosti je bila 7,1% u prvom kvartalu 2023. godine nakon 7,1% ranije (revidirano sa 7,2%). To je najniža stopa od Q2 2020 (7,1%).
Švajcarska
Cene proizvođača porasle su za 1,0% na godišnjem nivou u aprilu, nakon 2,1% ranije. Ovo je najmanji porast od marta 2021. (-0,20%).
Španija
Prema konačnom obračunu, potrošačke cene su u aprilu porasle za 4,1% na godišnjem nivou (prognoza od 4,1%).
Irska
Potrošačke cene su porasle za 7,2% međugodišnje u aprilu nakon 7,7% ranije. To je bio najmanji rast od aprila 2022.
Portugalija
Potrošačke cene su porasle za 5,7% na godišnjem nivou od aprila, nakon 7,4% ranije. To je bio najmanji porast od marta 2022.
Grčka
Grčka se oporavlja. Predviđa se da će rast BDP-a dostići 8,4% u 2021. godini, 5,9% u 2022. i očekuje se da će porasti za 2,4% ove godine. To je bilo i jeste daleko iznad proseka za EU, a još više za Nemačku. Kao rezultat toga, državni dug je pao sa više od 200% BDP-a na oko 170%. Standard & Poor’s očekuje dalje smanjenje od oko 10% godišnje. Banke su mogle da smanje svoje problematične kredite sa 40% na 10% obima kredita.
Japan
Potrošačke cene su porasle za 3,5% u odnosu na april posle 3,2%. Osnovna stopa je porasla za 3,4% nakon 3,1% (očekujte 3,4%). Trgovinski bilans u aprilu je pokazao deficit od 432,4 milijarde JPI (-JPI -613,8 milijardi prognoza) sa -755,1 milijardi jena ranije. Izvoz je porastao za 2,6% međugodišnje (ekp 3,0%), dok je uvoz opao za 2,3% (ekp -0,3%).
Italija
Banka Italije izvestila da je javni dug zemlje narastao iznad 3.000 milijardi dolara, što čini dug 144% BDP-a.
Kompanije
Wells Fargo & Co (WFC) pristao je da plati milijardu dolara za rešavanje tužbe u kojoj se optužuje da je prevarila akcionare u pogledu napretka u oporavku od niza skandala u vezi sa tretmanom kupaca.
Akcije
Period u kojoj su cene akcija neznatno porasle.
DOWJ – 33.637
DAX – 16.256
S&P 500 – 4.215
NASDAQ 100 – 12.179
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata je špekulativno oborena na – 1.966 $ / uncu.
Zlato je u petak zadržalo svoj nedavni pad na oko 1.960 dolara za uncu i bilo je na putu da izgubi više od 2% ove nedelje, pošto su rastući optimizam u vezi sa pregovorima o plafonu američkog duga i jastrebovi signali Federalnih rezervi opteretili metal.
Američki predsednik Džo Bajden i predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti izrazili su uverenje da će američki bankrot biti izbegnut, a Makarti je sugerisao da bi potencijalni dogovor o podizanju gornje granice američkog duga mogao da dođe već sledeće nedelje.
Što se tiče monetarne politike, dva zvaničnika američkog Fed-a izjavila su u četvrtak da američka inflacija ne izgleda kao da se hladi dovoljno brzo da bi omogućila centralnoj banci da zaustavi povećanje kamatnih stopa. Tržišta sada određuju cene sa oko 40% šanse da će Fed sledećeg meseca povećati stopu za 25 baznih poena.
Cena zlata iz 1980. od 850 dolara bi danas iznosila 28.300 dolara prilagođeno stvarnoj inflaciji.
Srebro
Srebro palo na – 23,64 $ / uncu.
Fjučersi na srebro su u maju pali na 24 dolara za uncu, produžavajući povlačenje sa 14-mesečnog maksimuma od 26 dolara koji je dotaknut 4. maja usred oporavka američkog dolara i zabrinutosti zbog niže industrijske tražnje. Indeksi koji prate performanse kompanija za solarne panele pali su na najniže nivoe za sedam meseci usred niza slabih korporativnih prihoda, ograničavajući potražnju za ključnim metalom ove tehnologije.
Oporavak dolara takođe je izvršio pritisak na cene plemenitih metala, ograničavajući kupovnu aktivnost ključnih stranih kupaca. Ipak, golublja očekivanja u pogledu politike Federalnih rezervi ograničila su pad imovine u polugama. Potrošačka inflacija je bila niža od očekivane u aprilu, usled značajnog usporavanja za osnovni podsektor usluga, što je pojačalo opklade da će američka centralna banka pauzirati svoj ciklus pooštravanja na svom sledećem sastanku.
Nafta
Cena nafte nepromenjeno na 76,76 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent su u petak stabilni oko 76 dolara po barelu i trebalo bi da završi nedelju na višem nivou, podržano solidnom tražnjom i raznim poremećajima na strani ponude.
Očekuje se da će globalna potražnja za naftom premašiti ponudu za 2 miliona barela dnevno u drugoj polovini 2023. godine, a Kina će činiti značajan deo toga, pokazala je projekcija IEA. Američka vlada je takođe ranije ove nedelje najavila da će kupiti do 3 miliona barela sirove nafte kako bi popunila svoje iscrpljene strateške rezerve nafte, a isporuke su planirane za avgust.
Na strani ponude, šumski požari u glavnim regionima za proizvodnju nafte u Kanadi i zaplena naftnih tankera od strane Irana pretili su da poremete tokove. U međuvremenu, najnoviji podaci pokazuju da su zalihe sirove nafte u SAD prošle nedelje neočekivano skočile za 5,04 miliona barela, najviše za dvanaest nedelja zbog još jednog izdanja SPR-a. Investitori su takođe nastavili da procenjuju ekonomske izglede u SAD i Kini, dva najveća svetska potrošača nafte.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa 2,58$ – cena – TTF 320 evra.
Fjučersi američkog prirodnog gasa porasli su za 6% na više od 2,5 USD/MMBtu, što je najviše za dva meseca, podstaknuto smanjenom ponudom i jačom potražnjom. Izvoz gasa iz Kanade, glavnog snabdevača SAD, pao je na najniži nivo u poslednjih 25 meseci pošto su požari u Alberti izazvali obustavu proizvodnje nafte i gasa i uticali na tokove gasovoda u poslednjih nekoliko nedelja. Istovremeno, meteorolozi prognoziraju temperature toplije od normalnih u SAD u narednom periodu, što će povećati potražnju za hlađenjem.
Takođe, američka komunalna preduzeća su dodala 99 milijardi kubnih stopa gasa u skladište tokom nedelje koja je završila 12. maja 2023, ispod očekivanja tržišta o povećanju od 108 bcf. S druge strane, tokovi gasa u glavne američke fabrike za izvoz LNG smanjeni su sa rekordnih nivoa zabeleženih u aprilu zbog radova na održavanju nekoliko objekata.
Fjučersi prirodnog gasa u Evropi su nastavili da padaju na 32 evra po megavat-satu u trećoj nedelji maja, nakon pada od 10% u prethodnoj nedelji. Ovo je obeležilo šestu uzastopnu nedelju gubitaka, što predstavlja najduži niz gubitaka od 2020. Cene prirodnog gasa u Evropi su sada na nivoima koji nisu viđeni od juna 2021. i znatno ispod maksimuma od 339 evra koji je postignut u avgustu prošle godine. Pad se može pripisati faktorima kao što su obilne zalihe LNG-a, smanjena potrošnja, blagi vremenski uslovi i smanjena potražnja iz Azije. Međutim, postoji mogućnost da nenormalni toplotni talasi i uslovi suše tokom leta, zajedno sa ponovnim porastom potražnje za LNG u Aziji, mogu da izvrše pritisak na povećanje cena.
Bakar
Cena bakra u padu na – 8.172,50 dolara.
Fjučersi na bakar su sredinom maja pali na ispod granice od 3,7 dolara po funti, što je najniži nivo u poslednjih pet meseci, pošto je serija novih ekonomskih podataka produbila preovladavajuću zabrinutost potražnje iz Kine. Industrijska proizvodnja u najvećem svetskom potrošaču bakra porasla je za 5,6% na godišnjem nivou u aprilu, što je znatno ispod tržišnih očekivanja od skoka od 10,9%, dok su investicije u nekretnine pale za 16,2%, a izgradnja novih kuća nastavila je da opada. Takođe, slaba industrijska potražnja je navela Kinu da uveze 407.294 tone bakra tokom perioda, što je smanjenje od 12,5% u odnosu na odgovarajući period prethodne godine. Ipak, čvrsto je ograničio strmiji pad. Zalihe bakra na Šangajskoj fjučers berzi pale su na ispod 135 hiljada tona, najniže ove godine, a na Londonskoj berzi metala ispod 60 hiljada tona, najniže od 2005.
Aluminijum
Cena nepromenjen na – 2.226 $ / t.
Fjučersi na aluminijum pali su ispod 2.260 USD/t, približavajući se najnižem nivou od novembra 2022. godine, pošto se snabdevanje aluminijumom u Kini povećava dok troškovi proizvodnje padaju, što vrši pritisak na smanjenje cena aluminijuma. Proizvodnja aluminijuma u Kini porasla je za 1,5% u odnosu na prethodnu godinu na 3,35 miliona mt u aprilu pošto su preduzeća aluminijuma u Guangksiju i Guidžouu nastavila da obnavljaju proizvodnju, prema SMM-u. Od januara do aprila proizvodnja je porasla za 3,9% na godišnjem nivou na 13,27 miliona mt. Pored toga, došlo je do povećanja proizvodnje i radnih stopa u topionici aluminijuma, što se očekuje da će dovesti do još veće proizvodnje aluminijuma u narednim mesecima. Uprkos ovom povećanju proizvodnje, još uvek postoji relativno nizak nivo zaliha aluminijuma, što može pomoći da se spreči preveliki pad cena u kratkoročnom periodu.
Pšenica
Cena pšenice u blagom rastu na 226,75 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD povećali su gubitke na 6,1 dolara po bušelu, približavajući se dvogodišnjem minimumu od 6 dolara koji je dodirnut 2. maja nakon što je Rusija potvrdila produženje ugovora o žitu za još dva meseca, u skladu sa prethodnom izjavom turskog predsednika Erdogana. Takav razvoj događaja će sačuvati pristup Ukrajine ključnim inostranim tržištima i povećati konkurenciju u cenama sa drugim velikim proizvođačima. Dodatno na pritisak medveda, USDA je prognozirala pad globalne potražnje za predstojeću marketinšku godinu zbog manje hrane i preostale upotrebe. Ipak, ovo telo je smanjilo proizvodnju iz Rusije i Ukrajine zbog uticaja rata između obe zemlje, dok su niži prinosi uticali na prognoze proizvodnje u Australiji.
Kukuruz
Cena pala na – 588,11 $ / t.
Fjučersi na kukuruz su u maju potonuli na 5,6 dolara po bušelu, što je najniži nivo od novembra 2021. godine, usled obnovljenih očekivanja porasta ponude. Posle dugog perioda neizvesnosti, turski predsednik Erdogan je potvrdio da je sporazum kojim se garantuje ukrajinski izvoz žitarica na moru produžen za dva meseca, čime je kratkoročno sačuvan pristup najvećem proizvođaču ključnim inostranim tržištima. U međuvremenu, USDA predviđa da će globalna proizvodnja kukuruza dostići rekordan nivo u marketinškoj godini 2023/2024, jer se očekuje porast proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi. Očekuje se da će proizvodnja kukuruza u SAD biti rekordnih 15,3 milijarde bušela, što je povećanje od 10% u odnosu na predviđanja ukupne proizvodnje za tekuću marketinšku godinu. Očekuje se da će se ponuda povećati i u Argentini, pošto su povoljni vremenski uslovi i manje nestabilni ekonomski uslovi spremni da pomognu kapacitetima poljoprivrednika.
Drvo
Cena nepromenjeno na – 344,00 $ / t.
Fjučersi na drvnu građu dostigli su dno oko granice od 350 dolara za hiljadu stopa, blizu nivoa koji nisu viđeni od maja 2020. godine, pošto su više stope i zabrinutost zbog recesije u SAD nastavili da smanjuju aktivnost nekretnina. Federalne rezerve su izvršile još jedno povećanje stope za 25 bps u maju u daljem nastojanju da ohladi ekonomiju. Ipak, ograničene zalihe i izgledi za oporavak potražnje pomogli su da se ograniči negativna strana. Ranije su oštar pad cena i spora tražnja primorali severnoameričke proizvođače da obuzdaju proizvodnju, ostavljajući zalihe na niskom nivou i izazivajući zabrinutost zbog nestašice ponude tokom prolećne i rane letnje građevinske sezone. Kritična građevinska roba ostaje otprilike 80% niža od svog maksimuma iz maja 2021. od oko 1.700 dolara, kada su problemi u lancu snabdevanja pojačali snažnu potražnju.
Dolar
Dolar u blagom rastu na – 1,0749 prema evru.
Evro se trgovao na 1,08 dolara, ostajući blizu svog 12-mesečnog maksimuma od 1,1 dolara postignutog ranije ovog meseca, vođen očekivanjima da će Evropska centralna banka nastaviti svoj put pooštravanja monetarne politike u svojim naporima da se bori protiv inflacije. Štaviše, predviđa se da će BDP evrozone rasti po većoj stopi nego što se ranije očekivalo.
Evropska komisija sada predviđa stope rasta od 1,1% za ovu godinu i 1,6% u 2024. Pored toga, očekuje se da će stope inflacije porasti na 5,8% u 2023. i 2,8% u 2024. Što se tiče politike, posmatrači tržišta predviđaju da će ECB postepeno povećavati kamatnu stopu, potencijalno dostići vrhunac od oko 3,7% do septembra. Ovo bi usledilo kumulativno povećanje od 375 baznih poena od sredine prošle godine.
Rublja
Rublja pala prema evru – 86,3558
Ruska rublja je depresirala na 80 za USD, približavajući se jednogodišnjem najnižem nivou od 82,1 i trgujući ispod nivoa pre ruske invazije na Ukrajinu, pošto su hladniji podaci o inflaciji olakšali opklade da bi CBR mogao da pribegne povećanju kamatnih stopa kasnije tokom godine.
Potrošačke cene su porasle za 2,4% na godišnjem nivou u aprilu, najmanje u poslednje tri godine, što je odložilo opklade na to kada će se centralna banka vratiti u režim pooštravanja. U međuvremenu, novi podaci Ministarstva finansija pokazali su da su prihodi od prodaje energenata u aprilu pali za 64 odsto, što sugeriše da je nagli pad cena nafte Urals ograničio prihode u stranoj valuti uprkos većem obimu prodaje nafte. Manji izvoz energije neočekivano je primorao ministarstvo da prodaje strane valute peti mesec zaredom.
Kriptovalute
Bitcoin u padu na – 24.863 evra.
Ethereum nepromenjeno na – 1.675 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar