Pregled tržišta
Svet
Zašto zemlje moraju da napuste Svetsku zdravstvenu organizaciju.
Zemlje koje cene individualnu slobodu i poštuju telesnu autonomiju imaju samo jedan izbor: istupiti iz Svetske zdravstvene organizacije. Sada je više nego jasno da SZO namerava da eliminiše i jedno i drugo, a zatim i neke, kroz međunarodni program pod nazivom Jedno zdravlje, koji su SZO i ministri zdravlja G20 zvanično usvojili 2017. godine.
Termin „Jedno zdravlje“ prvi je skovao EcoHealth Alliance, grupa koja je angažovala Institut za virusologiju Vuhan (VIV), laboratoriju koja je rodila SARS-CoV-2, da sprovede rizično istraživanje povećanja funkcije.
SZO će imati moć da diktira svaki aspekt naših života.
Gledajući unazad, lako je uočiti da je plan globalista da koncentrišu vlast na delu decenijama, a scenario je uvek isti: „Dajte nam više moći da bismo mogli da vas zaštitimo.“ Nažalost, svaki kada im damo više moći, oboje smo manje bezbedni i manje slobodni.
One Health je kulminacija velikog globalnog plana koji će dovesti zdravlje ljudi, zdravlje životinja, brige o životnoj sredini, hranu, putovanja, stanovanje i sve ostalo pod jednim krovom, a SZO će biti postavljen kao centralni donosilac odluka i nadzornik za sve ovo.
Kako Nas objašnjava, koncept „Jedno zdravlje“ je prvobitno bio zasnovan na ideji da bi veterinari i lekari imali veće šanse da se bore protiv zoonoza – odnosno infekcija koje se šire sa životinja na ljude – ako rade zajedno. Iako je to razumna misao, koncept su oteli globalisti koji su videli da se može iskoristiti za dobijanje moći i kontrole nad celim svetom.
One Health Agenda zasniva se na premisi da širok spektar životnih i ekoloških aspekata može uticati na zdravlje i da se stoga smatraju „potencijalno“ štetnim.
SAD
Američki generalni hirurg Vivek Murthi objavio je savet o rastućoj epidemiji usamljenosti i društvene izolacije.
Između 2003. i 2020. godine, vreme koje prosečni Amerikanac provede sa prijateljima smanjiće se za dve trećine, vreme provedeno u društvenim aktivnostima smanjiće se za trećinu, a vreme provedeno u izolaciji povećaće se za 17 odsto.
Ljudi koji se osećaju socijalno isključeni češće pate od depresije, anksioznosti, zloupotrebe droga i alkohola i samoubistva. Socijalna izolacija takođe utiče na smrtnost, slično pušenju do 15 cigareta dnevno, a rizik od smrtnosti se još više povećava sa gojaznošću i neaktivnošću.
21% ljudi je prijavilo „ozbiljnu usamljenost” 2020. godine, u poređenju sa samo 6% pre pandemije. Druga studija je pokazala da dok se socijalna izolacija smanjila od prve do druge godine pandemije, usamljenost je i dalje porasla. Ovo sugeriše da kada je društveno tkivo uništeno i organske društvene interakcije nisu moguće, postoje dugoročne posledice.
Dok Murthi dobro opisuje veličinu ovih problema, on u potpunosti zanemaruje činjenicu da američka vlada snosi veliku odgovornost za pogoršanje epidemije usamljenosti i društvene izolacije donošenjem nehumanih COVID propisa i ograničenja koja su nametnuta u Sjedinjenim Državama. Države su u osnovi kriminalizirale sve međuljudske kontakte i društvene interakcije bilo koje vrste, čak i među članovima porodice
Izveštaj Trezora SAD pokazao je povećanje od 2. do 5. juna 2023. nakon objavljivanja kompromisa u vezi sa sporovima o dugu, državni dug za dobar USD 358 milijardi do ukupno 31.825,7 milijardi dolara.
Od 20. januara 2023. budžet u SAD je osmišljen kreativnim merama. U tekućoj kalendarskoj godini novo zaduživanje do danas iznosilo je oko 406 milijardi dolara. U američkoj fiskalnoj godini, koja je počela 1. oktobra 2022, novi dug je do sada iznosio oko 897 milijardi dolara. U aprilu su devizne rezerve SAD bile 37,63 milijarde dolara.
Zlatne rezerve su iznosile 8.133,5 tona?!? Ako je ovaj podatak tačan. Mislim da nije i da tog zlata ima sasvim malo ili ga uopšte ni nema. Njegova tržišna vrednost je oko 510 milijardi dolara. Time su kombinovane rezerve dostigle 547,63 milijarde dolara. Da bismo stavili ukupne američke rezerve u perspektivu, međunarodno poređenje ima smisla:
Trgovinski bilans SAD je u aprilu pokazao deficit od 74,6 milijardi dolara (prognoza -75,2 milijarde dolara) nakon -60,6 milijardi dolara ranije (revidirano sa -64,2 milijarde dolara). Američki potrošački krediti za april povećani su za dodatnih 23,01 milijardu USD (očekivani 22,0 milijarde USD) sa 22,84 milijarde USD ranije (revidirano sa 26,51 milijardi USD). Indeks tržišta hipotekarnih kredita MBA pao je na 194,7 poena u sedmici izveštavanja koja je završena 2. juna 2023. sa prethodnih 197,4, nastavljajući da lebdi na najnižim nivoima od 1997.
Vodeći pokazatelji američke ekonomije i dalje ukazuju na skoru recesiju, ali indikatori slučajnosti su pomešani i neki indikatori koji zaostaju, pre svega zaposlenost, nastavljaju da pokazuju snagu. Stoga nije jasno da li je recesija počela ili ne. Takođe, delovi berze visokog profila zamućuju vodu trgujući kao da je „meko sletanje“ (ne recesija, već pad inflacije dovoljno oštar da izazove Fed da promeni kurs) najverovatniji ekonomski ishod sledećih meseci.
Što se tiče naša dva omiljena vodeća indikatora, prvi grafikon pokazuje da je ISM indeks proizvodnih narudžbi (NOI) dostigao najniži nivo prethodnog ciklusa u januaru 2023. i vratio se na najniži nivo ciklusa u maju 2023. Kao što je navedeno u prethodnim TSI komentarima, ISM proizvodni indeks nije bio tako nizak kao danas od 1970. godine, a da američka privreda nije bila u recesiji ili je na putu da uđe u recesiju.
FED
Slika 1 prikazuje razvoj novčane mase M2 u američkim dolarima od januara 1960. do aprila 2023. u nominalnom i realnom smislu (tj. prilagođeno inflaciji). Kao što se može videti, godišnje stope promene M2 opadaju od decembra 2022. godine. Novčana masa M2 je u aprilu 2023. godine pala za 4,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ništa slično se nije dogodilo od ranih 1960-ih (gde počinje M2 skup podataka).
Na slici 2 prikazane su godišnje promene novčane mase M2 od avgusta 2021. do aprila 2023. godine u milijardama američkih dolara. Može se videti da je u ovom periodu novčana masa M2 u leto 2021. porasla za 2.270 milijardi američkih dolara u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, u aprilu 2023. bio je 993 milijarde dolara ispod nivoa prethodne godine. Takođe se može videti da su likvidne komponente novčane mase M2 (uglavnom depoziti po viđenju) u posmatranom periodu rasle sve slabije i čak su opadale od avgusta 2022. godine. Njihov pad iznosio je 2,115 milijardi dolara u aprilu u odnosu na godinu dana ranije.
Istovremeno, povećani su mali oročeni depoziti (+639 milijardi USD) i udeo privatnih lica u fondovima tržišta novca (+379 milijardi USD). Gotovinski fondovi su takođe nastavili da rastu (+51 milijardu američkih dolara).
Fed drži 5.200 milijardi dolara u trezorima. Ostalo su druge stvari.
Sve zajedno drže 6.800 milijardi dolara u trezorima, od ukupno 31.800 milijardi dolara.
Strani entiteti drže 7.400 milijardi dolara u državnom trezoru SAD.
Evo gde je glavni problem finansijskog sloma koji sigurno sledi.
Tokom poslednje 4 decenije, od 1983. godine, ukupne plate u SAD su porasle sa 1.560 milijardi na 9.700 milijardi dolara, ili 6,2 puta. U međuvremenu, tržišna vrednost Viltshire 5000 indeksa (najširi američki indeks) porasla je 72 puta, sa 590 milijardi dolara ’83. na 42.500 milijardi dolara danas.
Banke
Ukupan saldo hartija od vrednosti koje poseduju sve komercijalne banke – uglavnom trezorske hartije od vrednosti i MBS sa državnom garancijom – opao je za 582 milijarde dolara, ili za 10%, na 5.250 milijardi dolara u aprilu 2023. godine, sa maksimuma u martu 2022. (5.830 milijardi dolara), prema mesečni podaci Federalnih rezervi o bilansima banaka.
Na grafikonu možete videti velike padove u martu (-130 milijardi dolara) i aprilu (-120 milijardi dolara). Pad je delom bio posledica propadanja banaka, kada su neke od njihovih hartija od vrednosti prenete na FDIC, a ne na druge banke. FDIC sada prodaje te hartije od vrednosti investitorima, a te hartije od vrednosti su sišle sa bilansa banaka. Hartije od vrednosti propalih banaka koje su prodate drugim bankama ostaju u ovom ukupnom bilansu, ali su njihovi gubici izbrisani pošto su ih banke kupile od FDIC-a po negde blizu trenutne tržišne vrednosti.
Potražnja za kreditima je smanjena od strane preduzeća i potrošača, što ima smisla jer su kamatne stope porasle, a zaduživanje je postalo skuplje i više nije besplatno. Bilo je manje tražnje od strane preduzeća za komercijalnim i industrijskim kreditima i za kreditima CRE. Što se tiče potrošača, prodaja kuća je pala, tako da je manja potražnja za hipotekama. A bilo je i manje potražnje za auto kreditima.
Depoziti su opali za 923,8 milijardi USD na godišnjem nivou, dok su dužničke hartije od vrednosti banaka porasle za 822,7 milijardi USD. A obaveze banaka prema stranim bankarskim biroima porasle su za 242,6 milijardi dolara u odnosu na godinu ranije.
U aprilu 2023. ponuda američkih bankarskih kredita porasla je za samo 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu; a realno, odnosno prilagođeno inflaciji, smanjena je za 2,4 odsto. Ovo sugeriše dva zaključka. (1.) Američke banke su nastavile da povećavaju ponudu kredita, tako da nastavlja da povećava ponudu novca (M2), ne uzrokuje smanjenje novčane mase M2. Ovo zauzvrat sugeriše da je kontrakcija novčane mase M2 uglavnom posledica efekata promene.
(2.) U realnom smislu, međutim, ponuda bankarskih kredita opada – kao i realna novčana masa M2. To govori o slabljenju uticaja na privredu ili na budući razvoj cena robe – ili usporavanje privredne aktivnosti usporava tražnju za kreditima. Kreditni ciklus je verovatno ušao u fazu usporavanja ili čak pada.
EU
Ekonomija u evrozoni je u prvom kvartalu pala za 0,1 odsto, saopštio je danas Evrostat.
Ovaj rezultat se razlikuje od prvobitnih procena za prvi kvartal, koje su predviđale skroman ekonomski rast evrozone od 0,1 odsto.
U poslednjem kvartalu 2022. godine je takođe zabeležen pad BDP-a od 0,1 odsto, tako da je nakon dva uzastopna kvartala negativnog rasta evrozona ušla u blagu recesiju.
Za razliku od evrozone, ekonomija EU je zabeležila blag kvartalni rast od 0,1 odsto.
Najveći ekonomski rast u odnosu na prethodni kvartal je zabeležen u Poljskoj – za 3,8 odsto, Luksemburgu – za 2,0 odsto i Portugaliji – za 1,6 odsto, dok je najveći ekonomski pad zabeležen u Irskoj – za 4,6 odsto, Litvaniji – za 2,1 odsto i Holandiji – za 0,7 odsto.
Nemačka ekonomija je kvartalno pala za 0,3 odsto, dok je ekonomski rast zabeležen u Francuskoj – 0,2 odsto i Italiji – 0,6 odsto.
Potrošnja domaćinstava je kvartalno pala za 0,3 odsto, kako u evrozoni, tako na nivou EU.
Državna potrošnja je pala za 1,6 odsto u evrozoni i za 0,9 odsto u EU.
Izvoz je kvartalno pao za 0,1 odsto u evrozoni, a u EU porastao za 0,1 odsto, dok je uvoz opao za 1,3 odsto – kako u evrozoni, tako i u EU.
Svetska zdravstvena organizacija će koristiti digitalni sertifikat Evropske unije Covid za pokretanje globalne šeme digitalne sertifikacije zahvaljujući sporazumu potpisanom u ponedeljak.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus i komesarka za zdravstvo EU Stela Kirijakides potpisali su ovu istorijsku inicijativu „za jačanje globalne zdravstvene bezbednosti“ u Ženevi.
„Pandemija Covid-19 pokazala je važnost digitalnih zdravstvenih rešenja u olakšavanju pristupa zdravstvenim uslugama“, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus tokom ceremonije potpisivanja.
On je objasnio da će se evropska propusnica pretvoriti u „globalno javno dobro“.
Ovaj budući globalni digitalni sistem sertifikacije trebalo bi, prema saopštenju za štampu SZO i Evropske komisije, da „pomogne da se olakša mobilnost i zaštiti građane širom sveta od sadašnjih i budućih zdravstvenih pretnji, uključujući pandemije.
Ovo je prvi gradivni element SZO Globalne digitalne zdravstvene mreže za sertifikaciju, koja treba da razvije „široki spektar digitalnih proizvoda za poboljšanje zdravlja svih“, kao što su digitalni međunarodni zapisi o vakcinaciji.
Zakon o digitalnim uslugama (DSA), propis na nivou EU, praktično je majka svake cenzure. Pod maskom transparentnosti i odgovornosti onlajn platformi, eliminiše se svako mišljenje koje je protiv sistema. Tačnije, propis obavezuje platforme da ublaže rizike kao što su dezinformacije ili nameštanje izbora uz pomoć „poverljivih” tela koja će sve cenzurisati.
Zakon o digitalnim uslugama je propis koji se primenjuje direktno širom EU. Obaveze nametnute veoma velikim onlajn platformama i pretraživačima uključuju praćenje njihovih mera upravljanja rizikom kroz nezavisne revizije. Platforme takođe moraju da sadrže rizike kao što su dezinformacije ili izborna manipulacija, sajber nasilje nad ženama ili ugrožavanje maloletnika na internetu. Zakon takođe predviđa mere za borbu protiv nelegalnog sadržaja na mreži, uključujući nelegalnu robu i usluge. DSA obezbeđuje nove mehanizme za korisnike da prijave nelegalni sadržaj na mreži i zahteva da platforme rade sa specijalizovanim „pouzdanim uzbunjivačima“ kako bi identifikovali i uklonili nezakonit sadržaj, kao i efikasnu zaštitu korisnika.
Američki lingvista i akademik Noam Čomski rekao je za Sputnjik u utorak da „Evropa mora da napravi važan izbor: da ostane u sistemu kojim dominiraju SAD i da se suoči sa verovatnim padom, pa čak, kao što neki predviđaju, i sa deindustrijalizacijom? Ili će se nekako uskladiti sa svojim prirodnim ekonomskim partnerom na istoku, bogatim prirodnim resursima potrebnim Evropi i kapijom ka unosnom kineskom tržištu?“
ECB
Uvođenje digitalnog evra uzima sve više maha. Evropska komisija namerava da ovog meseca da predloge za pravni okvir za uvođenje digitalnog evra.
Rusija
Centralna banka Rusije ostavila je ključnu kamatnu stopu nepromenjenu na 7,50%. To je bilo u skladu sa očekivanjima. Uprkos opuštenoj inflacionoj situaciji, prizvuk ukazuje na moguća povećanja kamatnih stopa. Potrošačke cene su u maju porasle za 0,3% na mesečnom nivou (prognoza od 0,3%), nakon 0,4% ranije. Međugodišnje povećanje je iznosilo 2,5% (prognoza od 2,4%) nakon 2,3%.
Stopa siromaštva u Rusiji nastavlja da opada Stanovništvo sa prihodima ispod granice siromaštva iznosilo je 19,6 miliona ljudi u prvom kvartalu 2023. godine, što je 13,5 odsto stanovnika zemlje, piše Komersant pozivajući se na Rosstat. To je 0,8 odsto manje nego u prvom kvartalu 2022. godine. Međutim, u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle godine, stopa siromaštva je porasla za 5,5%. Stručnjaci takve fluktuacije objašnjavaju sezonskim karakterom. Kraj godine se po pravilu vezuje za isplate i bonuse, socijalne naknade, objasnio je izdanju Dmitrij Platigin, direktor Sveruskog istraživačkog instituta za rad Ministarstva rada. Prosečna zarada u prvom kvartalu 2023. nominalno je porasla za 10,7%. Sada je 66,7 hiljada rubalja.
Kina
Devizne rezerve su pale sa 3,205 milijardi USD na 3,177 milijardi USD u maju (prognoza: 3,181 milijardi USD).
Kako podaci pokazuju, kineska zaliha zlata iznosila je 67,27 miliona unci na kraju maja, u poređenju sa 66,76 miliona unci u prethodnom mesecu. Ovo je povećalo zlatne rezerve zemlje za 510.000 unci (oko 15,9 tona). Trenutna vrednost zlatnih rezervi iznosi 132,15 milijardi američkih dolara.
Indija
Centralna banka je na današnjem sastanku ostavila nepromenjenu ključnu kamatnu stopu (repo stopu) na 6,50%.
Od 2. juna 2023. devizne rezerve su iznosile 595,07 milijardi dolara nakon 589,14 milijardi dolara ranije.
Nemačka
Apple razvojni centar u Minhenu – Američka tehnološka kompanija odlučila se za Minhen i okolinu grada za izgradnju svog najvećeg evropskog razvojnog centra. Bilo da se radi o bežičnim tehnologijama, povezivanju ili snažnijim čipovima: osnovni posao za sve ovo obavlja oko 2.000 zaposlenih u Minhenu. U srcu bavarske prestonice biće izgrađen i Apple kampus. Izvršni direktor Applea Tim Cook visoko ocenjuje Nemačku: „Minhen je bio dom Epla četiri decenije. Zahvalni smo gradu i Nemačkoj u celini na onome što smo zajedno postigli i radujemo se putu koji je pred nama“, rekao je Kuk 2021.
Tesla Gigafabrika u blizini Berlina – Druga investicija vredna milijarde bila je izgradnja Tesline Gigafabrike u Grinhajdu, Brandenburg, blizu Berlina. Ovo je prva fabrika proizvođača električnih automobila u Evropi. Proizvodnja je počela početkom 2023. godine, a sada se tamo proizvodi 3.000 automobila modela I svake nedelje. Teslin plan je da počne sa proizvodnjom oko 500.000 vozila godišnje u Nemačkoj. Nakon daljih mera proširenja, očekuje se da će čak milion automobila godišnje sići sa nemačke proizvodne trake. Rečeno je da proizvođač automobila zapošljava oko 12.000 radnika.
Najveća svetska fabrika čipova u Saru – Američki proizvođač čipova Volfspeed želi da izgradi najveću svetsku fabriku za poluprovodnike od silicijum karbida u Saru, u blizini francuske granice. Više od dve milijarde američkih dolara biće uloženo u novu elektranu na mestu napuštene elektrane na ugalj u Ensdorfu. „Bilo nam je važno da imamo objekat u srcu Evrope, u blizini mnogih naših kupaca i partnera“, rekao je izvršni direktor kompanije Greg Lou. Kao što je savezni kancelar Olaf Šolc naglasio: „Izgradnja ove fabrike vratila je industrijsku revoluciju u Ensdorf. Mnogo toga može sugerisati da budućnost pripada silicijum karbidnim poluprovodnicima u oblasti novih obnovljivih izvora energije, telekomunikacija i posebno elektromobilnosti.
Velika Britanija
Zajmoprimci su upozoreni da će hipotekarne stope dalje rasti jer turbulencije i dalje pogađaju tržište.
Dejvid Holingvort, broker London & Country, rekao je da su zajmodavci povlačili ugovore i podizali stope „nemilosrdnim tempom“ i da će ove nedelje „doneti još istih“.
Hipotekarne stope su porasle za oko 0,5 procentnih poena u poslednjih mesec dana da bi se približile prosečnom fiksnom poslu od 6%.
To dolazi pošto je 1,5 miliona domaćinstava ove godine trebalo da izađe iz fiksnih poslova.
Britanske kompanije mogle bi da dobiju pristup američkom zelenom finansiranju u okviru planova za jačanje veza Velike Britanije i SAD koje su objavili Riši Sunak i Džo Bajden.
Njih dvojica su na konferenciji za novinare u Beloj kući predstavili Atlantsku deklaraciju za jačanje ekonomskih veza između dve zemlje.
Premijer je rekao da će sporazum, koji ne ispunjava uslove za potpuni trgovinski sporazum, doneti koristi „što je pre moguće“.
Britanske kompanije za električne automobile mogu dobiti pristup američkim zelenim poreskim kreditima i subvencijama.
Francuska
U 2023. prema Fnaimu, nacionalnoj federaciji nekretnina, Francuska ima 57,4% srećnih vlasnika.
Za druge, sticanje istog statusa je zajednički san, ali u trenutnim uslovima, operacija brzo postaje nemoguća misija.
Rastuće stope, oprezne banke, i dalje previsoke cene nekretnina lišile su mnoge kandidate mogućnosti da grade svoje gnezdo, posebno najmlađe.
Čak i ako 14% Francuza i dalje kaže da želi da realizuje svoj projekat nekretnina 2023. godine uprkos preprekama, trenutak je dobro izabran, jer je tržište usred prevrata, a teško je znati gde i kada će se stabilizovati.
Figaro istraživanje – 59% Francuza smatra da država previše troši.
Јapan
Japan je porastao za 0,7% k/k, nadmašujući prognozu od 0,5%. Kakva razlika u odnosu na Nemačku! Više podataka pokazuje stabilnost Japana. Trgovinski bilans Japana u aprilu prijavio je deficit od 380,4 milijarde jena nakon -970,6 milijardi jena ranije.
To je bio najmanji deficit od novembra 2021. Indeks „Economy Watcher’s Poll“ bio je 55,0 u maju, nakon 54,6 poena ranije. To je bio najviši nivo od decembra 2021.
Da li je to i zato što se, uz odobravanje Zapada, Japan pridržava sankcija Rusiji samo na papiru, ali ne i u stvarnosti (nabavljajući gas i naftu sa sahalinskih polja)? Da li to znači da Japan ima ogromnu ekonomsku prednost u odnosu na Nemačku i Evropu? Da li se ova prednost manifestovala u podacima o BDP-u? Da li je ova situacija izraz nepovoljnosti za Evropu kao lokaciju u energičnom dobu u kojem živimo? Šta to znači za atraktivnost Nemačke i Evrope kao investicione lokacije? Kakve su posledice po naš kapital, koji ostvaruje prihode za državu i privatna domaćinstva?
Proizvođačke cene su pale za 0,7% (očekivano -0,2%) na mesečnom nivou u maju, nakon +0,3% (revidirano sa +0,2%) ranije. Godišnje povećanje je bilo 5,1% (očekivano 5,5%) nakon 5,9% prethodno (revidirano sa 5,8%).
Ukrajina
Zapad prevario zemlje u razvoju i uzeo im pšenicu.
Ne tako davno su takozvani „kvalitetni mediji“ u Nemačkoj i stvarne prepreke izvozu ukrajinske pšenice u zemlje trećeg sveta stilizovali kao humanitarnu katastrofu ili zločin po međunarodnom pravu. Zapravo, objekti za pretovar pšenice u luci Odesa i neka druga mesta bili su blokirani morskim minama. Dok ukrajinske snage nisu htele ili nisu mogle da očiste ove mine, Rusija bi to bila prilično voljna da to učini. Zauzvrat, Moskva je tražila pravo da kontroliše brodove koji dolaze i odlaze. kako bi se isključila mogućnost šverca oružja. Ukrajina i njeni zapadni saveznici su se tome protivili.
Kada je konačno postignut dogovor sa Rusijom i konačno prvi izvoz pšenice, ukrajinska pšenica nije stigla u zemlje Trećeg sveta, već uglavnom na teritoriju Evrope. U Irskoj i drugim evropskim zemljama, dobrostojeći stalni kupci često američkih zemljoposednika kupovali su velike količine pšenice u Ukrajini.
Žito je odmah – verovatno pod vođstvom Komisije EU – zloupotrebljeno da preplavi evropsko tržište pšenice, posebno da preplavi skladišta u Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj, i da se na taj način ponovo manipuliše naniže ranije značajno povećanom cenom pšenice u Evropi.
Dramatična posledica je da mnogi poljski, rumunski i mađarski farmeri više ne mogu da se oslobode svoje pšenice zbog pretrpanih skladišta i zahtevaju hitno zaustavljanje ove ukrajinske „poplave pšenice“. Umesto slanja pšenice (kao što je ranije sugerisano) Pšenica se još uvek koristi za manipulaciju cenama protiv farmera koji plaćaju porez u Evropi, da bi se prenela na zemlje Severne Afrike koje ponekad zaista gladuju i da bi se sprečila glad tamo sa kasnijim talasima migracije Žito dato Rusiji da spreči glad koja sada zapravo preti.
Stoga ne čudi što sve više afričkih zemalja okreće leđa SAD i njihovim zapadnim saveznicima i sve više se otvara prema zemljama BRIKS-a, u kojima dominiraju Rusija, Indija i Kina. Za evropsku diplomatiju ovo predstavlja katastrofu.
Kanada
Kanadska centralna banka neočekivano je podigla ključnu kamatnu stopu sa 4,50% na 4,75% na svom redovnom sastanku.
Italija
Industrijska proizvodnja je pala 1,9% m/m do aprila (ekp +0,1%) nakon -0,6% prethodno. Na godišnjem nivou, došlo je do pada od 7,2% (prognoza -4,1%) nakon -3,2%.
Brazil
Potrošačke cene su porasle za 3,94% g/g u maju (očekujte 4,04%) posle 4,18% ranije. To je bio najmanji porast od oktobra 2020. (najniži nivo svih vremena od 1,88% od 05/2020).
Australija
Rezervna banka Australije postala je prva velika centralna banka među razvijenim ekonomijama koja je na sastanku u aprilu „pauzirala“ svoje povećanje kamatnih stopa. Ovo je naširoko naglašeno kao predznak Velike pauze koja će se proširiti među drugim centralnim bankama, da bi potom ubrzo usledila Veliko smanjenje stope – za nekoliko meseci, a ne godina. Te nade su slomljene kada je RRA postala prva centralna banka koja je prekinula pauzu na majskom sastanku uz povećanje od 25 baznih poena.
Danas je RRA povećala svoju gotovinsku stopu za još 25 baznih poena na 4,1%, najviše od aprila 2012. To je stavilo na sto više povećanja. Ukazalo je da postaje nervozno zbog toga što se inflaciona očekivanja ne učvršćuju. I zabrinuto je zbog porasta troškova rada koji nisu bili usklađeni sa povećanjem produktivnosti. Ova jastreba iznenadila je mnoge posmatrače koji su računali na ponovnu pauzu.
Grčka
Industrijska proizvodnja porasla je za 4,2% međugodišnje u aprilu nakon 0,1% prethodno (revidirano sa -0,2%). Potrošačke cene su u maju porasle 2,8% međugodišnje, nakon 3,0% ranije.
Turska
Turska lira je u sredu oslabila, najviše za više od godinu dana. Trgovci su izvestili da su državni zajmodavci obustavili kupovinu podrške – kupovinu lira i prodaju dolara. Trgovci shvataju promenu ekonomske politike kao znak da nova vladina administracija napušta svoje skupe intervencije.
Valuta je pala čak 7,1 odsto na 23,1616 za dolar nešto ispod 10 sati ujutru u Istanbulu, slabeći dvanaesti dan zaredom. Imenovanje bivšeg stratega Merrill Lincha Mehmeta Šimseka za ministra trezora i finansija podiglo je očekivanja jer tržišta spekulišu da će se nova vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana vratiti ortodoksnijim ekonomskim politikama sa manje vladine intervencije .
Turske državne banke nisu komentarisale svoje intervencije na deviznom tržištu.
Gubitak cene od 12 odsto od izbora
Lira je izgubila više od 12 odsto u odnosu na dolar od drugog kruga izbora u Turskoj 28. maja.
Uvoz zlata u maju iznosio je 13,43 tone, u poređenju sa 2,88 tona u aprilu i 15,30 tona u maju 2022. Od početka godine, uvoz zlata u zemlju dostigao je 163,76 tona.
Turska je takođe uvezla 62,02 tone srebra u petom mesecu ove godine, u poređenju sa 55,64 tone u aprilu. U maju 2022. godine uvezeno je 65,53 tone belog metala. Od godine do danas, uvoz srebra u zemlju iznosio je 396,55 tona.
Kompanije
U grupnoj tužbi, najveća švajcarska banka i njeni bivši revizori KPMG optuženi su za kršenje američkog saveznog zakona koji je prvobitno bio usmeren protiv organizovanog kriminala.
Akcionari Credit Suisse (CS) podneli su takozvanu RICO tužbu u Njujorku. Oni traže odštetu za milijarde dolara gubitaka za koje kažu da su proistekli iz dosluha između banke i njenog bivšeg dugogodišnjeg revizora, KPMG.
Novi vlasnik velikog austrijskog trgovca nameštajem Kika/Leiner želi da podnese zahtev za bankrot lanca. Investitor Herman Vizer najavio je u sredu da će kompanija, koja je osnovana pre 50 godina, sledeće nedelje reorganizovati kompaniju.
Preduzetnik je dan ranije najavio zatvaranje 23 od 40 prodavnica nameštaja do kraja jula ove godine i otpuštanje 1.900 od 3.900 zaposlenih.
Akcije
Period u kojoj su cene akcija neznatno porasle.
DOWJ – 33.876
DAX – 16.035
S&P 500 – 4.273
NASDAQ 100 – 13.259
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata oscilira, trenutno – 1.964 $ / uncu.
Zlato je palo ispod 1.960 dolara za uncu u prigušenoj trgovini u ponedeljak, pošto je raspoloženje dominiralo oprezom uoči sastanaka o monetarnoj politici zakazanih ove nedelje za Federalne rezerve, Evropsku centralnu banku i Banku Japana. Investitori su se takođe pripremili za podatke o američkoj inflaciji ove nedelje koji bi mogli uticati na izglede za ekonomiju i kamatne stope. Tržišta vide preko 70 odsto šanse da će Fed zadržati referentnu kamatnu stopu nepromenjenu u sredu, dok će ostati podeljeni u pogledu toga da li će zadržati stabilne stope ili će nastaviti sa pooštravanjem politike u julu. Očekuje se da će BOJ zadržati svoju ultra labavu monetarnu politiku u petak, dok se uveliko očekuje da će ECB povećati referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena ove sedmice i ponovo u julu kako bi se borila protiv stabilne inflacije.
Odnos cena bakra i zlata (izračunat u USD) je istorijski imao relativno blisku vezu sa dugoročnim kamatnim stopama u SAD: kako je odnos cena bakra i zlata rastao (smanjivao), kamatne stope su rasle (smanjivale). I barem od 2020., čini se da je odnos cena bakra i zlata imao izvesnu prednost u odnosu na kamatnu stopu. Na trenutnom kraju, odnos cena bakra i zlata sada značajno opada (kako je cena bakra pala, a cena zlata porasla) – što signalizira da bi povišene američke kamatne stope mogle (uskoro) ponovo značajno pasti. Procena koju smatramo sasvim uverljivom.
Srebro
Srebro na – 24,21 $ / uncu.
Cene srebra porasle su preko 24,4 dolara po unci, najviše u jednom mesecu, uz pretnje snabdevanju, dok su investitori nastavili da probavljaju najnovije podatke za nagoveštaje o odluci Federalnih rezervi o monetarnoj politici prošle nedelje. Regulatorne promene u Meksiku otežaće rudarskim gigantima da budu nagrađivane za mineralne koncesije, preteći kompanijama da smanje ulaganja u nove projekte i ugrožavajući proizvodnju od najvećeg svetskog proizvođača.
U međuvremenu, nedavni govori zvaničnika Fed-a favorizovali su preskakanje pooštravanja od strane centralne banke kako bi se ekonomija bolje procenila sa trenutnim pooštravanjem uslova. Ipak, izveštaj o vrućim poslovima i neočekivano povećanje kamatnih stopa od strane RBA i BoC-a označili su zabrinutost zbog čvrste osnovne inflacije, podižući opklade da će Fed ipak izvršiti još jedno povećanje stope ove godine.
Nafta
Cena nafte pala na 73,35 $ / barel.
Fjučersi na naftu VTI pali su u ponedeljak za 2% na ispod 69 dolara po barelu, pošto su zabrinutost zbog slabljenja tražnje u Kini najvećeg potrošača i povećanja ponude ruske nafte nadmašila planove Saudijske Arabije da smanji proizvodnju. Izvoz ruske nafte u Kinu i Indiju porastao je na rekordne nivoe u maju čak i nakon primene embarga Evropske unije i mehanizma ograničenja cena Grupe sedam koji je počeo početkom decembra. Sa druge strane, Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, objavila je ranije ovog meseca svoju nameru da smanji proizvodnju za milion barela dnevno na 9 miliona barela dnevno u julu, što je najniži nivo u godinama usred napora da se povećaju cene sirove nafte. U međuvremenu, investitori su oprezni uoči naporne sedmice koja je pred nama sa odlukama Federalnih rezervi, ECB i BoJ o stopi inflacije i kamatnim stopama u SAD.
Fjučersi na naftu Brent pali su u ponedeljak ispod 73 dolara po barelu.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa nepromenjeno na 2,26$ – cena – TTF 296 evra.
Fjučersi američkog prirodnog gasa pali su ispod 2,3 USD/MMBtu nakon što je blago vreme prošle nedelje održalo nisku potražnju za gorivom i omogućilo komunalnim preduzećima da ubrizgavaju više gasa u skladište. Najnoviji izveštaj EIA pokazao je da su američke komunalne kompanije dodale 118 milijardi kubnih stopa gasa u skladište, nešto više od očekivanja tržišta o povećanju od 113 bcf. Uprkos ovom zastoju, cene prirodnog gasa u SAD su na kursu za više od 5% nedeljnog rasta, oporavljajući se od dva uzastopna perioda gubitaka, u očekivanju povećane potražnje zbog upotrebe klima uređaja usred prognoza za toplije vreme. Očekuje se da će broj stepena hlađenja (CDD) u naredne dve nedelje porasti na 167, iznad 30-godišnje normalne vrednosti od 149, prema Refinitiv.
Energetska kriza se sa osvetom vraća u Evropu. Cene prirodnog gasa porasle su u petak po najvišoj stopi za godinu dana, za 35 odsto tokom nedelje.
Fjučersi prirodnog gasa u Evropi pali su za više od 6% ispod 30 evra po megavat-satu, zbog izvesnog uzimanja profita nakon prošlonedeljnog rasta od 35%, pošto investitori teže nižim zalihama naspram velikih nivoa skladišta gasa i slabije potražnje. Isporuke gasa iz SAD postaju sve ređe jer se snabdevanje usmerava ka Aziji, gde su cene konkurentnije u letnjim mesecima zbog veće potražnje za hlađenjem. U međuvremenu, norveški Ekuinor odložio je ponovno pokretanje svoje fabrike LNG Hammerfest za 14. jun zbog tehničkih poteškoća. Pored toga, gasovod Turski tok, koji transportuje gas iz Rusije preko Crnog mora do Turske, zatvoren je zbog radova na održavanju. Trenutno je skladište gasa u Evropi popunjeno 70,4 odsto, a Evropska unija ima za cilj da do 1. novembra postigne cilj zaliha skladišta od 90 odsto.
Bakar
Cena bakra u neznatnom rastu na – 8.371,50 dolara.
Fjučersi na bakar su se u junu približili oznaci od 3,8 dolara po funti, što je najviše za skoro mesec dana i produžilo je svoj oporavak od šestomesečnog minimuma od 3,5 dolara dotaknutog 24. maja usred sve veće zabrinutosti u pogledu ponude i nade da će potražnja porasti. Glavni tržišni igrači nastavili su da izražavaju zabrinutost da ponuda bakra možda neće pratiti očekivanja jake dugoročne potražnje, pošto je metal ključna sirovina za prelazak na obnovljive izvore. Zalihe bakra na Londonskoj berzi metala u junu su bile ispod 72 hiljade tona, najniže u jednom mesecu. Takođe, Čile je rekao da se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja potonuti za čak 7% nakon pada od 10,6% u 2022. Više cene su takođe pripisane opkladama da će kineska vlada primeniti stimulativne mere kako bi podržala slab zamah u industrijskoj zemlji sektor.
Aluminijum
Cena u blagom porastu na – 2.268 $ / t.
Fjučersi aluminijuma su se trgovali u rasponu od 2.200 do 2.300 USD po metričkoj toni jer trgovci očekuju uravnoteženije kinesko tržište aluminijuma nakon deficita u 2022. Ključni faktor koji se pojavljuje na ovom tržištu je provincija Junan, koja je značajno povećala svoj godišnji izlazni kapacitet u proteklih pet godina. Međutim, proizvodnja aluminijuma u regionu sada je ugrožena ozbiljnim padom padavina, što dovodi do višedecenijskog niskog nivoa proizvodnje hidroelektrične energije.
Pšenica
Cena pšenice u porastu na 238 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD su se kretali na 6,25 dolara po bušelu, ostajući iznad dvogodišnjeg najnižeg nivoa od 5,9 dolara dotaknutog 30. maja usred zastoja u odnosu na prethodne prognoze o rastućoj ponudi. Trgovci su nastavili da procenjuju uticaj koji će eksplozija na brani hidroelektrane Kahovska imati na vodosnabdevanje od suštinskog značaja za poljoprivredu u južnom delu zemlje. Osim što direktno uništava poljoprivredu, razvoj događaja povećava geopolitičku zabrinutost i mršavi mogućnost da će Rusija produžiti sporazum kojim se garantuje morski izvoz žitarica iz ukrajinskih luka. Ipak, jaka proizvodnja na drugim mestima ograničila je rast cena. Velika žetva u Rusiji podigla je prognoze prodaje u inostranstvu na skoro 50 miliona tona uprkos nedavnom povećanju carina na izvoz žitarica koje je Moskva nedavno povećala. Prema najnovijem izveštaju VASDE-a, snažna ponuda se očekuje i iz EU i Indije.
Kukuruz
Cena porasla na – 617,34 $ / t.
Fjučersi na kukuruz su se oporavili prema 6 dolara po bušelu, što je naglo iznad 18-mesečnog minimuma od 5,5 dolara koji je bio dotaknut 19. maja pošto je neadekvatno vreme rasta u SAD ugrozilo zdravlje dolazećeg useva. Inspekcije USDA pokazale su da je 69% američkog kukuruza krajem maja bilo u uslovima od dobrih do odličnih, što je najniže u poslednje četiri godine i ispod tržišnih procena od 71% zbog suvog vremena u zapadnom kukuruznom pojasu SAD.
Pored toga, Rusija je nastavila da navodi da je malo verovatno da će se sadašnji dogovor o žitu za zaštitu ukrajinskog izvoza nastaviti, smanjujući nade o stabilnom snabdevanju jednog od najvećih svetskih izvoznika. S druge strane, rastuća ponuda iz Južne Amerike, posebno iz Argentine i Brazila, navela je USDA da prognozira da bi globalna proizvodnja kukuruza mogla dostići rekordno visok nivo u predstojećoj marketinškoj godini.
Drvo
Cena počela da raste na – 510 $ / m3.
Fjučersi za drvo porasli su na 7-nedeljni maksimum od 513 dolara za hiljadu stopa, zbog masivnih požara u Kanadi za koje se očekuje da će dovesti do nestašice mekog drveta u Sjedinjenim Državama.
Više od 400 šumskih požara u Kanadi već je izgorelo 8.000.000 hektara šume. Ipak, potražnja za drvom u SAD je smanjena zbog uticaja visokih kamata na stambeno tržište. Federalne rezerve su povećale stope 10 puta od marta prošle godine, čime su troškovi pozajmljivanja bili najviši od septembra 2007.
Dolar
Dolar u blagom padu na – 1,07688 prema evru.
Evro se trgovao oko 1,07 dolara, ostajući blizu dvomesečnog najnižeg nivoa od 1,0633 dolara dotaknutog 31. maja, dok investitori čekaju sastanak ECB o monetarnoj politici. Očekuje se da će ECB isporučiti drugu stopu, ali se pojavljuju znaci da su više kamatne stope počele da utiču na ekonomiju bloka.
Ekonomija evrozone je zvanično u blagoj recesiji pošto su revidirani podaci o BDP-u pokazali da se evrozona smanjila za 0,1% u Q1, umesto prvobitnih projektovanih 0,1% ekspanzije, a cifre za Q4 su takođe revidirane na smanjenje od 0,1% sa ravnog očitavanja. Istovremeno, inflacija potrošača i proizvođača usporila je više od očekivanog.
Takođe, očekuje se da će Fed još jednom povećati do jula, a Rezervna banka Australije i Banka Kanade iznenadile su tržišta povećanjem kamatne stope od 25 baznih poena nakon pauze.
Rublja
Rublja opala prema evru – 89,5484
Ruska rublja je u junu oslabila na 82,5 za dolar, najniže u poslednjih godinu dana, i trgovala je ispod nivoa pre ruske invazije na Ukrajinu usred kontinuiranog pritiska neodrživog fiskalnog deficita Rusije i stalno niskih cena energije. Novi podaci Ministarstva finansija pokazali su da je savezna vlada ostvarila budžetski deficit od 3,4 triliona rubalja u prvih pet meseci ove godine, što je najveći zabeleženi rast, kako su ratna potrošnja porasla, a prihodi od energije opali. Shodno tome, Ministarstvo je objavilo da je prodalo četiri tone zlata i 2,6 milijardi CNI iz svog Fonda nacionalnog blagostanja za finansiranje budžetskog deficita. Nizak priliv takođe je primorao Kremlj da nastavi sa prodajom deviza. S druge strane, povećani inflatorni rizici u ruskoj ekonomiji naterali su Centralnu banku da na predstojećim sastancima označi povećanje kamatnih stopa,
Kriptovalute
Bitcoin nepromenjeno na – 24.1144 evra.
Primećeno je da postoji sezonske slabljenje bitcoina od maja do oktobra.
Ethereum ponovo pao na – 1.622 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar