Pregled tržišta
Svet
Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira, vojni rashodi su dostigli vrhunac od 2.400 MILIJARDI dolara u 2023. godini, što je najveći rast u odnosu na prethodnu godinu od 2009. godine.
Kako je svet upao u dug od 315.000 MILIJARDI dolara?
Prema Institutu za međunarodne finansije, svet duguje 315.000 MILIJARDI dolara. Ovo kombinuje pozajmice od domaćinstava, preduzeća i vlada. S obzirom da je globalni dug na rekordnom nivou, da li treba da budemo zabrinuti?
Godine 2024., globalni bruto domaći proizvod — ili BDP — iznosio je 109.500 MILIJARDI dolara — nešto više od trećine tog broja globalnog duga.
Drugi način da to zamislite? Danas nas u svetu živi oko 8,1 milijarda. Ako bismo taj dug podelili po osobi, svako od nas bi dugovao oko 39.000 dolara.
Verovatno ste najviše upoznati sa dugom domaćinstva, koji uključuje stvari kao što su hipoteke, kreditne kartice i studentski dug. Na početku 2024. to je iznosilo 59.100 MILIJARDI dolara.
Poslovni dug, koji korporacije koriste za finansiranje svog poslovanja i rasta, iznosio je 164.500 MILIJARDI dolara, a samo finansijski sektor čini 70.400 MILIJARDI dolara od tog iznosa.
Javni dug je iznosio 91.400 MILIJARDI dolara.
Globalni dug je porastao na 256 procenata BDP-a u 2020., što je povećanje od 28 procentnih poena – i najveći jednogodišnji rast duga od Drugog svetskog rata.
Tržišta u razvoju držala su 105.000 MILIJARDI dolara duga, ali je odnos duga EM-a prema BDP-u dostigao novi maksimum od 257% – što je povećalo ukupni odnos po prvi put u tri godine. Kina, Indija i Meksiko su dali najveći doprinos.
Prema izveštaju Bain Macro Trends Group očekivani razvoj radno sposobnog stanovništva ( od 15 do 64 godine) od 2030. godine (crni kvadrati) do 2050. godine (crveni krugovi), gde indeks 100 odgovara nivou iz 2020. godine.
Piramida globalnog duga.
Pored ovih zaista zapanjujućih nivoa duga, imamo globalno tržište obveznica: 120 biliona dolara (od čega blizu 15 biliona dolara zapravo nosi negativan prinos) i M2 ponuda fiat USD je negde u rasponu od 20.000. milijardi dolara.
SAD
Uprava za socijalno osiguranje je konačno objavila konačnu statistiku plata za 2023. godinu i prilično je otrežnjujuća. Prema izveštaju , prošle godine „srednja plata“ u ovoj zemlji bila je samo 43.222,81 dolara. Drugim rečima, polovina svih američkih radnika zaradila je manje od 43.222,81 dolara, a polovina svih američkih radnika više od 43.222,81 dolara. To je užasna vest, jer troškovi života rastu mnogo brže nego plate. Svakim danom sve više ljudi se istiskuje iz srednje klase, ali većina Amerikanaca ni ne shvata da se to dešava jer mediji o tome zapravo i ne govore. Siromaštvo, beskućništvo i glad rastu
Studija koja je nedavno objavljena pokazala je da je sada potrebno više od 100.000 dolara godišnje da tipično američko domaćinstvo živi „američki san“ u svih 50 država, au 29 američkih država potrebno je više od 150.000 dolara godišnje …
Domaćinstvo bi moralo da potroši više od 150.000 dolara godišnje da bi ostvarilo san u 29 od 50 država, prema analizi koju je u aprilu objavio sajt za lične finansije GOBankingRates.
Prema izveštaju, optimalni američki način života koštao bi 137.842 dolara godišnje u Ohaju, 147.535 dolara u Teksasu, 159.932 dolara na Floridi, 194.067 dolara u Njujorku i 245.723 dolara u Kaliforniji.
Država koja ima najniže troškove života je Misisipi.
Živeti američki san košta samo 109.516 dolara godišnje u toj državi.
Nepotrebno je reći da neko ko zarađuje 43.222,81 dolara godišnje neće moći da živi američki san bilo gde u zemlji.
Čak i ako postoje dve osobe koje zarađuju 43.222,81 dolara godišnje u istom domaćinstvu, to vas još uvek neće dovesti ni blizu da živite američki san.
Trgovinski bilans u septembru je zabeležio deficit od 84,4 milijarde dolara (prognoza 84,1 milijardi dolara, prethodnog meseca 70,8 milijardi dolara). To je najveći deficit od maja 2022. Grafikon ispod pokazuje da je scenario hroničnog deficita bio praćen odvajanjem dolara od zlata početkom 1970-ih.
ŠTAMPAJ, TROŠI I LAŽI!!
Tabela u nastavku prikazuje katastrofalne rezultate neodgovornih vlada tokom poslednje 54 godine.
Tržište rada se hladi širom Amerike, usporavajući na tempo kakav nije viđen od kraja 2020. tokom karantina COVID-a. Sada se mora setiti da su prirodne katastrofe desetkovale brojne države. Ipak, težim da gledam na dve stvari – rast javnog sektora i proizvodnju.
Nezaposlenost iznosi 4,1%, dok je mera obeshrabrenih i nedovoljno zaposlenih radnika ostala stabilna na 7,7%. Uobičajeno, Zavod za rad i statistiku je revidirao svoje obračune za prethodne mesece. Avgustovski rast se smanjio na 78.000, a izračun za septembar je iznosio 223.000, što je ukupan pad od 112.000 prijavljenih poslova u tom dvomesečnom periodu.
SAD očajnički žele da ožive svoj proizvodni sektor. Bajden-Harisova administracija je obećala da će otvoriti milion novih radnih mesta u proizvodnji 2024. godine, ali 10 meseci kasnije, i čini se da nije stvorena nijedna pozicija. BLS je priznao da je broj radnih mesta u proizvodnji pao za 577.000 od marta 2022. U oktobru je sektorski gubitak od 49.000, uglavnom pripisan štrajku Boinga.
Dakle, Amerika se bori da proizvede robu za prodaju. U međuvremenu, savezna vlada je povećala javni sektor za 40.000 radnih mesta. To je 40.000 zaposlenih koji se oslanjaju na sredstva poreskih obveznika i penzije u sektoru koji samo ODUZIMA od BDP-a. Bajden i Haris su povećavali javni sektor za oko 43.000 pozicija u proseku svakog meseca u poslednjih 12 meseci.
Prvo objavljivanje podataka je uvek najoptimističnije. Zemlja je očigledno na pogrešnom putu jer beskrajno troši novac na veliku vladu dok privatni sektor slabi.
Trampov trgovinski defiti porastao za 20%.
Trampovo uvođenje carina Kini će samo pogoditi Ameriku.
FED
Fed očekuje da će njegovo smanjenje kamatnih stopa na kratkom kraju biti praćeno sličnim, ali sporijim padom na dugom kraju i da će se kriva prinosa na kraju vratiti u normalan oblik. Ovo bi takođe smanjilo kamate na hipoteke i niže troškove stanovanja. Ako je to bila teorija, onda se to još nije dogodilo. Dugoročne kamatne stope na državne obveznice i hipoteke su zapravo porasle otkako je Fed smanjio stope.
Fed ponovo smanjuje stope, najnoviji znak da je inflacija pod kontrolom
Federalne rezerve su smanjile kamatne stope za četvrtinu poena 4,50% -4,75%.
Plava linija je kriva prinosa dan pre nego što je Fed smanjio kamatne stope. Obratite pažnju na poređenje sa crvenom linijom 3+ nedelje kasnije. Kamatne stope na kratkom kraju su pale kako se očekivalo. Ali kamatne stope na obveznice sa rokom dospeća od godinu dana ili duže su zapravo porasle. Kamatne stope na 10-godišnje obveznice su zapravo porasle za 43 bazna poena. Razlika je još veća od jula (zlatna linija).
Ukupna imovina u bilansu Fed-a pala je na 6,99 biliona dolara, prema današnjem nedeljnom bilansu Fed-a. Bilans stanja je prvi put dostigao ovaj nivo u maju 2020. godine, nakon skoro tri meseca mega KE (plava strelica na grafikonu).
U oktobru je ukupna aktiva pala za 53 milijarde dolara. Od kraja KE u aprilu 2022. ukupna imovina je opala za 1,97 biliona dolara, uklonivši 41% imovine koju je Fed dodao tokom pandemije KE.
Banke
List American Banker je takođe veoma zabrinut: „ Američke banke trenutno akumuliraju 750 milijardi dolara gubitaka na osnovu duga za nekretnine, prema studiji PiK. Ovo je 7 puta više nego 2008. godine kada je počeo balon sa nekretninama. Mnogi nerealizovani gubici su koncentrisani u portfeljima koji su zapravo od suštinskog značaja za banke za generisanje profita.
Posebno alarmantan aspekt ovih potencijalnih gubitaka od 750 milijardi dolara je obim sredstava koja su povezana sa hartija od vrednosti obezbeđenim sredstvima „Banke su mnogo investirale u RMBS kada su kamate bile niske “
BIS BANKA
Direktor BIS banke – bez komentara.
CBDC
Banka za međunarodna poravnanja (BIS) završava svoje učešće u Projektu mBridge, inicijativi prekogranične veleprodajne digitalne valute centralne banke (CBDC), rekao je generalni direktor BIS-a Agustin Karstens 31. oktobra. Predvođen BIS-om i centralnim bankama Kine, Hong Konga, Tajlanda, UAE, mBridge je multi-CBDC platforma izgrađena na tehnologiji distribuirane knjige. U junu, Saudijska centralna banka se pridružila projektu kao punopravni učesnik. Projekat sada takođe ima 31 člana posmatrača.
EU
Zemlje EU i SAD značajno zaostaju za kupovinom zlata od Istočne Evrope i BRICS zemalja.
ECB
Evropska centralna banka je na putu daljeg smanjenja kamatnih stopa pošto nedavni podaci evrozone pokazuju da je inflacija na putu da dostigne cilj banke od 2 odsto, izjavio je u četvrtak njen potpredsednik Luis de Gindos.
Na bankarskom događaju u Madridu, De Guindos je rekao da ako se inflacija efektivno približava ciljnoj vrednosti i ako se projekcije ECB ostvare, „očigledno će pristrasnost i evolucija monetarne politike, iznad onoga što se dešava u decembru ili januaru, biti u skladu sa tim“.
BRICS
„Kazanska deklaracija“
Samit BRIKS-a, iako su ga neki zapadni stručnjaci odbacili kao da nije verovatno da će proizvesti bilo šta što bi ugrozilo trenutni globalni finansijski poredak, izazvao je značajnu buku, značajna saopštenja i dalje znake promena u stvarnom svetu.
Možda najočigledniji geopolitički dokaz o tome bila je činjenica da je na samitu primljeno 13 novih partnerskih zemalja, kako prenose geopoliticaleconomi.com i drugi.
Te nove zemlje označene kao „partneri“ uključuju: Alžir,Belorusija,Bolivija,Kuba
Indonesia, Kazahstan,Malezija, Nigeria,Tajland,Turkiie,Uganda i Uzbekistan.
Proces napuštanja dolara kao globalne valute uzima maha, posebno sa usponom zemalja BRIKS-a. Ove nacije, koje sve više trguju u svojim lokalnim valutama, sa zlatom na vidiku kao krajnjom valutom, predočava duboku promenu u međunarodnom monetarnom sistemu. Zlato se sada smatra jedinom zaista sigurnom rezervnom aktivom , a centralne banke postepeno postaju svesne toga.
Ovaj pokret bi mogao znatno da se ubrza u godinama koje dolaze. Ako u međunarodnim transakcijama više ne dominira dolar, već se namiruju u zlatu, potražnja za ovim plemenitim metalom će nastaviti da raste. Rezultirajuća fundamentalna revalorizacija zlata rezultiraće mnogo višim cenama. U ovom kontekstu, postaje ključno da razmislite o kupovini zlata i srebra sada da biste osigurali svoje bogatstvo pre ove eksplozije.
Rusija
Devizne rezerve su 28. oktobra iznosile 632,7 milijardi dolara, u odnosu na 628,5 milijardi dolara ranije.
SBruto državni dug Ruske Federacije prošle godine iznosio je 21,4%.
Unutrašnji javni dug Rusije na početku 2022. iznosio je 10,2 triliona rubalja, a od 1. oktobra 2024. porastao je na 21,8 triliona rubalja. Ali spoljni javni dug u dolarskoj protivvrednosti za to vreme se čak i neznatno smanjio: sa 54,9 na 53,4 milijarde dolara, međutim, u rubljskoj protivvrednosti je takođe porastao – sa 3,4 triliona 5,0 triliona. rub. Ispada da je učešće domaćih obaveza u ukupnom javnom dugu poraslo sa 75% na 81%.
Unutrašnji javni dug Rusije na početku 2022. iznosio je 10,2 triliona rubalja, a od 1. oktobra 2024. porastao je na 21,8 biliona rubalja. Ali spoljni javni dug u dolarskoj protivvrednosti za to vreme se čak i neznatno smanjio: sa 54,9 na 53,4 milijarde dolara, međutim, u rubljskoj protivvrednosti je takođe porastao – sa 3,4 biliona na 5,0 biliona. rub. Ispada da je učešće domaćih obaveza u ukupnom javnom dugu poraslo sa 75% na 81%.
Kina
Kineski privredni rast obezbeđuje Centralna banka Kine.
Dve stvari se ističu na ovom grafikonu. Prvo, bilans stanja PBOC-a je skoro jednako velik u dolarima kao i Fed-ov, iako je američka ekonomija za oko 60% veća (mereno nominalnim BDP-om). Kineska centralna banka stimuliše mnogo više od američke u odnosu na veličinu dotične ekonomije. Drugo, oni idu u različitim pravcima. Od maja, PBOC je dodao 560 milijardi dolara imovine, dok je Fed izgubio 200 milijardi dolara.
Ukupan dug u Kini – državni, korporativni i dug domaćinstava – sada se približava 300% BDP-a ILI 54.000 milijardi dolara.
Kina ima stambeni problem. Veoma veliki. Zemlja ima skoro četiri miliona domova koje niko ne želi da kupi, što je ukupna površina neželjenih stanova koja je otprilike jednaka površini Filadelfije. Si Đinping, lider zemlje, i njegovi zamenici pozvali su vladu da kupi ove stanove.
Iza svih ovih praznih stanova u Kini se krije još veći problem: još više stanova koji su već prodati, ali još nisu završeni. Prema konzervativnoj proceni, reč je o oko 10 miliona stanova. Nedavna procena istraživačke firme Rhodium Group iznosi ukupna domaća zaduživanja sektora nekretnina, uključujući zajmove i obveznice, na više od 10.000 milijardi dolara, od kojih je samo mali deo priznat.“
Indeks menadžera nabavke S&P za sektor usluga iznosio je 51,6 poena u oktobru, u odnosu na 50,5 poena ranije.
Japanizacija Kine – Fajnenšel tajms je objavio ovaj odlomak:
„Ekonomske okolnosti sa kojima se Kina suočava imaju paralele sa iskustvima Japana nakon što je njegov balon imovine pukao ranih 1990-ih. Ovo je dovelo do izraza „japanizacija“, koji se obično definiše kao kombinacija sporog rasta, niske inflacije i niskih kamatnih stopa, praćenih pogoršanjem demografskih trendova.
Da bi izmerio ovaj fenomen, japanski ekonomista Takatoši Ito uveo je indeks Japanifikacije koji meri zbir stope inflacije, nominalne političke stope i jaza BDP-a. Da bismo ga primenili na kinesku ekonomiju, prilagodili smo ovaj indeks i zamenili jaz BDP-a rastom radno sposobnog stanovništva, jer se metode procene jaza u BDP-u razlikuju od zemlje do zemlje i radno sposobno stanovništvo je daleko najvažnija determinanta dugog -ročni rast. Naš revidirani indeks pokazuje da je kineska ekonomija nedavno postala više „japanizovana“ od japanske, iako samo neznatno.
Ovo za nas nije iznenađenje. Demografska napetost, pojava i kolaps balona imovine, previsoke dugove, zombi kompanije, deflatorni pritisci zbog viška kapaciteta/visokog duga, i visoka nezaposlenost mladih, da spomenemo samo neke, neke su od značajnih sličnosti između ekonomija nakon stvaranja balona. Kina i Japan.”
Evo indeksa koji je napravio Barclai’s. Linije predstavljaju politiku inflacije svake zemlje, kamatne stope i radno sposobno stanovništvo Japan je započeo ono što danas nazivamo „japanizacijom“ 1990-ih, odvojivši se od SAD, a zatim nastavivši da traje oko 20 godina blizu nule.
Kina je u petak predstavila paket duga od 10 triliona juana (1.400 milijardi dolara) kako bi ublažila naprezanja u finansiranju lokalne vlade i stabilizovala zaostali ekonomski rast, ali zvaničnici su se uzdržali od najave direktnih ekonomskih podsticaja.
Indija
Indeks menadžera nabavke (PMI) za sektor usluga je od oktobra iznosio 58,5 poena, prognoza 58,3, prethodnog meseca 57,9). PMI za ukupnu ekonomiju popeo se sa 58,6 na 59,1 poena u oktobru.
Sve veća kupovina zlata.
Afrika
Afrika se suočava sa hitnom potrebom za ulaganjem u svoj energetski sektor kako bi postigla univerzalni pristup električnoj energiji i održala ekonomski rast. Prema nedavnom izveštaju „Procena investicionih potreba za energetski sektor u Africi 2023-2030“, koji su izradili Afrička razvojna banka i drugi partneri, potrebno je oko 454 milijarde dolara (64 milijarde dolara godišnje) od sada do 2030. da bi se ispunio cilj održivog razvoja 7 univerzalnog pristupa energiji i održivog pokretanja ekonomskog razvoja. Za postizanje ovog cilja biće potrebno značajno proširenje proizvodnih kapaciteta, posebno iz obnovljivih izvora, kao i veliki razvoj mrežne i vanmrežne infrastrukture.
Obnovljivi izvori energije će pokretati novu energetsku infrastrukturu
U izveštaju se ističe da sa 195 miliona novih priključaka potrebnih do 2030. godine, izazov elektrifikacije Afrike je strm. Iako su zemlje u severnoj Africi blizu univerzalnom pristupu, ostaju značajne praznine u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Africi, gde milionima seoskih domaćinstava nedostaje struja. Da bi se premostio ovaj jaz, izveštaj sugeriše da Afrika mora da iskoristi mešavinu proširenja mreže i rešenja van mreže, uključujući mini-mreže i solarne kućne sisteme. Ove opcije van mreže su od suštinskog značaja, imajući u vidu logističke i finansijske prepreke povezivanja udaljenih zajednica sa glavnom mrežom.
Skoro 88% potrebnih novih kapaciteta trebalo bi da potiče iz obnovljivih izvora, posebno sunca i vetra, zbog njihove isplativosti i koristi za životnu sredinu. Samo severnoj Africi biće potrebno 143 milijarde dolara da proširi svoju elektroenergetsku infrastrukturu, uz značajna ulaganja u solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju. Ova strategija je u skladu sa afričkim putem niske emisije i koristi bogate obnovljive resurse kontinenta. Izveštaj takođe naglašava ekonomske prednosti prekogranične trgovine električnom energijom, koja može omogućiti zemljama da dele resurse, smanje troškove i poboljšaju stabilnost mreže. Investicije u regionalne interkonekcije, procenjene na 24 milijarde dolara, olakšaće ovu integraciju.
Scenariji sa niskim emisijama ugljenika i klimatskim promenama mogli bi da zahtevaju dodatna finansijska sredstva.
Izveštaj takođe preporučuje i istražuje alternativne scenarije, kao što su odloženi univerzalni pristup, nizak nivo ugljenika, klimatske promene i stagnacija trgovine. Na primer, scenario sa niskim sadržajem ugljenika, koji uključuje cenu ugljenika od 100 dolara po toni CO₂, povećao bi zahteve ulaganja za 90 milijardi dolara jer naglašava obnovljive izvore umesto fosilnih goriva. U međuvremenu, scenario klimatskih promena naglašava potrebu za još 6 milijardi dolara za prilagođavanje promenama u padavinama koje utiču na hidroenergiju, posebno u istočnoj Africi.
Finansiranje energetskih potreba zahtevaće mobilizaciju i javnog i privatnog kapitala, sa jakim fokusom na jačanje regulatornih okvira za privlačenje privatnih investitora. Izveštaj naglašava potrebu za poboljšanim regulatornim uslovima, podsticajima za učešće privatnog sektora u razvoju mini-mreže i van mreže, i tarifama koje odražavaju troškove za održivost komunalnih preduzeća. Pored toga, apeluje na multilateralne i bilateralne donatore da se usredsrede na mehanizme za smanjenje rizika kako bi olakšali privatne investicije u sektorima proizvodnje i distribucije.
U zaključku, izveštaj naglašava da, iako je najjeftiniji put za proširenje električne energije u Africi u skladu sa strategijom niskih emisija, potrebna su značajna ulaganja da bi se to ostvarilo. Banka i njeni partneri naglašavaju da će postizanje univerzalnog pristupa energiji do 2030. zavisiti od koordinisanih napora, značajnog finansiranja i posvećenosti održivom rastu širom kontinenta.
Nemačka
Prema studiji (istraživanje 115 top menadžera) Ernst & Ioung-a, skoro svaka druga industrijska kompanija želi da se proširi u inostranstvo. 45% želi da otvori nove lokacije van Nemačke. Samo 13% želi da uspostavi nove lokacije u Nemačkoj (aspekt poslovnog modela vezan za lokaciju).
Prema E&I, ekspanzija u inostranstvo se redovno povezuje sa izmeštanjem poslova: 29% kompanija to planira. Retkost je da se poslovi iz inostranstva premeštaju nazad u Nemačku: 4% razmišlja o takvom koraku.
U uzbudljivoj izbornoj kampanji Donald Tramp je pobedio Kamalu Haris. Sada je Trampova agresivna ekonomska politika, koju je najavio tokom predizborne kampanje, u fokusu međunarodne pažnje. SAD su jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke. Nemačka je 2023. godine, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, izvezla u SAD robe u vrednosti od 157,9 milijardi evra, što čini oko 9,9 odsto ukupnog izvoza. Takva zavisnost od SAD čini Nemačku posebno ranjivom na političke odluke novog predsednika.
Centralna tema Trampovog programa su planirana povećanja uvoznih carina. Institut Ifo upozorio je na alarmantan razvoj događaja ako Trampovi planovi za povećanje carina postanu stvarnost. On je najavio carine do 60 odsto na američki uvoz iz Kine i 20 odsto na uvoz iz ostatka sveta. Time bi nemački proizvodi znatno poskupeli u SAD, što bi moglo da dovede do pada izvoza i do 15 odsto, procenjuju Ifo institut i Ekonpol Evropa. Posebno bi bili pogođeni ključni sektori kao što su automobilska i farmaceutska industrija , koji bi morali da očekuju izvozne gubitke do jedne trećine . Ovi sektori su ključni za nemačku privredu. Ovako enorman pad izvoza ne bi samo opteretio same kompanije, već bi ugrozio i celokupnu ekonomsku stabilnost Nemačke.
Povećanje carine bi takođe moglo indirektno da smanji potražnju kineske industrije za nemačkim izvozom, što bi dovelo do daljih gubitaka u izvozu. Institut Ifo predviđa da bi nemački izvoz u Kinu mogao da opadne za skoro 9,6 odsto. Sve u svemu, na osnovu cena iz 2023. godine, Nemačka bi mogla da pretrpi gubitak do 35 milijardi evra zbog povećanih tarifa, navodi Institut Ifo.
Politika Donalda Trampa mogla bi da predstavlja značajne izazove za nemačke kompanije. Tramp planira da podstakne američke kompanije da se vrate kroz posebne ekonomske zone sa niskim porezima, niskim troškovima energije i smanjenom regulativom. Američke kompanije koje ne proizvode u SAD trebalo bi da budu opterećene visokim carinama. Ove mere bi mogle da dovedu do smanjenja broja radnih mesta u Nemačkoj i povećanja stope nezaposlenosti.
Nemački proizvođači automobila kao što su VW i BMW , koji imaju proizvodne pogone u Meksiku, takođe su pod velikim pritiskom. Meksiko je centralna lokacija za nemačke investicije u Latinskoj Americi. Tramp poziva nemačke proizvođače automobila da uspostave svoje proizvodne pogone u SAD, inače će se suočiti sa visokim kaznenim carinama na uvoz iz Meksika. On želi da vrati poslove u SAD.
Simulacija Instituta za makroekonomiju i istraživanje poslovnog ciklusa (IMK) Fondacije Hans Bockler od 17. oktobra 2024. predviđa da bi Trampove tarifne mere mogle da dovedu do toga da nemački bruto domaći proizvod (BDP) bude preko jedan odsto manji u prve dve godine. nakon uvođenja tarifa nego bez uvođenja tarifa. Pad bruto domaćeg proizvoda ne samo da bi usporio privredni rast , već bi uticao i na kvalitet života građana.
Francuska
Industrijska proizvodnja je pala za 0,9% u septembru (prognoza -0,6%) nakon prethodnog +1,1% (revidirano sa +1,4%).
Raste trgovinski deficit – Trgovinski bilans u septembru je pokazao deficit od 8,27 milijardi evra nakon prethodne cifre od -7,72 milijarde evra.
Velika Britanija
Cene kuća su porasle za 0,1% na mesečnom nivou u oktobru (prognoza 0,3%) nakon prethodnih 0,6% (revidirano sa 0,7%). U poređenju sa prethodnom godinom, došlo je do povećanja od 2,4% (prognoza od 2,8%) nakon prethodnih 3,2%. Konačna vrednost indeksa menadžera nabavke u proizvodnji u oktobru iznosila je 49,9 poena (prognoza i provizornih 50,3 poena).
Ne postoji korelacija između produktivnosti u privatnom sektoru i javnom sektoru (državni poslovi).
Drugim rečima, povećanje zaposlenosti od strane vlade nije učinilo ništa da poveća produktivnost u stvarnom svetu.
S&P PMI za građevinski sektor je u oktobru iznosio 54,3 poena (prognoza 55,5, prethodnog meseca 57,2). PMI za ukupnu ekonomiju pao je iz meseca u mesec u oktobru sa 53,0 na 52,0 poena.
Britanija u ekonomskom padu bez presedana do 2026
|Osim kolapsa Starmerove popularnosti, on je potvrdio našu prognozu za Britaniju. Levica nikada nije videla nekoga koga nisu hteli da istresu za novac. U SAD imamo Trampa koji govori o eliminaciji poreza na dohodak, na čemu sam radio tokom devedesetih i čak svedočio o oporezivanju pred Komitetom za načine i sredstva Predstavničkog doma. Starmer je najavio velika povećanja poreza i veće zaduživanje kako bi ispunio svoj cilj ulaganja u dugoročni rast.
Povećanje poreza kao procenta bruto domaćeg proizvoda na rekordnih 38,2 odsto biće najveće u modernoj britanskoj istoriji, što će rezultirati državnom potrošnjom koja se ne vidi van vanrednog stanja ili rata. Iako on tvrdi da je dodatnih 40 milijardi funti (80 milijardi dolara) za ulaganje u budućnost, to će potkopati budućnost Britanije.
Ove godine smo videli dvosmernu promenu na godišnjem nivou za funtu, a mi gledamo na ekonomski pad bez presedana u 2026. To je ono što LEVICA odbija da ikada shvati. Oni su marksisti do kraja.
Stope nataliteta opadaju širom sveta — u Americi, Kanadi, Južnoj Koreji, Singapuru, Tajvanu, Italiji, Japanu, Rusiji, a sada i Engleskoj i Velsu. Skoro svaka razvijena zemlja doživela je veliki pad stope fertiliteta kao direktan rezultat ekonomije. Ljudi jednostavno ne mogu da priušte troškove vezane za podizanje dece i to polako menja civilizaciju. Engleska i Vels su nedavno prijavili najniži fertilitet od kada su počeli da prikupljaju podatke 1938. godine. Stope fertiliteta u Velikoj Britaniji opadaju brže od bilo koje druge zemlje G7.
Ukupna stopa fertiliteta (TFR) pala je na 1,44 po ženi u 2023. u poređenju sa 1,49 u 2022. godini, što je najniža zabeležena stopa od kada je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) počela da prikuplja podatke. Prošle godine je zabeleženo 591.072 novorođenčadi, ali je to najmanja cifra od 1977. ONS je naveo da do „prirodne“ zamene stanovništva može doći samo kada žene imaju stopu plodnosti od 2,1 dete.
Stope fertiliteta širom sveta opadaju, ali pojedine nacije vide da njihova populacija eksplodira kao direktan rezultat imigracije. U stvari, broj migranata koji ulaze u Veliku Britaniju daleko nadmašuje stopu nataliteta, sa procenjenim 685.000 migranata koji su ušli u UK 2023.
Svedoci smo zamene stanovništva u igri. Stopa nataliteta opada u razvijenim zemljama među građanima koji više ne mogu priuštiti proširenje porodice. S druge strane, ove nacije su otvorile svoje granice i pružile besplatno sklonište, zdravstvenu zaštitu itd. migrantima koji udobno proširuju svoje porodice. U Velikoj Britaniji, svedoci smo da se hrišćanska nacija zamenjuje islamskim pogledima i idealima jer većina migranata stiže sa Bliskog istoka, a njihova kultura podstiče da imaju veće porodice. Svedoci smo promene u društvu jer se sadašnji građani postepeno isključuju i zamenjuju pridošlicama.
Potpuno pogrešne mere nove vlade, koje vode dnovom zaduživanju i štampanju funte.
Englezi su u istoj situaciji kao Francuska i Rejčel Rivs, nova ministarka finansija i njen tim tehnokrata odlučili su da opljačkaju siromašne i srednju klasu, nakon što su penzioneri (uklonjena epizoda provere goriva za zimu) od povećanje poreza za 40 milijardi funti. Evo svih njegovih mera, dajem vam ih jer će iste primeniti gospodin Barnije i njegov tim… tehnokrata:
– Povećanje doprinosa poslodavca za socijalno osiguranje za 1,2 procentna poena, što ih dovodi na 15% u aprilu 2025.
– Stope poreza na kapitalnu dobit će se povećati sa 10% na 18%, a viša stopa sa 20% na 24%
– Porez na sekundarnu imovinu biće 5% i primenjivaće se ODMAH!
– povećanje poreza na nasledstvo, uključujući “ integraciju penzionih fondova u poresku osnovicu od aprila 2027. godine i reforme oslobađanja za poljoprivrednu i komercijalnu imovinu, generišući ukupno 2 milijarde funti godišnje „
– porez na e-cigarete i povećanje na duvan
– povećati broj državnih službenika za istragu socijalnih malverzacija kako bi uštedeli 4,3 milijarde funti godišnje
Ali uprkos svim ovim uštedama, Rejčel Rivs je priznala da će njene službe morati da pozajme 127 milijardi funti da bi izbalansirale budžet…
I desilo se ono što je bilo neizbežno, tržišta su sankcionisala funtu, a posebno „Gilt“ (engleski dug): „ Gilts, krah funte usred panike zbog neodrživog britanskog deficita “ verujući da je dug zemlje neodrživ (kao Francuska) što će navesti Banku Engleske da štampa novac opet!
Holandija
Potrošačke cene su u oktobru porasle za 3,5% na godišnjem nivou.
Švajcarska
Potrošačke cene su od oktobra zabeležile pad od 0,1% na mesečnom nivou (prognozirano 0,0%) nakon prethodnog -0,3%. U međugodišnjem poređenju, došlo je do povećanja od 0,6% (prognoza od 0,8%) nakon prethodnih 0,8%. Maloprodaja je u septembru porasla za 2,2% u odnosu na isti period prošle godine, sa 2,7% (revidirano sa 3,2%). Indeks menadžera nabavke u proizvodnji ostao je nepromenjen na 49,9 poena u oktobru (prognoza: 49,8).
Indeks poverenja potrošača u desezoniranoj verziji iznosio je -34,43 u 4. kvartalu 2024. godine, nakon -31,93 poena ranije.
Grčka
Indeks menadžera nabavke za proizvodni sektor bio je 51,2 u oktobru nakon 50,3 poena ranije.
Španija
Broj ljudi koji su se registrovali kao nezaposleni u Španiji porastao je za 26.769 ljudi, ili 1%, tokom meseca, na 2.602 miliona u oktobru 2024. godine, što je najniža cifra za ovaj mesec od 2007. Analitičari su procenili povećanje od 26.500. Prema privrednim granama, u odnosu na septembar registrovana nezaposlenost porasla je u industriji za 1.547 lica (+0,77%), poljoprivredi za 1.603 lica (+1,87%) i uslugama za 22.332 lica (+1,21%). Nasuprot tome, smanjen je u sektoru građevinarstva za 1.676 ljudi (-0,85%). Grupa lica bez prethodnog zaposlenja povećana je za 2.963 lica (+1,23%). Nezaposlenost među mladima do 25 godina porasla je u oktobru za 8.361 osobu (+4,35%) u odnosu na prethodni mesec. Registrovana nezaposlenost porasla je u svih 17 autonomnih zajednica, sa najvećim porastom u Andaluziji (7.723), Kastilja-La Manča (3.859) i Kataloniji (2.909). Na godišnjem nivou, nezaposlenost je smanjena za 157.350 lica ili 5,7%. izvor: Ministerio de Empleo i Seguridad Social.
Italija
Industrijska proizvodnja je pala za 4,0% na godišnjem nivou u septembru mesecu, nakon -3,2% ranije.
Maloprodaja je u septembru porasla za 0,7% na godišnjem nivou, u odnosu na 0,9% ranije.
Finska
Industrijska proizvodnja porasla je za 1,0% na godišnjem nivou u septembru, u odnosu na 2,3% ranije (revidirano sa 2,6%.
Tekući račun je pokazao suficit od 1,1 milijardu evra u septembru mesecu, u poređenju sa prethodnih 0,7 milijardi evra.
Norveška
Potrošačke cene su porasle za 2,6% na godišnjem nivou u oktobru mesecu (prognoza 2,6%) nakon 3,0% u prethodnom periodu. To je najniži nivo rasta od januara 2021.
Danska
Potrošačke cene su u izveštajnom mesecu u oktobru zabiljlžile rast od 1,6%, nakon 1,3% ranije.
Austrija
Industrijska proizvodnja je pala za 0,4% na godišnjem nivou od septembra nakon -2,2% ranije (revidirano sa -2,4%).
Argentina
Inflacija u Argentini je usporila na 2,7 odsto prošlog meseca, što je najniža mesečna stopa od novembra 2021.
Ova cifra, najniža za vreme predsedništva Havijera Mileija do sada, znači da su potrošačke cene porasle za 107 odsto u prvih 10 meseci ove godine i za 193 odsto u poslednjih 12 meseci, prema zvaničnim podacima.
Inflacija je usporila sa septembarskih 3,5 odsto, saopštio je nacionalni statistički biro INDEC.
Prošlomesečna cifra je trećina inflacije zabeležene u oktobru 2023. (8,3 odsto), i najniža za mesec od 2017. godine.
Neimaština je u Argentini daleko brže prerasla u siromaštvo tokom prošle godine, pokazuje nova studija – u prvom kvartalu 2024. više od šest miliona ljudi nije pokrivalo svoje osnovne prehrambene potrebe.
Prema istraživačima, ako se uporede pokazatelji iz prvog kvartala 2023. i 2024. godine, broj ljudi koji ne pokrivaju osnovne potrebe porastao je za 43,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uz porast od 131 odsto u slučaju onih koji ne mogu da upravljaju četiri dnevno. obroci (doručak, ručak, popodnevna užina, večera). To znači, nastavlja se u dokumentu, da je „skoro 11,5 odsto argentinskog stanovništva prešlo u neimaštinu” tokom ovog perioda.
U periodu od prvog kvartala ove godine do prošle godine, 3.410.300 ljudi svakodnevno je nabujalo sektor stanovništva koji nema dovoljno novca za ishranu, što je ukupno već popelo na 6.012.772 osobe.
Vijetnam
Vijetnam će u dogledno vreme uspostaviti berzu zlata ako bude u stanju da ispuni sve neophodne uslove, rekao je Ngujen Ti Hong, guverner Državne banke Vijetnama, tokom perioda pitanja u Narodnoj skupštini 11. novembra u Hanoju. Ovo prenosi vijetnamska novinska platforma VOV . Hong je odgovarao na pitanje poslanika Narodne skupštine o tome zašto zemlja još nije uspostavila platformu za trgovanje zlatom kako bi se izborila sa nestabilnošću na tržištu zlata koja je nedavno dospela na naslovnice. Guverner je objasnio da je cilj uspostavljanja platforme za trgovanje zlatom stvaranje transparentnijeg, bezbednijeg i stabilnijeg tržišta zlata koje bi olakšalo i pojedincima i preduzećima kupovinu i prodaju zlata.
Međutim, izgradnja ovakve berze zlata zahteva i ulaganja u infrastrukturu. Za razliku od velikog proizvođača zlata Kine, Vijetnam ne proizvodi zlato u zemlji i mora da uvozi plemeniti metal sa međunarodnih tržišta kako bi imao dovoljno zlata na raspolaganju za trgovanje. „Da bi uspostavila berzu zlata, Državna banka Vijetnama treba da sarađuje sa različitim ministarstvima i da sprovede detaljne studije i procene uticaja kako bi preporučila vladi tajming koji odgovara uslovima i kontekstu zemlje“, rekao je Hong.
Japan
Economi Vatcher’s Poll“ je pao sa 49,0 na 47,5 poena u oktobru. Trgovinski bilans u septembru je bio deficit od 2,11 milijardi dolara u odnosu na ranijih 1,79 milijardi dolara.
Veštačka intelegencija
Najhitnije pitanje koje proizilazi iz centralizovane veštačke inteligencije je mogućnost da nekoliko tehnoloških giganata postigne monopolsku kontrolu nad industrijom. Veliki tehnološki giganti već su akumulirali veoma značajan tržišni udeo u AI, dajući im u posed ogromne količine podataka. Oni takođe kontrolišu infrastrukturu na kojoj rade sistemi veštačke inteligencije, omogućavajući im da guše svoje konkurente, ometaju inovacije i održavaju ekonomsku nejednakost.
Postizanjem monopola nad razvojem AI, veća je verovatnoća da će ove kompanije imati nepravedan uticaj na regulatorne okvire, čime mogu da manipulišu u svoju korist. To će značiti da će se manji startapovi, kojima nedostaju ogromni resursi velikih tehnoloških giganata, boriti da održe korak sa tempom inovacija. Oni koji prežive i izgledaju kao da bi mogli napredovati, gotovo sigurno će na kraju biti stečeni, dodatno koncentrišući moć u rukama nekolicine. Rezultat će biti manje raznolikosti u pogledu razvoja veštačke inteligencije, manje izbora za potrošače i manje povoljnih uslova, ograničavajući slučajeve upotrebe i ekonomske mogućnosti koje obećava AI.
Istraživanje – koje je sproveo MHP – ispitalo je 4.700 vozača automobila širom Kine, SAD, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Švedske i Poljske, otkrivajući značajne geografske razlike u prihvatanju i razumevanju veštačke inteligencije.
Prema studiji, dok veštačka inteligencija postaje sastavni deo modernih vozila, evropski potrošači i dalje oklevaju oko njegove primene i vrednosti.
Studija je pokazala da 48 odsto kineskih ispitanika posmatra veštačku inteligenciju u kolima pretežno kao priliku, dok samo 23 odsto evropskih ispitanika deli ovu optimističnu perspektivu. U Evropi, 39 odsto veruje da su mogućnosti i rizici veštačke inteligencije uglavnom izbalansirani, dok 24 odsto zauzima negativan stav, što sugeriše da su rizici veći od potencijalnih koristi.
Razumevanje AI tehnologije takođe značajno varira u zavisnosti od regiona. Dok preko 80 odsto kineskih ispitanika tvrdi da razume upotrebu veštačke inteligencije u automobilima, ova brojka pada na samo 54 odsto među evropskim vozačima, naglašavajući primetan jaz u znanju.
Istraživači su razvili model sa veštačkom inteligencijom koji – za 10 sekundi – može da utvrdi tokom operacije da li ostaje bilo koji deo tumora na mozgu koji se može ukloniti. široka margina. Istraživači kažu da ima potencijal da promeni polje neurohirurgije tako što će odmah poboljšati sveobuhvatno upravljanje pacijentima sa difuznim gliomima.
Kompanije
Da li bi neko zaista razumeo pravi obim moći i kontrole koju tri mega-korporacije – Blackrock, Vanguard & State Street – imaju nad skoro svakim sektorom i svakom velikom akcionarskom kompanijom na javnom i privatnom tržištu SAD (od Big Tech-a do Big Pharma-a do Energija). Samo ova tri imena upravljaju više od 30 triliona dolara u imovini klijenata; Imaju direktnu kontrolu nad 1.600 velikih korporacija, koje zapošljavaju ukupno 23 miliona ljudi, i poseduju 90 kompanija koje se nalaze na listi S&P 500.
Ali nekako su ovi moderni „baroni pljačkaši“ uspeli da iskoriste rupe u zakonu, mito i uticaj da prokrijumčare put mimo vodećih principa antimonopolskih zakona, koji su sada postali sramno prećutani…
Akcije
Globalni hedž fondovi su u oktobru prodali kineske i druge akcije na drugim tržištima u razvoju, nedavno je otkrio Goldman Sachs . Kao rezultat toga, Kina je prošlog meseca doživela snažan odliv, prema brokerskom timu Goldman Prime. Ogromna prodaja je takođe zabeležena u Indiji, Tajvanu, Južnoj Koreji i Latinskoj Americi.
Ogroman odliv akcija iz Kine.
Američka investiciona banka je procenila da su hedž fondovi povukli skoro 80 odsto svojih najvećih kumulativnih ulaganja u kineske akcije do kraja oktobra. „Očekuje se da će neto prodaja na tržištima u razvoju ovog meseca biti među najvećima u našoj istoriji, predvođena prodajom kineskih akcija“, rekli su stručnjaci Goldmana, a prenosi Rojters. Slabija ekonomija u Kini posebno utiče na spremnost investitora da preuzmu rizik, jer se kineska ekonomija bori sa sporijim rastom.
Nakon što su se globalni hedž fondovi u velikoj meri odbili od kineskih akcija, vratili bi se američkim akcijama – posebno u pogledu predsedničkih izbora. I to prvi put za oko šest meseci. Prema Goldman Sachsu, to je, između ostalog, posledica solidnih podataka o tržištu rada i korporativnih profita koji su neutralisali strahove od recesije.
Pitanje sada za investitore je kako će se kinesko tržište razvijati u narednim mesecima i ima li potencijala za oporavak. Iako su kineske akcije trenutno relativno jeftine zbog nedavnog pada cena, rizik ostaje visok.
Ostaje da se vidi da li će se prodajni pritisak na kineske akcije nastaviti i kako će se razvijati situacija u SAD sada kada su predsednički izbori i Donald Tramp pobednik. Urednički tim finanzen.net
Da li se će se ponoviti 1929.godina?
DOWJ – 43.444
DAX – 19.176
S&P 500 – 5.870
Precenjen kao 1999.g. Šta onda sledi?
NASDAQ 100 – 18.680
Zlato
Zlato na – 2.596 $/unca
Zlato je u ponedeljak poraslo blizu 2.600 dolara za uncu, povrativši se od najvećeg nedeljnog pada od 2021. godine, pošto je rast američkog dolara zastao. Najnoviji podaci u SAD pokazuju da je maloprodaja u oktobru porasla više nego što se očekivalo, naglašavajući otpornost privrede. Komentari nekih zvaničnika Federalnih rezervi prošle sedmice takođe su dodali nesigurnost u pogledu vremena i obima potencijalnog smanjenja stope. Ipak, tržišta trenutno određuju cene sa oko 65% šanse za smanjenje stope od 25 baznih poena u decembru. Investitori su sada fokusirani na predstojeće primedbe drugih kreatora politike Fed-a ove nedelje, tražeći jasnije smernice o pravcu američkih kamatnih stopa u narednim mesecima. Na geopolitičkom frontu, tekuće tenzije na Bliskom istoku i eskalacija sukoba između Ukrajine i Rusije mogli bi da pokrenu tokove sigurnih utočišta, pružajući dodatnu podršku za zlato.
Glavni argument protiv posedovanja fizičkog zlata i srebra na je da oni ne ostvaruju direktan prihod kao što to čine akcije i obveznice. To je legitiman argument. Ovaj argument ću ispitati na sledeći način.
Tokom 25-godišnjeg perioda od 31. decembra 1999. do 25. oktobra 2024. godine, zlato je povraćalo 9,43% na godišnjem nivou, dok je S&P vraćao 8,26% godišnje. Iako prošli učinak nije pokazatelj budućih rezultata, razumete moju poentu.
Zlato poraslo 75 PUTA u periodu 1971-2024.
Kad god Federalne rezerve snize kamatne stope Federalnog fonda, zlato raste.
To je zato što kada se snize kamatne stope povećava se ponuda novca, što dovodi do inflacije, a radi zaštite kupovne moći, većeg ulaganja u zlato.
Srebro
Srebro na – 30,76 $/ unca.
Cene srebra su se u ponedeljak popele iznad 30,50 dolara za uncu, oporavljajući se od dvomesečnih najnižih vrednosti pošto je rast dolara zastao i investitori su ponovo procenili izglede za monetarnu politiku Federalnih rezervi. Dolar se suočio sa talasom uzimanja profita nakon svog nedavnog rasta, koji je bio vođen očekivanjima manjeg smanjenja stope Fed-a i optimizmom u pogledu ekonomskih performansi SAD pod dolazećom Trampovom administracijom. Investitori sada čekaju više komentara od zvaničnika Fed-a ove nedelje za dalje smernice o putu ka američkim kamatnim stopama. Tržišta su takođe fokusirana na predstojeću odluku Kine o LPR-u, uz nadu da će vlasti primeniti dodatne stimulativne mere za podsticanje ekonomskog rasta. U međuvremenu, geopolitičke tenzije su eskalirale pošto je američki predsednik Džo Bajden ovlastio Ukrajinu da koristi oružje američke proizvodnje za udare duboko u Rusiji. Ovo je izazvalo zabrinutost zbog šireg globalnog sukoba i podstaklo obnovljenu potražnju za imovinom zaštićenog utočišta poput srebra.
Nafta
Cena nafte WTI na – 67,47 $/barel.
Fjučersi sirove nafte VTI porasli su u ponedeljak iznad 67 dolara za barel, zaustavivši nedavni pad pošto je intenziviranje sukoba između Rusije i Ukrajine izazvalo zabrinutost zbog potencijalnih poremećaja u snabdevanju. Rusija je tokom vikenda izvela svoj najveći vazdušni napad na Ukrajinu u skoro tri meseca, dodatno otežavši već oštećeni energetski sistem.
Saveznici navodno ohrabruju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da razmotri nove strategije za angažovanje ruskog predsednika Vladimira Putina u pregovorima o okončanju sukoba.
U međuvremenu, slabija tražnja u Kini, najvećem svetskom uvozniku nafte, i prognoze o globalnom višku nafte doprineli su medveđem raspoloženju na tržištu. Investitori su takođe izrazili zabrinutost u vezi sa tempom i veličinom smanjenja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi, što je povećalo neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima.
BRENT – 71,63 $/ barel
Fjučersi na sirovu naftu Brent porasli su u ponedeljak iznad 71 dolar za barel, zaustavivši nedavni pad pošto je intenziviranje sukoba između Rusije i Ukrajine izazvalo zabrinutost zbog potencijalnih poremećaja u snabdevanju. Rusija je tokom vikenda izvela svoj najveći vazdušni napad na Ukrajinu u skoro tri meseca, dodatno otežavši već oštećeni energetski sistem.
Saveznici navodno ohrabruju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da razmotri nove strategije za angažovanje ruskog predsednika Vladimira Putina u pregovorima o okončanju sukoba.
U međuvremenu, slabija tražnja u Kini, najvećem svetskom uvozniku nafte, i prognoze o globalnom višku nafte doprineli su medveđem raspoloženju na tržištu. Investitori su takođe izrazili zabrinutost u vezi sa tempom i veličinom smanjenja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi, što je povećalo neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima.
Gas
Prirodni gas – 2,90 $,
Fjučersi američkog prirodnog gasa pali su na 2,8 dolara/MMBtu nakon što je izveštaj EIA o izgradnji skladišta pokazao da snabdevanje ostaje robusno. Dok su američke komunalne kompanije prošle nedelje dodale 42 milijarde kubnih stopa prirodnog gasa u skladište, nešto ispod očekivane izgradnje od 43 bcf, gas u skladištu je sada 6,1% iznad sezonske norme. Ovo označava četvrtu uzastopnu nedelju iznadprosečne izgradnje skladišta, što je trend koji nije primećen od oktobra 2022.
Dok se očekuje da će potražnja za grejanjem porasti kasnije u novembru kako nastupa hladnije vreme, prognoze ukazuju da će uslovi biti topliji od uobičajenih do 20. novembra, sa temperature blizu proseka od 21. do 27. novembra. Proizvodnja je takođe opala, sa prosečnom proizvodnjom u donjih 48 država na 100,0 bcfd do sada u novembru, što je pad sa 101,3 bcfd u oktobru. Nedavni pad, zbog kojeg je proizvodnja u utorak dostigla devetomesečni minimum od 98,3 bcfd, delimično je posledica poremećaja uragana Rafael koji je pogodio Meksički zaliv.
TTF Gas – 39,47 $
Evropski fjučers prirodnog gasa se trguje oko 45 evra po megavat-satu, blizu svog najvišeg nivoa od novembra 2023. godine, pošto hladnije vreme povećava potražnju. Pad temperatura, u kombinaciji sa slabom snagom vetra, povećao je potrošnju gasa za električnu energiju. Prognoze pokazuju da će temperature ostati na niskim jednocifrenim brojevima do kraja decembra. Povlačenje iz skladišta gasa traje od 3. novembra, sa evropskim rezervama na 93,04 odsto. Zabrinutost oko potencijalnog okončanja sporazuma o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine takođe doprinosi neizvesnosti tržišta. Uprkos tome, isporuke gasa iz Norveške i LNG tereta ostaju stabilne. Slovački SPP preduzima korake da obezbedi svoje snabdevanje, uključujući pilot sporazum sa azerbejdžanskim SOCAR-om, u slučaju da se ukrajinski tranzit završi.
Bakar
Cena bakra na – 9.002,50 $/t.
Fjučersi na bakar su se u ponedeljak stabilizovali oko 4,06 dolara po funti, ali su ostali blizu najnižeg nivoa u dva meseca, opterećeni neizvesnošću u potražnji i jačim dolarom. Kineske nedavne stimulativne mere tek treba da ubede tržišta u potencijalni ekonomski oporavak, smanjujući izglede za potražnju u najvećem svetskom potrošaču bakra. Investitori su sada fokusirani na kinesku odluku o osnovnoj stopi zajma ove nedelje, nadajući se dodatnim merama podrške za podsticanje ekonomskog rasta. U međuvremenu, cene bakra su se takođe suočile sa pritiskom rasta dolara, pošto je predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel ukazao da centralna banka ne žuri da smanji kamatne stope, navodeći snagu američke ekonomije.
Aluminijum
Cena na – 2.656 $/t.
Fjučersi na aluminijum su pali na 2.625 dolara po toni sa petomesečnog maksimuma od 2.710 dolara koji je dotaknut 8. novembra i prati pad ostalih baznih metala nakon što se Kina uzdržala od davanja ciljanih stimulativnih injekcija. Kina je najavila paket od 1,4 biliona dolara za lokalne samouprave da zamene vanbilansni dug sa Pekingom i pomognu im u pristupu boljem finansiranju, ali se uzdržala od ciljanja tokova kako bi posebno stimulisala potrošnju, terajući tržišta da smanje očekivanja o agresivnijim merama koje bi pomogle potražnji u proizvodnji . Ipak, aluminijum je nastavio da nadmašuje ostale osnovne metale u godini jer je kriza snabdevanja glinicom podigla inpute za proizvođače. U međuvremenu, cene boksita su se približile rekordnom nivou pošto je Gvineja blokirala izvoz Emirates Global Aluminijuma iz zemlje.
Zaustavljanje najvećeg svetskog rudara doprinelo je smanjenju proizvodnje boksita iz Australije i Jamajke, istisnuvši kineske topionice iz snabdevanja i smanjivši zalihe rude na najniži nivo od 2015.
Uranijum
Cena na – 81,85 $/ funta
Fjučersi za uranijum porasli su na preko 78 dolara po funti, povrativši se sa jednogodišnjeg najnižeg nivoa od 76,5 dolara dotaknutog 8. novembra, pošto su tržišta ponovo razmotrila dostupnost nuklearnog goriva za američke komunalne kompanije u bliskoj budućnosti. Sprott Phisical Uranium Trust, najveći svetski investitori u investicioni fond fizičkog uranijuma, primetio je da napori da se poveća proizvodnja iz Kanade, Kazahstana i Namibije neće biti dovoljni da se pokrije 50 miliona funti potrebnih za napajanje američkih nuklearnih elektrana. Ovo je pojačano zabrinutošću da Kazatompromov nedostatak sumporne kiseline neće biti dovoljan da zadovolji rastuću potražnju u Kini nakon što najveći svetski proizvođač poveća svoje prisustvo u Aziji. Kina gradi 22 od 58 globalnih reaktora, predvodeći globalnu nuklearnu renesansu. Znakovi povećanog interesovanja za nuklearnu energiju takođe su podržani potezom Majkrosofta i Amazona da nuklearne elektrane opslužuju njihove centre podataka.
Litijum
Cena – 72.500 CNI
Cene litijum karbonata ostale su stabilne otkako su krajem oktobra dostigle najniži nivo u poslednje tri godine od 71.500 CNI po toni, pošto je višak kapaciteta za baterije za električna vozila u Kini naveo proizvođače da snize tražene cene za inpute u celom lancu snabdevanja. Subvencije kineske vlade izazvale su veliki talas prevelike ponude EV baterija i dovele do pada cena karbonata za 23% ove godine nakon pada od 80% u 2023. Uprkos prezasićenosti, učesnici na tržištu očekuju da će globalna ponuda porasti za skoro 50% ove godine, jer nade u konačnu ravnotežu navele su producente da traže nove projekte.
Čile je signalizirao da će udvostručiti proizvodnju u narednoj deceniji, a trka za obezbeđivanjem metala za baterije navela je Kinu da proširi projekte u Africi. Takođe, Rio Tinto je imao za cilj da uđe na tržište litijuma kupovinom Arcadium Lithium iz SAD-a za 6,7 milijardi dolara. Dodatno pojačanom pritisku, EU je uvela tarife protiv kineskih proizvođača električnih vozila u rasponu od 36,3% do 17%.
Pšenica
Cena pšenice na 218,00 evra/t.
Fjučersi na pšenicu su pali ispod 5,4 dolara po bušelu, što je najniži nivo u poslednjih 10 nedelja pošto je američki dolar porastao na najjači nivo od maja, dok je kiša u američkim poljoprivrednim oblastima poboljšala izglede za snabdevanje. Commoditi Veather Group predviđa značajnu vlagu u američkim regionima pšenice pogođenim suvom, dok se očekuje da će padavine u Crnom moru, glavnom izvoznom čvorištu pšenice koje se suočava sa uslovima suše, podržati rod sledeće godine.
USDA je izvestila da je 44% ozime pšenice u SAD ocenjeno kao dobro do odlično, što je poboljšanje od 3 poena nakon nedavnih kiša. U međuvremenu, Rusija, vodeći svetski izvoznik pšenice, isporučila je žito na skoro rekordnom nivou uprkos niskim cenama i domaćim ograničenjima, dostigavši 45% svojih procenjenih izvoznih kapaciteta od 60 miliona tona ove sezone.
Nasuprot tome, izvoz pšenice iz EU pao je 30% u odnosu na prethodnu godinu na 8,34 miliona tona do 10. novembra.
Kukuruz
Cena na 424,81 $/t
Fjučersi kukuruza su se držali oko 4,30 dolara po bušelu, blizu jednomesečnog maksimuma od 4,31 dolar koji je zabeležen 8. novembra, usred očekivanja smanjenih zaliha u SAD. Novembarski izveštaj USDA VASDE smanjio je prinos kukuruza u SAD na 183,1 bušela po jutru, što je manje sa oktobarskih 183,8 bušela po jutru. smanjenje ukupne proizvodnje za 60 miliona bušela na 15,143 milijarde za tržišnu godinu 2024/25. Ovo prilagođavanje odražava uticaj suvoće u kasnoj sezoni na Srednjem zapadu, što je uticalo na prinose. Iako je USDA takođe smanjila svoju prognozu krajnjih zaliha za 2024/25. godinu na 1,9 milijardi bušela, zalihe ostaju relativno udobne u poređenju sa istorijskim nivoima. Štaviše, globalna situacija sa snabdevanjem se zaoštrava, sa smanjenim prognozama proizvodnje za glavne proizvođače, kao što su Brazil i Ukrajina, što povećava pritisak na cene. Međutim, trgovinska neizvesnost i potencijal za carine pod novom američkom administracijom umanjili su tržišna očekivanja u pogledu potražnje.
Drvo
Cena na – 606,60 $/M3
Cene drvne građe porasle su na 610 dolara za hiljadu stopa daske, što je predstavljalo osmomesečni maksimum zbog zabrinutosti u pogledu ponude i dokaza o stabilnoj tražnji. Izgledi za snabdevanje iz Kanade su bili pogođeni nakon što je Canfor-ov mlin zatvoren, a Vestern Forest Products smanjila proizvodnju, smanjujući kapacitet drvne građe u Severnoj Americi za preko 3 milijarde stopa daske u 2024.
Događaji koji su doprineli snabdevanju pod pritiskom zaraze u Severnoj Americi i izvoza ograničenja iz Rusije. Što se tiče potražnje, kanadske građevinske dozvole su u septembru porasle za 11,5% u odnosu na prethodni mesec, znatno iznad očekivanja od 1,7%.
Ugalj
Cena uglja na – 141,75 $/t
Ugalj je pao za 4,65 USD/MT ili 3,18% od početka 2024. godine, prema trgovanju ugovorom za razliku (CFD) koji prati referentno tržište za ovu robu. Istorijski gledano, ugalj je dostigao najviši nivo od 457,80 u septembru 2022.
Dolar
Dolar na – 1,0548 prema evru.
Evro je pao ispod 1,07 dolara, što je najniži nivo od kraja juna, pošto trgovci pažljivo prate kako ekonomska i monetarna kretanja, tako i političku situaciju u Nemačkoj. Očekivanja da će ECB sniziti kamatne stope agresivnije od FED-a vrše pritisak na zajedničku valutu, dok dolar jača usred prognoza da bi politika Donalda Trampa mogla da poveća inflaciju, potencijalno ograničavajući sposobnost FED-a da smanji troškove zaduživanja. Očekuje se da će ECB u decembru primeniti smanjenje stope od 25 baznih poena, uz smanjenje tržišnih cena na 2% do juna. Na političkom planu, nemački kancelar Olaf Šolc izrazio je otvorenost za unapređenje glasanja o poverenju u parlamentu za nekoliko nedelja pre Božića, što bi potencijalno otvorilo put za vanredne izbore.
Dolar izgubio 99% svoje vrednosti u odnosu na zlato.
Rublja
Evro – rublja na 105,347
Dolar – 100,40 rublja
Ruska rublja je oslabila na 100 za dolar, najniže u poslednjih godinu dana, pod pritiskom snažnog dolara nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD i postepenog popuštanja kontrole kapitala od strane ruske savezne vlade. Slab pristup deviznim tržištima za ruske izvozno orijentisane kompanije uvećan je sankcijama na Moskovskoj berzi, što je povećalo poteškoće firmama da obezbede devize za obavljanje poslova i povrate svoje prihode u rublje. Shodno tome, savezna vlada je dodatno ublažila obaveznu konverziju na 25% prihoda za vrhunska izvozna preduzeća, u poređenju sa 80% prihoda iz ranije godine, značajno smanjivši potražnju za rubljama. Dalje, rublja je takođe bila pritisnuta pesimističkim izgledima kineske ekonomije, ograničavajući očekivanja inostrane tražnje za ruskom robom. U međuvremenu, CBR je povećao svoju ključnu stopu na rekordnih 21% u oktobru pošto su inflatorna očekivanja nastavila da rastu.
Kriptovalute
Bitcoin je porastao za 10% na rekord iznad 76.000 dolara dok Trampova pobeda najavljuje šire usvajanje kriptovaluta i slabiju regulativu.
Teme oko Trampove trgovine za kriptovalute su deregulacija, potencijalno smanjenje poreza za imovinu koja se drži dugoročno, ali se i dnevno trguje, manja zavisnost od delova vlade kao što su finansijske institucije i Fed – ili barem alternativa za decentralizovanu valutu — i ukupna podrška rizičnim sredstvima i rastu kriptovaluta… je ono što ga čini da raste“, rekla je za CNBC Silvija Jablonski, izvršna direktorka i direktorka za ulaganja u Defiance ETFs.
Dok je novoizabrani predsednik Tramp tvrdio da će SAD učiniti ‘kripto prestonicom’ sveta, detalji njegovih planova tek treba da se vide, i očekujem da će proći neko vreme da se istinski razume njegov stav prema kripto”, rekao je Entoni. Ieung, globalni šef strateškog razvoja u CoinCover-u.
„U interesu industrije je da se SAD pomeri pre nego kasnije kada je u pitanju izrada regulatornog okvira“, rekao je on. „Ono što mu je potrebno je ciljana i proporcionalna regulativa koja daje prioritet zaštiti potrošača i podstiče inovacije. Postizanje ove ravnoteže zahtevaće blisku saradnju između regulatora, kreatora politike i učesnika u industriji.“
Bitcoin – 87.062 evra.
Eterium na – 2.957 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar