Pregled tržišta
Svet
Sloboda izražavanja: Gugl i njegov novi cenzurski alat „Google Fact Checker Explorer“
Prema LaToji Drejku, šefu laboratorije Google News Lab, Gugl se udružio sa Ujedinjenim nacijama, Svetskom zdravstvenom organizacijom i drugima na novom globalnom alatu za cenzuru koji je lansiran prošlog ponedeljka.
Google News Lab kaže da je to „tim u okviru inicijative Google vesti čija je misija da sarađuje sa novinarima u borbi protiv dezinformacija“ . I Inicijativa Google vesti („GNI“) „radi sa izdavačima i novinarima u borbi protiv dezinformacija“. Čini se da su GNI i njena laboratorija jedno te isto odeljenje / Guglova radna grupa jer laboratorija ima samo jednu stranicu na zvaničnom sajtu GNI.
SAD
Maloprodaja je u julu porasla za 0,7% m/m (ekp 0,4%) nakon 0,3% (revidirano sa 0,2%) ranije. Na godišnjem nivou povećan je za 3,17% sa 1,59% (revidirano sa 1,49%). Serija podataka nije prilagođena za inflaciju.
Uvozne cene su u julu porasle za 0,4% m/m (ekp 0,2%) nakon -0,1% (revidirano sa -0,2%) ranije. Na godišnjem nivou, došlo je do pada od 4,4% nakon -6,1% ranije. Njujorški Fed Manufacturing Indek iznosio je -19,0 (prognoza -1,0) u julu nakon +1,10 poena ranije. Indeks stambenog tržišta NAHB pao je sa 56 na 50 poena u avgustu (prognoza 56).
Kretanje inflacije.
Ministarstvo finansija SAD objavilo je juče podatke o posedu državnih obveznica SAD krajem juna. Prema podacima, Japan, trenutno najveći strani kreditor SAD, povećao je svoja sredstva u šestom mesecu ove godine – za 8,8 milijardi dolara. Time je japanski kapital dostigao 1.105,6 milijardi dolara.
Kina je i dalje na drugom mestu, ali su njene akcije opali; sa 846,7 na 835,4 milijarde dolara (–11,3 milijarde USD).
Na trećem mestu je Velika Britanija sa državnim obveznicama vrednim 672,3 milijarde dolara. To je rezultiralo plusom od 11,9 milijardi dolara. Britanske akcije su i dalje bile na 660,4 milijarde dolara u maju.
Recesija je već prisutna.
FED
Političari i centralni bankari hrane mejnstrim medije narativom o „poraznoj inflaciji“, ali pad inflacije nije isto što i promene cena. Cene u 2023. su i dalje opasno visoke u poređenju sa cenama iz 2019. prepoznaju ove „pobedničke krugove“ bankara i političara kao neiskrene u najboljem slučaju i potpuno lažne u najgorem. Kako je odbijanje ruskog medveda u Ukrajini sada skliznulo na drugu i treću stranicu The New York Times-a, ovo navodno „meko sletanje“ koje promovišu nadrilekari sa Volstrita ne privlači pažnju masa ovih dana toliko široko prihvaćena koliko bi mogla su poželeli.
Bilans stanja Federalnih rezervi je porastao sa 750 milijardi dolara u 2008. na preko 8.000 milijardi dolara u 2022. godini.
Banke
Moguće smanjenje rejtinga agencije Fič ponovo stvara neizvesnost na tržištima. Takav potez ovoga puta bi uticao na velike finansijske kuće na Volstritu.
Agencija za rejting bi mogla da snizi svoj rejting finansijskih institucija ako bude morala dalje da snizi svoju procenu zdravlja sektora, rekao je analitičar Fitch-a Kris Volf u intervjuu američkoj televiziji CNBC. Kao rezultat toga, akcije raznih velikih banaka, kao što su Goldman Sachs, Morgan Stanley i Wells Fargo, bile su pod pritiskom u utorak.
Nakon recesije koja je usledila nakon krize finansijskog tržišta 2008. godine u SAD, 2010. godine stupili su na snagu brojni novi zakoni i propisi koji su, prema zvaničnom tumačenju, trebalo da spreče ono što se ponovilo.
Zvanično, cilj je bio „režim kontrolisanog rizika“, što je značilo konačan kraj posebno za mnoge manje banke u zemlji. Do 2020. broj američkih banaka je pao sa oko 7.700 na samo 4.200. Ali čak i sa ovim brojem, Mereno ekonomskom snagom i stanovništvom, SAD i dalje imaju najviše banaka na svetu.
Da bi stimulisali privredu novim kreditima, bankarski regulatori SAD su postepeno smanjivali takozvane minimalne obavezne rezerve komercijalnih banaka na nulu. To znači, na primer, da banke trenutno ne moraju da imaju minimalnu likvidnost da bi finansirale podizanje gotovine klijenata. Umesto da drže beskamatne depozite po viđenju u sistemu centralne banke, banke su sada izgradile obimne portfelje hartija od vrednosti.
To je dovelo do velikih pomeranja u bilansima mnogih banaka, koje „supervizori” sa svim svojim testovima na stres, zahtevima kapitalizacije i procenama rizika zvanično nisu primetili. A kada je centralna banka, Fed, postepeno povećavala kamatne stope, vrednost broj „sada” u bilansima banaka je pao „uspavane” hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom.
Ovo je potkrepilo rizik koji nije zvanično uzet u obzir već desetak godina, a kome je, između ostalih, pala i banka Silicijumske doline. Ali bure baruta je daleko od praznog i za očekivati je dalje „eksplozije“.
Na kraju, u ovu sliku se uklapa privremena nominacija stručnjaka za „Nacionalni monetarni supervizor“ koji odgovoran je i za bankarsku kontrolu. Omarova je propala nakon što je postao poznat njen predlog da se svi depoziti klijenata u više od 4.000 američkih banaka prebaci na Fed.
Kao jedina banka koja drži račun, ona bi tada imala mogućnost, na primer, da kreditira bilo koju državnu pomoć direktno na odgovarajuće račune i da povuče likvidnost koja je proglašena viškom – moguće bez zamene. I same banke bi takođe morale da traže neophodno refinansiranje od FED-a za svoje dalje kreditiranje.
Američka država i privatni vlasnici FED-a bi tada imali priliku da utiču na finansijska i kreditna tržišta u meri bez presedana.
Ako pojedini posmatrači sada izražavaju sumnju da bi bankarska kriza i s tim povezan pad broja banaka u SAD mogli da podstaknu ovaj razvoj i stoga bi verovatno trebalo da budu dobrodošli, svakako se mora priznati da nedostaju potrebni dokazi. Nažalost, ni ova loša sumnja se ne može odbaciti.
CBDC
Digitalne valute su u trendu. Do kraja decenije moglo bi postojati oko dva desetina suverenih digitalnih valuta širom sveta, prema istraživanju Banke za međunarodna poravnanja (BIS). Ovo je rezultat istraživanja BIS-a o 86 centralnih banaka s kraja 2022. godine, koje je centralna banka centralnih banaka objavila sredinom jula. Prema ovome, 93 odsto svih anketiranih centralnih banaka sada radi na projektima za moguće uvođenje digitalnih verzija svojih valuta.
Evropska centralna banka (ECB) želi u oktobru da odluči da li će ući u pripremnu fazu sa svojim projektom digitalnog evra. Ovo bi trebalo da traje dve do tri godine. Digitalni evro bi tada mogao da bude pušten u opticaj za otprilike tri do četiri godine.
2020. godine, ostrvska država Bahami bila je prva zemlja na svetu koja je zvanično uvela digitalnu verziju svoje valute, „peščani dolar“. U istočnim Karibima – uključujući ostrvske države Antigvu i Barbudu, kao i Grenadu – u Nigeriji i Jamajci, sada su u opticaju još digitalne valute.
EU
Prema konačnoj računici, rast potrošačkih cena bio je očekivano 5,3% međugodišnje. Bazna stopa je porasla za 5,5% međugodišnje kao što se očekivalo. Građevinska proizvodnja u evrozoni je pala za 0,97% u odnosu na jun nakon +0,26% u prethodnom mesecu.
ECB
Kontakt grupa za nove tehnologije za veleprodaju (NTV-CG) održala je drugi sastanak u utorak, 18. jula 2023. kako bi razgovarala o pristupu istraživačkom radu koji počinje 2024. Grupa podržava Evrosistem u postavljanju eksperimenata i ispitivanja za učesnike na tržištu kako bi istražiti rešenja za izmirenje veleprodajnih finansijskih transakcija snimljenih na platformama tehnologije distribuirane knjige (DLT) u novcu centralne banke.
Učesnicima će biti dostupna tri rešenja tipa interoperabilnosti, koja će u ime Evrosistema ponuditi Deutsche Bundesbank, Banque de France i Banca d’Italia. Tokom sastanka, Evrosistem je predstavio obim, mapu puta i ključne prekretnice za suđenja. Članovi NTV-CG razgovarali su o aspektima kao što su podešavanje, osnovna tehnologija i proces poravnanja za svako rešenje.
Tokom ispitivanja i eksperimenata 2024. godine, grupa će nastaviti da podržava tumačenje ključnih zaključaka. Rezultati ovih analiza i razmene pomoći će Evrosistemu i učesnicima na tržištu da steknu uvid u to kako bi različita rešenja mogla da olakšaju interakciju između TARGET usluga i DLT platformi, kao i da unaprede napore Evrosistema da obezbedi da novac centralne banke drži korak sa digitalnim inovacijama kao nov. pojavljuju se tehnologije. Ovo je jedan od ključnih ciljeva NTV-CG, jer poravnanje u novcu centralne banke mora ostati monetarno sidro za stabilnost i efikasnost evropskog finansijskog sistema.
Rusija
S obzirom na slabost rublje i povezane rizike, uključujući uvezenu inflaciju, centralna banka je značajno podigla ključnu kamatnu stopu sa 8,50% na 12,00%. To je najviši nivo od marta 2022. (14,00%).
Prema podacima kreditnog biroa „Scoring Bureau”, do kraja juna ove godine udeo kredita u mikrofinansijskim organizacijama (MFI), koji nisu otplaćivani duže od 90 dana, dostigao je 46,4 odsto od ukupnog broja izdatih kredita. Zvuči kao neka vrsta finansijske apokalipse.
Prethodna statistika iz istog izvora bila je za april i tada 39,2% korisnika kredita nije platilo. Povećanje učešća neplatiša je 18,36%. Za samo dva meseca… Jednostavnim aritmetičkim operacijama dobijamo stopu od 110% godišnje. Odnosno, ako se tako nastavi, do kraja 2023. godine i preostali dužnici će prestati da servisiraju svoje kredite. Dakle, šta je sledeće?
Ima dosta ljudi koji su pali u kandže lihvara – početkom 2023. godine, prema podacima Centralne banke, bilo ih je 7,6 miliona. Prosečan iznos duga je 40,5 hiljada rubalja, ukupno akumulira samo oko 300 milijardi rubalja. Odnosno, oko 100 puta manje od svih dugova prema bankama.
Kina
Kao što Bloombergov Garfild Rejnolds piše nakon sinoćnjeg neočekivanog smanjenja kineske kamatne stope, dok su ekonomske borbe u zemlji (konačno) bile dovoljno teške da vlasti odgovore svojim najvećim smanjenjem kamatnih stopa od pandemije, to neće biti ni blizu dovoljno snažno. da pomogne da se pokrene preokret.
Za početak, piše Rejnolds, taj obim je „prilično manje impresivan kada shvatite da je smanjenje stope na jednogodišnje zajmove PBOC-a — ili srednjoročne kreditne linije — bilo svih 15 baznih poena. Većina centralnih banaka suočila se sa takvom vrstom usporavanja sa kojim se Kina suočava mogla bi odlučiti da smanji za tri ili više puta.
Prava poteškoća za Kinu je to što prethodna smanjenja nisu učinila toliko da podstaknu kreditiranje kako bi se stimulisala aktivnost; na kraju krajeva, kao što smo ranije diskutovali, problem nedostatka potražnje ne može se rešiti većom ponudom (međutim, može se stvoriti baloni za imovinu).
Štaviše, kao što smo primetili u nedelju, novi krediti u Kini su u julu pali na najniži nivo od 2009.
Sve veće referentne kamatne stope PBOC-a bile su na višegodišnjem minimumu čak i pre ovomesečnog smanjenja.
Deo razloga za nedostatak potražnje su tekući problemi u ključnom sektoru nekretnina, mada situacija takođe naglašava zabrinutost da Kina pada u recesiju bilansa u kojoj kompanije izbegavaju nove zajmove kako bi servisirale i otplaćivale postojeće dug.
Kako Kina klizi u recesiju bilansa stanja u japanskom stilu i rezultirajuću deflaciju – o čemu je nedavno govorio Ričard Ku – ona se suočava sa još većim problemima od puke krize nekretnina i/ili dužničke krize.
Zaista, kako Michael Every iz Rabobanka citira Economic Observer, podružnicu novinske agencije Sinhua, koja je objavila bilten pod naslovom „ Šefovi finansijskih biroa u proteklih pola godine“ i u kojoj se zaključuje da su finansije lokalne samouprave i nacionalna ekonomija navodno „ na na ivici kolapsa, a grmljavina će eksplodirati u svakom trenutku .” Da budemo sigurni, nedavni događaji osiguravaju predstojeći kolaps:
Country Garden je upravo propao;
Zhongzhi Enterprise Group je propustila plaćanja za investicione proizvode visokog prinosa;
Nedavni podaci o bankarskim kreditima bili su užasni;
Danas je ostvarena industrijska proizvodnja 3,7% međugodišnje (očekivano 4,3%), maloprodaja 2,5% ioi (nas. 4,0%), investicije u osnovna sredstva 3,4% u odnosu na prethodnu godinu (prema 3,7%), prodaja nekretnina -8,5% u odnosu na prethodnu godinu (nasuprot -8,1%), i nezaposlenost 5,3% naspram 5,2% (da ne pominjemo da se nezaposlenost mladih koja je upravo dostigla vrhunske nivoe, više neće biti prijavljivana iz očiglednih razloga).
Sumirajući to, Kina je „ zapala u psiho-politički fank “, kaže FT, dok njena omladina ponovo priča sovjetske viceve ili kaže „neka trune“, a pekinški radnik sa visokim zaradama navodi se da štedi koliko i on može da se pripremi za krah imovine ili potez protiv Tajvana.
Poverenje na kineskim finansijskim tržištima opada svake nedelje pošto je Narodna banka Kine ubacila najveći iznos kratkoročnog novca od februara, dan nakon što je snizila kamatne stope. Preko noći smo napisali belešku pod naslovom Sa kineskom privredom na „granici kolapsa“, centralni bankar PBOC traži novac od helikoptera, izlažući sve lošije uslove u drugoj po veličini ekonomiji sveta. Sada je Fitch Ratings upozorio da bi mogao preispitati suvereni kreditni rejting Kine A+ ako njene obaveze prema nedržavnom dugu porastu.
Dva meseca do kraja budženjtske godine, deficit za fiskalnu 2023. sada iznosi 1,61 bilion dolara, nakon što je savezna vlada u julu zacrtala još jedan ogroman manjak.
Budžetski deficit u julu iznosio je 220,78 milijardi dolara, prema poslednjem Mesečnom izveštaju trezora. Manjak je nastao zbog dvostrukog udara velike potrošnje i pada državnih poreskih primanja.
Trezor je u julu prikupio 276,16 milijardi dolara, što je veliki pad u odnosu na junski prihod od 418 milijardi dolara. To je bilo nešto iznad prihoda iz jula 2022. godine, ali trend prihoda u 2023. je generalno bio opadajući.
A Bajdenova administracija već želi više novca. Samo prošle nedelje, predsednik je zatražio od Kongresa da izdvoji 40 milijardi dolara dodatne potrošnje, uključujući 24 milijarde dolara za Ukrajinu i druge međunarodne potrebe, 4 milijarde dolara za bezbednost granica i 12 milijardi dolara za pomoć u katastrofama.
Imajte na umu da federalci sada imaju kreditnu karticu bez ograničenja.
Američko ministarstvo finansija je samo u junu podiglo državni dug za 850 milijardi dolara dok se borilo da nadoknadi tlo koje je izgubilo dok je vlada bila na pragu svog limita zaduživanja. Državni dug sada iznosi 32,66 biliona dolara.
U međuvremenu, prema Satu nacionalnog duga, odnos duga prema BDP-u iznosi 119,1%. Uprkos nedostatku brige u mejnstrimu, dug ima posledice. Više državnog duga znači manji ekonomski rast. Studije su pokazale da odnos duga prema BDP-u od preko 90% usporava privredni rast za oko 30%. Ovo baca hladnu vodu na konvencionalnu mantru „potrošite sada, brinite o dugu kasnije“, zajedno sa čestom tvrdnjom da „možemo sami da se izvučemo iz duga“ koja je sada popularna na obe strane prolaza u Vašingtonu.
Da bi se dug stavio u perspektivu, svaki američki građanin bi morao da ispiše ček na 97.547 dolara da bi otplatio državni dug.
Ovo je neodrživa putanja, posebno u okruženju visokih kamata.
U međuvremenu, savezna vlada je platila više od pola triliona dolara (561 milijardu dolara) samo na plaćanje kamata u fiskalnoj 2023. U julu je ujak Sem izdvojio 67 milijardi dolara za plaćanje kamata. Jedine kategorije potrošnje koje su bile veće bile su socijalno osiguranje i Medicare. Prošlog meseca, američka vlada je potrošila više na troškove kamata nego na nacionalnu odbranu.
Prema analizi Njujork tajmsa, neto troškovi kamata porasli su za 41 odsto prošle godine. Fondacija Peterson saopštila je da je skok troškova kamata veći od najvećeg povećanja troškova kamata u bilo kojoj fiskalnoj godini, koji datira iz 1962.
Troškovi finansiranja duga će skoro sigurno još više porasti sada kada je Kongres ukinuo gornju granicu duga na dve godine.
Kineska centralna banka sastala se sa regulatorima i zvaničnicima banaka i pozvala banke da povećaju kreditiranje kako bi podstakle ekonomsku aktivnost. Centralna banka Kine smanjila je kamatnu stopu na jednogodišnje kredite za 0,10% na 3,45%. Međutim, ona nije promenila stopu za petogodišnje kredite. Ovo ima za cilj da se suprotstavi nedavnoj ekonomskoj krizi.
Indija
U Ekonomskom istraživanju 2022-23. navedeno je kako se Indija smatra jednom od najugroženijih zemalja s obzirom na njenu dugu obalu, poljoprivredu zavisnu od monsuna i veliku agrarnu ekonomiju. Primećujući kako je udeo zemalja u razvoju u zalihama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) minimalan u poređenju sa razvijenim zemljama, istakla je kako je Indija doprinela samo oko 4% u kumulativnim globalnim emisijama (za period 1850-2019) i zadržala svoj emisija po glavi stanovnika daleko manja od svetskog proseka. „Ironično, teret adaptacije je najveći za one koji su najmanje doprineli globalnom zagrevanju“, navodi se. Anirban Mukherdži, generalni direktor i partner, BostonConsulting Group, potvrđuje takve činjenice govoreći da je Indija mnogo sklonija fizičkim rizicima klimatskih promena. „Imali smo događaje u poslednjih nekoliko godina gde su cela naša elektroprivredna preduzeća bila pogođena zbog nestašice vode. Mnoge kompanije razmišljaju o izmeštanju sedišta i data centara zbog ovih poremećaja. To je fizički deo. Pored toga, postoji i prelazni deo rizika koji su sredstva i kolaterali. Na primer, više od 55% ukupne imovine naših finansijskih institucija zavisi od sektora koji su pod velikim uticajem klimatskih promena“, kaže on.
BRIKS
Šefovi država i vlada zemalja BRICSa (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) na sastanku razgovaraju o tome kako da razbiju dominaciju Zapada.
Kineski predsednik Si Đinping , indijski premijer Narendra Modi , predsednik Brazila Lula da Silva i još oko 40 lidera otputovaće ove nedelje na sastanak Briksa, koji će se održati u Johanesburgu 22-24. avgusta, i sastati se sa predsednikom Južne Afrike, Siril Ramafosa. Predsednika Rusije Vladimira Putina predstavljaće ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ali će Putin prisustvovati makar virtuelno.
Sastanak će se baviti pitanjem šta zemlje juga moraju da urade protiv ekonomske dominacije Zapada i dominacije američkog dolara kao rezervne valute.
„Kada je reč o globalnim odnosima moći, Afrika i globalni jug su još uvek autsajderi“, rekao je ambasador Južnoafričke Republike Briks Anil Soklal. „Takozvani zapadni liberalni poredak koji je nastao posle Drugog svetskog rata ne želi da pravi mesta za nove aktere.
Sastanak je takođe o proširenju grupe. Alijansi će se pridružiti još 23 zemlje, uključujući Indoneziju, Saudijsku Arabiju i Egipat. Skraćenica Brics je prvobitno označavala atraktivne investicione regione. 2010. godine pet zemalja se udružilo da formiraju savez. Osim toga, nemaju mnogo zajedničkog.
Indija ne veruje u potpunosti Kini.
Kineska potraga za brzom ekspanzijom naišla je na otpor Indije, koja strahuje da bi grupa mogla postati glasnogovornik njenog moćnog suseda. Brazil takođe pazi da ne naljuti Zapad. Ali otpor je nedavno popustio, kažu zvaničnici upoznati sa diskusijama.
Blok će oživeti ideju o smanjenju dominacije dolara u plaćanjima o kojoj se govorilo na prethodnim samitima. Debata se ponovo pojavila otkako su američke kamate i invazija Rusije na Ukrajinu podstakle američku valutu, a sa njom i cenu robe denominirane u dolarima.
Za sada se radi o povećanom korišćenju nacionalnih valuta članica za trgovinu i uspostavljanju zajedničkog platnog sistema. Cilj stvaranja zajedničke valute posmatra se kao dugoročni projekat. 59 posto svih globalnih rezervi vlada i centralnih banaka trenutno se drži u dolarima, 20 posto u evrima, 6 posto u jenima i 5 posto u funtama sterlinga. Kineski renminbi čini samo 2,6 odsto, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Trgovanje u lokalnim valutama
Nekoliko članica BRICS-a već je počelo da sklapa bilateralne trgovinske poslove u lokalnim valutama. Indija je postigla sporazum sa Malezijom o povećanju upotrebe rupija u prekograničnom poslovanju. Brazil i Kina su ranije ove godine postigli sporazum o poravnanju trgovine u svojim lokalnim valutama, a Indija i Rusija su se obratile Južnoj Africi da izmire plaćanja u sopstvenim valutama.
Trgovina među članicama BRICS-a porasla je za 56 odsto na 422 milijarde dolara u poslednjih pet godina, a njihov kombinovani nominalni bruto domaći proizvod od 25,9 biliona dolara je ekvivalentan 25,7 odsto globalne proizvodnje, pokazuju podaci moskovske Više škole ekonomije.
Nova razvojna banka (NDB), osnovana kao alternativa MMF-u i Svetskoj banci, sa sedištem u Šangaju, treba da obrađuje transakcije u lokalnim valutama. NDB je pogođena zapadnim sankcijama nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Očekuje se da će se banci pridružiti još zajmodavaca, a nekoliko zemalja na Bliskom istoku i drugde moglo bi da doprinese kapitalu NDB-u.
Nemačka
Prema istraživanju Fondacije Korber, Nemci sve manje veruju demokratiji. Prema ovome, mnogi ispitanici, političari i predstavnici medija smatraju da se na njih gleda s prezirom. Poverenje u stranke je palo na nisku tačku.
Godine 2020., 29 odsto Nemaca je reklo da veruje strankama, ali do 2021. taj broj je već pao na 20 odsto i sada je dostigao najniži nivo od 9 odsto.
Indeks poslovne klime ZEV porastao je sa -14,7 na -12,3 poena u avgustu (prognoza -14,4). Indeks situacije ZEV je u avgustu pao sa -59,5 na -71,3 poena (prognoza -63,0). Indeks situacije je na granici najslabije vrednosti od oktobra 2022. (-72,2, akutna energetska kriza) od Korona krize („ekonomska zabrana“) i krize nekretnina u SAD 2008. U to vreme negativni rekordi su bili -92 i -93 poena.
Velika Britanija
Neočekivano, stopa nezaposlenosti u Velikoj Britaniji porasla je na 4,2% u junu sa prethodnih 4,0% (prognoza od 4,0%). Ovo je bila najveća stopa od septembra 2021. Podaci o tržištu rada su indikatori koji zaostaju, samo sa vremenskim odmakom reaguju na ekonomske promene.
Francuska
Šarl-Anri Galoa: Sa poskupljenjem struje od 10 odsto u avgustu, nije nemoguće da se Francuska podigne iznad proseka evrozone. Vladin govor „mi smo evropska vlada koja je najviše zaštitila od inflacije” brzo će postati smešan. S druge strane, upravo je evropska vlada ta koja je izazvala najveći eksplodiranje javnog duga.
Švajcarska
U drugom kvartalu 2023. godine švajcarski aerodromi su u redovnom i čarter saobraćaju zabeležili 2,4 miliona putnika više nego u istom periodu prošle godine.
To je odgovaralo povećanju od 21 odsto, kako je u ponedeljak objavio Federalni zavod za statistiku (BFS). Međutim, brojke su i dalje 10 posto ispod onih iz 2019. godine, godinu pre početka pandemije Covid-19. U redovnom i čarter saobraćaju u drugom kvartalu tekuće godine prevezeno je ukupno 13,8 miliona putnika.
Broj kretanja letova, odnosno poletanja i sletanja, takođe je povećan u drugom kvartalu 2023. godine u odnosu na prethodnu godinu, za 12 odsto na 106.000 letova.
Poljska
Poljska centralna banka, Narodovi Bank Polski (NBP), ponovo je počela da kupuje zlato u julu, i to u velikim razmerama. Najnoviji podaci o „zvaničnim rezervama“ na veb stranici NBP-a i u bazi podataka međunarodne finansijske statistike (IFS) MMF-a pokazuju da je NBP dodao više od 22 tone zlata svojim zlatnim zalihama krajem jula 2023. u poređenju sa krajem juna 2023.
To znači da NBP već četiri uzastopna meseca kupuje zlato i da je za to vreme svojim monetarnim rezervama zlata dodala 71 tonu zlata: 14,93 tone u aprilu, 19,91 tona u maju, 13,69 tona u junu i sada još 22,39 tona u Jul. To takođe znači da je poljska centralna banka u julu ove godine ostvarila najveće mesečno povećanje svojih zlatnih rezervi do sada. Nakon julskih kupovina zlata, NBP sada drži 299,47 tona zlata, što je nešto manje od 300 tona.
Sa 300 tona državnih zlatnih rezervi, Poljska zauzima 20. mesto među 20 najvećih državnih i nadnacionalnih vlasnika zlata u svetu, a 18. bez MMF-a i ECB-a. Zlato u bilansu poljske centralne banke sada vredi 17 milijardi evra (krajem jula) u poređenju sa 15,65 milijardi evra (krajem juna). U američkim dolarima, poljsko zlato sada vredi 18,83 milijarde dolara (krajem jula) u odnosu na 16,96 milijardi dolara (krajem juna).
Tajvan
Revidirani podaci o BDP-u za 2. kvartal 2023. pokazali su rast od 1,36% na godišnjem nivou. Provizorna cifra je bila 1,45%.
Norveška
Norveški državni fond ponovo je ostvario profit od milijardu dolara u prvoj polovini godine. Nakon rekordnog gubitka u prethodnoj godini, plus je dostigao ekvivalent od oko 130 milijardi evra, kako je objavio najveći svetski državni fond. Objavljivanje polugodišnjih cifara zapravo je bilo planirano za sredu, ali se slučajno dogodilo u utorak uveče.
Snažna tržišta akcija i slaba nacionalna valuta podržali su fond. Visokotehnološke akcije zabeležile su najveći prinos od 38,6 odsto. „Sektor je imao koristi od velike potražnje za novim rešenjima veštačke inteligencije od strane najvećih internet i softverskih kompanija i njihovih dobavljača poluprovodnika“, navodi fond. U prvih šest meseci 2022. godine, fond je zabeležio rekordan gubitak od oko 170 milijardi evra zbog slabljenja tržišta akcija usled straha od rata, inflacije i recesije.
Međutim, prinos na kapital fonda, koji je ekvivalentan oko 1,3 triliona evra, bio je 0,23 procentna poena niži od onog u njegovom referentnom indeksu od januara do juna 2023. Osnovan 1996. godine, državni fond ulaže prihode iz norveškog sektora nafte i gasa. Ima udela u više od 9.300 kompanija širom sveta, u čijem je vlasništvu 1,5 odsto svih kotiranih akcija.
Penzijski fond je namenjen finansiranju troškova budućih generacija u norveškoj državi blagostanja. Pored kompanija, investirao je u obveznice, nekretnine, a odnedavno i direktno u vetroelektrane i solarne elektrane. Fond podleže strogim smernicama, na primer u pogledu etičkih pitanja, ljudskih prava i zaštite životne sredine.
Japan
Tankan indeksi postavljaju jasne pozitivne akcente.
Nakon što je BDP postigao pozitivan prasak u 2. kvartalu, falanga pozitivnih podataka nastavlja se sa Tankan indeksima koje je mesečno izračunavao Rojters za mesec avgust.
Indeks za sektor usluga je porastao na najviši nivo od 09/2018 (sa 23 na 32 poena), dok je indeks za proizvodnju dostigao najvišu vrednost od 08/2022 (sa 3 na 12 poena).
Prema podacima Statista, uslužni sektor čini 69,9% BDP-a. To je od najveće važnosti. Grafikon ispod pokazuje da je Tankan indeks istorijski na veoma visokom nivou. Prema Statista, industrija čini 28,8% japanskog BDP-a. Sledeći grafikon pokazuje adekvatnu situaciju u istorijskom kontekstu Japana, ali još više u odnosu na zapadne konkurente, pre svega Evropu i Nemačku.
Austrija
Inflacija nastavlja da usporava. Inflacija je u julu pala na 7,0 odsto, najnižu od marta 2022. godine, objavio je u petak Statistički zavod Austrije. Za pad je odgovoran sve manji pritisak na cene energije za domaćinstva.
Veštačka intelegencija
Velika Britanija je najavila ulaganje od 13 miliona funti u najsavremenija istraživanja veštačke inteligencije u sektoru zdravstvene zaštite.
Najava, koju je dala sekretar za tehnologiju Mišel Donelan, označava veliki korak napred u iskorišćavanju potencijala veštačke inteligencije u revoluciji u zdravstvu. Investicija će osnažiti 22 pobednička projekta na univerzitetima i fondovima NHS, od Edinburga do Sarija, da podstiču inovacije i transformišu brigu o pacijentima.
OpenAI je predstavio alatku za pretraživanje veba pod nazivom „GPTBot“, čiji je cilj jačanje mogućnosti budućih GPT modela.
Kompanija kaže da bi podaci prikupljeni preko GPTBot potencijalno mogli da poboljšaju tačnost modela i prošire njegove mogućnosti, označavajući značajan korak u evoluciji jezičkih modela sa AI.
Veb pretraživači – koji se takođe nazivaju veb pauci – igraju ključnu ulogu u indeksiranju sadržaja širom ogromnog interneta. Poznati pretraživači kao što su Google i Bing oslanjaju se na ove botove da popune svoje rezultate pretrage relevantnim veb stranicama.
OpenAI GPTBot će imati posebnu svrhu: prikupljanje javno dostupnih podataka uz pažljivo zaobilaženje izvora koji uključuju paywall, prikupljanje ličnih podataka ili sadržaj koji je u suprotnosti sa politikom OpenAI.
Kompanije
Predstojeći štrajk automobilskih radnika mogao bi koštati 5 milijardi dolara za samo 10 dana, kaže nova analiza.
Volmart podiže prognozu zarade za čitavu godinu jer rast prehrambenih proizvoda i onlajn rast podstiču veću prodaju.
Dizni optužen da je zadržao stotine miliona dolara od finansijera nastavka ‘Avatara’.
Mladi ljudi su u opasnosti od ozbiljnih respiratornih problema nakon 30 dana upotrebe e-cigareta, kaže studija.
Električni automobili
Tesla je snizio cene u Kini drugi put za manje od nedelju dana. Čini se da grupa želi da izvrši pritisak na svoju konkurenciju na najvećem svetskom tržištu automobila, kažu oni.
Tesla smanjuje cenu svoje luksuzne limuzine Model S u Kini sa 808.900 juana na 754.900 juana (94.758 dolara). Pored toga, cena SUV modela X je smanjena sa 898.900 juana na 836.900 juana (105.052 evra).
Pionir e-automobila je tokom vikenda snizio cene za jeftinije modele Model 3 i Model Y.
Klima
Klimatska obmana: Konsenzus o „klimatskim promenama koje je napravio čovek“ koji se stalno ruši.
Nauka se slaže. Nauka je sređena. Upoznat sa naukom. To se ne sme dovoditi u pitanje. Ove i mnoge druge floskule i očigledne laži su nam decenijama (decenijama) iznošene od strane političke kaste i vrhunske štampe kada je u pitanju proguravanje određenih planova koji, ako bolje pogledamo, nisu vredni papira koji su bili napisano na. Bilo da je to plandemija, uključujući modRNA biološko oružje koje je namerno primenjeno pod ogromnim pritiskom, ili klimatska propaganda. Iznova i iznova smo čitali i čuli da ne sme biti sumnje da je „vakcinacija bezbedna i efikasna“ ili da se klimatske promene dešavaju prirodno„čisto ljudskom rukom”.
Ali polako se čini da barem neki pravi istraživači, koji ne zavise od (državnih) istraživačkih fondova, dižu svoj glas u kontekstu klimatske prevare.
Kritički posmatrači sadašnje šeme stvari odavno su zaključili da su „klimatske promene izazvane čovekom“ kriza koju su osmislili internacionalisti/globalisti/elite (IGE) da kontrolišu javnost i stvore novi i stalni sistem nadzora i instaliranja kontrole. Ali na kraju, neki naučnici prigovaraju da izjava da se „ogromna nauka“ slaže sa ovim nije ništa drugo do politička/medijska izmišljotina.
IGE je razvijao svoj narativ u skladu sa tim od ranih 1970-ih i godinama je izgradio „naučnike“ koji podržavaju ovu tezu ili ih je učinio zavisnim od svojih sredstava. Rečeno nam je da su „klimatske promene“ kriza koju je stvorio čovek i da o tome postoji „preovlađujući naučni konsenzus“.
„To je proizvedeni konsenzus“, kaže klimatski naučnik Džudit Kari, prema Njujork postu. Ona kaže da naučnici imaju podsticaj da preuveličaju rizike kako bi stekli „slavu i bogatstvo“.
Kari kaže da je nekada bila uključena u širenje propagande klimatskih promena i lažne krize koju je IGE želeo. Mediji su je voleli kada je objavila studiju koja je pokazala dramatično povećanje intenziteta uragana. „Otkrili smo da se procenat uragana kategorije 4 i 5 udvostručio“, rekao je tada Kari.
„Ovo su preneli mediji“ , a klimatski alarmisti su koristili svoje informacije da podrže „zvanični izveštaj o klimatskim promenama“. To jest, sve dok kritičari nisu istakli praznine u svojim podacima koji pokazuju godine sa manje ozbiljnim ciklonima. To ju je navelo da preispita i zaključi da je prvobitno pogrešila, ali do tada je bilo prekasno. Prema izveštaju Njujork posta, klimatski alarmisti su prisvojili njihove podatke, šaljući naivne mase u režim panike.
Čak su otišli toliko daleko da su „zaobišli zahteve za slobodom informisanja. Pokušali su da otpuste urednike trgovačkih časopisa (izbegavanje zahteva Zakona o slobodi informacija – pokušaj otpuštanja urednika časopisa). Ovo je navelo Karija da shvati da postoji „industrija klimatskih promena“ koja nagrađuje alarmizam. „Počeci sežu do … ekološkog programa UN-a “, kaže danas Kari.
Širom sveta postoji ogroman „kompleks za uzbunjivanje klimatskih promena” koji daje sredstva onima koji mogu da izmisle podatke koji mogu da „dokažu” unapred planirani zvanični dnevni red lažnim podacima. Oni koji rade pošteno istraživanje ili uređuju pogrešna istraživanja poput Karija su gurnuti u stranu, a novac ide onima koji samo propagiraju ideje koje IGE želi .
Ali koliko dugo?
Ili će takve izjave nestati isto tako neefikasno kao, na primer, Climategate ?
Nažalost, ovog drugog se treba plašiti…
Akcije
VELIKA OPKLADA MAJKLA BERIJA!!
UPOZORENjE – Ovaj čovek se kladio na više od 1,6 milijardi dolara na KOLAPS TRŽIŠTA! Očigledno idemo ka veoma velikim ekonomskim problemima!!
Da li biste se kladili u milijardu dolara da će cene akcija pasti? Nepotrebno je reći da samo mali deo stanovništva ima toliko novca. A kada jednom prikupite milijardu dolara, pomislili biste da ćete biti izuzetno odlučni da je zaštitite. Ali to nije ono što Majkl Beri radi. Tokom finansijske krize 2008. godine, njegove ogromne opklade protiv tržišta nekretnina učinile su ga neverovatno bogatim, a sada pravi još jedan veliki pad. Prema CNN-u, Beri se kladio na više od 1,6 milijardi dolara da će se berza srušiti.
Michael Burry, investitor poznat iz filma „The Big Short“ i koji je postao slavan jer je tačno predvideo epski krah tržišta nekretnina 2008. godine, uložio je više od 1,6 milijardi dolara na krah na Volstritu.
Burry pravi medveđe opklade protiv S&P 500 i Nasdaq 100, prema dokumentima SEC objavljenim prošlog ponedjeljka. Burijev fond, Scion Asset Management, kupio je put opcije u vrednosti od 866 miliona dolara (to je pravo na prodaju imovine po određenoj ceni) od fonda koji prati S&P 500 i 739 miliona dolara put opcija protiv fonda koji prati Nasdaq 100.
Burry koristi više od 90% svoje imovine da se kladi na pad tržišta, pokazuju dokumenti.
Robert Kijosaki: Voren Bafet i Majkl Bari se pripremaju za krah berze.
Finansijski stručnjak Robert Kijosaki, koji već mesecima upozorava na neizbežni ozbiljan krah berze, vidi njegovu pesimističnu procenu potvrđenu ponašanjem dve berzanske zvezde Vorena Bafeta i Majkla Berija.
Period u kojoj su cene akcijа bile u padu.
DOWJ – 34.500
DAX – 15.682
S&P 500 – 4.464
NASDAQ 100 – 13.290
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata podcenjena, špekulacijama pala na – 1.888 $ / uncu.
Zlato se u ponedeljak držalo ispod 1.900 dolara za uncu, lebdeći blizu najnižeg nivoa u poslednjih pet meseci zbog jačeg dolara i očekivanja daljeg povećanja troškova zaduživanja u glavnim ekonomijama. Zapisnik sa sastanka Federalnih rezervi u julu objavljen prošle nedelje ukazuje na da bi moglo doći do daljeg povećanja kamatnih stopa zbog rizika od povećanja inflacije. U međuvremenu, investitori su se pripremili za godišnji skup centralnih bankara u Džekson Holu kasnije ove nedelje kako bi usmerili ekonomske i kamatne stope. Na fizičkom tržištu, premije na zlato u Kini skočile su na najviši nivo od decembra 2016. godine prošle nedelje nakon što je kineska centralna banka snizila osnovnu kamatnu stopu na jednogodišnje zajmove za 10 baznih poena na rekordno niskih 3,45 odsto u avgustovskom fiksiranju.
Što se tiče učinka zlata u odnosu na fiat valute do kraja godine, u igri su dva važna faktora. Jedno je da li će i kada BRIKS uvesti novu valutu zaštićenu zlatom, a to bi moglo biti odlučeno već 22. ovog meseca kada BRIKS održi veliki, važan sastanak. Drugi je potencijalni uticaj tržišnog kraha izazvanog produbljivanjem bankarske krize kao rezultat uporno relativno visokih kamatnih stopa.
Ukoliko BRIKS uskoro usvoji valutu zaštićenu zlatom, to bi bio poslednji ekser u kovčegu dolara i verovatno bi ga poslao u lanac, što bi naravno koristilo cenama zlata u dolarima. Što se tiče poslednjeg, tržišni krah bi trebalo da gurne cene zlata privremeno na niže zbog reakcije na dolar, iako ne toliko kao 2008. godine, i trebalo bi da se snažno vrati kada bude jasno da je period kraha završen.
Ipak, zalihe plemenitih metala bi verovatno bile pod velikim pritiskom zbog poziva na maržu i uobičajenog neselektivnog dampinga, ali bi i one tada trebalo snažno da se oporave.
Dakle, ako zemlje BRIKS-a uskoro usvoje valutu zaštićenu zlatom, cena bi jasno mogla da se probije iznad ovog otpora i započne snažan uzlazni trend. Međutim, ako to nije slučaj i dođe do kraha tržišta, postoji šansa da će cene zlata pasti, ali s obzirom na njihove trenutne visoke nivoe, malo je verovatno da će se probiti ispod crvene linije na grafikonu, što je donja granica označena blago širi opseg trgovanja.
Srebro
Srebro nepromenjeno na – 22,7866 $ / uncu.
Srebro se vratilo na 22,8 dolara za uncu, ali je ostalo blizu najniže vrednosti u skoro dva meseca od 16. avgusta, pod pritiskom izgledima za povišene kamatne stope, nakon zapisnika sa sastanka Federalnih rezervi u julu i vrućih ekonomskih podataka u SAD.
Takođe, jak dolar i visoki prinosi na trezor su nastavili da opterećuju metal.
Na drugom mestu, kineski imovinski sektor pretrpeo je još jedan udarac nakon što je vrhunski programer Evergrande podneo zahtev za zaštitu od poverilaca pred američkom stečajnom sudu.
Ipak, solidna industrijska potražnja i ograničena ponuda pružili su podršku, a napori za suzbijanje emisija ugljenika ubrzali su razvoj tehnologija solarnih panela kojima su potrebne veće potrebe za provodljivošću, što je izazvalo oštre nadogradnje u prognozama za potražnju srebra. Očekuje se da će kompanije za solarne panele činiti 14% globalne potrošnje srebra, u poređenju sa 5% u 2014.
Nafta
Cena nafte pala na 85,533 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent su u ponedeljak porasli preko 85 dolara po barelu, produžavajući dobitke za treću sesiju podstaknuto faktorima uključujući ograničenja u snabdevanju i zaustavljanje rasta dolara, dok uporne borbe unutar kineske ekonomije bacaju senku na raspoloženje tržišta.
Smanjenje proizvodnje velikih kompanija OPEK+, Saudijske Arabije i Rusije, povećavaju cene nafte od juna, a najnoviji podaci pokazuju da su se zalihe sirove nafte u SAD smanjile na najniži nivo od januara.
U međuvremenu, kineska centralna banka pozvala je banke da povećaju kredite u pokušaju da ojačaju ekonomiju, ali su kineske banke u ponedeljak odlučile za smanjenje referentne kamatne stope na pozajmice manje od očekivanog i uzdržale su se od prilagođavanja referentne stope za hipoteke.
Očekuje se da će oprez među trgovcima potrajati dok se sve oči okreću ka predstojećem godišnjem simpozijumu Jackson Hole.
Gas
Prirodni gas – 2,637 $, dok je cena prirodnog gasa TTF u Evropi porasla na – 382,8 $.
Fjučersi američkog prirodnog gasa trgovali su se oko 2,6 USD/MMBtu, nakon gubitka od 8% u prethodnoj nedelji podstaknuti nižom kratkoročnom potražnjom i snažnom proizvodnjom. Tokovi gasa u američka postrojenja za izvoz LNG su do sada u avgustu opadali uglavnom zbog smanjenja u fabrici Venture Global LNG u Calcasieu u Luizijani. S druge strane, proizvodnja do sada u avgustu je skoro nepromenjena u odnosu na prošli mesec i nedaleko od mesečnog rekorda od 102,2 bcfd u maju. U međuvremenu, najnoviji izveštaj EIA pokazao je da su američka komunalna preduzeća prošle nedelje dodala 35 milijardi kubnih stopa (bcf) gasa u skladište, u poređenju sa petogodišnjim (2018-2022) prosečnim povećanjem od 41 bcf pošto je toplo vreme održavalo visoku potražnju za hlađenjem.
Cene prirodnog gasa u Evropi skočile su u ponedeljak za preko 10 odsto, produžavajući dobitke iz prethodne tri nedelje sa holandskim TTF fjučersima koji su se trgovali blizu dvomesečnog maksimuma od 40 evra po megavat-satu usred novih rizika od niske ponude. Izveštaji ukazuju na to da bi nova runda radnika u Australiji mogla da počne štrajk u sredu ako operater izvozne fabrike Woodside Energy Group ne postigne dogovor sa sindikatima, dodajući da su glasanja o potencijalnim štrajkovima za radnike u Chevron-ovim fabrikama objavljena prošle nedelje. Eventualni zastoji u snabdevanju doveli bi do toga da se najveći evropski potrošači gasa takmiče sa azijskim državama za uvoz LNG-a, podižući standarde za gas širom sveta. Ipak, oštriji skup sprečile su vesti o velikim zalihama. Izveštava se da su rezerve goriva popunjene više od 90%, što je najveća zabeležena za ovo doba godine, i daleko ispred cilja EU da dostigne trenutne nivoe skladištenja do 1. novembra. Nemačka, Italija, Španija i Holandija su među onima koje su premašile cilj, dok francuske zalihe zaostaju za 84%.
Bakar
Cena bakra u padu na – 8.240,50 $ / t.
Fjučersi na bakar su u avgustu potonuli na nivo od 3,7 dolara po funti, najniži u poslednjih mesec dana, pošto su novi podaci povećali zabrinutost zbog ekonomskog oporavka Kine i dodatno smanjili izglede za potražnju za osnovnim metalima kod najvećeg svetskog potrošača. Novi zajmovi u juanima porasli su za 346 milijardi CNI u julu, što je manje od polovine tržišnih očekivanja da ukažu na najnižu potražnju za kreditima od 2009. godine, povećavajući zabrinutost nakon oštrog pada trgovinskog prometa i još jednog kruga kontraktivnog proizvodnog PMI-a u tom periodu. Uprkos nizu zabrinjavajućih podataka, tržišta su i dalje bila skeptična u pogledu ekonomske podrške iz Pekinga, jer su se javna tela uzdržala od signalizacije da bi značajan podsticaj mogao biti usvojen. Ipak, pad je bio ograničen dokazima o smanjenoj ponudi, što je rizikovalo velike nestašice dok su privrede prelazile na zelene tehnologije koje intenzivno koriste bakar. Proizvodnja Codelco-a pala je za 14% u prvoj polovini godine. Pored toga, najnoviji podaci su pokazali da su globalne zalihe smanjene za 26% od početka godine.
Aluminijum
Cena pala na – 2.138,00 $ / t.
Fjučersi na aluminijum su povećali gubitke na ispod 2.150 dolara po toni, što je najniži nivo u poslednjih pet nedelja zbog pada potražnje u Kini i ponovnog porasta ponude.
Kineska proizvodnja je porasla u julu, podstaknuta značajnim povećanjem Junana. Glavne fabrike aluminijuma u Junanu kontinuirano obnavljaju proizvodnju nakon ublažavanja ograničenja struje, a procenjuje se da će 490.000 metričkih tona biti u funkciji do kraja avgusta. Domaća proizvodnja aluminijuma porasla je 2% u julu i 2,7% od početka godine, prema SMM-u.
Međutim, potražnja za aluminijumom se ove godine suočila sa neočekivanom mekoćom, uglavnom zbog pada kineskog sektora nekretnina. Raspoloženje oko građevinskog sektora dodatno se pogoršalo obustavom trgovanja obveznicama od strane Country Garden-a.
Pšenica
Cena pšenice pala na 230,75 evra.
Fjučersi na pšenicu skliznuli su preko granice od 6 dolara po bušelu, približavajući se najnižem nivou u dve i po godine od 5,9 dolara od kraja maja usred obilne ponude ključnih proizvođača. Rusija je nagovestila još jedan odličan usev za tekuću godinu, prevazilazeći prethodnu zabrinutost zbog suše u Sibiru. Najnoviji izveštaj VASDE-a očekuje da će zemlja ove godine proizvesti 85 miliona tona pšenice, dok je izvoz revidiran na rekordnih 48 miliona tona, što je daleko najveći u svetu.
Izveštaj je takođe pokazao da su prognoze globalne potrošnje revidirane niže za 3,4 miliona tona na 796,1 milion usled manje upotrebe hrane za životinje i preostale upotrebe u EU i smanjene upotrebe semena, hrane i industrije u Kini. Ipak, snabdevanje iz Ukrajine ostaje neizvesno jer su ruske snage nastavile da napadaju silose za žito i infrastrukturu za izvoz.
Kukuruz
Cena porasla na – 484,00 $ / t.
Fjučersi na kukuruz su u avgustu pali na 4,75 dolara po bušelu, što je nivo koji nije viđen od decembra 2020. godine, nakon dvogodišnjeg minimuma od 4,76 dolara dotaknutog 12. jula, pošto poboljšanje vremena nastavlja da opterećuje tržište.
U SAD, redovni pljuskovi i umerena vrućina u avgustu su ublažili zabrinutost zbog stresa useva nakon što su se američki usevi suočili sa sušom i visokim temperaturama ranije tokom leta. U međuvremenu, američka vlada predviđa da će sušni uslovi u ranoj sezoni rasta značiti manje žetve ove jeseni. Ipak, usev kukuruza bi bio drugi najveći u istoriji zbog velikih površina i pošto su se uslovi rasta poboljšali tokom ključnog meseca razvoja u julu. Očekuje se da će SAD ove godine biti drugi izvoznik soje i kukuruza, posle Brazila.
Drvo
Cena porasla na – 530,62 $ / m3.
Cene drvne građe bile su blizu nivoa od 530 dolara za hiljadu stopa, oporavljajući se od najniže vrednosti od preko dva meseca od 495 dolara dotaknutog 11. avgusta, pošto su očekivanja niske ponude nadoknadila dokaze niske potražnje. Požari u Kanadi doveli su do rekordnih 9,2 miliona hektara izgorenih šuma do sada ove sezone. S druge strane, visoke kamatne stope za glavne centralne banke podigle su troškove hipoteka na najviši nivo od 2002. godine, smanjile potražnju za izgradnjom novih domova i umanjile aktivnosti kupovine građevinskog materijala.
Ugalj
Cena uglja porasla na – 149,50 $/t
Fjučersi na ugalj u Njukaslu su poskupeli na skoro 150 dolara po toni, što je najviše u skoro tri meseca zbog rastuće potražnje iz Kine i rasta cena prirodnog gasa zbog mogućih štrajkova u australijskim LNG postrojenjima. Uvoz uglja u Kinu je u julu porastao za 67% u odnosu na isti period prethodne godine i 86% od početka godine zbog sve veće potražnje za toplotnom energijom usred nedostatka proizvodnje hidroenergije. Bez obzira na to, vredi napomenuti da je potražnja za ugljem u Kini za letnju sezonu izgleda dostigla svoj vrhunac, pošto temperature obično počinju da opadaju od sredine avgusta. Uprkos tome, postoji potencijal za povećanje potražnje iz industrijskog sektora u narednim mesecima, podstaknuto posvećenošću Pekinga sprovođenju dodatnih stimulativnih politika za podršku privredi.
Dolar
Dolar nepromenjeno na – 1,0905 prema evru.
Između maja 2021. i oktobra 2022. DKSI je porastao sa 90 na 110.
Ovaj indeks meri učinak dolara u odnosu na korpu od šest drugih valuta (uglavnom evra, ali i jena, švajcarskog franka, kanadskog dolara, funte sterlinga i švedske krune) koje su rangirane prema njihovom značaju u spoljnoj trgovini SAD. Dolar je takođe zabeležio veliki maksimum, najviši u poslednjih 20 godina. Pri tome je na određeno vreme dostigla paritet sa evrom – istorijska situacija.
Evro je skliznuo preko 1,09 dolara, približivši se najnižem nivou u šest nedelja nakon što je na julskom sastanku Fed-a nagovešteno da bi američka centralna banka mogla ponovo da podigne stope zbog značajnog rizika od povećanja inflacije, dok su investitori u Evropi podeljeni oko toga da li će ECB isporučiti još jednu kamatnu stopu povećanje zbog pogoršanja ekonomskih izgleda.
Najnoviji podaci su pokazali da bazna inflacija u evrozoni nije usporila u julu kako se očekivalo, dok ekonomski podaci posebno za Nemačku ukazuju na slabe izglede. U isto vreme, na julskom sastanku, ECB je odustala od smernica da će troškovi zaduživanja nastaviti da rastu, a predsednica Lagard je rekla da će ishod u septembru biti ili pauza ili povećanje.
Rublja
Rublja prema evru ojačala na 102,780.
Dolar pao na 94,2325 rubalja
Ruska rublja je ojačala preko 94 za dolar, povrativši se sa 17-mesečnog minimuma od 100 od 14. avgusta, pošto ruski zvaničnici razmatraju ponovno usvajanje stroge kontrole kapitala kako bi zaustavili nedavni pad valute. Izveštaji su pokazali da su se kreatori politike i učesnici na tržištu sastali da razgovaraju o obaveznoj prodaji deviza iz izvoznih prihoda kako bi se podržala rublja, slično prošlogodišnjem odgovoru nakon što je rublja dosegla najniži nivo od 150 u istoriji. Povećanje stope od utorka. Rublja ostaje 30% niža u odnosu na ovogodišnji maksimum zbog trgovinskih neravnoteža, bekstva kapitala od stranih kompanija koje odlaze i rastuće državne potrošnje. Jači lanci snabdevanja od početka sankcija podstakli su uvoz, pri čemu je poslednji trgovinski suficit potonuo za 75% u odnosu na prethodnu godinu i 53% u odnosu na nivoe pre rata.
Usred valutnih previranja, Rusija je pokrenula fazu testiranja za lansiranje digitalne rublje. Kako je saopštila ruska centralna banka, u pilot projekat je u početku uključeno 13 banaka i 600 pojedinaca. Ispitanici stoga mogu da plate digitalnom valutom na 30 prodajnih mesta u jedanaest ruskih gradova. „Između 2025. i 2027.“, prema centralnoj banci, digitalna rublja će tada biti izdata svim zainteresovanim Rusima.
Novu valutu će izdavati Centralna banka Rusije i čuvaće se u elektronskim novčanicima. Sistem nadgleda ruska tajna služba FSB. Dok ruske vlasti tvrde da digitalna rublja čini plaćanja sigurnijima, neki stručnjaci to vide kao pokušaj da se još više kontrolišu Rusi. Prema istraživačima američkog istraživačkog centra Atlantic Council, Rusija je 21. zemlja na svetu koja je ušla u fazu testiranja digitalne valute.
Kriptovalute
Bitcoin pao na – 23.799 evra.
Ethereum pao na – 1.529 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar