Pregled tržišta
Svet
Vodeći indikatori pružaju uvid u budući tok privrede. Vodeći indikator zemalja G-20, koji određuje OECD, blago se oporavio od 10/2022. Od juna, indikator za G-20 se nije dalje menjao i iznosi 99,5 poena, kao i prethodnog meseca. Nivo indeksa od 100 poena podrazumeva prosečnu putanju rasta u poslednjih pet godina.
U tabeli ispod, vrednosti ispod proseka za zemlje G-20 su obojene crvenom bojom.
- U koncertu nacija G-20, „Globalni jug“ jasno nadmašuje Zapad. Tu leži stabilnost i potencijal rasta svetske ekonomije. To se poklapa i sa prognozama MMF-a i Svetske banke.
- Intraevropska procena, s druge strane, postavlja pitanja. Nemačke vrednosti se već mesecima pozitivno ističu, iako se pokazalo da je Nemačka izgubila najveći zamah u evropskom poređenju i „politički zaslužila“ svoju poziciju na dnu velikih evropskih ekonomija. To su bili i jesu lažni signali.
- Procena na Zapadu podvlači da je Evropa gubitnik SAD (nema energetskih problema) i Japana (energetske sankcije samo na papiru).
Zaključak: Bez energetske bezbednosti i cenovne konkurentnosti, Zapadna Evropa i Nemačka će nastaviti da gube u globalnoj ekonomiji.
Izgledi za globalnu ekonomiju su povećani za 0,2 procentna poena za ovu godinu, a očekuje se da će globalni bruto domaći proizvod porasti za 3% do kraja 2023. Prema MMF-u, „nedavno rešenje spora oko gornje granice američkog duga i mere koje su vlasti preduzele ranije ove godine da obuzdaju previranja u američkom i švajcarskom bankarskom sektoru smanjili su neposredne rizike od finansijskih previranja”. Inflacija ostaje najveća pretnja.
Pokretači svetskog rasta su zemlje tržišta u razvoju. Kina će rasti za oko 5,2%, Indija za 6,1%. Brazil i Meksiko su doživeli značajne revizije naviše, pri čemu je rast BDP-a revidiran naviše za 1,2% na 2,1%, odnosno za 0,8% na 2,6%. Režim sankcija Rusiji bio je manje uspešan nego što se ranije očekivalo prema podacima MMF-a, prognoza BDP-a je povećana za 0,8% na 1,5%.
Od razvijenih ekonomija, samo Nemačka je bila predmet revizije naniže. Prognoza rasta je korigovana sa -0,1% na -0,3%.
SAD
Od 15. jula 2023., početna potraživanja za nezaposlene iznosila su 228.000 (predviđeno 242.000) nakon 237.000 ranije. Poslovni indeks Filadelfije Fed bio je -13,5 poena (prognoza -10,0) u julu nakon -13,7 poena ranije.
Prodaja ranije korišćenih stambenih objekata u junu iznosila je 4,16 miliona (predviđeno 4,20 miliona) nakon prethodne brojke od 4,30 miliona. Indeks vodećih indikatora kako je pročitao Konferencijski odbor pao je za 0,7% (prognoza -0,6%) do juna nakon -0,6% ranije (revidirano sa -0,7%).
Na mesečnom nivou, indeks 20-Citi Case-Shiller je u maju porastao za 1,5 odsto u odnosu na april, ali to nije bilo dovoljno, a u odnosu na pre godinu dana pao je za 1,7 odsto, trećeg meseca u niz padova iz godine u godinu, i najveći od 2012:
FED
Mark J Lundeen analiza:
Federalne rezerve nastavljaju svoj QT koji je počeo u maju 2022., ali ako tržište počne da se topi, možemo biti sigurni da će započeti svoj QE5. Uticaj koji će ovo imati na bilans stanja Federalnih rezervi je veoma predvidljiv, kao i njihov QE1-3 i Pauelov sopstveni non-QE4.
Ono što su ovi idioti uradili svom bilansu stanja (naš bilans stanja/grafikon ispod), jedina podrška američkog dolara nakon što su skinuli dolar sa zlatnog standarda 1971. godine, je sramota. Ono što je izloženo možda nije manji prekršaj, ali više od nekoliko ljudi zaslužuje nešto veoma nezgodno za rušenje Sjedinjenih Američkih Država. Bar nekoliko meseci u radnom logoru, jer je trebalo da znaju, ali su to ipak uradili.
FED povećao kamatnu stopu za 0,25% na 5,25-5,50%.
Na današnjoj konferenciji za novinare posle sastanka, predsednik Fed-a Džerom Pauel uspeo je da izvuče tepih iz nekih široko rasprostranjenih pretpostavki:
QT bi mogao da se nastavi čak i ako i kada počnu smanjenje stope sledeće godine.
Dodatna povećanja stope su na stolu – „povišenja“, množina, a ne samo još jedno, prema projekcijama tačaka sa poslednjeg sastanka. Množina donosi vrh stopa na 6%.
Nema automatskih pauza između šetnji (pešačenje-pauza-pešačenje-pauza). Povećanje stopa moglo bi se desiti na bilo kom od preostala tri sastanka FOMC-a ove godine, uključujući i na sledećem sastanku u septembru.
Inflacija nije pobeđena. „Jedno dobro čitanje“ CPI (jun) je bilo lepo, ali „to je samo jedno čitanje kao što svi znaju. To smo ranije videli u podacima.”
Banke
Do kraja decenije moglo bi postojati oko dvadesetak suverenih digitalnih valuta širom sveta, prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja (BIS). Ovo je rezultat istraživanja BIS-a o 86 centralnih banaka s kraja 2022. godine, koje je takozvana centralna banka centralnih banaka nedavno objavila. Prema ovome, 93 odsto svih anketiranih centralnih banaka sada radi na projektima za moguće uvođenje digitalnih verzija svojih valuta. Evropska centralna banka (ECB) u oktobru želi da odluči da li će ući u pripremnu fazu sa svojim projektom digitalnog evra. To bi onda trebalo da traje dve do tri godine. Digitalni evro bi tada mogao da bude pušten u opticaj za otprilike tri do četiri godine. Za razliku od bankovnih depozita, ovo ne bi bilo samo potraživanje od banke, već novac koji zapravo pripada vama.
Federalne rezerve SAD kaznile su Dojče banku i njene podružnice u SAD sa 186 miliona dolara (165,26 miliona evra) jer nisu preduzele adekvatne mere protiv pranja novca.
Banka za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu zahtevala je od svojih banaka članica da preduzmu sve neophodne korake za uvođenje digitalne valute (CBDC = Digitalna valuta Centralne banke) do 2025. godine.
Takozvana „Centralna banka centralnih banaka“ na taj način indirektno potvrđuje da postoji strateški osmišljen plan za zamenu gotovine i uvođenje potpuno praćene platne transakcije građana putem digitalne valute.
Velike međunarodne banke ponovo moraju da se suoče sa više milijardi dolara vrednom grupnom tužbom zbog navodne manipulacije deviznim tržištem. Apelacioni sud u Londonu dozvolio je planiranu grupnu tužbu od 3,5 milijardi dolara protiv međunarodnih finansijskih grupa, uključujući američke gigante JPMorgan i Citigroup.
Specijalni sud, Competition Appeal Tribunal (CAT), prvobitno je prošle godine odlučio da se tužbe mogu podnositi samo na osnovu takozvane opt-in. Tužioci bi stoga morali izričito da se pridruže predmetu. Ali to ga ne čini izvodljivim. Shodno tome, Apelacioni sud je preinačio ovu presudu. Slučaj se tada može saslušati pred CAT-om.
Banka za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu zahtevala je od svojih banaka članica da preduzmu sve neophodne korake za uvođenje digitalne valute (CBDC = Digitalna valuta Centralne banke) do 2025. godine.
EU
Tekući račun evrozone je u maju pokazao suficit od 9,1 milijardu evra nakon 3,8 milijardi evra ranije (revidirano sa 4,0 milijardi evra). Prema preliminarnim proračunima, indeks poverenja potrošača u zoni evra je u julu zabeležio blagi rast sa -16,1 na -15,1 (prognoza -16,0).
Razvoj u prerađivačkoj industriji je posebno kritičan za Nemačku, proizvodni PMI je pao sa 41,0 poena na 38,3 poena. Ekonomski sektor se tako kreće ka nivou korona krize, bez ikakvih blokada i uskih grla u lancu snabdevanja. Kompanije jednostavno registruju drastičan pad kako pristiglih porudžbina tako i zaostalih porudžbina.
ECB
U ovogodišnjim stres testovima, Evropska centralna banka je intervenisala energičnije nego ikada ranije. Banke koje je nadgledala su, po njenom mišljenju, nerealno izračunale uticaj testa na njihove bilanse.
Banke, koje su u okviru testa bile obavezne da izračunaju uticaj datih ekonomskih scenarija, prvobitno su procenile negativan uticaj na njihov ukupni kapital u najgorem slučaju na oko 3,5 procentnih poena, kažu upućeni. U svom proračunu ECB dolazi do negativnog efekta od oko pet procentnih poena.
Evropska centralna banka (ECB) planira mnogo strože praćenje likvidnosti banaka. Prema nekoliko supervizora, juriš na američke regionalne banke i Credit Suisse jasno je pokazao da povezanim rizicima možda nije posvećena dovoljna pažnja.
ECB predlaže da se podaci o rezervama likvidnosti banaka prikupljaju na sedmičnoj osnovi, raščlanjeni prema ročnosti i tipu klijenata, kažu upućeni. Međutim, ovaj potez odražava potrebu za više informacija, a ne akutnu zabrinutost za industriju.
Evropska centralna banka (ECB) objavila je juče konsolidovanu prezentaciju Evrosistema od 21. jula 2023. godine. Ovo pokazuje da je pozicija potraživanja zlata i zlata porasla za milion evra u 29. kalendarskoj nedelji zbog transakcija. Ukupno, pozicija trenutno iznosi 609,299 milijardi evra.
Istovremeno, neto pozicija u stranim valutama je opala za 1,2 milijarde evra na 312,2 milijarde evra.
Rusija
Centralna banka Rusije je nedavno objavila najnovije podatke o statusu međunarodnih rezervi na kraju juna 2023.
Podaci pokazuju da su zlatne zalihe zemlje 30. juna iznosile 74,9 miliona unci, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. Vrednost je smanjena u odnosu na kraj maja sa 145,83 milijarde na 142,92 milijarde američkih dolara.
Zvanične rezerve Rusije iznosile su 582,42 milijarde dolara na kraju juna, u poređenju sa 584,18 milijardi dolara u maju.
Državni dug raste: ruska privreda ide ka neplaćanju.
Javni dug Rusije treba da naraste na 20 odsto BDP-a.
Prema zakonu o federalnom budžetu za period od 2023. do 2025. godine, BDP Rusije u 2023. procenjuje se na 149,95 triliona rubalja. 20% ove cifre je 30 triliona rubalja, odnosno Ministarstvo finansija će početi da se zadužuje za još oko 7 triliona rubalja.
Kina
Kina smenjuje nestalog ministra spoljnih poslova Ćin Ganga.
Kina je najavila smenu ministra spoljnih poslova Ćin Ganga, mesec dana nakon što je bivši miljenik predsednika Si Đinpinga nestao iz vidokruga javnosti.
Kineska državna novinska agencija Sinhua saopštila je u utorak da je nacionalni narodni kongres smenio Ćina i zamenio ga najvišim diplomatom u zemlji Vang Jijem, njegovim prethodnikom na mestu ministra. U kratkoj izjavi nisu navedeni dalji detalji.
Kineski neto uvoz zlata preko Hong Konga opao je za 29 odsto u junu u odnosu na prethodni mesec, prenosi Rojters, pozivajući se na podatke hongkonškog Zavoda za statistiku. Shodno tome, neto uvoz u šestom mesecu ove godine dostigao je 34.648 tona zlata, što je najniži nivo u poslednjih pet meseci. Kina je u maju uvezla 49.056 tona zlata preko Hong Konga.
Ukupan obim uvoza zlata preko Hong Konga u junu je opao za 26 odsto u odnosu na prethodni mesec – sa 51.722 tone na 38.395 tona.
„Maloprodajna potražnja ostaje spora jer su kupci zabrinuti za ekonomske izglede, a ovo ograničava potrošnju“, rekla je analitičarka StoneKs-a Rona O’Konel.
Podaci iz Hong Konga možda ne daju potpunu sliku kineske kupovine zlata jer se plemeniti metal takođe uvozi preko Šangaja i Pekinga.
Kina želi da prevaziđe ekonomsku krizu brojnim ekonomskim podsticajnim merama i kadrovskim promenama na ključnim pozicijama. Ostaje da se vidi da li takav preokret može uspeti. Kao što se dugo sumnjalo na tržištima kapitala, Kina je imenovala novog šefa centralne banke.
Potpredsednik Pan Gongšeng smenjuje Ji Ganga na mestu šefa centralne banke, prenose kineski mediji. Pan je bio zamenik Federalnih rezervi od 2012. Takođe je istraživao na Kembridžu i Harvardu. Njegovi najvažniji zadaci biće deeskalacija situacije na tržištu nekretnina, stabilizacija valute juana i preduzimanje odgovarajućih mera kako bi se sprečilo da Kina sklizne u deflaciju, kao i stimulisanje privrede nakon okončanja karantina zbog Covid-a.
Indija
Da bi obuzdala visoke cene u zemlji, Indija je odmah zabranila izvoz belog pirinča. Akcija najvećeg svetskog izvoznika mogla bi dodatno da pogorša globalnu inflaciju hrane. Indija je odmah uvela zabranu izvoza svoje najveće sorte pirinča, što je podstaklo nove strahove na globalnom tržištu hrane. „Da bi obezbedila adekvatnu dostupnost belog pirinča koji nije basmati na indijskom tržištu i ublažila rast cena na domaćem tržištu, indijska vlada je promenila izvoznu politiku“, navodi se u saopštenju Ministarstva hrane.
Vlada ukazuje na povećanje maloprodajnih cena od 11,5 odsto samo u proteklih dvanaest meseci. Obilne monsunske kiše nanele su znatnu štetu, posebno na severu zemlje, a samim tim i slabe prinose. Zabrana treba odmah da se primeni. Međutim, brodovi koji su upravo utovareni i dalje bi trebalo da budu odobreni za izvoz.
BRIKS
Na stranu spekulacije, nije bilo zvanične potvrde iz BRIKS-a da će ili izdati novu valutu zaštićenu zlatom ili vezati svoje valute za zlato u skorije vreme. Iako je verovatno da će BRIKS razgovarati o stvaranju nove valute, dogovor još nije postignut, a kreatori politike poriču da će nova valuta uskoro biti lansirana. Nedavne glasine o novoj valuti – koje sugerišu da će zlatni standard biti uveden na sledećem samitu BRIKS-a u avgustu – treba posmatrati sa skepticizmom.
Postoji nekoliko razloga zašto valuta predvođena BRIKS-om postaje tema sve veće debate.
Prvo, zajednička količina resursa i kopna između ovih zemalja je ogromna. Drugi razlog je ekonomska težina: zemlje BRIKS-a sada imaju mnogo veći udeo u globalnom BDP-u nego prethodnih godina, iako neka merenja pokazuju da su sada pretekle razvijene ekonomije. Treće, rastuće geopolitičko rivalstvo i sukob između SAD i Kine – posebno u kontekstu aktuelnog rusko-ukrajinskog rata – jača argumente za alternativne trgovinske mreže koje su imune na moguće poremećaje.
Osim valuta, postoji još jedan element rastućeg uticaja koalicije predvođene BRIKS-om, a to je pritisak na resurse. Kina strateški obezbeđuje resurse koji su joj potrebni kroz dugoročne trgovinske sporazume sa proizvođačima iz Zaliva, što znači da nafta više neće biti dostupna Zapadu po niskim cenama.
Zauzvrat za ove resurse, Kina ulaže stotine milijardi u razvoj ekonomija zalivskih država, zamenjujući američku politiku „nafta za oružje“ sa „naftom za razvoj“, što se savršeno uklapa u inicijativu „Pojas i put“ i saudijski ciljevi -sposobnost Arabije da pređe dalje od nafte na naprednije petrohemijske proizvode.
Ako uspe, ova nova koalicija će držati 80% svetskih rezervi nafte, pri čemu će 40% svetskih rezervi nafte držati Rusija, Iran i Venecuela, a preostalih 40% OPEK. Bilo da se radi o nafti, benzinu, dizelu, mlaznom gorivu ili petrohemiji, Zapad će morati da plaća više za energiju. Ovo će učiniti naftu neelastičnijom jer Kina – druga po veličini svetska ekonomija – prima više nafte OPEK-a po nižoj ceni, a OPEK i Kina će izvoziti više nizvodnih proizvoda napravljenih od nafte i zaraditi veće marže na naftnim resursima.
Ovo je jedan od najvećih makroekonomskih kretanja kojih se mogu setiti u životu. Ništa od ove veličine nije se dogodilo na globalnim finansijskim tržištima od avgusta 1971. godine. Kada je Nikson bez zlata podržao dolar, što je na kraju dovelo do petrodolara, SAD su bile u stanju da dominiraju globalnim tržištima i trguju dolarom kao svetskom rezervnom valutom.
Do danas je svet jednopolaran. Kada smo naduvali ili devalvirali dolar, druge zemlje su morale da se pozabave problemom. SAD su nekada mogle da kažu: „Dolar je naša valuta, ali to je vaš problem.“ Ali sada, prema Pozaru, zemlje BRIKS-a to brzo zamenjuju izjavom: „Naša sirovina, vaš problem. Naša dobra, naša emancipacija.“
Šta će to značiti? Geopolitika je sada visoko inflatorna, postavljajući teren za seriju nelinearnih šokova za finansijski sistem.
Nemačka
Minus 6,0 poena: IFO barometar za izglede za izvoz je tako dostigao najniži nivo od korona krize. Ekonomski istraživači trenutno vide male šanse za poboljšanje. Raspoloženje među nemačkim izvoznicima je gore nego što je bilo više od tri godine. Kako je izvestio institut IFO sa sedištem u Minhenu u svom mesečnom istraživanju kompanija, barometar za očekivanja izvoza pao je za dodatnih 0,1 na minus 6,0 poena u julu. Ovo je najgora vrednost od maja 2020, kada je pandemija korone zaustavila globalnu ekonomiju.
Proizvođačke cene su pale za 0,3% na mesečnom nivou u junu (prognoza -0,4%, prethodni mesec -1,4%). U odnosu na prethodnu godinu, ostvaren je rast od 0,1% (prognoza 0,0%, prethodni mesec 1,0%).
Tokom pandemije država je isplaćivala pomoć mnogim malim i srednjim preduzećima. Sada ističu rokovi za otplatu – za mnoge nove egzistencijalne probleme. Mnoge firme ne mogu da vrate novac.
Savezna vlada je u prvoj polovini 2023. prikupila nešto više poreza nego u istom periodu prethodne godine. Prema mesečnom izveštaju Ministarstva finansija, poreski prihodi iznosili su 168,6 milijardi evra – 2,4 odsto više nego u prvoj polovini 2022. Bilo je i oko 17 milijardi evra ostalih prihoda, uključujući prihode od kamata i plaćanja iz Fonda solidarnosti EU nakon poplava.
Istovremeno, federalna potrošnja je neznatno porasla za 0,6 odsto, što je uglavnom posledica jednokratnog efekta. Zajam Međunarodnom monetarnom fondu od 6,3 milijarde evra računa se kao investicija u budžetskom smislu. Istovremeno, savezna vlada je potrošila manje nego prethodne godine za ublažavanje posledica korona virusa.
Talas bankrota nastavlja da se kotrlja Nemačkom. U junu je 13,9 odsto više preduzeća podnelo stečaj nego u prethodnoj godini. Čini se da je automobilska industrija bila posebno teško pogođena krizom. U prvih 5 meseci 2023. prodaja VV, Audija, BMW-a i Mercedesa pala je za 20%. Situacija je još gora sa električnim vozilima.
Dobra četvrtina nemačkih srednjih preduzeća razmišlja da odustane od posla ili želi da se preseli u inostranstvo.
Prihod domaćinstva na ili ispod granice siromaštva: mnoga deca i mladi u Nemačkoj mlađi od 18 godina su u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti. To pokazuju podaci Federalnog zavoda za statistiku. Otprilike četvrtina sve dece i mladih u Nemačkoj je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti. To proizilazi iz podataka koje je objavio Federalni zavod za statistiku. Skoro 2,2 miliona dece i mladih mlađih od 18 godina bilo je prošle godine u opasnosti od siromaštva. To odgovara stopi od 14,8 odsto, prema statističarima.
U Nemačkoj, otprilike svaki četvrti radnik zarađuje nešto više od minimalne zarade. Kopredsedavajući levice Bartsch upozorio je na siromaštvo u starosti i govorio o preniskim platama. Otprilike svaki četvrti zaposleni u Nemačkoj zarađuje nešto više od minimalne zarade. Ovo je rezultat aktuelnih podataka Saveznog zavoda za statistiku za april 2022. godine na zahtev levičarske frakcije, iz koje prenose novine medijske grupe Funke. 23,35 odsto zaposlenih – oko 9,3 miliona od ukupno 39,8 miliona zaposlenih – zarađuje manje od 14 evra bruto po satu. 14,8 odsto zaposlenih prima minimalnu platu od 12 evra po satu.
Velika Britanija
British Gas je prijavio rekordnu polugodišnju dobit od 969 miliona funti nakon što su mu promene pravila omogućile da zaradi više novca od računa domaćinstva.
Otprilike polovina dobiti je usledila zbog promena koje je izvršio energetski regulator.
Ofgem je povećao iznos naknade koji dobavljači mogu tražiti od računa domaćinstava kako bi nadoknadili troškove nastale tokom pandemije.
Do ovog skoka profita došlo je uprkos padu cena nafte i gasa koji je uticao na druge energetske kompanije.
Francuska
Indeks poslovne klime za privredu u celini ostao je nepromenjen na 100 poena u julu. Indeks za proizvodni sektor je takođe ostao nepromenjen na 100 poena (prethodni mesec revidiran sa 101 na 100).
Japan
Potrošačke cene i osnovna inflacija potrošačkih cena porasle su na 3,3% međugodišnje u junu sa 3,2% ranije.
Mnoge razvijene zemlje imaju nisku stopu nataliteta – problem je posebno akutan u Japanu. Tamošnje stanovništvo opada već 14. godinu zaredom. Japansko stanovništvo nastavlja da se smanjuje rekordnom brzinom. Broj Japanaca pao je za 801.000 na samo 122,4 miliona prošle godine u odnosu na prethodnu godinu. Ovo odgovara smanjenju od 0,65 odsto. Ovo je najoštriji pad od kada su počeli da se prikupljaju uporedivi podaci, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova u Tokiju.
Švajcarska
UBS raščišćava nasleđe Credit Suisse. Ona plaća ukupno 388 miliona dolara kazne regulatorima u SAD i Velikoj Britaniji zbog kolapsa finansijske kompanije Archegos. Organ za nadzor finansijskog tržišta (Finma) u Švajcarskoj takođe je okončao postupak protiv Credit Suisse.
Tajvan
Nove porudžbine u sektoru izvoza pale su za 24,9% međugodišnje u junu (očekivanje -20,0%) nakon -17,6% ranije. Tema deindustrijalizacije Tajvana kroz program IRA igra ne beznačajnu ulogu.
Аustrija
Postoji kratak rok za investitore da prodaju svoje ruske akcije nakon sankcija. Ali to nije lak zadatak za banke.
Prema Moskovskoj berzi, strani investitori su krajem 2021. posedovali oko 86 milijardi dolara ruskih akcija. Učešće austrijskih investitora u ruskim kompanijama iznosilo je oko 222 miliona evra. Takođe je uloženo dodatnih 425 miliona evra u fondove kapitala. Da li se od Evropljana očekuje da jednostavno bez toga? Za sada nema jasnog političkog odgovora na ovo. Ali paket sankcija usvojen krajem juna (već jedanaesti) stvorio je rupu, barem za akcionare.
Do sada su akcionari ruskih akcija očajnički tražili načine da razmene ili prodaju svoje akcije. Neki okušavaju sreću u Turskoj, Kazahstanu ili Gruziji. Često svoju pomoć nude i vetrovite advokatske firme. Berzansko trgovanje je bilo gotovo nemoguće zbog sankcija.
Veštačka intelegencija
Po prvi put, dva nova sistema za vremensku prognozu koja podržavaju veštačku inteligenciju postižu kvalitet prognoze poput konvencionalnih metoda. Međutim, AI neće moći da zameni rad meteoroloških službi.
AI sistem prognoze Pangu-Weather kineskog proizvođača elektronike Huaweii specijalizovan je za predviđanje globalnog vremena do sedam dana unapred. Prema rečima programera, njegov kvalitet predviđanja je po prvi put uporediv sa kvalitetom konvencionalnih sistema i do deset hiljada puta brži. Veb stranica KIT-a u Karlsrueu pokazuje kako se prognoza Pangu-Weather upoređuje sa prognozom nemačke meteorološke službe. Drugi sistem, NovcastNet, koristi se za kratkoročno predviđanje padavina i posebno je pogodan za upozorenje na jaku kišu. Trenutno se smatra da je veoma teško predvideti takve ekstremne vremenske uslove korišćenjem konvencionalnih metoda, jer se oni razvijaju izuzetno brzo. Prognoze veštačke inteligencije procenilo je 62 stručnjaka za vremensku prognozu iz cele Kine i u 70% slučajeva nadmašile su one tradicionalne sisteme predviđanja.
Užasno je zamisliti svet u kome mašine kojima upravlja veštačka inteligencija (AI) sistematski zamenjuju ljudska bića u većini poslovnih, industrijskih i profesionalnih funkcija. Na kraju krajeva, kao što su nas upozoravali istaknuti kompjuterski naučnici, sistemi kojima upravlja veštačka inteligencija skloni su kritičnim greškama i neobjašnjivim „halucinacijama“, što dovodi do potencijalno katastrofalnih ishoda.
Ali postoji još opasniji scenario koji se može zamisliti na osnovu proliferacije superinteligentnih mašina: mogućnost da bi ti neljudski entiteti na kraju mogli da se bore jedni protiv drugih, uništavajući sav ljudski život u tom procesu.
Kompanije
Tisenkrup će dobiti do dve milijarde evra za izgradnju fabrike za zelenu proizvodnju čelika. Komisija EU je sada odobrila pomoć. Projekat bi mogao da uštedi skoro 60 miliona tona CO2. Evropska komisija odobrila je nemačku pomoć u milijardama evra za izgradnju velike fabrike za proizvodnju čelika koji je prihvatljiviji za klimu od strane Tisenkrupa.
Konkretno, podrška iznosi do dve milijarde evra, kako je saopštila Komisija EU. Pored toga, odobrila je paket od 850 miliona evra koji je Francuska sastavila za ArcelorMittal.
Akcije
Period u kojoj su cene akcijа rasle.
DOWJ – 35.520
DAX – 16.227
S&P 500 – 4.566
NASDAQ 100 – 14.127
Vanguard izveštava da investitori stariji od 55 godina imaju 70% svog portfelja u akcijama, a petina investitora starijih od 85 godina ima skoro sav svoj novac na tržištu.
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata podcenjena, počela cena da raste na – 1.977 $ / uncu.
Zlato je u četvrtak poraslo na 1.980 dolara za uncu, rastući treću sesiju uzastopno usred opšte slabosti dolara, pošto su Federalne rezerve SAD sprovele široko očekivano povećanje stope od 25 baznih poena, što bi, kako su analitičari sugerisali, moglo biti kraj trenutnog ciklusa pooštravanja politike. Ipak, predsednik Fed-a Džerom Pauel otvorio je vrata za dalja povećanja kamatnih stopa, ali je insistirao da će centralna banka na predstojećim sastancima zauzeti pristup „zavisan od podataka“. On je dodao da privreda i dalje treba da uspori, a tržište rada da oslabi da bi se inflacija „verodostojno“ vratila na cilj od 2 odsto, ali više ne predviđa recesiju u SAD. Investitori sada prebacuju svoju pažnju na odluku Evropske centralne banke u četvrtak, gde se očekuje da će dalje podići stope usred uporne inflacije.
Milenijalci su najveći investitori u zlato, daleko nadmašujući bejbi bumere i generaciju X, prema izveštaju Stejt strita koji se poziva na rezultate istraživanja SPDR ETF. Ovo izveštava BusinessInsider.com.
„U proseku, milenijalci imaju veću alokaciju zlata od 17%, a Boomers i Gen X-ers zaostaju za samo 10%“, navodi se u izveštaju Džordža Miling-Stenlija. Milenijalci posebno cene pogodnost ulaganja u zlato preko ETF-ova, kaže glavni strateg za zlato Stejt Streeta. 69% milenijalaca je reklo da su zlatni ETF-ovi najbolji način za ulaganje. Tako misli 55% generacije Bumer, u poređenju sa samo 35% generacije X.
Prema menadžeru bogatstva, 88% ispitanika koji trenutno poseduju zlato vide metal kao dugoročnu investiciju. Više od 70% je takođe izjavilo da je ulaganje u zlato pomoglo da se poboljša učinak njihovog ukupnog portfelja.
„Od onih investitora koji poseduju zlato, više od polovine ispitanih reklo je da planira da poveća svoje zlatne zalihe u narednih 6 do 12 meseci. Procenat investitora za zlato ETF koji planiraju da kupe više zlata bio je 57%, nešto veći od investitora u drugu zlatnu imovinu kao što su poluge i kovanice, akcije rudara zlata, fjučersi i opcije za zlato i robni fondovi (53%).“
Srebro
Srebro poraslo na – 25,01 $ / uncu.
Vrednost srebra je oslabila na 24,7 dolara za uncu nakon što je 24. jula dostigla dvomesečni maksimum od 25,2 dolara, pod pritiskom trenutnog oporavka američkog dolara, jer je snažan izveštaj o potraživanjima za nezaposlene obnovio dokaze zategnutog tržišta rada i dodao prostor za Federalne rezerve da ostane jastreb na duži period. Ipak, snažna industrijska potražnja i znaci slabe ponude ograničili su nedostatak i podigli srebro da nadmaši zlato od početka trećeg kvartala. Napori za suzbijanje emisija ugljenika povećali su efekat razvoja tehnologija solarnih panela kojima su potrebne veće potrebe za provodljivošću, podupirući oštre nadogradnje u predviđanjima potražnje srebra.
Očekuje se da će kompanije za solarne panele činiti 14% globalne potrošnje srebra, u poređenju sa 5% u 2014. godini, a ove godine će dovesti do očekivanog povećanja potrošnje od 4%. Ova cifra se poredi sa sporijim porastom proizvodnje od 2%,
Nafta
Cena nafte porasla na 83,56 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent porasli su u četvrtak iznad 83 dolara za barel, lebdeći blizu tromesečnog maksimuma ranije ove nedelje, pošto su izgledi za smanjenje globalne ponude i oporavak kineske tražnje podržali tržište. Cene nafte porasle su za više od 10% ovog meseca zbog dobrovoljnog smanjenja proizvodnje od strane Saudijske Arabije i Rusije, kao i naznaka OPEK+ o svojoj spremnosti da preduzme dalje mere. Kineske vlasti su se takođe obavezale da će pojačati podršku politici kako bi ojačale ekonomiju, povećavajući izglede za najvećeg svetskog uvoznika sirove nafte. U međuvremenu, cene nafte su u sredu bile pod pritiskom nakon što su američke Federalne rezerve podigle kamatne stope za 25 baznih poena, izazivajući zabrinutost oko ukupne potražnje. Očekuje se da će Evropska centralna banka u četvrtak dodatno pooštriti politiku i signalizirati dalje povećanje stope usred uporne inflacije.
Pored toga, otkrića važnih minerala i nafte i gasa opadaju svake decenije. Kao što grafikon ispod pokazuje, većina svetske nafte otkrivena je 1950-ih i 1960-ih, sa kratkim porastom 1980-ih sa naftom Severnog mora i Aljaske.
Kao što tabela u nastavku pokazuje, domet nafte ide dalje od jednostavnog pokretanja saobraćaja. On čini osnovu za širok spektar proizvoda od plastike do farmaceutskih proizvoda, kozmetike, dezodoransa, aspirina, boja i materijala za krovove, od kojih su svi na bazi nafte. Sa hiljadama proizvoda dobijenih od nafte i prirodnog gasa, njihov uticaj je uvek prisutan.
Pre otkrića nafte, svetska populacija je bila oko 1,7 milijardi ljudi. Danas je 8 milijardi. Prošli vek obeležilo je doba nafte, dok će ovaj vek verovatno biti obeležen nestašicom nafte. Najverovatnije ćemo videti vrhunac globalne proizvodnje nafte u narednih 5-10 godina. Jednom kada se to dogodi, globalnim ekonomijama bi moglo biti teško da rastu jer je ekonomska ekspanzija usko povezana sa proizvodnjom energije.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) danas predviđa porast potrošnje nafte za 2 miliona barela dnevno na 101,9 miliona barela dnevno, prvenstveno zbog Kine i zemalja koje nisu članice OECD-a. Ako je konvencionalna nafta dostigla vrhunac u zemljama OECD-a i OPEC-a 2016. godine, kako je proizvodnja nafte porasla sa 84,6 miliona barela dnevno u 2006. na 101,9 miliona barela dnevno predviđenih ove godine?
Između 2006. i 2015., rast proizvodnje nafte dolazi prvenstveno iz američkog škriljaca, kanadskog naftnog peska i biogoriva. Od 2015. do danas, proizvodnja nafte je porasla za 7,3 miliona barela dnevno, od čega je značajan deo dolazio iz Permskog basena, dok je dodatnih 2 miliona barela dnevno dolazilo iz kanadskog katranskog peska i biogoriva. Ovaj rast se može pripisati nekonvencionalnim izvorima nafte kao što su škriljci, katranski pesak, biogoriva, GtL goriva i CtL goriva.
Američka revolucija iz škriljaca doprinela je 90% povećanja svetske proizvodnje nafte tokom protekle decenije. Međutim, čini se da američka proizvodnja nafte iz škriljaca dostiže vrhunac, potencijalno eliminišući ključni izvor rastuće ponude nafte.
Prema Statističkom pregledu BP-a, od 55 zemalja i regiona koji proizvode naftu, 46 je već pet godina nakon svog vrhunca, ostavljajući samo devet zemalja, uključujući SAD, da apsorbuju pad u ostalih 46 zemalja, i dalje od toga, buduća povećanja nafte koja mogu zadovoljiti potražnju za naftom. O tome je trebalo razmišljati pre decenija, jer promena snabdevanja energijom traje decenijama i može da potraje i do 50-60 godina.
Potražnja za naftom je stalno rasla svake godine od 1972. godine, sa izuzetkom godina recesije 1974., 1981., 2008. i godine izolacije 2020.
Potrošnja nafte se povećavala za skoro 10 miliona barela dnevno svake decenije: sa 50-60 miliona barela dnevno 1970-ih na 60-65 miliona barela dnevno 1980-ih do 70-80 miliona barela dnevno u 1990-im i 2000-ih do današnjeg zahteva od 101,9 miliona barela dnevno. Ekonomski rast zahteva povećanje potražnje za energijom, a pošto nafta ostaje glavni izvor energije, posebno za transport, ekonomski rast neizbežno zahteva povećanje potrošnje fosilnih goriva. Danas više od 83% svetske potrošnje energije dolazi od nafte.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa nepromenjeno na 2,67$ – cena EU pala – TTF 266,40 evra.
Fjučersi američkog prirodnog gasa trgovali su se oko 2,7 USD/MMBtu, nakon povećanja od 6,9% u prethodnoj nedelji podstaknuti očekivanjima povećane potražnje za klimatizacijom usred vremenske prognoze toplije od uobičajenih do najmanje 9. avgusta. Pored toga, najnoviji izveštaj EIA pokazao je da SAD komunalne kompanije su prošle nedelje dodale 41 milijardu kubnih stopa (bcf) gasa u skladište, manje od predviđanja za ubrizgavanje od 48 bcf. Takođe, uprkos tome što proizvodnja gasa i dalje raste u julu u odnosu na prethodni mesec, poslednjih dana je u padu. U međuvremenu, protok gasa u američke fabrike za izvoz LNG ostaje ispod rekordnog nivoa od 14,0 bcfd u aprilu zbog tekućeg održavanja u nekoliko objekata uključujući Freeport u Teksasu i Cheniere Energy Sabine Pass u Luizijani.
Fjučersi prirodnog gasa u Evropi trgovali su se oko 29 evra po megavat-satu, što je iznad šestonedeljnog minimuma od 25 evra dotaknutog 17. jula, pošto je obnovljeno ograničenje snabdevanja pogoršalo povećanu potražnju za hlađenjem na kontinentu. Planirano održavanje u norveškim postrojenjima trebalo bi da zaustavi proizvodnju za ključnog proizvođača sledećeg meseca, dok su požari u blizini gasovoda Kolumbija u SAD smanjili snabdevanje LNG fabrikama što ometa isporuke.
Obustave su se poklopile sa većom potražnjom za hlađenjem u južnoj Evropi, povećavajući potražnju za strujom jer su brzine vetra i dalje niske, a suše prete hidroelektranama. Ipak, cene gasa su samo delić istorijskog maksimuma od 340 evra koji je postignut prošlog leta, kada je Rusija značajno smanjila isporuke gasa Evropi pošto su zalihe i dalje velike. Skladišni prostori su puniji nego inače u ovo doba godine.
Bakar
Cena bakra u neznatnom rastu na – 8.617,50 dolara.
Fjučersi na bakar približili su se oznaci od 3,9 dolara po funti i dostigli najviši nivo od 14. jula, vođeni izgledima za oporavak potražnje nakon posvećenosti Kine da pruži dalju podršku. Peking je nedavno najavio planove za jačanje prilagođavanja ekonomske politike, sa fokusom na povećanje domaće tražnje. Pored toga, kineski državni planer ranije je predstavio mere za podršku privatnim investicijama i razvoj nerazvijenih područja u megagradima. Na drugim mestima, zabrinutost zbog nestašice takođe je doprinela porastu cena. U maju je proizvodnja bakra u najvećem proizvođaču Čilea opala za 14% na godišnjem nivou, signalizirajući potencijalna ograničenja u snabdevanju jer metal igra ključnu ulogu u tranziciji sveta na održive izvore energije.
Aluminijum
Cena u blagom padu na – 2.234,50 $ / t.
Fjučersi aluminijuma trgovali su se oko 2.230 dolara po toni, nakon što je ublažavanje ograničenja struje u regionu Junan dovelo do obnavljanja proizvodnje aluminijuma u toj oblasti. Učesnici na tržištu procenjuju da bi aktivnost u regionu trebalo da se vrati na 50% smanjenih kapaciteta do avgusta. U prvoj polovini godine, kineski uvoz aluminijuma je porastao za 10,7% u poređenju sa prethodnom godinom podstaknut nižim domaćim snabdevanjem usled nestanka struje i smanjenih padavina. U međuvremenu je domaća proizvodnja aluminijuma porasla samo za 3,4%.
Pšenica
Cena pšenice porasla na 254,50 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD bili su iznad 7,5 dolara po bušelu, držeći se blizu petomesečnog maksimuma od 7,6 dolara dotaknutog 24. jula, pošto su geopolitičke tenzije i nepovoljni uslovi rasta nastavili da vrše pritisak na izglede za globalnu ponudu. Nakon što je uništila lučke mašine i zalihe žita u primorskom gradu Odesi, Rusija je granatirala infrastrukturu i skladišta žita na reci Dunav i ograničila mogućnost da Ukrajina koristi pomoć evropskih zemalja za prodaju žita na inostranim tržištima. Štrajkovi su usledili ubrzo nakon što je Moskva okončala sporazum koji je omogućio da ukrajinski izvoz žitarica bezbedan teče kroz Crno more, čime je obeležen kraj jednogodišnje šeme koja je povezivala snabdevanje pšenicom od jednog od najvećih svetskih proizvođača neposredno pre ovogodišnje žetve. Drugde, Ponovljeni talas suvoće u ključnim američkim rastućim regionima omeo je očekivanja prinosa na tekuću žetvu, što je navelo tržišta da sumnjaju u predviđanje veće proizvodnje iz najnovijeg izveštaja USDA VASDE.
Kukuruz
Cena porasla na – 542,85 $ / t.
Fjučersi za kukuruz su u julu skočili na nivo od 5,5 dolara po bušelu, skočivši za skoro 15% od početka meseca usred sve većih pretnji po ponudu i snažnu potražnju. Obnovljena suvoća u ključnim rastućim regionima u SAD izazvala je zabrinutost zbog nižih prinosa u dolazećoj žetvi, povlačeći revizije USDA naviše u odnosu na njihove prognoze u njihovom najnovijem VASDE izveštaju. U međuvremenu, fjučersi na sirovu naftu VTI porasli su za 8% od početka meseca, stimulišući novi krug dodatne potražnje za etanolom i njegovom glavnom sirovinom u SAD, kukuruzom.
Drvo
Cena pala na – 519,20 $ / m3.
Fjučersi za drvnu građu su povećali gubitke na 520 dolara za hiljadu stopa, što je najniži nivo u poslednjih šest nedelja zbog zabrinutosti zbog slabljenja potražnje, uprkos smanjenju ponude. Počeci stanovanja su u junu pali za 8% na mesečnom nivou, dostižući sezonski prilagođenu godišnju stopu od 1,434 miliona, nakon revidovanog naniže skoka od 15,7% u prethodnom mesecu. Nedostatak postojećih domova na mnogim tržištima doprineo je rastućoj tražnji za novom gradnjom, čak i u uslovima viših kamatnih stopa. Ipak, očekuje se da će isporuke iz Kanade, najvećeg američkog snabdevača, opasti nakon što su šumski požari doveli do rekordnih 9,2 miliona hektara izgorele šume do sada ove sezone. Ovo dolazi zbog smanjenja proizvodnje u Britanskoj Kolumbiji i usporavanja evropskih isporuka drveta.
Ugalj
Cena uglja porasla na – 134,20 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu trgovali su blizu dvogodišnjeg minimuma od 130 dolara po toni, vođeni zabrinutošću zbog prevelike ponude iz Indije i Indonezije, uprkos rastućoj potražnji iz Kine. U junu, dnevna proizvodnja uglja u Kini se vratila na prosečno 13 miliona metričkih tona, u odnosu na 6-mesečni minimum od 12,43 miliona metričkih tona u maju, pošto je toplotni talas povećao potrošnju uglja za proizvodnju električne energije. Takođe, neki rudnici u Unutrašnjoj Mongoliji mogli bi da nastave sa radom nakon što su bili zatvoreni od marta radi mera za poboljšanje bezbednosti, što bi potencijalno moglo da pruži dalji podsticaj proizvodnji uglja u narednim mesecima. Najveća letnja potražnja za električnom energijom u Kini obično počinje krajem juna i traje dva meseca. Sa toplotnim talasom koji je u toku, a potrebe za energijom ostaju visoke, očekuje se da će potrošnja uglja za proizvodnju električne energije ostati snažna tokom letnjih meseci.
Dolar
Dolar blago oslabio na – 1,1136 prema evru.
Evro je blago ojačao na više od 1,1 dolara, zahvaljujući opštoj slabosti dolara, nakon što su Federalne rezerve podigle stopu federalnih fondova za 25 bps kao što se očekivalo, ali je predsedavajući Pauel rekao da je monetarna politika restriktivna i da funkcioniše i da su odluke za naredne sastanke još uvek otvorene i da će biti zavisan od podataka. U međuvremenu, ECB će u četvrtak povećati troškove zaduživanja za 25 baznih poena, dok i dalje postoje sumnje o tome šta centralna banka planira da uradi posle jula. Ekonomija evrozone pokazuje znake slabosti dok inflacija ostaje skoro 3 puta iznad cilja. Flash PMI istraživanja za jul otkrila su najznačajnije smanjenje od novembra prošle godine, prvenstveno izazvano naglim padom proizvodnje koji nije primećen više od tri godine.
Indeks američkog dolara je pao ove nedelje usled umerenih inflacija i pada prinosa na obveznice, dostigavši najniži nivo od ruske invazije na Ukrajinu u januaru 2022. Normalno, slab dolar izaziva sve vrste špekulacija o robama pošto su sve denominirane u USD.
Rublja
Rublja prema evru pala na 100,62.
Dolar pao na 89.8650
Ruska rublja se kretala blizu 90 za USD, ostajući blizu 16-mesečnog najnižeg nivoa od 91,7 i trgujući znatno ispod proseka pre ruske invazije na Ukrajinu usred niske potražnje za ruskim izvozom, uprkos strogoj kontroli kapitala i jastrebovim signalima CBR-a.
Novi podaci Ministarstva finansija pokazali su da su prihodi ruske države od nafte i gasa pali za 47% u odnosu na prethodnu godinu na 3,38 biliona RUB u prvoj polovini godine, pošto su energetski embargo sa Zapada i usporavanje kineske ekonomije smanjili potražnje za ruskim energentima.
Događaji su naterali ministarstvo da proda 39,4 milijarde rubalja u stranoj valuti kako bi sprečilo dalje slabljenje rublje, više nego što je vlada očekivala. U međuvremenu, CBR je podigla svoju ključnu kamatnu stopu za 100 bps na 8.
Kriptovalute
Bitcoin pao na – 26.450 evra.
Ethereum nepromenjeno na – 1.684 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar