Pregled tržišta
Svet
Geopolitika, prilike i rizik za tržišta.
Geopolitičke krize u Ukrajini i nedavno na Bliskom istoku imale su negativne efekte na globalnu ekonomiju i globalna finansijska tržišta. Konkretno, ukrajinska kriza je bila i jeste katalizator podele sveta u krajnjoj liniji na štetu Zapada i u korist globalnog juga (videti prognoze BDP-a MMF-a). Zapad je sada politički, ali i ekonomski (uključujući i sirovine) izolovan više nego pre krize. Kao rezultat toga, Evropa (EU, Nemačka, Francuska) se politički shvata mnogo manje ozbiljno na globalnom jugu.
SAD su pregovarački partner jer Evropa sebi ne dozvoljava da se interesno pozicionira. Do sada je u geopolitici bila dominantna tema rizika (stvarni gubici i potencijalni gubici u globalnoj ekonomiji). Trenutno postoje nežni znaci (pogledajte dole) da bi se slika mogla promeniti, barem delimično, a termin prilika sve više ide u prvi plan. Ovaj delikatan razvoj takođe može da igra ulogu u nedavno povoljnijem stavu na finansijskim tržištima.
Geopolitika: pristupi ublažavanju sukoba u Ukrajini
Kako prenosi NBC (pozivajući se na krugove američke vlade), predstavnici SAD i evropskih država razgovarali su sa vladom Ukrajine o potencijalnim mirovnim pregovorima sa Rusijom. Radilo se o pregovorima (ustupcima Ukrajine Rusiji). U pozadini je „ćorsokak“ u vođenju rata i strah da Zapad više neće moći da nastavi da pruža neophodnu podršku.
Geopolitika: Bliski istok – rešenje još nije vidljivo
Na Bliskom istoku, uprkos velikoj „putujućoj diplomatiji“, nijedno rešenje nije očigledno. Prednje strane su u početku dodatno ojačane. Rizik da će se sukob proširiti sa regionalnog na multinacionalni i dalje je opasan. S obzirom na globalni značaj regiona u pogledu snabdevanja fosilnim gorivima, ovaj sukob je potencijalno značajniji od sukoba u Ukrajini.
Međutim, to sada nije samo lokalni sukob, već se sukob širi na treće zemlje na destabilizujući način (uključujući demonstracije).
Sledeći naslovi izražavaju dilemu. Jordanski kralj i kancelar Šolc zalažu se za rešenje dve države. Francuska vas poziva na konferenciju o pomoći u Gazi bez Izraela. Turska poziva da Izrael odgovara za ratne zločine i povukla je svog ambasadora u Izraelu. SAD odbijaju prekid vatre u Pojasu Gaze. Ova naslovna slika nije potpuna.
Činjenica je da su MMF-ove prognoze BDP-a u World Economic Outlook-u sve pozitivno prilagođene u odnosu na prethodnu godinu osim Nemačke. Azija i globalni jug cvetaju. Evropa očigledno zaostaje i Nemačka je „problematično dete.”
Podaci potvrđuju lošu sliku u maloprodaji. Maloprodaja odražava raspoloženje stanovništva prema vlasti koja više nema većinu. Trenutne izborne ankete potvrđuju ovu činjenicu. Gubitak poverenja građana ogleda se i u građevinarstvu i na tržištu nekretnina. Ali nije samo gubitak poverenja građana koji se ogleda u maloprodaji, tržištu nekretnina i građevinskoj industriji, već je gubitak poverenja koje vlada prema privredi kroz sopstvenu diskrecionu politiku, ono što čini ovu lokaciju konkurentniji nego ikada pre oštećen 1949. godine. To rezultira slabim pristiglim porudžbinama, slabom industrijskom proizvodnjom i investicionom dilemom.
Rat u Ukrajini
Pretpostavimo da će Rusi ispaljivati granate konstantnom brzinom od 20.000 dnevno = 600 hiljada mesečno. Na svakih 50 granata dolazi 1 KIA, ali ukupna stopa gubitaka (uključujući teško ranjene i zarobljene) je najmanje dvostruko veća. Ovo radi na 24 hiljade žrtava mesečno. Ukrajinci i dalje ispaljuju 5.000 granata dnevno sa istom stopom žrtava po granati.
Тokom Drugog svetskog rata Nemačka počela da se urušava kada je nivo žrtava dostigao 3 miliona od 80 miliona stanovnika. Sudeći po analogiji, Ukrajina bi trebalo da se nađe u istoj situaciji kada izgubi 750.000 ubijenih, ranjenih ili zarobljenih.
Prema ovoj projekciji, gubici Ukrajine premašuju njen raspoloživi regrutni fond (puna braon linija koja prelazi isprekidanu liniju) 32. meseca nakon početka sukoba. Drugim rečima, od jula 2023. smo otprilike na pola puta.
Ukrajina ima duboku demografsku rupu gde je u pitanju prvo vojno doba, muškarci u dvadesetim i tridesetim godinama. Za projekciju, dakle, 750k je dobra procena kao i svaka (i za trenutak ćemo je promeniti da vidimo koliko utiče na krajnju tačku).
Ovde gledamo samo na putanje Ukrajine, jer ruska putanja nikada ne ulazi u opasnu teritoriju. Bilo bi potrebno mnogo meseci (i granata) da se iscrpi oko 300.000 vojnika dobijenih delimičnom mobilizacijom u jesen 2022. godine, koji su kasnije dopunjeni sa više od 100.000 dodatnih dobrovoljaca od tada (i, prema ruskom ministarstvu Odbrana, ovo je proces koji je u toku).
Ono što ove projekcije sugerišu je da po ovom inercijskom scenariju rata na iscrpljivanje Ukrajina gubi. Pitanje je samo koliko bi to trajalo.
SAD
Tržišta rada i PMI slabiji od očekivanog.
Za prvih devet meseci 2023. godine, potrošnja na izgradnju fabrike skočila je na 140 milijardi dolara, što je za 131 odsto više od 60 milijardi dolara u istom periodu 2019. i 59 milijardi dolara u 2021.
Od januara 2021. godine, otprilike kada je počeo ovaj bum, potrošnja se skoro utrostručila. Stopa potrošnje u proteklih pet meseci premašuje 200 milijardi dolara na godišnjem nivou (ne desezonirano).
Ispod je 15 zemalja sa kojima SAD imaju najveći trgovinski deficit. Neprozirna priroda međunarodne trgovine, kao što je pretovar preko trećih zemalja, fakturisanje trgovine preko trećih zemalja, itd., proizvodi specijalne efekte, kao što je Irska, koja zapravo ne izvozi mnogo u SAD, ali u kojoj mnogi ogromni SAD kompanije imaju entitete – često samo entitete poštanskog sandučića – kroz koje vijuga papirni trag njihovog uvoza iz raznih razloga.
Vijetnam je postao glavni pretovarni centar za kineski izvoz u SAD kako bi se izbegao američkim carinama.
Indeks „Trendovi zapošljavanja“ zabeležio je pad sa 114,63 (revidirano sa 114,66) na 114,16 u oktobru.
Pitanje javnog budžeta u SAD postaće stresno narednih dana. Finansiranje je zagarantovano do 17. novembra. Činjenica je da je deficit od 518 milijardi dolara akumuliran u poslednjih 37 dana nove fiskalne godine. Ovi brojevi naglašavaju kvalitativne nedostatke ekspanzije američkog BDP-a! Budžetski sporovi su neizbežni s obzirom na nesređenu političku situaciju.
Trgovinski bilans je od septembra iznosio 61,5 milijardi dolara (prognoza – 59,9 milijardi dolara), u poređenju sa -58,7 milijardi dolara (revidirano sa -58,3 milijarde dolara). Potrošački krediti u SAD su od septembra porasli za 9,06 milijardi dolara (prognoza: 10,0 milijardi dolara, „anomalija“ prethodnog meseca – 15,79 milijardi dolara).
Budžetska situacija u SAD je nesigurna. Javni deficiti od više od 8% BDP-a odražavaju značajnu neravnotežu koja se ne može održati na duži rok. Politička dilema očvršćenih i sve čvršćih političkih frontova unutar SAD pogoršava problem. Rizik od „gašenja vlade“ sa negativnim ekonomskim posledicama raste. Kao rezultat toga, kreditna sposobnost SAD na međunarodnim finansijskim tržištima ima negativan uticaj u budućnosti.
Moody’s je smanjio izglede za rejting za SAD sa prethodno stabilnih na negativne. To znači da SAD preti smanjenje rejtinga u bliskoj budućnosti i, kao rezultat, veće premije rizika na tržištima. Kreditni rejting dugoročnih obveznica bi u početku ostao na AAA prema Moody’s-u. Agencija za rejting je kao razlog navela očekivano pogoršanje fiskalne situacije u narednim godinama, kao i visok i rastući nacionalni dug u SAD. Rejting agencije Fič i S&P već su povukle trostruki A rejting SAD.
FED
Podaci o budžetu SAD pokrenuli su pitanja. Savezni budžet, osnovni podskup javnog budžeta SAD, imao je deficit od 67 milijardi dolara od oktobra (prethodna godina – 88 milijardi dolara). Prema podacima američkog Trezora (Dug do penija), javni dug u SAD je od kraja septembra do kraja oktobra porastao za 532 milijarde dolara. Ovo odstupanje je ogromno. Da li je do „pretčitavanja“ došlo zbog predstojećeg „gašenja vlade“? Činjenica je da još uvek nema pouzdanih polaznih osnova za rešenje spora oko budžeta SAD. To znači da 17. novembar ostaje u fokusu.
Ne očekuju se daljnja povećanja kamatnih stopa u SAD, očekuje se da ciklus smanjenja kamatnih stopa počne u maju 2024., a očekuje se da će obim smanjenja kamatnih stopa dostići 100 baznih poena 2024. godine
CBDC
Mnoge zemlje u svetu su veoma zainteresovane za razvoj digitalne valute Centralne banke (CDBC), neke su istraživale i čak pokrenule pilote, a nekoliko je već počelo da izdaje CDBC. Na osnovu dosadašnjih iskustava, MMF će pokrenuti virtuelni CBDC priručnik koji pruža informacije o novim dobrim praksama koje bi mogle biti korisne i za kreatore politike, akademike i informisanu javnost. Kao deo proslave 25. godišnjice STI, ovaj događaj će pružiti pregled ključnih uvida i razgovarati o narednim koracima. Događaj je hibridan i otvoren za javnost i medije.
Zamah iza digitalnih valuta Centralne banke (CBDC) ostao je snažan u drugoj polovini 2023. Novo istraživanje iz našeg CBDC trackera pokazuje da 130 zemalja sada istražuje CBDC, što predstavlja 98 procenata globalnog BDP-a. Novi maksimum od šezdeset četiri zemlje je sada u naprednoj fazi istraživanja (lansiranje, pilot ili razvoj). Konkretno, Evropska centralna banka (ECB) najavila je pripremnu fazu za postavljanje temelja za digitalni evro, a PetroChina, kineska kompanija za naftu i gas, završila je prvu međunarodnu trgovinu sirovom naftom koristeći digitalni juan (e-CNI).
Kako se godina bliži kraju, uzimamo u obzir napredak na CBDC-ovima širom sveta od naše poslednje provere, u martu.
Najveća vest od tada tiče se Evrosistema: Evropska centralna banka (ECB), jedna od najvećih centralnih banaka na svetu, napravila je značajan korak ka istraživanju CBDC-a, najavljujući novu „fazu pripreme“ za digitalni evro u oktobru. Digitalni evro je namenjen da bude digitalni oblik gotovine koji pruža oflajn usluge, visok nivo privatnosti i trenutna poravnanja u novcu centralne banke. ECB je provela poslednje dve godine u svojoj „istražnoj fazi“ gde je banka istraživala potencijalne modele dizajna i distribucije za CBDC. Nova „faza pripreme“ počeće u novembru 2023. i trajaće najmanje dve godine. Ova kritična faza će postaviti temelje za digitalni evro, fokusirajući se na finalizaciju pravilnika, odabir provajdera za razvoj platforme i infrastrukture i sprovođenje opsežnog testiranja i eksperimentisanja.
Jedna od ključnih karakteristika u istražnoj fazi je implementacija modela kompenzacije. Ovaj model ima za cilj da stvori podsticaje za banke i provajdere platnih usluga (PSP) da distribuiraju digitalni evro i da obezbedi da ova plaćanja budu besplatna i široko prihvaćena širom evrozone. Iako ova faza neće uključivati odluku o tome da li će se izdati digitalni evro, ona signalizira posvećenost pripremi i inovacijama za budućnost digitalne valute u evrozoni. Pristup ECB-a naglašava značaj sveobuhvatnog istraživanja i saradnje sa zainteresovanim stranama u industriji. Kako pripremna faza napreduje, očekuje se da će se generisati vredni uvidi koji mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju uvođenja digitalnog evra i potencijalno uticati na granični finansijski pejzaž.
Banke
SAD nastavljaju sa svojim planovima za strožu kontrolu finansijskih institucija izvan bankarske industrije . Savet za nadzor finansijske stabilnosti (FSOC), na čelu sa sekretarkom za trezor Dženet Jelen, usvojio je u petak stroža pravila za nadzor takozvanih banaka u senci kao što su menadžeri imovine i hedž fondovi, kao i novi set pravila za identifikaciju rizika u finansijski sistem. Vlada predsednika Džoa Bajdena time završava udaljavanje od relativno labave regulative ovih institucija pod njegovim prethodnikom Donaldom Trampom.
U pozadini je zabrinutost da finansijske institucije koje ne podležu bankarskoj regulativi sve više preuzimaju bankarske transakcije kao što je kreditiranje, što bi moglo rezultirati neprepoznatim rizicima u finansijskom sistemu.
U daljem koraku, očekuje se da FSOC odredi sistemski važne finansijske institucije (SIFI), koje će sada biti podvrgnute sličnim pravilima kao i banke. To će verovatno biti investitori kao što su BlackRock ili Bridgevater. Ni jedan ni drugi nisu prvobitno komentarisali u petak.
Moody’s procenjuje iznos nerealizovanih gubitaka u portfelju obveznica američkih banaka na 650 milijardi dolara.
EU
Prema konačnom obračunu, indeks menadžera nabavke za proizvodni sektor u evrozoni je u oktobru iznosio 43,1 poena (prognoza i preliminarna vrednost 43,0). Stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je sa 6,4% na 6,5% u septembru.
Indeks menadžera nabavke za sektor usluga je od oktobra iznosio 47,8 poena i tako je odgovarao preliminarnoj vrednosti i prognozi. Kompozitni indeks (ukupna ekonomija) je konačno zabeležen na 46,5 poena (prognoza i preliminarna vrednost 46,5).
Indeks evrozone Sentik porastao je sa -21,9 na -18,6 poena u novembru (prognoza -22,2).
Prema procenama, BDP evrozone je pao za 0,1% na kvartalnom nivou u trećem kvartalu 2023. (prognoza -0,1%) i porastao za 0,1% na godišnjem nivou (prognoza 0,1%). Ukupna zaposlenost u evrozoni porasla je u trećem kvartalu 2023. godine za 0,3% (prognoza 0,1%) u odnosu na kvartal i za 1,4% (prognoza 1,2%) na godišnjem nivou do novog rekorda od 166.966.200 dolara.
ECB
Robert Holcman, šef Austrijske narodne banke i član Saveta ECB, rekao je da su kamatne stope podignute za 450 baznih poena i da i dalje postoji stagflacija. Smanjenje kamatnih stopa ne treba očekivati prerano. Ne treba prerano proglasiti pobedu nad inflacijom. Trebalo bi da budemo spremni da ponovo podignemo kamatne stope ako bude potrebno.
S obzirom na rapidno rastuće kamatne stope, organ za nadzor banaka ECB pozvao je finansijske institucije u evrozoni da isprave nedostatke u upravljanju kreditnim rizicima. Trebalo bi posebno pažljivo da ispitaju svoju izloženost sektoru nekretnina, rekao je glavni bankarski supervizor ECB Andrea Enrija u utorak na saslušanju u Odboru za ekonomska i monetarna pitanja (ECON) Evropskog parlamenta u Briselu. „Trenutno okruženje sa višim kamatnim stopama moglo bi da izvrši dalji pritisak na smanjenje cena kancelarija i kuća, što bi otežalo vlasnicima komercijalnih nekretnina i domaćinstvima da servisiraju svoje dugove“, upozorio je Enria. Banke treba da uzmu u obzir ove rizike u svojim praksama rezervisanja i planiranju kapitala.
Korekcije cena na tržištu komercijalnih nekretnina već su prilično značajne, rekao je Enria. „Sada detaljnije razmatramo rizike refinansiranja“, primetio je on. U borbi protiv inflacije, Evropska centralna banka (ECB) je od leta 2022. već deset puta zaredom podigla kamatne stope. U oktobru je, s obzirom na sada značajno opadajuću inflaciju i slabljenje privrede, u početku prekinula seriju povećanja kamatnih stopa. Depozitna stopa koju finansijske institucije dobijaju od centralne banke za parking viškova sredstava, koja postavlja trend na finansijskom tržištu, ostavljena je na 4,00 odsto. Ovo je najviši nivo od početka monetarne unije 1999. godine. U junu 2022. i dalje je bio na minus 0,50 odsto.
Rusija
S&P PMI za sektor usluga pao je sa 55,4 na 53,6 poena u oktobru.
Stvarni prihodi od nafte i gasa saveznog budžeta (OGR) u oktobru iznosili su 1,6 triliona rubalja – oko 18% obima prihoda od nafte i gasa planiranih za celu 2023. godinu, proizilazi iz podataka na sajtu Ministarstva finansija. Iznos prihoda prošlog meseca bio je 2,2 puta veći u odnosu na prethodni mesec i 27,5% veći od nivoa zabeleženog u oktobru 2022. U septembru je industrija nafte i gasa donela budžetu 739,9 milijardi rubalja. Obim dodatnog OGD (iznad osnovnog nivoa – polazna tačka dodatnog ili izgubljenog prihoda) u oktobru je dostigao 950,6 milijardi rubalja.
Rast je prvenstveno posledica plaćanja poreza na dodatni prihod od proizvodnje ugljovodonika (DOP) za treći kvartal. Iznos je iznosio skoro 600 milijardi rubalja. Proteklih meseci prihodi od ove vrste poreza bili su blizu nule. Osim toga, naftašima Ministarstvo finansija nije prepisalo nadoknadu za klapnu. U septembru su isplate iznosile skoro 300 milijardi rubalja, au avgustu je iz budžeta izdvojeno 185 milijardi rubalja za smanjenje cena goriva.
Trgovinski bilans u septembru je pokazao suficit od 15,29 milijardi USD (predviđeno 12,55 milijardi USD) nakon prethodnih 10,63 milijardi USD (revidirano sa 11,00 milijardi USD). Bio je to najveći suficit od decembra 2022. godine.
Potrošačke cene su u oktobru porasle za 0,8% na mesečnom nivou (prognoza od 0,9%) posle 0,9% ranije. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, došlo je do povećanja od 6,7% (prognoza od 6,7%) nakon prethodnih 6,0%.
Devizne rezerve su iznosile 577,0 milijardi dolara, u odnosu na 575,5 milijardi dolara ranije.
Kina
Caikin PMI za sektor usluga iznosio je 50,4 (prethodnog meseca 50,2) poena.
Kineski građevinski sektor, investicije u koje su nekada omogućavale brz rast privrede zemlje, poslednjih godina prolazi kroz teška vremena. 2021. godine, još ne oporavljajući se od posledica pandemije, Kina se suočila sa kolapsom svog najvećeg developera, Evergrandea. Usledili su mali igrači na tržištu, a sada je još jedan gigant, kompanija Country Garden, pred bankrotom. Zbog nedostatka likvidnosti, investitori prodaju stanove i pre završetka izgradnje, a od dobijenih sredstava nastavljaju da kreiraju nove projekte, zamrzavajući realizaciju prethodnih. Kao rezultat toga, zemlja sada ima hiljade nezasluženih kuća i milione praznih kvadrata, otplate hipoteka na koje Kinezi bojkotuju zbog nepoverenja u građevinske kompanije. Analitičari priznaju da bi pogoršanje situacije moglo potkopati kineski finansijski sistem od 60 triliona dolara, a cunami od ovog šoka mogao bi da uzdrma čitavu globalnu ekonomiju.
Dug za finansiranje izgradnje eksponencijalno je porastao: 2009. godine kineski programeri su izdali 675 miliona dolara u obveznicama, u odnosu na 65 milijardi dolara u 2020.
30 od 50 najvećih programera ima ozbiljno kašnjenje po kreditima do 1. septembra 2023. godine
648 miliona kvadratnih metara ostala neprodata do kraja avgusta 2023.
Kina prvi put izveštava o odlivu stranih direktnih investicija na kvartalnoj osnovi. Od jula do septembra ostvarili su deficit od 11,8 milijardi dolara, prvi kvartalni deficit od kada su podaci prikupljeni 1998.
Deo slabosti u stranim direktnim investicijama u Kini mogao bi biti posledica toga što multinacionalne kompanije vraćaju svoj profit kući. Malo je verovatno da će se to promeniti u skorije vreme, pošto će kamatne stope u Narodnoj Republici još dugo ostati niske, dok one u mnoge zapadne industrijalizovane zemlje će ostati na niskom nivou, trebalo bi da ostanu na visokom nivou, smatraju analitičari Goldman Saksa.
Trgovinski bilans u oktobru je pokazao suficit od 56,53 milijarde dolara (prognoza 82,0 milijardi dolara, prethodnog meseca 77,7 milijardi dolara). Bio je to najmanji suficit od aprila 2022. Izvoz je opao za 6,4% na godišnjem nivou (prognoza -3,3%), uvoz je povećan za 3,0% (prognoza -4,8%).
Potrošačke cene su od oktobra pale za 0,2% na godišnjem nivou (prognoza -0,1%) nakon prethodnih 0,0%. Od oktobra, proizvođačke cene su pale za 2,6% na godišnjem nivou (prognoza -2,7%) posle -2,5% ranije.
Devizne rezerve su u oktobru iznosile 3.101 milijardu dolara (prognoza: 3.100 milijardi dolara) nakon prethodnih 3.115 milijardi dolara.
Novčana masa M2 je porasla za 10,3% na godišnjem nivou u oktobru mesecu (prognoza 10,3%), nakon 10,3% ranije.
Indija
Industrijska proizvodnja porasla je za 5,8% na godišnjem nivou u septembru (prognoza 7,0%) nakon 10,3% ranije.
Potrošačke cijene su u izvještajnom mjesecu zabilježile rast od 4,87% (prognoza 4,80%) nakon prethodnih 5,02%.
BRIKS
Zajam Nove razvojne banke (NDB) od 10 milijardi dolara koristio je 400 miliona ljudi u zemljama osnivačima Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi i uspešno im pomogao u njenim programima ekonomskog oporavka od COVID-19.
Izveštaj o proceni Nove razvojne banke (NDB) sa sedištem u Šangaju procenjuje da su kroz ovo finansiranje zemlje članice bile u mogućnosti da obezbede preko potrebnu podršku, uključujući životno osiguranje od 67.400 dolara do 2,2 miliona zdravstvenih radnika, 4,17 milijardi dolara podrške prihodima za 206,5 miliona žena, ek-gratia isplate od 13,5 dolara za 28,1 milion starijih građana, udovica i pojedinaca sa invaliditetom, po 26,9 dolara u avansnim fondovima za 95 miliona farmera i isporuka 142 miliona gasnih boca za 75,6 miliona ljudi.
Pored toga, programi odgovora na COVID-19 fokusirani na Indiju generisali su 5,4 milijarde čovek-dana zaposlenja, od kojih je 52 odsto pripalo ženama, i obezbedilo da je 100 odsto lekara i medicinskih sestara u okružnim bolnicama obučeno da ispune standarde SZO, sa 61 odsto biti žene.
Afrika
Afrički kontinent je jedno od najbrže rastućih energetskih tržišta na svetu. To je zbog rastućeg ekonomskog i demografskog potencijala afričkih zemalja, kao i napora mnogih od njih da se bore protiv klimatskih promena. Uprkos tome što je prošla kroz dug period burne postkolonijalne ere, napori Afrike da obezbedi efikasnu energetsku saradnju sa vodećim globalnim silama nisu bili lak put tokom godina. Do danas, više od polovine od procenjenih 1,4 milijarde i dalje nema pristup električnoj energiji za kućnu upotrebu, dok industrije i dalje trpe česte nestanke struje (prekidi), što negativno utiče na nivo industrijske proizvodnje širom Afrike.
Ruski RusHidro, sa hiperboličnim interesovanjem za Afriku, učestvovao je u projektovanju i izgradnji više od 350 objekata u 54 zemlje širom sveta. Danas kompanija isporučuje svoja tehnološka rešenja u 17 zemalja, uključujući zemlje Afrike, Bliskog istoka, Centralne Azije i Latinske Amerike, podstičući transfer tehnologije i pružajući inženjersku podršku za ceo radni vek svojih postrojenja, koji iznosi 50–70 godina. Odnosno, kompanija sklapa dugoročne ugovore, koji pomažu uspostavljanju čvrstih veza ne samo između kompanija, već i između zemalja.
Ipak, Afrika zadržava dah za rusku nuklearnu tehnologiju. Državna energetska korporacija popularno poznata kao Rosatom ima bilateralne sporazume sa skoro 20 afričkih zemalja. Ugovor o inžinjeringu, nabavci i izgradnji nuklearne elektrane El Daba potpisan je krajem 2016. godine. Projektom je predviđena izgradnja četiri proizvodne jedinice snage 1.200 MV sa reaktorima VVER-1200. Ali sporazum potpisan sa Egiptom datira još u novembru 2015. godine, a Rosatom je praktično počeo da gradi treći blok u El Dabai u maju 2023. Izgradnja sva četiri bloka u nuklearnoj elektrani El Dabaa (NPP) zahteva finansiranje do 30 milijardi američkih dolara (ruski zajam od 25 milijardi dolara pokriva 85% troškova i da bi Egipat finansirao ostatak) i očekuje se da će biti završen do 2028-2029. Prema sporazumu, Egipat treba da otplati zajam, koji se daje po 3% godišnje, od oktobra 2029.
Nemačka
Desezonirana stopa nezaposlenosti porasla je sa 5,7% na 5,8% u oktobru (visoka od maja 2022, zatim 5,0%).
U septembru trgovinski bilans je pokazao suficit od 16,5 milijardi evra (prognoza: 16,3 milijarde evra) nakon prethodnih 17,7 milijardi evra (revidirano sa 16,6 milijardi evra). Izvoz je pao na mesečnom nivou za 2,4%, a uvoz opao 1,7%.
Prema konačnom obračunu, indeks menadžera nabavke za sektor usluga je u oktobru iznosio 48,2 poena (prognoza i preliminarna vrednost 48,0). Kao rezultat toga, kompozitni indeks (ukupna ekonomija) je konačno bio na 45,9 poena (prognoza i preliminarna vrednost 45,8).
Pristigle porudžbine iz nemačke industrije porasle su za 0,2% na mesečnom nivou u septembru mesecu (prognoza -1,0%) nakon prethodnog +1,9% (revidirano sa +3,9%).
Prema trenutnoj anketi DIHK-a (3.600 anketiranih kompanija), nemačke kompanije češće investiraju na međunarodnim lokacijama nego u ovoj zemlji. Trećina kompanija planira da investira više u međunarodne lokacije u narednih 12 meseci, dok 20 odsto želi da investira manje. U Nemačkoj je više kompanija očekivalo da će smanjiti svoje investicije (31%) nego da ih poveća (24%).
Nemačkoj preti recesija i, bez blagovremenih reformi, hronično slab rast. Prema aktuelnom godišnjem izveštaju za saveznu vladu, Savet stručnjaka očekuje pad BDP-a za 0,4% u 2023. godini i povećanje od 0,7% u 2024. (vladina prognoza za 2024. 1,3%?). Prema MMF-u, Nemačka će biti jedina velika ekonomija koja će se ove godine smanjiti. Prema projekcijama ekonomskih stručnjaka, potencijalni rast od samo oko 0,4% godišnje može se očekivati u narednih 10 godina. Oni vide veliku potrebu za reformom kako bi se Nemačka vratila na ekonomski put, posebno u pogledu investicija i produktivnosti.
Očekuje se da će se poreski prihodi od putarine za kamione povećati sa 7,4 milijarde evra (2022) na više od 15 milijardi evra (2024).
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, industrija je smanjila potrošnju energije za 9,1% u 2022. u odnosu na 2021. godinu. Pad potrošnje energije prvenstveno je posledica visokih cena energije. Naglim rastom cena posebno su pogođene energetski intenzivne industrije. Kao rezultat toga, proizvodnja je značajno smanjena za 7,1% tokom 2022. Najveći deo energije, 89%, iskorišćen je za proizvodnju električne i toplotne energije. Preostalih 11% služilo je kao sirovina za proizvodnju hemikalija, đubriva ili plastike.
I pored pada od 17,3%, prirodni gas je ostao najkorišćeniji energent u industriji sa učešćem od 28%. Zatim slede električna energija (21%), mineralna ulja i naftni derivati (18%) i ugalj (15%). Najveći potrošač energije među sektorima bila je hemijska industrija. Učešće u ukupnoj potrošnji iznosi 28,2%, zatim slede proizvodnja i prerada metala sa 22,6% i koksovanje i prerada mineralnih ulja sa 10,0%.
Tekući račun je u septembru pokazao suficit od 28,1 milijardi evra, u poređenju sa prethodnih 22,8 milijardi evra (revidirano sa 16,6 milijardi evra). Portugal: Od oktobra potrošačke cene su pale za 0,2% na mesečnom nivou i porasle za 2,1% na godišnjem nivou (najmanji rast od oktobra 2021. kada je iznosio 1,8%).
Velika Britanija
Konačni PMI (indeksi menadžera kupovine) bolji.
Konačni PMI za sektor usluga koji je izračunao S&P iznosio je 49,5 poena od oktobra (prognoza i preliminarna vrednost 49,2). Kao rezultat toga, kompozitni indeks (ukupna ekonomija) je konačno dostigao 48,7 poena (prognoza i preliminarna vrednost na 48,6).
BDP je ostao nepromenjen u odnosu na prethodni kvartal u trećem kvartalu 2023 (prognoza -0,1%) nakon 0,2% ranije. U poređenju sa istim periodom prošle godine došlo je do povećanja od 0,6% (prognoza od 0,5%) nakon prethodnih 0,6%. Trgovinski bilans je pokazao deficit od 14,29 milijardi GBP (prognoza – 15,30 milijardi GBP), nakon prethodnog deficita od -15,51 milijardi GBP.
Industrijska proizvodnja je od septembra zabilježila nepromijenjen rezultat na mjesečnom nivou (prognoza -0,1%) nakon prethodnog -0,5% (revidirano sa -0,7%). U poređenju sa istim periodom prošle godine, došlo je do povećanja od 1,5% (prognoza od 1,1%) nakon prethodnih 1,5% (revidirano sa 1,3%).
Francuska
U skladu sa prognozama, inflacija nastavlja da pada u oktobru. Prema konačnim podacima koje je ove srede otkrio INSEE, tokom godinu dana potrošačke cene su porasle za 4,0% u oktobru 2023, nakon +4,9% u septembru. „Ovaj pad inflacije rezultat je naglog usporavanja tokom godinu dana cena energije (+5,2% nakon +11,9%), nastavka usporavanja cena hrane (+7,8% % nakon +9,7%) i industrijskih proizvoda (+2,2% nakon +2,8%) “, preciziraju stručnjaci.
Ukidanje ISF- a i stambenog poreza, reforma oporezivanja kapitala, smanjenje poreza na dobit preduzeća (IS), poreza na dohodak (IR) i poreza na proizvodnju itd. Emanuel Makron je ostavio utisak da se šest godina bavi pitanjem preopterećenja u Francuskoj frontalno. Pa ipak… Prema Eurostatu, Francuska je i dalje na vrhu zemalja sa najvišim stopama obaveznih odbitaka (PO) u zoni evra . Trka je čak dobijena rukom. Prema Evropskom institutu, koji ne sledi potpuno istu metodologiju kao INSEE, francuski odbici predstavljaju skoro polovinu njegovog bruto domaćeg proizvoda (BDP), tačno 48%. Belgija je na drugom mestu, sa stopom od 45,6%. Nemačka je na 42,1%, blizu proseka evrozone od 41,9%.
Švajcarska
UBS nastavlja prodaju obveznica u središtu kontroverze Credit Suisse.
BS je potvrdio za CNBC da nudi dodatne hartije od vrednosti prvog reda, ali nije komentarisao detalje ugovora i rekao da će dati dodatne informacije kada ponuda bude završena.
Brisanje 17 milijardi dolara obveznica Credit Suisse AT1, kao deo sporazuma o spasavanju koji su posredovale švajcarske vlasti u martu, izazvao je pometnju među vlasnicima obveznica.
Italija
Industrijska proizvodnja je pala za 2,0% na godišnjem nivou u septembru mesecu, nakon -4,2% ranije.
Grčka
Industrijska proizvodnja porasla je za 2,0% na godišnjem nivou u septembru, nakon -0,1% (revidirano sa -0,5%).
Turska
Prema Bloombergu, „Turska inflacija za septembar postavlja scenu za prekretnicu centralne banke da ukroti rast cena. Osnovni pritisci na cene signaliziraju višu putanju inflacije, za koju sada vidimo da dostiže vrhunac od 73 procenta u drugom kvartalu 24, u odnosu na naš raniji poziv od 70 procenata.
Jedan upućeni meštanin Bodruma samouvereno je rekao da je stvarna stopa inflacije više od 160 posto.
Nacionalna minimalna plata je povećana za 34 odsto u julu na 483 dolara (11.402 lire) mesečno, nedavno je preneo Rojters.
Ministar rada Vedat Isikhan je rekao: „Komisija za procenu minimalne zarade završila je svoj rad sporazumom između radnika i poslodavaca.
Prošle godine je minimalna zarada povećana za 100 odsto.
Turska centralna banka je krajem prošlog meseca povećala referentnu jednonedeljnu repo stopu za 5 procentnih poena na 30 procenata kako bi usporila stopu inflacije.
Do rasta stope došlo je samo nekoliko nedelja nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je svojevremeno visoke kamate nazvao „majkom i ocem svakog zla“, javno prihvatio „strogu monetarnu politiku“, izvestio je Fajnenšel tajms.
Inflacija uvek najteže pogađa one koji zarađuju sa niskim primanjima, jer oni većinu svog prihoda moraju da troše na hranu, gas i kiriju. Setite se minimalne mesečne zarade odozgo – dovoljno je kupiti osamdeset dva galona benzina, koji trenutno košta 138.849 lira po galonu, i ništa više.
Australija
Kao što se i očekivalo, centralna banka je povećala ključnu kamatnu stopu za 0,25% sa prethodnih 4,10% na 4,35%.
Japan
U izveštajnom mesecu oktobra, proizvođačke cene su zabeležile pad od 0,4% na mesečnom nivou (prognozirano 0,0%) i povećanje od 0,8% na godišnjem nivou -godina (prognoza 0,9%), prethodni mesec 2,2%.
PMI Jibun banke za sektor usluga je konačno bio na 51,6 poena od oktobra (preliminarni 51,1). Kao rezultat toga, kompozitni PMI je konačno dostigao 50,5 poena (preliminarnih 49,9).
Privatna potrošnja domaćinstava pala je za 2,8% na godišnjem nivou u septembru mesecu (prognoza -2,7%) nakon -2,5% ranije.
Devizne rezerve su u izveštajnom mesecu oktobra iznosile 1.238,0 milijardi dolara, u poređenju sa prethodnih 1.237,2 milijarde dolara.
Od trećeg kvartala 2023. BDP je zabeležio neočekivano snažan pad od 0,5% na kvartalnom nivou (prognoza -0,1%) nakon prethodnog +1,1% (revidirano sa +1,2%). Ekstrapolirano na godinu (na godišnjem nivou), došlo je do minusa od 2,1% (prognoza -0,6%) nakon prethodnog +4,5% (revidirano sa +4,8%).
Veštačka intelegencija
Tehnološki milijarder Ilon Mask veruje da će veštačka inteligencija (AI) na kraju eliminisati potrebu za plaćenim radom. Teško je reći kada će taj trenutak doći, „ali će doći do tačke u kojoj posao više neće biti potreban“, rekao je Mask u razgovoru sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom nakon završetka prve međunarodne konferencije o bezbednosti veštačke inteligencije u Miltonu. Kejns, Engleska. Sunak je pozvao šefa Tesle na panel diskusiju u trajanju od skoro sat vremena, koja je objavljena na njegovoj platformi X (bivši Tviter). U formatu nisu bila dozvoljena pitanja novinara.
Mask nije bio zabrinut zbog društvenih potresa koji su rezultat gubitka posla zbog napretka u veštačkoj inteligenciji. „Nećemo imati univerzalni osnovni dohodak, imaćemo univerzalni glavni prihod“, rekao je on. Izazov će biti pronaći smisao života.
Maskov optimizam ne dele svi: visokorangirani učesnici samita veštačke inteligencije su ranije istakli gubitak posla zbog tehnologije koja se brzo razvija kao jednu od četiri opasna područja.
Pored Sunaka, na samitu u četvrtak učestvovali su i savezni ministar ekonomije Robert Habek i potpredsednica SAD Kamala Haris. „Važno je da iskoristimo potencijal veštačke inteligencije za našu ekonomiju i društvo“, rekao je Habek. „Osnova za to je pravni okvir koji jača poverenje u ovu tehnologiju i istovremeno promoviše njen razvoj. To moramo da rešimo na međunarodnom nivou.
Prema Sunakovim rečima, nove verzije veštačke inteligencije bi ubuduće trebalo da testira i država pre nego što budu korišćene. Premijer je saopštio da su se oko toga dogovorile „istomišljenike“ države i kompanije učesnice. „Radićemo zajedno na testiranju bezbednosti novih AI modela pre njihovog objavljivanja.
U saopštenju se navodi da se saradnja takođe proteže na testiranje „nize potencijalno štetnih sposobnosti“ u vezi sa pitanjima kao što su nacionalna bezbednost i društvena šteta. Države i organizacije na samitu koje je Sunak opisao kao „istomišljenike“ uključivale su SAD, Nemačku, Japan, Francusku i EU. Iako je Kina prisustvovala prvom danu konferencije, ona nije bila potpisnica deklaracije.
Procvat veštačke inteligencije mogao bi da znači bum industrijske potražnje za plemenitim metalima 2024. godine, izveštava Yahoo Finance. Metals Focus, nezavisna konsultantska kuća za istraživanje plemenitih metala, nedavno je objavila belešku u kojoj se navodi da očekuje da će sve veća potražnja za čipovima koji pokreću AI tehnologiju podržati „široku podršku za niz komponenti koje sadrže plemenite metale.
Prema Metals Fokusu, povećana potražnja zbog razvoja veštačke inteligencije mogla bi da preokrene ovaj trend u narednoj godini, ne samo za zlatom, već i za srebrom, platinom i paladijumom. Očekivani porast u nekoliko aplikacija koje počinju da sazrevaju trebalo bi da podrži oporavak u industrijskom preuzimanju sledeće godine.“ Metals Focus očekuje da će isporuke AI servera i prekidača rasti na dvocifrenim nivoima u narednih nekoliko godina kako bi išli u korak sa sa razvojem AI algoritama. Ovo će podstaći potražnju za plemenitim metalima.
Potražnja vođena veštačkom inteligencijom će verovatno imati najveći uticaj na tržište srebra. Srebro ima najmanji električni otpor od bilo kog metala na standardnim temperaturama i važna je komponenta mnoge elektronike Primene. Više od polovine globalne potražnje srebra je za tehničke i industrijske primene. Tržište srebra se već suočava sa potencijalom značajnih nedostataka u snabdevanju zbog rastuće potražnje zelene energije. Potražnja za srebrom je dostigla rekordne nivoe u 2022. i verovatno će nastaviti da raste u narednim decenijama.
Električni automobili
Prelazak automobilske industrije na EV se ubrzava. 2026. godina se pojavila kao prekretnica za ubrzanje usvajanja električnih vozila koja će pokrenuti trendove elektrifikacije automobila. Do 2030. više od jednog od četiri nova prodata putnička automobila biće električno vozilo. Mnogi veliki proizvođači vozila širom sveta nagovestili su kraj ere motora sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) kako se prelazak na vozila sa nultom emisijom (ZEV) ubrzava.
Očekuje se da će najveći proizvođači automobila činiti više od 70% globalne proizvodnje električnih vozila do 2030. godine (u poređenju sa 2022. kada su predstavljali samo 10% svih proizvođača električnih vozila). Ali uprkos brzo rastućem izboru koje potrošači električnih vozila imaju, i stopi lojalnosti bez presedana među kupcima koji se vraćaju EV, industrija kao celina i dalje treba da se pozabavi anksioznošću potrošača u vezi sa opsegom, posebno za one bez garaže ili one koji putuju na velike udaljenosti.
Rešenje treba da bude zajednički napor između više industrija: automobilske, komunalne, vlade i privatnih vlasnika imovine kao što su tržni centri i stambeni kompleksi. Kako se ovi putevi približavaju, trendovi elektrifikacije vozila će se eksponencijalno povećati. I možda ćemo, zaista, videti kraj ledenog doba.
Kompanije
Cementna kompanija Holcim prodaje delove svog poslovanja u Africi.
Grupacija je zaključila ugovore o prodaji u Ugandi i Tanzaniji, saopštio je u sredu Holcim. Podružnica u Ugandi, Hima Cement, preći će u Sarrai Group za preduzeće u vrednosti od 120 miliona dolara.
Pored toga, 65 odsto udela u Mbeia Cementu u Tanzaniji biće prodato Amons grupi. Prodajna cena ovde nije pomenuta.
Akcije
Nedelja u kojoj su indeksi akcija rasli.
DOWJ – 34.827
DAX – 15.687
S&P 500 – 4.495
NASDAQ 100 – 14.094
Zlato
Cena zlata na – 1.971 $ / uncu.
Zlato je u sredu ojačalo iznad 1.960 dolara za uncu, produžavajući dobitke za treću sesiju pošto je iznenađujuće slaba inflacija u SAD podstakla opklade da će Federalne rezerve povećati kamatne stope. Podaci su gurnuli dolar i prinosi trezora naglo niži, što je povećalo potražnju za žutim metalom. Izveštaj CPI je pokazao da je stopa inflacije u SAD u oktobru usporila više od očekivanog na 3,2% sa 3,7% u septembru, dok je bazna stopa pala na 4%, što je najniži nivo u više od dve godine. Tržišta sada ne vide šanse za još jedno povećanje kamatnih stopa na sastanku Feda u decembru, dok su opklade za smanjenje stope u maju sledeće godine porasle na oko 50%. Zlato je takođe našlo podršku ove nedelje nakon što je Moody’s snizio izglede za kreditni rejting SAD sa stabilnih na negativne, navodeći kao razlog sve veći fiskalni deficit i političke zastoje u Vašingtonu.
Potražnja za zlatnim polugama i kovanicama u Kini porasla je na 82 metričke tone u trećem tromesečju uprkos rastućim cenama zlata, što predstavlja značajan porast od 66 odsto iz kvartala u kvartal i 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine. visoka baza u trećem kvartalu 2022, navodi se u izveštaju Svetskog saveta za zlato.
U izveštaju je naglašeno da ovo predstavlja najjači učinak u trećem kvartalu od 2018. godine, značajno premašivši petogodišnji prosek od 64 tone i desetogodišnji prosek od 61 tonu.
Kumulativno, u prvih devet meseci, potražnja Kine za zlatnim polugama i kovanicama dostigla je 197 tona, što je snažan rast od 26 odsto u poređenju sa istim periodom 2022. godine, navodi se u izveštaju.
Srebro
Srebro raste, ali i dalje cena je niska na – 23,273$ / uncu.
Spot srebro je poraslo na oko 23 dolara za uncu, povlačeći se sa najniže vrednosti za mesec dana dotaknute 10. novembra, pošto su tržišta pozdravila novi izveštaj o inflaciji iz SAD. I godišnja i osnovna stopa inflacije bile su ispod očekivanja u oktobru, ojačavajući uverenje da će se Federalne rezerve uzdržati od daljeg povećanja kamatnih stopa i da bi mogle da započnu monetarno ublažavanje do maja, što je zauzvrat povećalo privlačnost poluge. Problemi američkog duga takođe su doneli olakšanje za ovu robu nakon što je Moody’s snizio izglede za kreditni rejting SAD sa stabilnih na negativan usred povećanih fiskalnih deficita i političkih zastoja u Vašingtonu. U Kini, najvećem potrošaču metala, oporavak je ostao nestabilan jer su slabi ekonomski podaci zamaglili uticaj najnovijih stimulativnih mera.
Nafta
Cena nafte WTI pala na – 78,21 – BRENT cena pala na 85,343 $ / barel.
WTI
Fjučersi na naftu WTI su u sredu stabilno iznad 78 dolara za barel nakon što su se suočili sa povećanom volatilnošću na prethodnoj sesiji, pošto su investitori odmeravali rast rizika podstaknut blagim podacima o inflaciji u SAD sa zabrinutošću oko osnova tržišta. Rizična sredstva su našla podršku jer su podaci o inflaciji u SAD-u koji su bili slabiji nego što se očekivalo, učvrstili stav da su Federalne rezerve završile sa podizanjem kamatnih stopa. Cene nafte su takođe napredovale ove nedelje nakon što je OPEK uverio tržišta da su osnove i dalje jake i pripisao nedavni pad cena špekulantima na finansijskim tržištima. U svom mjesečnom izvještaju, OPEK je podigao svoje prognoze rasta globalne potražnje za naftom u 2023. na 2,46 miliona barela dnevno, navodeći snažne globalne trendove rasta i zdravo tržište nafte. U međuvremenu, IEA je saopštila da globalno tržište nafte neće biti tako zategnuto kao što se ranije videlo u četvrtom kvartalu jer je povećanje ponude nadmašilo rast potražnje.
BRENT – 82,48 $/ barel
Fjučersi na naftu Brent su u sredu zadržali blizu 82 dolara za barel nakon što su se suočili sa povećanom volatilnošću na prethodnoj sesiji, pošto su investitori odmeravali rast rizika podstaknut blagim podacima o inflaciji u SAD sa zabrinutošću oko osnova tržišta. Rizična sredstva su našla podršku jer su podaci o inflaciji u SAD-u koji su bili slabiji nego što se očekivalo, učvrstili stav da su Federalne rezerve završile sa podizanjem kamatnih stopa. Cene nafte su takođe napredovale ove nedelje nakon što je OPEK uverio tržišta da su osnove i dalje jake i pripisao nedavni pad cena špekulantima na finansijskim tržištima. U svom mjesečnom izvještaju, OPEK je podigao svoje prognoze rasta globalne potražnje za naftom u 2023. na 2,46 miliona barela dnevno, navodeći snažne globalne trendove rasta i zdravo tržište nafte. U međuvremenu, IEA je saopštila da globalno tržište nafte neće biti tako zategnuto kao što se ranije videlo u četvrtom kvartalu jer je povećanje ponude nadmašilo rast potražnje.
Gas
Prirodni gas – 3,14 $
Fjučersi američkog prirodnog gasa porasli su na 3,2 USD/MMBtu, oporavili se od pada od 13,7% u prethodnoj sedmici, vođeni očekivanjima veće potražnje i smanjene ponude. Uprkos privremenim blagim periodima, očekuje se da će temperature pasti oko praznika Dana zahvalnosti kako se približava zima što će dovesti do povećanja potražnje za grejanjem.
Meteorolozi su predviđali toplije vreme od normalnog do 23. novembra, a zatim niže temperature od normalnih od 24. do 25. novembra. U međuvremenu, velika količina gasa ide u objekte za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), a izvoz LNG dostiže nove maksimume, nadmašujući aprilske rekorde. Proizvodnja prirodnog gasa je ipak bila u porastu u novembru, nakon rekordnog nivoa u oktobru.
TTF u Evropi na – 485,90 euro
Fjučersi evropskog prirodnog gasa stabilno su iznosili oko 48 evra po megavat-satu, sa dovoljno skladišta i blagim temperaturama koje su uravnotežile zabrinutost zbog globalnih ograničenja u snabdevanju. Očekuje se da će se neobično blago vreme zadržati širom kontinentalne Evrope do kraja novembra, smanjujući potrebu za grejanjem. Takođe, trenutne rezerve prirodnog gasa u Nemačkoj i Francuskoj su skoro u maksimalnom kapacitetu, a rezerve Italije su takođe popunjene više od 99%. Ipak, sa početkom hladnijeg vremena počela su povlačenja iz zaliha gasa. U međuvremenu, došlo je do smanjenja tokova prirodnog gasa u tvornicu za izvoz LNG-a Freeport nakon prijavljenih problema.
Bakar
Cena bakra porasla na – 8.235 $ / t.
Fjučersi na bakar su u novembru porasli na 3,7 dolara po funti, približavajući se nivoima koji su poslednji put viđeni krajem septembra usled oštrog povlačenja dolara, izgleda veće potražnje i nižih zaliha. Mekši od očekivanog američki CPI za oktobar ojačao je opklade da će se Fed uzdržati od daljeg povećanja stopa, snižavajući valutu koja se koristi za cenu bakra i podižući nadu u finansijske uslove povoljne za proizvodnju u ekonomijama koje su izložene kreditnim tržištima SAD. Pored toga, očekuje se da će potražnja biti održiva u Kini, pošto je Peking povećao svoj budžetski deficit kako bi ciljao dodatnih 1 bilion CNI u proizvodnji i razvoju infrastrukture, podižući izglede za bakar. Povrh toga, pojavili su se izveštaji u kojima se navodi da će se PBoC verovatno uključiti u nove injekcije likvidnosti u vrednosti od 1 bilion CNI za investitore u zemlji koji su opterećeni dugom. U međuvremenu, zalihe na SHFE su pale za 14% na 35.000 tona u nedelji koja se završava 10. novembra.
Aluminijum
Cena blago porasla na – 2.234,51 $ / t.
Fjučersi na aluminijum su se držali iznad 2.220 dolara po toni, održavajući zamah od oporavka sa dvomesečnog minimuma od 2.176 dolara koji je dotaknut 23. oktobra, pošto su se zabrinutosti u pogledu ponude poklopile sa rastućim opkladama na veću potražnju. Najveći proizvođač Kina zaustavio je širenje proizvodnih kapaciteta preko trenutne granice od 45 miliona tona, jer Peking pokušava da spreči prekomernu ponudu metala i veću potrošnju energije iz stare, neefikasne infrastrukture. Istovremeno, zabrana Indonezije na izvoz boksita, glavne komercijalne rude aluminijuma, takođe je ograničila nivoe proizvodnje. U međuvremenu, potražnja za resursima u najvećem svetskom potrošaču aluminijuma bila je podržana kineskim obećanjem od 1 bilion CNI u dodatnom zaduživanju za ciljanje proizvodnje i infrastrukture u zemlji. Pored toga, pojavili su se izveštaji u kojima se navodi da PBoC takođe može da ubrizga 1 trilion CNI dodatne likvidnosti u druge banke politike kako bi podstakla građevinske aktivnosti.
Pšenica
Cena pšenice na 231,25 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD su se držali blizu 5,7 dolara po bušelu, lebdeći na najnižem nivou u poslednje tri godine usred daljih očekivanja snažne ponude i prigušene potražnje. USDA je naviše revidirala svoje izglede za globalno snabdevanje za tekuću marketinšku godinu usred oštrih poboljšanja u procenama početnih zaliha među ključnim igračima na svetskom tržištu, prema najnovijem izveštaju VASDE.
Istovremeno, telo je dodatno podiglo svoje prognoze o ukupnoj proizvodnji pšenice u Rusiji na 90 miliona tona, 2 miliona tona dalje od prošlogodišnjeg rekordnog nivoa, podržavajući izvoz u tom periodu od rekordnih 50 miliona tona, daleko najveći u svet. U međuvremenu, izveštaj je ukazao na nešto nižu potrošnju ključnih uvoznika sa Bliskog istoka i jugoistočne Azije, što je dodatno pritiskalo cene.
Kukuruz
Cena porasla na – 480,27 $ / t.
Fjučersi na kukuruz u SAD pali su ispod 4,7 dolara po bušelu, najniže u skoro 3 godine usred rekordnih izgleda za snabdevanje. U svojim poslednjim mesečnim procenama, USDA je revidirala projekcije najvećeg useva kukuruza u SAD naviše na 15,234 milijarde bušela u 2023/2024, što je više od maksimuma od 15,148 milijardi u 2016. i iznad očekivanja analitičara zbog poboljšanih prinosa. Snažni podaci su proizašli iz slabijih isporuka u Kinu pošto je ova druga odlučila da poveća svoje izvore iz rivala, Brazila. U međuvremenu, globalna prognoza proizvodnje je takođe povećana za 6,32 na 1,220,79 miliona tona (u odnosu na 1,157 miliona tona u 2022/23), pošto su veće žetve za SAD, Ukrajinu i Rusku Federaciju kompenzovale pad u Meksiku, Egiptu i Indoneziji.
Drvo
Cena nepromenjeno na – 487,78 $ / m3.
Cene drvne građe zadržale su se oko referentne vrijednosti od 500 dolara za hiljadu stopa, nakon što su 9. novembra dotakle najviši nivo od dva i po mjeseca, potkrijepljene očekivanjima veće potražnje za stambenim objektima u SAD-u 2024.
Najnoviji podaci otkrivaju da je početak stambenog zbrinjavanja u SAD porastao za 7 % na mesečnom nivou na 1,36 miliona u septembru 2023. godine, što se oporavilo od naviše revidovanog trogodišnjeg minimuma od 1,27 miliona u avgustu, ali nedostajuće procene o oštrijim 1,38 miliona startova pošto su povišene stope na hipoteke umanjile raspoloženje potrošača. Ipak, stalni nedostatak dostupnih domova pružio je određenu podršku graditeljima.
Pored toga, oskudna ponuda severnoameričkih proizvođača i smanjeni uvoz četinara iz Evrope u trećem kvartalu sprečili su cene od daljeg pada.
Ugalj
Cena uglja porasla na – 122,50 $ / t.
Fjučersi uglja u Njukaslu trgovali su se oko 120 dolara po toni, blizu najniže vrednosti od 117 dolara za 2-1/2 godine, postignute 1. novembra, uglavnom zbog prevelike ponude na kineskom tržištu uglja, što je rezultat povećane domaće proizvodnje i značajnog porasta uvoza uglja . Kina je povećala proizvodnju uglja od energetske krize 2021. kako bi sprečila ponavljanje, a ovogodišnja proizvodnja je na putu da postavi novi rekord. Situacija je dodatno pogoršana povećanjem uvoza uglja od 73% tokom prvih devet meseci ove godine, podstaknuto pristupačnijim globalnim zalihama. Kao rezultat toga, tržište uglja se pomerilo iz situacije oskudice pre nekoliko godina, što je dovelo do široko rasprostranjene nestašice struje, na scenario gde su dostupne velike zalihe uglja.
Dolar
Dolar pao na – 1,0853 prema evru.
Evro je porastao na 1,08 dolara, dostigavši najjači nivo od početka septembra, pošto su investitori bacili dolar nakon što su podaci pokazali da je stopa inflacije u SAD u oktobru usporila više nego što se očekivalo. Godišnja stopa inflacije u SAD je usporila na 3,2% sa 3,7% u septembru, nešto ispod predviđanja od 3,3%, dok je bazna stopa smanjena na 4%, najniže u poslednje dve godine. Evro je već ojačao ranije nakon obelodanjivanja da je poverenje nemačkih investitora u novembru nadmašilo očekivanja, označavajući njegov prvi ulazak na pozitivnu teritoriju od aprila. Što se tiče monetarne politike, predsednica ECB Kristin Lagard potvrdila je prošle nedelje da će kamatne stope ostati restriktivne nekoliko kvartala. Pored toga, nedavno istraživanje Bloomberga ukazalo je na potencijalni pad inflacije u evrozoni ispod ciljanih 2% do početka 2025. godine, što je vremenski okvir ranije nego što je predviđala ECB. Ovo sugeriše mogućnost početnog smanjenja stope u junu 2024. godine, u poređenju sa septembrom, kako se ranije očekivalo.
Rublja
Rublja prema evru nastavila da jača na 96,571.
Dolar – 92,12 rublji
Ruska rublja je oslabila na oko 90 za dolar u novembru, što je najviše za 3-1/2 meseca, podstaknuto povećanom ponudom strane valute nakon što je predsednik Putin izdao dekret, kojim se sprovodi devizna prodaja prihoda od strane 43 izvozno orijentisane domaće firme za period od 6 meseci i nametnuo kontrolu kapitala zapadnim kompanijama koje su spremne da prodaju svoju imovinu i napuste zemlju. Takođe, delimičnom oporavku rublje doprineli su visoki troškovi zaduživanja i povišene cene ruske nafte koja je ključni izvor prihoda. Sveukupno, rublja je ostala oko 30% niža od početka godine zbog umerenosti cena robe, embarga G7 na naftu i otvaranja stranih finansijskih tržišta i lanaca snabdevanja.
Kriptovalute
Bitcoin nepromenjeno na – 33.001 evra.
Ethereum značajno porastao na – 1.831 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar