Pregled tržišta
Svet
Svetska ekonomska prognoza MMF-a: Nemačka 2023. sa crvenim fenjerom, Indija ispred.
Nije neočekivano, Nemačka će zauzeti poslednje mesto među glavnim ekonomskim nacijama u poređenju rasta MMF-a od 2023. godine. Od 2024. godine biće takmičenje za poslednje mesto između Nemačke, Italije i Velike Britanije.
U sadašnjoj prognozi, američki rast je revidiran naviše za 0,3% u 2023. i 0,5% u 2024. godini, dok su prognoze BDP-a za evrozonu revidirane naviše za 0,2% u 2023. i 0,3% u 2024. su smanjene. Kineske prognoze BDP-a smanjene su za 0,2% za 2023. i 0,3% za 2024.
Indija prednjači u prognozama sa MMF-om koji očekuje povećanje ekonomske proizvodnje za 6,3%. Povećana je za 0,2% za 2023. i zadržana za 2024. u odnosu na prognozu iz jula.
Najveće pozitivno prilagođavanje u odnosu na julske podatke MMF-a zabeležio je Brazil sa 1,0%, a sledi Rusija sa 0,7% od 2023. godine.
Fiskalni monitor MMF-a daje prognoze o razvoju nacionalnog duga. Zbog visokih deficita u SAD i Kini, verovatno će doći do povećanja globalnog nacionalnog duga 2023. godine. Nakon porasta na početku pandemije korone, došlo je do blagog popuštanja. U srednjem roku, očekuje se da će globalni državni dug porasti za oko 1% godišnje. Do 2030. dug bi se približio 100% globalnog BDP-a. Bez novog duga u SAD i Kini, došlo bi do godišnjeg pada od oko 0,5%
Novi dug veći od 3% je obojen crvenom bojom. Budžetski viškovi su obojeni plavom bojom. Za ukupan dug kao osnova se bira oznaka od 60% BDP-a. Oba su kriterijuma iz Mastrihta. Ovi podaci MMF-ovog Fiskalnog monitora sami po sebi govore o količini novog i starog duga. Oni ne daju nikakve informacije o kvalitetu deficita i nivoa duga. Postavlja se pitanje da li novi dug/stari dug prvenstveno služi u svrhe potrošnje (jednokratni ekonomski efekat – negativan) ili investicija (efekti ekonomskog multiplikatora – pozitivni). U osnovi, posebno u Aziji, dug je bio i pretežno se koristio u investicione svrhe. Na Zapadu je pretežno u potrošačke svrhe.
SAD
Potrošačke cene su porasle za 0,4% na mesečnom nivou u septembru (prognoza od 0,3%) posle 0,6% ranije. U poređenju sa istim periodom prošle godine, došlo je do povećanja od 3,7% (prognoza od 3,6%) nakon prethodnih 3,7%. Bazna stopa je porasla za 0,3% na mesečnom nivou (prognoza 0,3%, prethodni mesec 0,3%) i za 4,1% na godišnjem nivou (prognoza 4,1%, prethodni mesec 4,3%).
Inicijalna potraživanja za nezaposlene od 7. oktobra 2023. godine, na 209.000, nisu zabeležila promenu u odnosu na prethodnu nedelju (prognoza 210.000, prethodna nedelja revidirana sa 207.000 na 209.000).
Prema preliminarnim proračunima, indeks poverenja potrošača prema Univerzitetu u Mičigenu pao je sa 68,1 na 63,0 poena u oktobru (prognoza 67,2). Uvozne cene su u septembru porasle za 0,1% na mesečnom nivou (prognoza od 0,5%) nakon prethodnih 0,6% (revidirano sa 0,5%). Došlo je do pada od 1,8% na godišnjem nivou nakon -2,9% (revidirano sa -3,0%).
Očekuje se zaduživanje do kraja 2023.g. još 1.900 milijardi dolara i sledeće 2024.g preko 5.000 milijardi dolara.
Tržište državnih obveznica iznosi 18.000 milijardi dolara, od čega 7.500 milijardi dolara imaju učešće strane države i banke skoro 5.000 dolara, sa tendencijom stalnog pada.
Ministarstvo finansija SAD već nagoveštava planove (vidi Džoša Frosta) da američke obveznice učini „otpornijim“ (tj. likvidnijim) tako što će (a ovo nije tako pametan plan) otkupom sopstvenih dužničkih hartija od vrednosti.
Drugim rečima: američki trezor će progutati sopstveni otrovni koktel – uz pomoć sve devalviranog (ali još uvek relativno jakog) dolara, koji se ponovo klikće niotkuda. Svako ko već oseća svakodnevni pad inherentne kupovne moći dolara možda se pita da li je ovo još uvek dobar plan.
U drugom kvartalu ove godine, godišnji troškovi kamata za servisiranje duga dostigli su 909 milijardi dolara, skoro duplo više nego pre dve godine. Od 33.520 milijardi dolara državnog duga, neverovatnih 4.700 milijardi dolara dospeva u naredna tri meseca, a 5.400 milijardi u 2024. Prosečna kamatna stopa koju SAD plaćaju na svoj dug je trenutno 2,15 odsto, dok su trenutne kamatne stope između 5 % i 5,5%, više nego dvostruko od prosečne kamatne stope. Sa više od 10.000 milijardi dolara duga koji treba da dospe na naplatu do kraja 2024. godine, on će biti refinansiran uz znatno veće kamatne stope i biće glavna briga sledeće godine kada budžetski deficit eksplodira. Ovo će verovatno izazvati nestabilnost tržišta i na kraju primorati Fed da se uključi kao kupac u krajnjoj instanci i nižim kamatnim stopama.
Odnos američkog duga i BDP-a 70-ih godina bio je oko 35%. Danas je skoro tri i po puta veća, na 119%.
Gubici dugoročnih državnih obveznica počinju da se takmiče sa nekim od najozloglašenijih tržišnih kolapsa u istoriji SAD.
Prema podacima koje je prikupio Blumberg, obveznice koje dospevaju za 10 ili više godina pale su za 46 odsto od vrhunca u martu 2020. To je samo stidljivo od pada američkih akcija od 49% nakon pada dot-com-a na prelazu vekova. Pad 30-godišnjih obveznica bio je još gori, pao je 53%, približavajući se padu akcija od 57% tokom dubine finansijske krize.
U središtu oluje je prinos 10-godišnjeg trezora, jedan od najuticajnijih brojeva u finansijama. Prinos, koji predstavlja troškove pozajmljivanja za izdavaoce obveznica, stalno je rastao poslednjih nedelja i dostigao 4,8% u utorak, nivo poslednji put viđen neposredno pre finansijske krize 2008. godine.
Najnovija nacionalna telefonska i onlajn anketa kompanije Rasmussen Reports otkriva da 52% odraslih Amerikanaca veruje da je verovatno da će u narednih nekoliko godina Sjedinjene Države ući u depresiju sličnu 1930-im, uključujući 21% koji kaže da je velika depresija vrlo verovatna. Trideset šest procenata (36%) ne misli da je nova Velika depresija verovatna u narednih nekoliko godina, uključujući 11% koji kažu da to uopšte nije verovatno. Još 11% nije sigurno.
FED
Sve više raste zaduženost države. Ali, nažalost, istorija potvrđuje sledeće: kada su nacije uhvaćene u dužničku spiralu, to se uvek završava valutnom krizom, koju prati socijalna kriza, koja zauzvrat vodi sve većoj centralizaciji i opadanju ličnih i finansijskih sloboda.
Rast kamata je znatno brži od rasta BDP-a.
Kamate
BDP
Prognoza je da će dug 2030.g. biti 50.000 milijardi dolara, ali mislim da će se to mnogo brže da dogodi, jer je trenutno 33.552. milijarde dolara.
Iako je kamatna stopa danas 4,4% i cena desetogodišnjih obveznica trezora pala je za 22% u odnosu na svoj maksimum, FED prihvata obveznicu i plaća banci kao da je kamatna stopa znatno ispod 1% i cena trezorskih obveznica još uvek u 2020. Prilično zgodno, zar ne?
CBDC
Digitalni novac, a posebno digitalne valute centralne banke (CBDC), pružaju vladi mogućnost da vidi svaku kupovinu i transfer koji izvršite u realnom vremenu preko centralne banke. I ne samo da ga vidite, već i da ga kontrolišete. Naravno, vlade na Zapadu će reći da je novac centralne banke u digitalnom obliku zgodan, siguran i stabilan. Oni će obećati da ga nikada neće koristiti kao sredstvo kontrole, kao što bi to uradila autoritarna vlada. Ovde u Velikoj Britaniji, „Britcoin“ koji predlažemo bi navodno koegzistirao sa gotovinom.
Kina, zemlja koja je preuzela vođstvo u zatvaranju, takođe je preuzela vođstvo u CBDC-ima. Zemlja je počela da istražuje CBDC-ove 2014. godine i godinama testira DCNI (Digitalni kineski juan) u operacijama uživo, svaki put povećavajući veličinu i obim. Kineska vlada testira datume isteka kako bi podstakla korisnike da brzo potroše svoj DCNI u vreme kada je privredi potreban podsticaj. Tako je, rok trajanja novca građana je već testiran.
Kineski „sistem socijalnih kredita“ je sveobuhvatan regulatorni okvir dizajniran da proceni i podstakne poverenje pojedinaca i kompanija. Drugim rečima, vlada će nagrađivati ili kažnjavati različita ponašanja kroz praćenje u realnom vremenu, prikupljanje i deljenje podataka, kreiranje crnih i crvenih lista i izricanje kazni, sankcija i nagrada.
Izveštaj za 2019. je otkrio da je 23 miliona ljudi isključeno iz putovanja avionom i železnicom zbog niskih društvenih kreditnih bodova. 2018. jednom studentu je odbijen upis na fakultet jer je njen otac bio u dugovima.
Kada se uvedu digitalni CBDC-ovi, vaš digitalni finansijski otisak će se koristiti da vas kontroliše. Sredstva kontrole se vremenom menjaju, ali neutaživa želja za totalnom kontrolom ostaje konstantna.
Banke
Većina obveznica postaju bezvredne, čak i državne obveznice. Rastuće kamatne stope i neizmirenja obaveza će to osigurati. Zato izađite iz svih tradicionalnih ulaganja u akcije i obveznice ako želite da vam uopšte ostane novca na kraju nadolazeće katastrofe.
Finansije se odnose na cikluse. Postoje poslovni ciklusi, ciklusi zaliha, ciklusi stanovanja i ciklusi likvidnosti. Svi oni obično plešu u svom ritmu, ali često vode i prate jedni druge na prilično redovan način.
Jedan od najvažnijih ovih odnosa je između kreditnog ciklusa i ciklusa volatilnosti. Jednostavno rečeno, kreditni ciklus predvodi ciklus volatilnosti, a pukotine u kreditima koje sada vidimo, zajedno sa talasom nadolazećih refinansiranja obveznica i kredita, znače da će volatilnost kapitala imati sekularni rast.
Kao što grafikon u nastavku pokazuje, povećanje rasta bankarskih kredita je obično dovelo do porasta u VIKS-u u proseku za tri godine.
Američke banke, koje su tradicionalno među najvećim kupcima američkih državnih obveznica, sada smanjuju kupovinu.
Od januara 2023. godine, postoji trend povećanja upotrebe kreditnih kartica (9 meseci uzastopno). U januaru je minus iznosio -5,7%, u septembru -10,8%. U fazi 2019-2022 (četiri godine) bilo je samo četiri meseca sa padom. Ovaj aspekt takođe sugeriše da će tema kontinuiranog povećanja kamatnih stopa biti manje privlačna za američke Federalne rezerve.
Sada kada se kamate podižu na 5,5%, zombiji postaju i kompanije koje ranije nisu bile zombiji. Mnogo, mnogo novih kompanija. Pored toga, kreditno tržište više nije tako popustljivo kao 2020. Kreditori nisu više spremni da pozajmljuju svoj novac kompanijama čiji profit nije dovoljan da pokrije troškove kamata.
Koristeći obveznice u indeksima obveznica Bloomberg IG i HI kao zamenu, koje čine 70% američkog tržišta (ne računajući dug sa dospećem ispod jedne godine), možemo očekivati da oko petine američkog korporativnog duga dospeva u roku od tri godine, a polovina do 2030.
Da bi se dolilo ulje na vatru, najveći deo ovog duga koji treba da se refinansira moraće da se uradi po znatno većoj stopi. Razlika između ponderisanog prosečnog prinosa i kupona na indeksima Bloomberg HI i IG obveznica naglo se povećala tokom poslednjih nekoliko godina, na otprilike tri, odnosno dva procentna poena.
EU
Industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je za 0,6% na mesečnom nivou u avgustu (predviđeno 0,1%) nakon prethodnog -1,1%. Na godišnjem nivou došlo je do pada od 5,1% (prognoza -3,5%) nakon -2,2% ranije.
Prema studiji rejting agencije Scope, teret kamata na budžet nemačke vlade će se povećati do 2028. godine i biće znatno veći u drugim velikim zemljama evra, Francuskoj i Italiji. Tada će 2,1% (2020. – 1%) prihoda javnog budžeta verovatno biti potrošeno na kamate. U Francuskoj stvari izgledaju kritičnije.
Očekuje se da će do 2028. oko 5,2% (2020. – 2,9%) državnih prihoda biti iskorišćeno za otplatu kamata. U Italiji će taj udeo verovatno biti 8,2%. Skop je rekao da bi produženi period viših kamatnih stopa u zoni evra otežao upravljanje dugom vladama kako su troškovi finansiranja rasli. Pritisak bi na državne budžete dolazio od troškova kamata, povećanja socijalne i zdravstvene potrošnje (aspekti starenja, migracija), ulaganja u energetsku tranziciju i veće potrošnje za odbranu. Dugoročno gledano, postoji bojazan da će prostor za vlade evrozone da sprovedu neophodne budžetske reforme postati sve manji.
Šolc i Makron su izrazili uverenje da će sukob oko strukture evropskog tržišta električne energije biti rešen u narednim nedeljama. Intenzivno se razgovaralo o temi, a to je kolika je cena električne energije koju zemlje EU mogu ponuditi svojim industrijama. Reč je o konkurentskoj situaciji sa SAD, ali i između država EU.
Francuskoj je do sada Komisija EU odobrila niske cene industrijske struje do 2025. godine. Nemačka i druge države EU se opiru ideji da će Francuska tada moći da ponudi svojoj industriji više nuklearne energije po veoma povoljnim uslovima. Savezna vlada još nije donela odluku o uvođenju industrijske cene električne energije. Makron je upozorio da debata ne bi trebalo da suprotstavlja obnovljive izvore energije nuklearnoj energiji.
Trgovinski bilans evrozone u desezoniranoj verziji u avgustu je zabeležio suficit od 11,9 milijardi evra nakon prethodnih 3,5 milijardi evra (revidirano sa 2,9 milijardi evra). Devizne rezerve evrozone su u septembru iznosile 1.113,5 milijardi evra, u poređenju sa 1.118,7 milijardi evra ranije.
ECB
Šef francuske centralne banke Vileroa rekao je da je trajanje pooštravanja važnije od nivoa kamatnih stopa. Strpljenje monetarne politike je važnije od aktivizma. ECB bi trebalo da ima za cilj meko sletanje za privredu evrozone. Šef centralne banke Austrije Holcman izjavio je da korporativni profiti opadaju i da je tržište rada zategnuto.
Zapisnici ECB sa poslednjeg sastanka centralne banke bili su pomirljivi. Utvrđeno je da bi inflacija predugo ostala previsoka. Postojala je solidna većina za povećanje kamatnih stopa za 0,25%. Neki članovi nisu hteli dalje da povećavaju kamatne stope jer bi efektima kamatnih stopa trebalo samo vreme da postanu u potpunosti efektivni. Simulacije su pokazale da je depozitna stopa od 3,75% – 4,00% u skladu sa povratkom na ciljni nivo inflacije od 2,00% u periodu projekcije do kraja 2025. godine.
Sa tačke gledišta predsednice ECB Lagarde, tržište rada u evrozoni ostaje snažno uprkos deset uzastopnih povećanja kamatnih stopa od strane ECB-a i pogoršanju ekonomije. Ona je na sastanku MMF-a u Marakešu rekla da tržište rada još ne pokazuje nikakve znake usporavanja. Cifre o nezaposlenosti su prilično upečatljive, rekao je šef ECB.
Međutim, Gospođa Lagard treba da zna da podaci o tržištu rada zaostaju za ekonomskim pokazateljima. Nedavno reaguju na preustroj privrede. Dakle, trenutna otpornost se može delimično objasniti u ovom pogledu.
Ali otpornost tržišta rada takođe ima veze sa drugim aspektima. Demografske promene imaju podsticajni efekat na tržište rada.
Konačna verzija potrošačkih cena u evrozoni nije donela nikakva iznenađenja i odgovarala je i preliminarnim vrednostima i prognozama. Od septembra, potrošačke cene su porasle za 4,3% na godišnjem nivou, a bazna stopa je porasla za 4,5%. Od avgusta, građevinska proizvodnja je pala za 1,06% na mesečnom nivou nakon +0,98% (revidirano sa +0,80%).
Rusija
Trgovinski bilans u avgustu je pokazao suficit od 10,997 milijardi dolara. Broj za prethodni mesec je revidiran na 6,096 milijardi dolara sa 5,489 milijardi dolara. Devizne rezerve su 6. oktobra 2023. iznosile 562,8 milijardi dolara, u odnosu na 568,4 milijarde dolara.
Proizvođačke cene su porasle za 4,7% na mesečnom nivou nakon 4,4% ranije. Na godišnjem nivou došlo je do povećanja od 16,7% u odnosu na prethodnih 10,6%.
Kina
Potrošačke cene su u septembru ostale nepromenjene na godišnjem nivou (predviđeno 0,2%) nakon prethodnih 0,1%. Od septembra, proizvođačke cene su pale za 2,5% na godišnjem nivou (prognoza -2,4%) nakon -3,0% ranije. Trgovinski bilans u septembru je pokazao suficit od 77,71 milijardi dolara (prognoza 70,0 milijardi dolara, prethodnog meseca 68,36 milijardi dolara). Izvoz je opao za 6,2% na godišnjem nivou (prognoza -7,6%), dok je uvoz opao za 6,2% (prognoza -6,0%).
Indeks menadžera nabavke za sektor potrošača, kako ga je utvrdio LSEG IPSOS, iznosio je 78,01 u oktobru, u odnosu na 72,38 poena ranije.
Kineska centralna banka ubacila je svež novac u domaći bankarski sistem. Kako bi se finansijskim institucijama obezbedile dovoljne zalihe, biće stavljeni na raspolaganje srednjoročni kreditni instrumenti (MLF) u vrednosti od 789 milijardi juana, kako je u ponedeljak u Pekingu objavila centralna banka, što je ekvivalentno 104 milijarde evra.
Pošto zajmovi u vrednosti od 500 milijardi juana moraju da se vrate centralnoj banci, suština je da se 289 milijardi juana svežeg novca priliva u bankarski sistem. Ovo je najveća takva suma u skoro tri godine.
„Centralna banka želi da obezbedi likvidnost kako bi ublažila stres na tržištu“, komentariše analitičar Stoun Džou iz finansijske kuće UOB China. Ovog meseca, brojne kineske opštine moraće da izdaju nove obveznice za otplatu neizmirenih obaveza. Procene sugerišu da bi izdavanje takvih obveznica ove godine moglo dostići najmanje 1 trilion juana.
S obzirom na tekući ekonomski pad, monetarne vlasti su već dale bankama više slobode u odobravanju kredita. Monetarne vlasti su u septembru odlučile da smanje stopu rezervi za komercijalne banke (RRR) za četvrtinu procentnog poena. To je bilo drugo smanjenje ove ključne stope ove godine.
Ministarstvo finansija SAD nedavno je objavilo podatke o posedu državnih obveznica SAD do kraja avgusta. Prema informacijama, Japan, trenutno najveći strani kreditor SAD, povećao je svoja sredstva u osmom mesecu ove godine – za 3,7 milijardi dolara. Time je japanski kapital dostigao 1.116,2 milijarde dolara.
Kina je i dalje na drugom mestu, iako su njene akcije nastavile da opadaju; sa 821,8 na 805,4 milijarde dolara (-16,4 milijarde dolara).
Na trećem mestu je Velika Britanija sa državnim obveznicama u vrednosti od 698,1 milijardu dolara. To je rezultiralo povećanjem od 35,7 milijardi dolara. Britanski fondovi su i dalje bili na 662,4 milijarde dolara u julu.
Indija
Potrošačke cene su porasle manje nego što se očekivalo na 5,02% na godišnjem nivou u septembru (prognoza od 5,50%) nakon 6,83% ranije. Industrijska proizvodnja je u avgustu porasla za 10,3% na godišnjem nivou (prognoza 9,0%) nakon 5,7% ranije.
Tata Group teži da uloži milijardu dolara svežeg kapitala u svoj poduhvat za super aplikaciju, jer konglomerat soli za softver nastoji da unapredi digitalno poslovanje, kažu ljudi upoznati sa tim.
Injekcija je povrh 2 milijarde dolara koje je Tata Grupa uložila u poduhvat ranije ove godine, rekli su ljudi, tražeći da ne budu identifikovani dok razgovaraju o informacijama koje su privatne. Tata Digital Pvt. dobiće nova finansijska sredstva u narednoj godini ako dođe do dogovora, rekli su ljudi. Konglomerat je zatražio od digitalne jedinice, koja vodi svoju vodeću onlajn platformu Tata Neu, da pojednostavi svoje operacije i popravi propuste u aplikaciji kako bi je učinila jednostavnijom za korišćenje, kaže jedan od ljudi.
BRIKS
Brazilski real je bio otprilike stabilan, nadmašujući svoje konkurente nakon što su podaci pokazali da je maloprodaja u Brazilu u avgustu nadmašila tržišna očekivanja, uprkos tome što i dalje beleži mali pad na mesečnom nivou, signalizirajući da je sektor i dalje pod pritiskom zbog visokih troškova zaduživanja. „Otpor fiskalne i monetarne politike tek treba da dostigne svoj vrhunac, dok su podsticaj poljoprivrednog sektora i procvat mini roba počeli da blede“, rekao je Felipe Kamargo, viši ekonomista za tržišta u razvoju u Oxford Economics. Guverner centralne banke Brazila ponovio je svoje uverenje da je smanjenje referentne kamatne stope za 50 baznih poena po sastanku odgovarajući tempo za njegov tekući ciklus monetarnog popuštanja.
Južnoafrička Republika – Trgovina na malo pala je za 0,5% u odnosu na godinu ranije u avgustu nakon naniže revidovanog pada od 1% u prethodnom mesecu i u poređenju sa tržišnim prognozama o padu od 1%, pokazali su podaci Stats SA u sredu.
Ovo je bio deveti uzastopni mesec smanjenja maloprodajnih aktivnosti, iako najsporiji u nizu koji je počeo u decembru 2022.
Afrika
Nigerijska naira se suočila sa značajnom devalvacijom, dostigavši novu najnižu vrednost od 1.100 naira za američki dolar na crnom tržištu, kako je u sredu izvestila onlajn platforma abokiFKS.
Ova depresijacija dolazi samo dan nakon što je zvanično tržište takođe zabeležilo novi minimum zbog tekuće nestašice dolara, pri čemu je naira pala na 980 naira po dolaru.
Slobodni pad naire na nezvaničnom tržištu je pogoršan ukidanjem valutnih ograničenja na zvaničnom tržištu. Ova ograničenja su ranije podupirala vrednost naire.
Centralna banka je najavila planove da povremeno interveniše na deviznom tržištu kako bi povećala likvidnost, nakon ukidanja osmogodišnje zabrane pristupa određenim artiklima dolarima na zvaničnom tržištu.
Prošlog meseca, naira je već premašila 1.000 naira po dolaru na crnom tržištu. Ova kontinuirana devalvacija je uglavnom vođena prelivanjem viška tražnje za dolar sa zvaničnog tržišta na neformalno tržište.
Nemačka
Veleprodajne cene su porasle za 0,2% na mesečnom nivou u septembru nakon 0,2% ranije. Došlo je do pada od 4,1% na godišnjem nivou nakon -2,7% ranije. To je bio najsnažniji pad od maja 2020. Kao vodeći pokazatelj daljeg razvoja potrošačkih cena, ovaj trend predstavlja ohrabrujući signal.
Prema studiji IfV-a u Kilu, savezna finansijska pomoć se ove godine više nego udvostručila zbog energetske krize. Očekuje se da će iznositi oko 208 milijardi evra. Od 2022. godine iznosio je „samo“ 98 milijardi evra, 2021. godine oko 77 milijardi evra. Savezna finansijska pomoć je postala najvažnija stavka. Od svakog evra koji federalna vlada potroši, više od 30 centi se koristi za ovu namenu. Socijalna potrošnja bila bi skoro 30 centi manja. Samo nešto manje od 20 centi bi se slilo u sadašnje ili buduće državne usluge kao što su infrastruktura ili istraživanje i obrazovanje.
Nelikvidnost preduzeća je u značajnom porastu.
Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, broj stečajeva preduzeća u julu iznosio je 1.586. Ovo odgovara porastu od impresivnih 37,4% u odnosu na prethodnu godinu.
Većina bankrota dogodila se u oblastima transporta, skladišnih preduzeća, bolnica, ustanova za njegu, maloprodaje i drugih pružalaca ekonomskih usluga.
Najmanja učestalost nelikvidnosti sa 0,6 stečajeva na 10.000 preduzeća bila je u sektoru energetike.
Kako navode iz udruženja VID, kao pokretači nelikvidnosti trenutno dolaze do izražaja dugoročni uzroci kao što su promene ustaljenih poslovnih modela koji ugrožavaju postojanje preduzeća.
Talas otkazivanja i nedostatak novih porudžbina sve više pogađaju građevinske firme. Prema istraživanju IFO, 21,4% preduzeća je pogođeno otkazanim projektima stambene izgradnje u septembru (prethodnog meseca 20,7%). Ovo je novi rekord u ovom nizu podataka koji postoji od 2012. godine. Prema Volrabeu, šefu ankete Ifo, mnogi projekti više ne bi bili ekonomski izvodljivi zbog viših kamatnih stopa i povećanih troškova izgradnje. Loša situacija sa narudžbinama se nastavila. Prema istraživanju, pogođeno je 46,6% kompanija (prethodnog meseca 44,2%). Ovde je to najveća vrednost od marta 2009.
Prema istraživanju KfV/IFO, 31,7% malih i srednjih preduzeća (MSP) žalilo se u trećem kvartalu da im je teško da dobiti bankarske kredite. To je bila najslabija vrednost od kada je serija podataka počela u ovom formatu snimanja 2017.
Poteškoće kompanija u pregovorima o zajmu će rasti, rekao je glavni ekonomista KfV-a Keler-Gajb. U proseku je nedavno dospelo više od 5% za kredite privredi (4,7% u prethodnom kvartalu). S druge strane, po Kohler-Geib-u, pooštravanje standarda kreditiranja je odgovorno zbog pogoršanja ekonomskog raspoloženja i povezane ponovne procene rizika od strane banaka.
Sve veće poteškoće u pristupu kreditima uticale su na srednja preduzeća iz svih sektora privrede, a posebno na uslužni sektor (32,9%) i proizvodnju (32,4%). Velike kompanije navode da su banke postale strože: kreditna prepreka je porasla za 3,4 poena na 21,3%.
Velika Britanija
BDP porastao je za 0,2% na mesečnom nivou u avgustu (prognoza 0,2%) nakon prethodnog -0,6% (revidirano sa -0,5%). U poređenju sa istim periodom prethodne godine, došlo je do povećanja od 0,5% (predviđeno 0,5%) nakon prethodnih 0,3% (revidirano sa 0,0%).
Industrijska proizvodnja je u avgustu pala za 0,7% na mesečnom nivou (prognoza -0,2%) nakon prethodnog -1,1% (revidirano sa -0,7%). U poređenju sa istim periodom prethodne godine, došlo je do povećanja od 1,3% (predviđeno 1,7%) nakon prethodnih 1,0% (revidirano sa 0,4%). Trgovinski bilans u avgustu je pokazao deficit od 15,95 milijardi GBP (prognoza – GBP 14,7 milijardi), što je pad sa -13,9 milijardi GBP (revidirano sa 14,06 milijardi GBP).
Od septembra potrošačke cene su porasle za 6,7% na godišnjem nivou (prognoza 6,6%) nakon prethodnih 6,7%. Osnovna stopa potrošačkih cena porasla je za 6,1% na godišnjem nivou (prognoza od 6,0%) nakon 6,2% ranije.
Francuska
Često smatramo da je naša ušteđevina stub naše finansijske sigurnosti. Međutim, poslednjih meseci pojavio se zabrinjavajući fenomen: kriza štednje koja dovodi u pitanje sposobnost Francuza da se pripreme za svoju finansijsku budućnost i gubitak poverenja među štedišama.
U inflatornom kontekstu, odlazak u penziju sa 64 godine, smanjene penzije, nedostatak finansijskog obrazovanja, većina Francuza nastavlja da štedi, ali većina njihove ušteđevine je usmerena na tekuće račune koji ne donose ništa ili regulisane knjižice kao što je knjižica A.
Inflaciona kriza, sa inflacijom koja dostiže više od 5% u Evropi, geopolitička neizvesnost i senka recesije koja muči Evropu i svet, dovode u pitanje ovaj model.
Švajcarska
Federalno ministarstvo finansija (FDF) je u septembru zabeležilo uvoz od oko 257,3 tone zlata, srebra i kovanog novca u vrednosti od 5,5 milijardi franaka. Nasuprot tome, izvoz zemlje iznosio je oko 263,0 tone zlata, srebra i kovanog novca u vrednosti od 5,7 milijardi franaka.
Danas objavljeni podaci FCA takođe pokazuju da je uvoz zlata u sirovom obliku iznosio 152,2 tone u vrednosti od 5,4 milijarde franaka. Švajcarski izvoz sirovog zlata u ovom periodu iznosio je 99,0 tona, u vrednosti od 5,5 milijardi franaka.
Najveći izvor zemlje u Švajcarskoj u septembru bio je Čile. Prema podacima, Švajcarska je odatle uvezla 18,2 tone zlata. Dalje visok uvoz Švajcarska beleži iz SAD, iz kojih je uvezla neto 16,8 tona zlata, i iz Perua iz kojeg je uvezla 16,2 tone zlata.
Najveća od tri glavne švajcarske zemlje kupca u septembru bila je Kina: Švajcarska je tamo izvezla neto 26,5 tona zlata. Švajcarska je takođe isporučila 17,1 tonu zlata Indiji i 7,2 tone zlata Saudijskoj Arabiji.
Prema FCA, Švajcarska je takođe u septembru ove godine zabeležila uvoz od 99,9 tona srebra u vrednosti od 78,3 miliona franaka. Obim izvoza iznosio je 161,7 tona srebra u vrednosti od 109,4 miliona franaka. Kina je bila najveći izvor zemlje u devetom mesecu ove godine; Švajcarska je odatle uvezla 51,9 tona srebra. Najveći kupac bila je Turska, koja je od Švajcarske kupila 59,3 tone srebra.
Italija
Industrijska proizvodnja porasla je za 0,2% na mesečnom nivou u avgustu (prognoza 0,0%). Vrednost prethodnog meseca je revidirana sa -0,7% na -0,9%. Na godišnjem nivou došlo je do pada od 4,2% (prognoza -5,0%) nakon -2,3% (revidirano sa -2,1%).
Malezija
Malezijska vlada aktivno istražuje ideju da se zlatni dinar koristi kao rezervna valuta, prenosi Kitco, pozivajući se na šefa vlade zemlje. Premijer Datuk Seri Anvar Ibrahim rekao je Devan Rakjatu, donjem domu malezijskog parlamenta, da će se o upotrebi valute zaštićene zlatom razgovarati na sastanku o islamskoj ekonomiji i finansijama koji je zakazan za decembar.
„Želimo da to uvedemo [upotrebu zlatnog dinara] uprkos ograničenim uslovima“, rekao je on. „Ako možemo da postignemo udeo od pet do šest odsto [u upotrebi dinara] među islamskim zemljama, to bi bio pozitivan početak jer daje snagu i smanjuje zavisnost od američkog dolara. Zlatni dinar je srednjovekovni islamski zlatnik, koji je prvi izdao kalif Abd al-Malik ibn Marvan 696-697. godine nove ere. Težina tradicionalnog dinara je 1 mithkal, što je ekvivalentno 4,25 grama ili 0,137 troj unci. U sadašnjim cenama, vrednost bi bila dinar iznosi 263,38 dolara. Anvar je objasnio da korišćenje zlatnog dinara nudi zemljama još jednu alternativu koja bi ojačala domaću ekonomiju svake zemlje koja ga usvoji.
Grčka
Potrošačke cene su porasle za 1,6% na godišnjem nivou u septembru nakon 2,7% ranije. To je bilo najmanje povećanje od jula 2021. Pogled na grafikon jasno pokazuje da je Grčka i ovde daleko ispred Nemačke (4,5% CPI). „Hrana za razmišljanje!“ SAD: Male kompanije lošijeg raspoloženja Prema podacima NFIB-a, barometar optimizma među malim preduzećima zabeležio je pad sa 91,30 na 90,80 poena.
Japan
Industrijska proizvodnja je u avgustu zabeležila pad od 0,7% na mesečnom nivou, nakon prethodne promene od 0,0%. Na godišnjem nivou došlo je do pada od 4,4% nakon -3,7% ranije.
Trgovinski bilans u septembru je pokazao suficit od 62,4 milijarde JPI (prognoza -JPI -425 milijardi) nakon prethodne brojke od -JPI -937,8 milijardi. Izvoz je povećan za 4,3% na godišnjem nivou (prognoza 3,1%), dok je uvoz smanjen za 16,3% (prognoza -12,9%).
Venecuela
SAD su juče ublažile naftne sankcije Venecueli koje nisu u skladu sa STO jer bi predsednik Maduro učinio ustupke opoziciji na izborima sledeće godine. Venecuela će u narednih 6 meseci moći da proizvodi i izvozi naftu bez ograničenja. Činjenica da su američke strateške rezerve nafte na najnižem nivou u poslednjih 40 godina takođe može igrati ulogu. Problem je, međutim, što Venecuela teško može da proizvede više nego sada (potencijal). Samo Saudijska Arabija i Rusija su značajno sposobne za to.
Veštačka intelegencija
Francuska i Nemačka ne žele da ometaju razvoj veštačke inteligencije u Evropi. Za ovo bi bili potrebni nemačko-francuski računarski kapaciteti.
Najvrednija svetska kompanija za čipove Nvidia i proizvođač iPhone-a Fokconn udružuju snage u izgradnji takozvanih „fabrika veštačke inteligencije“.
Firme kažu da je to nova vrsta data centra koji koristi Nvidia čipove za napajanje „širokog spektra“ aplikacija.
Oni uključuju autonomna vozila za obuku, robotske platforme i velike jezičke modele.
OpenAI razmatra in-house proizvodnju čipova usred globalne nestašice
OpenAI, kompanija koja stoji iza renomiranog ChatGPT-a, navodno se bavi perspektivom proizvodnje čipova za preradu u kući usred svetske nestašice ovih komponenti koje su tražene.
Električni automobili
Ford povlači 34.762 električna krosovera Mustang Mach-E zbog potencijalnog rizika od pregrevanja u glavnim kontaktorima visokonaponskih baterija. Pogođeni modeli proizvedeni su između 27. maja 2020. i 24. maja 2022. i predstavljaju verzije sa proširenim pogonom na zadnje točkove, pogonom na sve točkove i GT.
Nije koristio reči „Produkcioni pakao“, konkretno. Ali kada čujete generalnog direktora Tesle Elona Maska kako govori o Cibertruck-u na današnjem pozivu za zarade u trećem kvartalu 2023., skoro ćete dobiti iste vibracije.
Musk je otvorio današnji poziv ne samo objavljivanjem najnovijih finansijskih rezultata kompanije – u kojima je 16. uzastopno profitabilno tromesečje prigušeno smanjenjem cena i zastojima u fabrici – već je takođe bio oprezan u pogledu svog novog EV kamioneta od nerđajućeg čelika.
„Samo želim da ublažim očekivanja za Cibertruck“, rekao je Musk. „To je sjajan proizvod, ali u finansijskom smislu biće potrebno od godinu do 18 meseci pre nego što bude značajan, pozitivan doprinos novčanom toku. Voleo bih da postoji neki način da bude drugačije, ali to je samo moja najbolja pretpostavka.“
General Motors je u utorak saopštio da odlaže proizvodnju potpuno električnih kamiona na skupštini Orion u predgrađu Detroita do kraja 2025.
GM je rekao da se promena odnosi na „bolje upravljanje kapitalnim investicijama“ i implementaciju poboljšanja u nastojanju da nova električna vozila budu profitabilnija.
Kompanije
Johnson & Johnson je na vrhuncu kvartalne zarade i procene prihoda.
Kompanija je takođe ukinula svoje celogodišnje smernice kako je porasla prodaja u kompanijama koje se bave farmaceutskim i medicinskim uređajima.
To je prvi kvartalni rezultat kompanije J&J otkako je kompanija završila odvajanje od svog spinoffa Kenvue za zdravlje potrošača u avgustu.
Procter & Gamble nadmašio je kvartalnu zaradu i procene prihoda.
Obim kompanije je pao šesti uzastopni kvartal.
P&G je konstantno podizao cene, što je dovelo do toga da neki potrošači biraju alternativu privatnog brenda.
Štrajk
Zbog štrajkova u avgustu 2023. godine izgubljen rekordan broj radnih časova u Americi.
Hiljade radnika kazina u Detroitu stupilo je u štrajk.
Oni traže veće plate i bolje uslove rada.
Troškovi života su porasli od poslednjeg ugovora o radu, potpisanog 2020.
Akcije
Nedelja u kojoj su akcije neznatno pale, osim NASDAQ-a.
DOWJ – 33.656
DAX – 13. 055
S&P 500 – 4.318
NASDAQ 100 – 13.337
Zlato
Cena zlata se oporavila i porasla na – 1.951 $ / uncu.
Zlato je u četvrtak držalo oko 1.950 dolara po unci, lebdeći blizu najviših nivoa u poslednjih 11 nedelja, jer je besni sukob između izraelske vojske i militanata Hamasa podstakao potražnju za sigurnim utočištem za tim metalom. Tenzije su eskalirale na Bliskom istoku nakon što je u utorak u eksploziji u bolnici u gradu Gazi poginulo stotine Palestinaca, podižući političku neizvesnost u regionu i mogućnost da druge zemlje intervenišu.
U međuvremenu, investitori su oprezno iščekivali govor predsednika američkih Federalnih rezervi Džeroma Pauela kasnije danas da bi stekli uvid u put monetarne politike. Američki ekonomski podaci jači nego što se očekivalo do sada su učvrstili stav da će Fed zadržati stope povišene tokom dužeg perioda. Ovo je gurnulo referentni 10-godišnji prinos u SAD na 16-godišnje maksimume iznad 4,9%, stavljajući poklopac na skupove zlata.
Sve centralne banke gomilaju fizički zlato i bacaju američki papirni dug na rekordne nivoe.
Grafikon pokazuje da se nafta i zlato isto ponašaju u krizama.
Odnos zlata i akcija, index DOW, najbolje se može da vidi iz sledećeg grafikona.
Zlato će biti vaš spas.
Od početka 2002. savetovali smo investitore da drže značajnu količinu fizičkog zlata u svrhu zaštite imovine. Od tog vremena zlato je poraslo 6-8 puta u većini valuta; Ovo povećanje je bilo znatno jače kod slabijih valuta. Ali kao što stalno govorim kolegama i investitorima: Sa zlatom, putovanje još nije ni počelo.
Zlato će biti vaš spas.
Od početka 2002. savetovali smo investitore da drže značajnu količinu fizičkog zlata u svrhu zaštite imovine. Od tog vremena zlato je poraslo 6-8 puta u većini valuta; Ovo povećanje je bilo znatno jače kod slabijih valuta. Ali kao što stalno govorim kolegama i investitorima: Sa zlatom, putovanje još nije ni počelo.
Srebro
Srebro i dalje nisko na – 22,77 $ / uncu.
Nafta
Cena nafte WTI – 87,706 – BRENT cena porasla na 90,626 $ / barel.
Koje zemlje kontrolišu proizvodnje nafte u Svetu.
Približno 22 miliona barela sirove nafte prolazi kroz Ormuški moreuz, između Dubaija i Irana. Bilo bi praktično nemoguće sprečiti Iran da blokira ovu oblast i zaustavi sve isporuke nafte i gasa, uz pomoć Rusije ako je potrebno. To bi značilo da bi 22 miliona barela sirove nafte, ili 23% globalne ponude, odjednom bilo prekinuto. Dovoljno da podigne cene nafte na 500-1000 dolara i zatvori svet.
WTI
Fjučersi na naftu VTI su u četvrtak pali na ispod 88 dolara po barelu, vraćajući neke dobitke u odnosu na prethodnu sesiju u verovatnoj tehničkoj korekciji, dok su investitori nastavili da procenjuju izglede globalne ponude. Cene nafte su u sredu porasle na dvonedeljne maksimume pošto su eskalirajuća previranja na Bliskom istoku podstakla strahove od poremećaja globalnih snabdevanja, i pošto su SAD izvestile o povećanju zaliha nego što se očekivalo. Međutim, tržište se blago povuklo u četvrtak pošto OPEK nije pokazao znake podrške iranskom pozivu na uvođenje naftnog embarga Izraelu. SAD su takođe izdale šestomesečnu licencu kojom se odobravaju transakcije u venecuelanskom naftnom sektoru nakon što su venecuelanska administracija i opozicioni lideri postigli dogovor da osiguraju fer izbore 2024. godine.
BRENT
Fjučersi na naftu Brent su u četvrtak pali na ispod 91 dolar za barel, vraćajući neke dobitke u odnosu na prethodnu sesiju u verovatnoj tehničkoj korekciji, dok su investitori nastavili da procenjuju izglede za snabdevanje. Cene nafte su u sredu porasle na dvonedeljne maksimume pošto su eskalirajuća previranja na Bliskom istoku podstakla strahove od poremećaja globalnih snabdevanja, i pošto su SAD izvestile o povećanju zaliha nego što se očekivalo. Međutim, tržište se blago povuklo u četvrtak pošto OPEK nije pokazao znake podrške iranskom pozivu na uvođenje naftnog embarga Izraelu. SAD su takođe izdale šestomjesečnu licencu kojom se odobravaju transakcije u venecuelanskom naftnom sektoru nakon što su venecuelanska administracija i opozicioni lideri postigli dogovor da osiguraju fer izbore 2024. godine.
Gas
Prirodni gas – 3,05 $,
Američki fjučers prirodnog gasa povećao je gubitke do 3,0 USD/MMBtu, najniže u poslednje dve nedelje zbog rekordne proizvodnje i prognoza za blago vreme do početka novembra, što je smanjilo potrebe za grejanjem i hlađenjem.
Proizvodnja prirodnog gasa je do sada u oktobru porasla na 103,6 bcfd, nadmašivši rekordnih 103,1 bcfd u julu. Istovremeno, izvoz u Meksiko opada u odnosu na septembarski rekord, iako se očekuju porast kada fabrika New Fortress Energy počne da izvozi tečni prirodni gas. U međuvremenu, protok gasa američkih LNG objekata dostigao je 13,5 bcfd u oktobru, sa povratkom u Kouv Point.
TTF u Evropi na -488,00 euro
Cene prirodnog gasa u Evropi su doživele značajnu volatilnost u poslednjih nekoliko sesija, pri čemu su TTF fjučersi pali za više od 8% na približno 46 evra po megavat-satu, nakon dve uzastopne sesije povećanja.
S jedne strane, investitori su nastavili da brinu o snabdevanju nakon što je Izrael zatvorio veliko gasno polje zbog zabrinutosti za bezbednost usred tekućeg rata između Izraela i Hamasa, koji bi mogao da utiče na izvoz tečnog prirodnog gasa iz Egipta.
S druge strane, australijski sindikalni savez odobrio je ugovore o platama i uslovima za dva Chevronova LNG postrojenja u Australiji, rešavajući sukob zbog kojeg su radnici razmišljali o obnavljanju štrajkova.
Takođe, pozitivno, očekuje se da će se temperature u delovima Evrope, uključujući Francusku i Nemačku, vratiti u normalu ili čak porasti iznad proseka u narednim danima nakon perioda neuobičajeno hladnog vremena. Evropska skladišta su popunjena oko 98%, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju.
Bakar
Cena bakra pala na – 8.7972,50 $ / t.
Fjučersi na bakar ostali su blizu oznake od 3,6 dolara po funti u oktobru, blizu najnižeg nivoa u poslednja četiri meseca zbog zabrinutosti zbog manje potražnje, a zalihe ostaju visoke. Očekivanja da je američka ekonomija prešla na novu normu viših kamatnih stopa izazvala su zabrinutost da bi industrijski rast mogao usporiti, dok su giganti u vlasništvu imovine opterećeni dugovima u Kini rizikovali finansijsku zarazu za ključne kupce resursa u Aziji. U međuvremenu, oštar rast zaliha bakra ovog meseca bio je težak protiv povećane zabrinutosti zbog nestašice na duži rok. Zalihe na LME i SHSE porasle su za skoro 50% na 56,7 hiljada tona u nedelji koja se završila 13. oktobra. Ipak, investitori su nastavili da slušaju upozorenja tržišnih igrača da ponuda neće moći da prati rastuću potražnju u narednim godinama. Izveštaji EIA i Međunarodne asocijacije za bakar predviđaju povećanje ponude bakra za 26% do 2035. godine, što je znatno ispod projekcija povećanja potražnje od 50%.
Aluminijum
Cena blago pala na – 2.222,51 $/t
Fjučersi na aluminijum su pali ispod granice od 2.200 dolara po toni, produžavajući povlačenje sa petomesečnog maksimuma od 2.347 dolara 29. septembra, prateći pad za ostale bazne metale jer su izgledi Fed-a i usporavanje kineske ekonomije ometali industrijska raspoloženja. Ipak, zabrinutost u pogledu ponude ograničila je pad. Kina, najveći svetski proizvođač i odgovorna za više od polovine globalne proizvodnje, zaustavila je širenje proizvodnih kapaciteta preko trenutne granice od 45 miliona tona dok Peking pokušava da spreči prekomerno snabdevanje i veću potrošnju energije iz stare, neefikasne infrastrukture. Istovremeno, indonezijska zabrana izvoza boksita, glavne komercijalne rude aluminijuma, takođe je rizikovala proizvodnju. Događaji su poslednji put dokazani smanjenjem isporučivih zaliha na Šangajskoj fjučers berzi za 13% iz nedelje u nedelju u poslednjoj nedelji septembra.
Pšenica
Cena pšenice porasla na 238,75 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD porasli su za 5,7 dolara po bušelu, blago se oporavili od trogodišnjeg najnižeg nivoa od 5,42 dolara koji je postignut 29. septembra zbog nižih prognoza ponude. Očekuje se da će površine pod pšenicom u SAD ostati stabilne ili će se smanjiti u odnosu na prošlu godinu zbog nižih cena i razočaranja farmera urodom posle tri godine suše. Ovo bi dovelo do smanjene proizvodnje pšenice u SAD, sužavanja globalnih zaliha i ostavljanja sveta podložnijim nestašicama ako priliv pšenice iz najvećeg svetskog izvoznika Rusije bude poremećen lošim vremenskim uslovima ili ratom u Ukrajini. Već se predviđa da će američki izvoz pšenice dostići najniži nivo u poslednjih 52 godine u marketinškoj godini 2023/24, što odražava jaku konkurenciju Rusije i drugih dobavljača. Vladina prognoza o površini ozime pšenice u SAD, koja obično čini oko dve trećine ukupne američke proizvodnje pšenice, neće biti dostupna do januara.
Kukuruz
Cena porasla na – 494,71 $ / t.
Fjučersi za kukuruz su porasli na 5 dolara po bušelu, nakon što je USDA snizila procenu žetve kukuruza zbog vrućeg i suvog vremena. Revidirana procena za žetvu kukuruza u SAD je 15,064 milijarde bušela sa prosečnim prinosom od 173,0 bušela po jutru, što je manje u odnosu na prethodnu procenu od 15,134 milijardi bušela i 173,8 bušela po jutru. Ipak, američko tržište kukuruza se suočava sa pritiskom zbog neizvesnih globalnih izgleda i smanjenih isporuka u Kinu. Kina je odlučila da nabavlja više soje iz Brazila, što je dovelo do pada potražnje za američkim kukuruzom. Konkretno, Kina je obezbedila oko 780.000 tona američkog kukuruza za period 2023-24, što je znatno manje od 3,4 miliona tona iz prethodne godine i skoro 12 miliona tona od pre dve godine.
Drvo
Cena nepromenjeno na – 498,12 $ / m3.
Cene drvne građe pale su na oko 500 dolara za hiljadu stopa, krećući se blizu najniže vrednosti u četiri meseca dotaknute 21. septembra zbog indikacija smanjene potražnje. Najnoviji podaci su otkrili pad američkog uvoza drvne građe od mekog drveta iz Evrope, koji je tokom drugog kvartala iznosio 428 miliona stopa (mmbf), 30% manje od rekordnog obima od 610 mmbf u prvom kvartalu i 12% manje u odnosu na isti period prošle godine. Očekuje se da će evropski izvoz u SAD održati silaznu putanju tokom najmanje trećeg kvartala, padajući ispod rekordnih nivoa iz 2022. godine, usred povišenih kamatnih stopa, pada proizvodnje i sezonskih efekata. Pored toga, severnoameričke pošiljke ka ofšor destinacijama i dalje pokazuju znake slabosti.
Ugalj
Cena uglja pala na – 139,50 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu trgovali su oko 140 dolara po toni, podržani povećanom potražnjom iz Kine uoči zimskog špica sezone, dok su cene prirodnog gasa smanjene zbog blagih vremenskih uslova. Kineski uvoz uglja je u septembru porastao za 27,5% u odnosu na prethodnu godinu i 73,1% od početka godine zbog povišenih domaćih cena kao rezultat inspekcija bezbednosti rudnika nakon niza nesreća koje su smanjile snabdevanje. Pored toga, povećana industrijska upotreba i sezonski napori za obnavljanje zaliha u očekivanju hladnijeg vremena u severnoj Kini doprineli su snažnoj potražnji za termalnim ugljem.
Dolar
Dolar neznatno ojačao na – 1,0567 prema evru.
Evro je nastavio da se kreće ispod granice od 1,06 dolara, pošto su snažni podaci o maloprodaji iz SAD i tekući sukob na Bliskom istoku podstakli tražnju za američkim dolarom. Istovremeno, investitori su pregledali podatke koji otkrivaju porast raspoloženja nemačkih investitora, koji su u oktobru dostigli šestomesečni maksimum. Što se tiče izgleda monetarne politike u Evropi, glavni ekonomista ECB Filip Lejn izjavio je u objavljenom intervjuu u ponedeljak da postoji značajan put pre nego što se razmisli o smanjenju kamatnih stopa. ECB bi trebalo da donese odluku o kamatnim stopama sledeće nedelje, nakon povećanja njenih ključnih referentnih stopa na višegodišnji maksimum u septembru.
Rublja
Rublja prema evru nastavila da jača na 102,513 .
Dolar oslabio na 97,1325 rublje.
Ruska rublja je ojačala na oko 97 za dolar, što je njegov najbolji učinak u više od dve nedelje, podignut uvođenjem kontrole kapitala. Ruske vlasti su 11. oktobra objavile novu regulativu, primoravajući 43 grupe izvoznih kompanija da prodaju svoju zaradu u stranoj valuti na domaćem tržištu kako bi povratile zdrav devizni tok. Slične mere su postavljene 2022. godine kada se rublja suočila sa pritiskom invazije na Ukrajinu. Valuta je depresirala za skoro 40 odsto od početka 2023. godine, zbog visoke inflacije, jačih dolara i neuravnoteženih trgovinskih tokova. Postepeno otvaranje finansijskih tržišta omogućilo je firmama i domaćinstvima da pobegnu u bezbedniju stranu imovinu iz „prijateljskih“ nacija. U međuvremenu, oporavak lanaca snabdevanja nakon širokih sankcija sa Zapada vratio je uvoz u privredu zemlje. U isto vreme, navedene sankcije su otežale izvozni promet. Nevolje su dodatno pogoršane teškim oporavkom Kine i krizom kapaciteta ključnih rafinerija nafte.
Kriptovalute
Bitcoin porastao na – 27.036 evra.
Ethereum nastavio da pada na – 1.474 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar