Pregled tržišta
Svet
Aktuelno istraživanje ekonomskih eksperata (IFO)
Stručnjaci širom sveta očekuju stopu rasta BDP-a od 2,9% za 2025. Ovo je iznad očekivane stope rasta od 2,6% do 2024. Stručnjaci su optimistični u Africi (3,9%) i Aziji (3,8%). U Evropi (2,1%) i Americi (2,4%) očekivanja su opreznija. Eksperti očekuju globalne stope rasta od 3,2% u 2026. i 3,1% u 2028.
SAD
Trezor u dugu 10.000 milijardi dolara.
Stanje tekućeg računa SAD je duboko u minusu. Prema podacima američkih statističkih agencija, SAD su 2024. godine uvezle više robe i usluga nego što su izvezle, u vrednosti od skoro 1.000 milijardi evra (trilion evra).Podaci o pojedinačnim ekonomskim partnerima još nisu dostupni za celu godinu. Međutim, postoje brojke za prva tri kvartala 2024. U ovih devet meseci, saldo tekućeg računa SAD sa Evropskom unijom je negativan i iznosi skoro 130 milijardi evra, od čega se 75 milijardi evra pripisuje samo Nemačkoj.
Čelik i aluminijum – Otprilike četvrtina čelika koji se koristi u Sjedinjenim Državama se uvozi, većina iz susednog Meksika i Kanade i iz bliskih saveznika u Aziji i Evropi kao što su Japan , Južna Koreja i Nemačka . Kina, najveći svetski proizvođač i izvoznik, isporučuje samo veoma mali deo svog čelika u Sjedinjene Države. Carine od 25 odsto uvedene tokom Trampovog prvog mandata 2018. isključile su većinu kineskog čelika sa tržišta SAD. Kina je prošle godine izvezla 508.000 neto tona čelika u Sjedinjene Države, što čini 1,8 odsto ukupnog uvoza čelika u SAD.
Otprilike polovina aluminijuma koji se troši u SAD se uvozi, a većina dolazi iz Kanade . Sa 3,2 miliona tona prošle godine, kanadski uvoz je bio dvostruko veći od uvoza u narednih devet zemalja zajedno. Kanadu slede Ujedinjeni Arapski Emirati i Kina sa 347.034 i 222.872 tone, respektivno. Industrija topljenja aluminijuma u Sjedinjenim Državama je mala u poređenju sa ostatkom sveta. Prema Geološkom zavodu SAD, ukupni kapaciteti za topljenje u zemlji su samo 1,73 odsto od ukupnog svetskog.
Američki predsednik je u nedelju najavio carine od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma od ponedeljka.
Kretanje zvaničnog duga.
Prema procenama Vladine službe za odgovornost, američka vlada je izvršila 236 milijardi dolara nepropisnih plaćanja u fiskalnoj 2023. godini. Nepravilna plaćanja su plaćanja koja nisu trebalo da budu izvršena ili su izvršena u pogrešnom iznosu.
Nekako je ovih 236 milijardi dolara nepropisnih plaćanja bilo poboljšanje. U fiskalnoj 2022. godini, procenjeno je da je američka vlada izvršila nepropisna plaćanja od 247 milijardi dolara. Štaviše, ove procene ne uključuju privremenu pomoć odeljenja za zdravstvo i socijalne usluge za porodice u nevolji – program koji je pun prevara.
Federalni deficit je veći za 306 milijardi dolara u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Američki deficit za prva četiri meseca fiskalne 2025. godine iznosi 838 milijardi dolara, što je povećanje od 306 milijardi dolara. Prilagođeno, povećanje je više od 157 milijardi dolara na 225 milijardi dolara.
Državna potrošnja ne pada, a zapravo je porasla više nego prošle godine.
142 milijarde dolara više nego prošle godine i ukupno 642 milijarde dolara.
Dug američkih domaćinstava sve veći.
Prema najnovijim podacima koje su objavile njujorške Federalne rezerve , dug američkih domaćinstava je upravo dostigao novi apsolutni rekord od 18,04 biliona dolara od 31. septembra 2024. Ovo je 5,36 biliona dolara više od rekorda koji je zabeležen u trećem kvartalu 2008. na 12,68 biliona dolara, na vrhuncu krize. Ovaj dug, koji danas predstavlja više od 5,9 puta BDP (jednaki paritet) Francuske 2024. (3,064 milijarde evra) i skoro 62,7% američkog BDP-a u 2024 (28,781 milijardi dolara), uglavnom se sastoji od kredita za nekretnine, koji su bili u središtu velike finansijske krize u Sjedinjenim Državama.
FED
Fed je smanjio za 100 baznih poena, dok je ova mera tržišnih inflatornih očekivanja za prosečnu inflaciju u narednih pet godina porasla za 78 baznih poena. Postalo je „neusidreno“, kako bi se moglo reći igla Pauela tokom konferencije za štampu FOMC-a:
Stanja u fondovima tržišta novca koje drže domaćinstva na kraju K3 skočila su za 167 milijardi dolara u odnosu na prethodni kvartal na 4,11 triliona dolara, navodi se u juče objavljenim kvartalnim finansijskim računima Z1 Fed-a. Do ovog ogromnog skoka bilansa MMF-a došlo je čak i kada je Fed započeo svoj ciklus smanjenja kamatnih stopa smanjenjem od 50 baznih poena 18. septembra , čak i kada su prinosi MMF-a bili niži od jula u očekivanju smanjenja.
Od februara 2020. do novembra 2024. novčana masa Sjedinjenih Država M2 porasla je sa 15.400 milijardi na 21.450 milijardi dolara, što je kumulativni rast od oko 39,3 odsto.
Prinosi američkog trezora su naglo porasli u sredu pošto su investitori reagovali na januarski izveštaj o potrošačkoj inflaciji koji je bio topliji nego što se očekivalo .
Prinos 10-godišnjeg trezora
skočio je za više od 9 baznih poena na 4,633%, dok je prinos na dvogodišnji trezor
porasla za 8 baznih poena na 4,37%.
Prinosi i cene se kreću u suprotnim smerovima, a jedan bazni poen je jednak 0,01%
UKUPNI američki dug (javni + privatni) je upravo prešao 100.000 milijardi dolara po prvi put!
Banke
Očekuje se da će globalno održivo izdavanje obveznica stagnirati ove godine, nakon što je udio održivih obveznica na ukupnom tržištu obveznica pao sa 13 posto u 2023. na 11 posto prošle godine, prema novim podacima S&P Global Ratings.
Poređenja radi, emisija na konvencionalnim tržištima obveznica porasla je za 21 odsto prošle godine.
Prema S&P Globalu, ukupan globalni održivi dug ove godine će dostići milijardu dolara, slično nivoima koji su viđeni u prethodne dve godine.
Geopolitički rizik i neizvesnost u vezi sa posvećenošću finansijskog sektora unapređenju dekarbonizacije mogli bi da predstavljaju „nove prepreke“ novim emisijama obveznica povezanih sa ciljevima održivosti, upozoravaju analitičari S&P Globala.
Većina svetskih centralnih banaka je u ciklusu snižavanja kamatnih stopa i nastaviće da ublažavaju monetarnu politiku (MP) ove godine, kažu stručnjaci u anketi Vedomosti. Posebno se očekuje dalje ublažavanje monetarne politike u SAD, evrozoni, Kini i Turskoj. To će se desiti ako se novi inflatorni rizici ne materijalizuju.
Gotovo sinhrono ublažavanje monetarne politike na pozadini usporavanja inflacije primećuje se u zemljama evrozone, gde je u januaru 2025. bazna kamatna stopa pala na 2,9% sa 3,15% u decembru, u SAD – na 4,5% sa 4,75% u novembru, u Kini – na 3,35% u oktobru na 3,35% u oktobru. Ali dalje ublažavanje monetarne politike teško da će biti tako blisko koordinisano, kaže v.d. O. Šef katedre za globalna finansijska tržišta i Fintech na Ruskom ekonomskom univerzitetu Plehanov Plekhanova Svetlana Frumina. Ona napominje da je u SAD i evrozoni inflacija u porastu, dok se u Kini, na primer, drži 0,5 odsto, pa će postupanje vlasti zavisiti od razvoja situacije.
Na tržištima u razvoju, stope se kreću u različitim pravcima. U Brazilu je stopa porasla na 13,25% u januaru sa 12,25% u decembru, dok je u Vijetnamu i Maleziji stopa ostala nepromenjena od 2023. godine (4,5 i 3%, respektivno). Rezervna banka Indije snizila je stope na februarskom sastanku po prvi put od 2020. na 6,25 odsto sa 6,5 odsto. Centralna banka Turske snizila je ključnu stopu u januaru drugi put zaredom – na 45% sa 47,5% (ranije je bila 50% od februara 2023.).
CBDC
Evropska centralna banka (ECB) proširuje razvoj sistema plaćanja digitalne valute centralne banke na veliko (CBDC) za izmirenje transakcija između institucija, navodi se u saopštenju od 20. februara.
Uspostavljanje novog sistema odvijaće se u dve faze. Prvo, biće razvijena CBDC platforma za poravnanje, dok druga faza podrazumeva dublju integraciju u postojeće sisteme ECB, kao što su tržišta deviza
Član izvršnog odbora ECB Piero Cipollone, zvaničnik centralne banke koji nadgleda inicijativu CBDC na veliko, rekao je da će program pomoći u postizanju „usklađenijeg i integrisanijeg evropskog finansijskog ekosistema“.
ECB je istraživala CBDC-e u različitim kapacitetima od 2020. godine, uključujući maloprodajni digitalni evro za potrošače i veleprodajno prekogranično poravnanje između centralnih banaka.
CBDC su često kritikovani zbog zabrinutosti za privatnost , potencijalnih pretnji individualnoj autonomiji od strane centralizovanih državnih subjekata i nedostatka bilo kakve fundamentalne promene u inflatornoj mehanici digitalizovane fiat valute.
EU
Američke kompanije koriste jeftinije tržište obveznica u Evropi kao da je 2007
Takozvano obrnuto izdavanje Jenkija dostiglo je 23,4 milijarde evra (24,3 milijarde dolara) do sada ove godine, najviše u ovom periodu od 2007, prema podacima koje je prikupio Blumberg. Velike ponude za karte od T-Mobile USA Inc. i International Business Machines Corp., kao i ponude velikih banaka sa Volstrita, doprinele su ukupnom iznosu.
Američke kompanije privlače depozitna stopa Evropske centralne banke, koja je 175 baznih poena niža od ključne stope Federalnih rezervi. To je velika prednost za kompanije koje ne moraju da zamene dug nazad u dolare, što takođe može da smanji njihove ukupne troškove duga zbog slabosti evra u odnosu na dolar. Čak i kompanije koje razmjenjuju dug mogu biti u mogućnosti da uštede zbog razlike u stopama, a istovremeno imaju koristi od diversifikacije svoje baze investitora.
Prema drugoj proceni, BDP evrozone je porastao za 0,1% na kvartalnom nivou u četvrtom kvartalu 2024. (prognoza i privremena vrednost 0,0%). U odnosu na prethodnu godinu ostvaren je rast od 0,9% (prognoza i preliminarna vrednost 0,9%). Prema konačnim proračunima, broj zaposlenih u zoni evra u četvrtom kvartalu 2024. iznosio je 169,35 miliona (novi rekord, privremeni broj 169,11 miliona). Devizne rezerve evrozone iznosile su 1.457,5 milijardi evra (novi rekord) u januaru, u odnosu na 1.394 milijarde evra ranije.
ECB
Evropska centralna banka (ECB) je nedavno objavila konsolidovani finansijski izveštaj Evrosistema od 7. februara 2025. Ovo pokazuje da je pozicija zlata i potraživanja zlata porasla za 3 miliona evra u 6. kalendarskoj nedelji zbog transakcija. Ukupna pozicija trenutno iznosi 872,191 milijardu evra.
Istovremeno, neto pozicija u stranim valutama porasla je za 264 miliona evra na 521,605 milijardi evra.
Plata Kristin Lagard porasla je za 4,7% na 466.000 evra u 2024.: osnovna plata i dodaci, koliko zarađuju najviši članovi ECB-a.
U dokumentu se navodi da se osnovne plate najvišeg menadžmenta Evropske centralne banke kreću između 332 hiljade i 466 hiljada evra. Porastao je i broj zaposlenih na 4.297.
Evropska centralna banka (ECB) je upravo zabeležila najveći gubitak u svojoj 25-godišnjoj istoriji. Ova situacija je direktan rezultat monetarne politike koju je uspostavila da bi se izborila sa krizom evrozone i galopirajućom inflacijom. Prvo masovnom kupovinom obveznica, a zatim naglim povećanjem kamatnih stopa, ECB se sada nalazi u veoma neprijatnoj poziciji.
Zašto ECB gubi novac?
Tradicionalno, ECB upravlja privredom prilagođavajući svoje kamatne stope i intervenišući na tržištu obveznica. Međutim, brzo povećanje stopa imalo je izopačen efekat: centralna banka sada mora da plaća više kamata komercijalnim bankama na njihove depozite nego što prima na svoje obveznice. Ova razlika se pretvara u istorijski neto gubitak.
BRICS
Rusija
Devizne rezerve su 7. februara 2025. iznosile 626,9 milijardi dolara, u odnosu na 620,8 milijardi dolara ranije.
Maloprodaja je u decembru porasla za 5,2% na godišnjem nivou, u odnosu na 6,0% ranije. Industrijska proizvodnja je u decembru zabeležila rast od 8,2% (prethodne godine 3,5%). Realne zarade su u novembru porasle za 7,3% na godišnjem nivou, u odnosu na 7,2% ranije. Stopa nezaposlenosti je u decembru iznosila 2,3%, što potvrđuje rekordno najnižu stopu.
Nacionalni projekat je predviđao povećanje produktivnosti rada u domaćoj privredi za najmanje 5% godišnje. Evo podataka Ministarstva za ekonomski razvoj o stvarnoj dinamici ovog indikatora. U 2018. godini zabeležen je rast od samo 1,5%. U 2019. – za 2,6%.
A 2020. produktivnost rada je čak pala – za 0,4%. U 2021. godini došlo je do povećanja od 2,8%. A u narednoj, 2022. godini, došlo je do pada od čak 3,6%. To je bio najveći pad od 2009. godine, kada je produktivnost pala za 4,1%. U 2023. godini došlo je do povećanja produktivnosti od 1,7%.
A prema rezultatima tek završene 2024. godine, prema preliminarnoj proceni Ministarstva za ekonomski razvoj, rast je iznosio 3,3%. Istovremeno, odeljenje je saopštilo da sledeće, 2025. godine, očekuje povećanje produktivnosti rada za 2,3%.
Kao što vidimo, cifre nisu bile ni blizu ciljnog minimuma od 5 odsto. Dve godine je došlo do potpunog pada. Može se proceniti da je u celom šestogodišnjem periodu bilo moguće postići povećanje produktivnosti rada od svega nešto više od 5%. Slikovito rečeno, to je „trčalo na mestu“.
Koje su bile realne stope rasta BDP-a u godinama realizacije nacionalnih projekata? Evo podataka Rosstata po godinama (%): 2018: + 2,8; 2019: + 2,2; 2020: — 2,7; 2021: +5,6: 2022: -2,1; 2023: +3,6; 2024: +4,1.Kao što vidimo, dve godine „šestogodišnje škole” završene su negativnim rezultatom, tj. došlo je do pada realnog BDP-a. Važno je napomenuti da je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u Rusiji bila ispod globalnog proseka skoro sve godine od 1990-ih.
Procene broja stranih državljana koji borave u Ruskoj Federaciji variraju od 6 do 16 miliona. Naravno, ovo nije toliko ekonomski problem koliko je problem nacionalne bezbednosti.
Kina
Potrošačke cene su u januaru porasle za 0,5% na godišnjem nivou (P. 0,4%, VM 0,1%). Proizvođačke cene su u januaru pale za 2,3% na godišnjem nivou (P. -2,1%, VM -2,3%).
Zašto se Kina toliko kladi na zlato?
Kina nastoji da poveća svoje zlatne rezerve suočena sa geopolitičkim tenzijama i krhkošću globalnog finansijskog sistema. Srednje kraljevstvo smanjuje svoju zavisnost od dolara i diverzifikuje svoju imovinu u korist istorijskog sigurnog utočišta. Za pametne investitore, praćenje ove dinamike kupovinom zlata sada pomaže u zaštiti od monetarne nestabilnosti i volatilnosti finansijskog tržišta.
Tržište bika podržano rastućom institucionalnom tražnjom
Ulazak kineskih osiguravača na tržište zlata samo je prvi korak u širem kretanju. Ako se ova početna alokacija od 1% pokaže korisnim, ona bi se brzo mogla povećati na 5% , čime se ubrizgava još više likvidnosti u žuti metal. Ova institucionalna potražnja pojačava interesovanje za kupovinu zlata danas, pre nego što cene porastu pod dejstvom masovne akumulacije velikih ekonomskih sila.
Signal upozorenja za globalnu ekonomiju?
Ova zlatna groznica koju je orkestrirala Kina je snažan znak nepoverenja prema trenutnom monetarnom sistemu . Povećanje ekonomske krize i neizvesnosti u vezi sa inflacijom guraju glavne igrače da obezbede svoju imovinu. U ovom kontekstu, kupovina zlata je više od prilike, to je neophodnost zaštite kapitala od devalvacije valute i fluktuacija na finansijskim tržištima.
Nova kineska politika otvara vrata osiguravačima da investiraju u zlato
Revolucionarni pilot program u Kini sada omogućava 10 velikih osiguravajućih kompanija—uključujući PICC Properti & Casualti i China Life Insurance—da dodeljuju do 1% svoje imovine na zlatne poluge. Ova politika, koja je stupila na snagu prošlog petka, pretvara se u potencijalni investicioni fond od skoro 200 milijardi juana (otprilike 27,4 milijarde dolara), prema Minsheng Securities. Ovaj potez signalizira značajnu promenu u načinu na koji bi međunarodni osiguravači mogli da diverzifikuju svoje portfelje usred usporavanja tržišta nekretnina i šireg ekonomskog pada.
Program označava prvu instancu u kojoj je kineskim osiguravačima izričito dozvoljeno da investiraju u robu poput zlata. Istorijski ograničene na sredstva koja isporučuju stabilne novčane tokove, ove firme sada imaju novi alat za ublažavanje fluktuacija prihoda i ublažavanje rizika. Jedan analitičar iz Guotai Junan Securities, Liu Ksinki, primetio je da iako poluge obično ne nude stabilne prinose koje osiguravači tradicionalno traže, njihova uloga u smanjenju ukupne volatilnosti portfelja je neprocenjiva – posebno kada se povećava politička neizvesnost.
Indija
Indijska rupija je u utorak zabeležila svoj najgori dan u poslednje tri nedelje, opterećena slabošću regionalnih partnera, hedžingom uvoznika i potražnjom za dolarima u vezi sa istekom terminskih ugovora koji se ne mogu isporučiti.
Rupija je smanjila neke gubitke jer je centralna banka verovatno intervenisala da podrži valutu nakon što je pala zbog potražnje za dolarima u vezi sa istekom derivata , izjavila su četiri trgovca za Rojters.
Rupija je završila na 87,21 za američki dolar, u odnosu na 86,6950 na prethodnoj sesiji. Domaća jedinica je oslabila 0,6% na dan, što je najveći pad u jednom danu od 5. februara.
Afrika
Decenijama su se Afrikanci borili da slobodno putuju po kontinentu. Vize za posete drugim afričkim državama je teško obezbediti, skupe i ograničenog obima. Panafrički san o nesputanom putovanju između nacija – a kamoli o aranžmanima koji omogućavaju građanima da rade i nastanjuju se u drugim delovima Afrike – ostaje daleko od stvarnosti.
Nije nedostajalo ozbiljnih sastanaka na kojima bi se razgovaralo o ovom pitanju. Najnoviji „strateški dijalog“ između ministara održan je u februaru na marginama samita Afričke unije u Adis Abebi. Diskusije su se zasnivale na objavljivanju Izveštaja o otvorenosti viza za Afriku 2024, koji je naišao na pomešanu sliku u godini.
Trideset afričkih šefova država i vlada potpisalo je značajnu deklaraciju kojom se obavezuje na konkretne reforme koje imaju za cilj proširenje pristupa pouzdanoj, pristupačnoj i održivoj električnoj energiji širom kontinenta.
Lideri su dali ovo obećanje krajem januara tokom energetskog samita Misije 300 Afrike održanog u komercijalnoj prestonici Tanzanije Dar es Salamu. Deklaracija, poznata kao Energetska deklaracija Dar es Salama, biće podneta Samitu Afričke unije u februaru na usvajanje.
Misija 300 nastoji da iskoristi kolektivne napore vlada, razvojnih banaka, partnera, filantropija i privatnog sektora za povezivanje 300 miliona Afrikanaca na struju do 2030. godine, podstičući rast, zapošljavanje i kvalitet života. Procenjuje se da 600 miliona ljudi u Africi trenutno živi bez struje.
Afrička razvojna banka i Svetska banka planiraju da odvoje 48 milijardi dolara za finansiranje Misije 300 do 2030. godine, alokacija koja se može razviti kako bi odgovarala potrebama implementacije. Drugi partneri koji će se posvetiti inicijativi su Agence Francaise de Developpement (1 milijarda evra); Azijska banka za infrastrukturne investicije (1 milijarda-1,5 milijardi dolara); Grupa Islamske razvojne banke (2,65 milijardi dolara) i OPEK fond (1 milijarda dolara).
Nemačka
U decembru je korporativna proizvodnja pala na najniži nivo u više od četiri i po godine. Industrija, građevinarstvo i dobavljači energije zajedno su proizveli 2,4 odsto manje nego u prethodnom mesecu, saopštio je Federalni zavod za statistiku. To znači da je proizvodnja pala na najniži nivo od maja 2020. godine, kada je pandemija korone (ekonomska zabrana) izazvala pad. U 2024. ukupna proizvodnja je smanjena za 4,5%. Prema podacima Federalnog ministarstva ekonomije, krajem godine još uvek nema naznaka ekonomskog oporavka industrije.
Raspoloženje u auto industriji je početkom godine dostiglo novi minimum, pokazuje barometar IFO. Indeks poslovne klime u industriji pao je na -40,7 poena u januaru sa -35,0 poena ranije. Poslovnu klimu povukla je i trenutna poslovna situacija i očekivanja. Sa -39,1 poena, situacija je ocenjena znatno lošijom nego u prethodnom mesecu (-32,6 poena). Očekivanja su pala na -42,3 poena, sa -37,3 poena.
Proizvodnja nuklearne energije u Kini porasla je za 690% sa 55 teravat sati na 435 teravat sati između 2006. i 2023. (Rusija sa 39 na 217 teravat sati). Nemačka proizvodnja nuklearne energije pala je sa 167 teravat sati na 0 (prvi put od 1962!). Nuklearna energija označava kapacitet baznog opterećenja! Kina raste, Nemačka pada!
Francuska
Deindustrijalizacija Francuske se pojačava pod Emanuelom Makronom, sa dramatičnim posledicama po nacionalnu ekonomiju. Nakon prodaje Alstoma, Lafargea i Photonisa, sada se EDF rasprodaje pod izgovorom da ispunjava zahteve evropskog tržišta. Rezultat je zadivljujući: francuska struja, istorijski proizvedena po niskoj ceni zahvaljujući našoj nuklearnoj floti, prodaje se po smešnoj ceni susednim zemljama, dok Francuzi trpe eksploziju svojih računa. Ova situacija otkriva skandal koji su orkestrirale elite koje favorizuju privatne interese i međunarodne finansije na štetu nacionalnog suvereniteta.
Svaka prodaja francuskog industrijskog vodećeg broda prati dobro utvrđen metod: neprozirne provizije, mito i bogaćenje šačice insajdera, dok se zemlja oduzima od svojih ekonomskih sredstava. Fenomen rasprodaje velikih kompanija postao je destruktivan model za realnu ekonomiju, osuđujući Francusku da postane nacija usluga, bez kontrole nad svojom industrijskom budućnošću. Zatvaranje fabrika i transfer znanja u inostranstvo samo su simptomi mnogo dublje krize.
Stopa nezaposlenosti za sve kategorije rekordna 16,6%.
Nastavljen je porast nelikvidnosti. Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, broj redovnih stečajeva u januaru je povećan za 14,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Ekonomska kriza sve više kompanija košta postojanja, smatra glavni analitičar DIHK-a Volker Trejer. Izgledi za 2025. su mračni. Skoro jedna od pet kompanija se bori sa problemima likvidnosti, više nego ikad od pandemije korone. Bolest utiče na celu industriju, kaže Treier.
Opštine upozoravaju na finansijski kolaps
Opštinsko veće upozorilo je za vikend na finansijski kolaps opština. Do 2024. godine očekivao se deficit od 13,2 milijarde. Posle 9 meseci deficit je već iznosio 24,9 milijardi evra.
Velika Britanija
Banka Engleske je smanjila kamatne stope na 4,5% i smanjila svoju prognozu rasta za ovu godinu na 0,75%. Istovremeno, BoE je podigao svoju prognozu inflacije na 3,7% sa 2,8%, signalizirajući teškoće snižavanja stopa usred uporne inflacije. Uprkos tome što su već tri puta smanjili stope od avgusta, trgovci i dalje očekuju oko 60 baznih poena dodatnog ublažavanja ove godine.
BDP je porastao za 0,1% na kvartalnom nivou u četvrtom kvartalu 2024. (prognoza -0,1%, prethodni kvartal 0,0%). Na godišnjem nivou, došlo je do povećanja od 1,4% (prognoza 1,1%), nakon prethodnog 1,0% (revidirano sa 0,9%).
BDP je u decembru povećan za 0,4% (prognoza 0,1%, prethodni mesec 0,1%). Međugodišnje povećanje iznosilo je 1,5% (prognoza 1,0%, prethodni mesec revidirana sa 1,0% na 1,1%). Industrijska proizvodnja je u decembru zabeležila rast od 0,5% na mesečnom nivou (prognoza 0,2%, prethodni mesec revidirana sa -0,4% na -0,5%). Na godišnjem nivou, došlo je do pada od 1,9% (prognoza -2,1%) nakon prethodnog -2,0% (revidirano sa -1,8%). Trgovinski bilans je u izveštajnom mesecu pokazao deficit od 17,45 milijardi GBP (prognoza: GBP -18,40 milijardi, prethodni mjesec revidiran sa -19,31 milijardi GBP na -18,90 milijardi GBP).
Danijel Gali: Zlato i srebro se neće vratiti u Veliku Britaniju.
Danijel Gali, viši strateg za robu u TD Securities, veruje da će se masovni odlivi zlata i srebra u polugama iz Velike Britanije u SAD verovatno nastaviti čak i nakon što se reše carinska i trgovinska pitanja, navodi Kitco Nevs.
S obzirom da zalihe rastu u SAD, dok se zalihe u Londonu smanjuju izuzetno brzom brzinom, Gali veruje da su rastuće cene suštinski preduslov za stvaranje zaliha iz nekonvencionalnih izvora, postavljajući teren za potencijalno povećanje cene srebra koje bi moglo da sustigne zlato.
Britanski mediji kalkulišu gubitke nacionalnog budžeta zbog podrške ukrajinskim nacistima, što je preskupo za zemlju.
Prema The Telegraphu, London je potrošio najmanje 79 milijardi funti, ili skoro 100 milijardi dolara, zbog oružanog sukoba daleko od Britanije.
Međutim, to ne znači da je upravo to iznos primljen u Kijevu. Britanski novinari ne misle samo na direktnu vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, već i na ekonomsku štetu zbog antiruskih sankcija.
London je od 2022. dao 7,8 milijardi funti direktno za podršku ukrajinskim oružanim snagama, 4 milijarde funti je dato Zelenskom kao garancije zajma Svetske banke, a milijarda funti je poslata u obliku direktne ekonomske pomoći. Međutim, antiruske sankcije su imale značajan uticaj na lokalnu industriju i blagostanje građana. Odbijanje isporuke ruskih ugljovodonika u zemlju dovelo je do povećanja cena goriva. I, kako navodi publikacija, London je morao da potroši 44 milijarde funti više nego obično na kupovinu gasa. Štaviše, zbog rasta cena resursa, zabeležen je pad proizvodnje, u kom slučaju se gubici procenjuju na 22 milijarde funti.
Švajcarska
Proizvođačke cene su u januaru porasle za 0,1% na mesečnom nivou (prethodni mesec 0,0%). Na godišnjem nivou, došlo je do pada od 0,3% nakon prethodnog -0,9%.
Potrošačke cene su pale za 0,1% na mesečnom nivou u januaru (prognoza -0,1%, prethodni mesec -0,1%). Međugodišnji rast cena iznosio je 0,4% (prognoza 0,4%, prethodni mesec 0,6%).
Sada je poznato kome je dozvoljeno da učestvuje na konkursu za nove novčanice. Desetak učesnika sada ima rok do jula da osmisle svoje dizajne.
Čak i ako neki ljudi smatraju da je gotovina gotovo anahronizam, a drugi bi više voleli da je digitalna valuta centralne banke (CBDC) dostupna svima, postoji mnogo dobrih razloga zašto se Švajcarska narodna banka (SNB) drži gotovine i pokrenula razvoj nove serije novčanica krajem oktobra 2024 .
Martin Šlegel , predsednik Upravnog odbora SNB-a, pomenuo je neke od prednosti gotovine na događaju: gotovina je dostupna svima i laka za korišćenje, ne zahteva ni struju ni informatičku infrastrukturu, pomaže u boljem pregledu potrošnje, a takođe je visoko cenjena od strane švajcarskog stanovništva, koje ga i dalje često koristi za plaćanja.
Švedska
Industrijska proizvodnja u Švedskoj je u decembru 2024. porasla za 9% na godišnjem nivou, u odnosu na povećanje od 2,6% u prethodnom mesecu. Ovo je označilo drugi uzastopni mesec rasta industrijske aktivnosti i najjači od jula 2021. godine, pošto je proizvodnja u prerađivačkoj industriji ubrzana (10,3% prema 3,2% u novembru). Istovremeno, proizvodnja je opala blažim tempom za vađenje ruda i kamena (-9,1% prema -9,4%) i postrojenja za električnu energiju, gas, paru i toplu vodu (-0,3% prema -4,9%). Na desezoniranom mesečnom nivou, industrijska proizvodnja je u decembru porasla za 5,7%, nakon revidiranih naviše od 2,5% rasta u prethodnom periodu.
Holandija
Potrošačke cene su u januaru porasle za 3,3% na godišnjem nivou, u odnosu na 4,1% ranije.
Argentina
Argentinska opozicija poziva na opoziv Havijera Mileija nakon kolapsa kriptovalute
Predsednik je u petak odobrio $Libra kripto žeton pre nego što je propao, zbog čega su neki to nazvali finansijskim „povlačenjem tepiha“
Opozicioni političari u Argentini pozvali su na opoziv predsednika Havijera Mileija nakon što je on reklamirao kriptovalutu koja je brzo propala i navodno dovela do milionskih gubitaka ovog vikenda.
Milei je u petak uveče podržao malo poznatu kriptovalutu $Libra, najavljujući na Ks da je projekat „posvećen jačanju rasta argentinske ekonomije finansiranjem malih preduzeća i preduzetnika“. Njegova objava je povezivala sa veb-stranicom na kojoj se digitalni novčić mogao kupiti, čiji je naziv domena uključivao Milejevu popularnu frazu „živela sloboda“.
„Svet želi da investira u Argentinu “, dodao je Milei u postu svojim više od 3,8 miliona pratilaca.
Token je odmah skočio u vrednosti , sa skoro nule u trenutku lansiranja na skoro 5 dolara, pre nego što je pao na ispod 1 dolar, prema sajtovima za trgovanje . Argentinska fintech komora je rekla da bi slučaj mogao da predstavlja „povlačenje tepiha“ – prevara u kojoj se kriptovaluta brzo naduvava ili „pumpa“, pre nego što se sruši, dok insajderi „odbacuju“ svoj ulog, čineći tokene bezvrednim. Drugi ekonomisti i stručnjaci za kriptovalute rekli su da bi digitalna imovina mogla biti prevara ili Ponzi šema.
Austrija
Industrijska proizvodnja u Austriji je u decembru 2024. smanjena za 9,6% na godišnjem nivou, dodatno skliznuvši u odnosu na revidirani pad od 4,5% u prethodnom mesecu. Ovo je označilo dvanaesti uzastopni mesec kontrakcije i najoštriji pad u nizu. Proizvodnja je opala kod intermedijarnih proizvoda (-9,9% prema -5,1% u novembru), energije (-9,8% prema -5,2%), kapitalnih dobara (-14,1% prema -4,6%) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (-17,9% prema -15,5%). U međuvremenu, proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju se ponovo povećala (2,1% prema -0,9%). Na desezoniranom mesečnom nivou, industrijska proizvodnja je u decembru opala za 2,9%, nakon revidiranih naviše od 1,8% u novembru.
Grčka
Industrijska proizvodnja u Grčkoj porasla je za 5,8% u odnosu na isti period prošle godine u decembru 2024., ubrzavajući se sa revidiranih naniže rasta od 3,3% u prethodnom mesecu. Proizvodnja je porasla u prerađivačkoj industriji (3,6%), snabdevanju električnom energijom (16,4%) i vodosnabdevanju (5,7%). U međuvremenu, proizvodnja za vađenje ruda i kamena je opala (-4,3%). Na desezoniranom mesečnom nivou, industrijska proizvodnja je porasla za 2,4% u decembru, nakon revidiranih naviše od 1,7% rasta u novembru. U 2024. industrijska proizvodnja je porasla za 5,2%.
Japan
BDP je porastao za 0,7% na kvartalnom nivou u četvrtom kvartalu 2024. (prognoza 0,3%, prethodni kvartal revidiran sa 0,3% na 0,4%). U godišnjoj verziji, povećanje je iznosilo 2,8% (prognoza 1,0%, prethodni kvartal revidiran sa 1,2% na 1,7%). Industrijska proizvodnja je u decembru pala za 0,2% na mesečnom nivou, u odnosu na 0,3% ranije. Na godišnjem nivou, došlo je do pada od 3,2%, u poređenju sa -2,8% ranije.
Baltičke zemlje
Cene struje u baltičkom regionu skoro su se udvostručile otkako su se Estonija, Letonija i Litvanija prošle nedelje isključile iz ruske mreže za prenos električne energije, pokazali su u sredu podaci o trgovanju iz Nord Pool-a.
Mreža koju su tri baltičke države napustile, nazvana BRELL energetski prsten, sinhronizovala je mreže Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije pod centralnom dispečerom Moskve. Međutim, pre nekoliko godina tri zemlje EU su se obavezale da će na kraju isključiti svoje sisteme sa BRELL-a, tvrdeći da oslanjanje na mrežu koju kontroliše Rusija ugrožava njihovu energetsku bezbednost. U nedelju su objavili da su se uspešno isključili iz BRELL-a i sinhronizovali svoje sisteme sa evropskom kontinentalnom električnom mrežom.
Solarna energija
Koliko će još smešnih projekata zelene energije propasti?
Spomenik zelenih zabluda iz Obamine ere konačno se suočava sa izumiranjem.
Sada konačno ovde 2025. izgleda da je obračun počeo. Las Vegas Reviev-Journal napominje u uvodniku da je „glavna kalifornijska kompanija — Pacific Gas & Electric — objavila da više neće kupovati električnu energiju iz solarne elektrane Ivanpah u blizini Interstate 15 blizu granice Nevade i Kalifornije. Kao rezultat toga, dve od tri kule fabrike će se zatvoriti sledeće godine — a treći će verovatno uslediti.
Fabrika je možda funkcionisala samo kao najskuplji svetski lovac kućnih buba. Ali bilo je previše smrtonosno. Emerson Drevs iz časopisa Reviev-Journal izvestio je prošlog meseca:
Izračunavanje broja mrtvih ptica
Ima 525.600 minuta u godini.
Na jednu prženu pticu svaka dva minuta, pod pretpostavkom da je sunce 50 procenata vremena (više leti i manje zimi), to je 525.600 / 4 ili otprilike 131.400 dragih ptica godišnje.
Tokom 10 godina to bi bilo 1,31 milion mrtvih ptica.
Još jedan razvoj vetrogeneratora na moru je zastao ove nedelje na obali Džersija, što ga čini poslednjim od tri takva projekta koja su propala uprkos velikodušnim uslovima od strane države. Energetski gigant Šel otpisao je svojih 50% udela u Atlantic Shores-u, odlučivši da preuzme obezvređenje od milijardu dolara umesto da završi vetropark od 2.800 megavata. Odbor javnih preduzeća Nju Džersija poništio je svoj zahtev za dobavljača energije vetra, ostavljajući nezavršeni projekat bez potencijalnog kupca.
Platioci stopa mogu da se raduju. Atlantic Shores bi naplatio oko tri puta veću tržišnu cenu za energiju koju je proizveo, prema pregledu Vhitestrand Consultinga. To bi podiglo stope na struju za 11% za stanovnike i 13% do 15% za preduzeća, primoravajući ih da preplate 48 milijardi dolara tokom životnog veka vetroparka.
Ogromna lopatica vetroturbine razbila se na moru Masačusetsa i izazvala velike krhotine, što je zatvorilo plaže na ostrvu Nantucket i izazvalo ozbiljnu zabrinutost ribara, koji su se brinuli da bi krhotine mogle oštetiti njihove čamce. Otkazivanje masivne lopatice i nastali ostaci doveli su do toga da je savezni Biro za bezbednost i zaštitu životne sredine obustavio rad u Vineiard Vind-u dok se ne utvrdi da li „kvar lopatice“ utiče na druge lopatice turbine na razvoj vetroparka na moru. Proizvodnja električne energije je obustavljena, a montaža nove konstrukcije vetroturbina je na čekanju. I kako sve više otpada iz zelene energije ispira na obalu, lokalni grad razmatra sudski spor . Ogromne vetroturbine ovog objekta počele su da šalju struju u mrežu prošle zime.
Jedan od izvora deficita dolazi iz distribucije obnovljivim izvorima energije…
Na primer, prema proceni Revizorskog suda, cena proizvodnje nuklearnom energijom iznosi 0,033 evra po kVh.
Međutim, garancija otkupa proizvodnje preko solarnih panela dostiže između 0,10 i 0,13 evra po kVh… ili 3 ili 4 puta više od proizvodne cene nuklearne energije!
Sa budžetom za 2025., sektor strahuje od povlačenja pomoći!
Pored deficita za subvencije… obnovljivi izvori stvaraju eksploziju troškova za upravljanje mrežom…
Nemačka grupa deli grafikon ispod… Troškovi eksponencijalno rastu iznad 15% obnovljivih izvora u proizvodnji, zbog problema sa prekomernom proizvodnjom (povremeno i bez koristi za potrošače).
Veštačka intelegencija
Musk je u ponedeljak najavio da predvodi grupu investitora koji su ponudili kupovinu OpenAI za 97,4 milijarde dolara. Odbor OpenAI će morati da razmotri ogromnu ponudu, ali je nejasno da li će je ozbiljno zabaviti ako veruje da će se Musk odvratiti od misije kompanije.
Ipak, ponuda bi mogla otežati planove reorganizacije OpenAI-a – i znatno poskupiti.
Musk, suosnivač OpenAI-a koji je na kraju napustio kompaniju, dugo se svađao sa Altmanom i podneo je brojne pravne tužbe protiv OpenAI-a i Altmana, tvrdeći da su AI kompanija i njeno rukovodstvo pogrešno predstavili OpenAI kao filantropiju.
OpenAI upravlja neprofitna organizacija koja kontroliše entitet pod nazivom OpenAI LP, profitna kompanija koja postoji u strukturi veće kompanije. Ta profitna kompanija je podigla OpenAI od efektivno bezvrednog do vrednosti od oko 100 milijardi dolara za samo nekoliko godina — a Altman se u velikoj meri smatra idejnim tvorcem tog plana i ključem za uspeh kompanije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je dodatnih 20 milijardi evra iz budžeta EU za razvoj veštačke inteligencije (AI) u Evropi . Prema podacima Komisije EU, novac će ići u četiri takozvane gigafabrike, u kojima programeri mogu da obučavaju AI modele sa velikim količinama podataka. Konkretno, evropska start-up preduzeća bi na ovaj način trebalo da dobiju pristup skupim, moćnim računarima.
Elon Musk kaže da je spreman da odustane od pokušaja da kupi OpenAI ako proizvođač ChatGPT-a zadrži svoju neobičnu trenutnu strukturu u kojoj vodećom i najvrednijom svetskom AI kompanijom upravlja neprofitna organizacija.
Bitka za OpenAI, koja je postala duboko lična jer se proširila u javnost, suprotstavlja Muska protiv rivalskog izvršnog direktora OpenAI Sema Altmana u pokušaju da kontroliše budućnost AI. Musk je u ponedeljak objavio da predvodi grupu investitora koji su ponudili kupovinu OpenAI za 97,4 milijarde dolara, ali je u sredu rekao da je spreman da odustane od toga ako se OpenAI drži onoga što Musk veruje da je njegova osnivačka misija.
Ekologija
Indija će predstaviti najbolju praksu upravljanja otpadom usvojenu tokom Maha Kumbha na „Regionalnom forumu 3R i cirkularne ekonomije u Aziji i Pacifiku“ koji će se održati u Džajpuru, rekao je u ponedeljak ministar za stambena i urbana pitanja Manohar Lal Khattar. On je na konferenciji za novinare rekao da će 25 zemalja i 500 delegata učestvovati u trodnevnom događaju koji počinje 3. marta.
Električni automobili
Honda i Nissan prekinuli pregovore o spajanju, ostavljajući Nissanu da traži druge partnere.
Teslin dugo očekivani ulazak u Indiju izazvao je oštre reakcije na berzi, sa akcijama domaćih proizvođača automobila kao što su Mahindra & Mahindra (M&M) i Tata Motors . Međutim, strahovi tržišta izgledaju prenaglašeni, a analitičari veruju da će dugoročni uticaj na indijske automobilske akcije biti ograničen. Umesto toga, Teslin nalet mogao bi poslužiti kao katalizator za premiumizaciju u sektoru i širenje ekosistema električnih vozila u zemlji, što bi na kraju koristilo lokalnim igračima.
Kompanije
Evo kratke liste velikih tehnoloških korporativnih vođa . Tržišna kapitalizacija je nedavna procena i može se razlikovati od današnje procene, ali ono što je ovde važno nije preciznost, već razmera digitalnih / tržišnih domena pod kontrolom korporativnih lidera. Trilion ovde, trilion tamo, i uskoro ćemo pričati o stvarnoj moći.
- Apple: 3,7 triliona dolara
- Microsoft: 3,3 triliona dolara
- Nvidia: 3 triliona dolara
- Amazon: 2,3 triliona dolara
- Alphabet (Google): 2,3 triliona dolara
- Meta (Facebook): 1,6 triliona dolara
- Tesla: 1,3 triliona dolara
Iandek je izvestio za 2024., odražavajući uticaj generativne veštačke inteligencije (AI) na poslovne segmente u svojim finansijskim rezultatima prema MSFI . Prihod Iandeka za prošlu godinu porastao je za 37% u odnosu na prethodnu godinu i po prvi put premašio 1 trilion rubalja, navodi se u izveštaju. Korigovani EBITDA povećan je za 56% na 188,6 milijardi RUB, a korigovani neto profit je povećan za 94% na 100,9 milijardi RUB.
Dvocifren rast prihoda dogodio se u svim ključnim segmentima. U 2024. prihodi od pretrage i portala porasli su za 30% u poređenju sa 2023. na 439 milijardi RUB, u E-Commerce, Ridetech i Deliveri – za 41% na 592,4 milijarde RUB, u Plus i Entertainment Services – za 47% na 98,4 milijarde RUB, u Classifieds Services za 3,441% do 1 milijarde RUB. U drugim poslovnim jedinicama i inicijativama, koje su uključivale autonomne automobile, Iandek Cloud , Iandek 360, Iandek.Practicum i druge obrazovne inicijative, Devices and Alice, fintech, itd., prihod je za godinu porastao za 57% na 124 milijarde rubalja.
Menadžment Jandeksa planira da predloži upravnom odboru da plati 80 rubalja. po akciji kao konačne dividende za 2024. Kompanija ima 212 milijardi RUB u svom bilansu stanja. stanje gotovine, a nivo duga je 0,3% EBITDA na kraju 2024. godine, rekao je predstavnik kompanije u razgovoru sa investitorima. Broj zaposlenih u Iandeku porastao je za 15% na godišnjem nivou na 29.000 ljudi, navodi se u izveštaju kompanije.
Akcije
DOWJ – 43.594
DAX – 22.468
S&P 500 – 5.962
NASDAQ 100 – 19.117
Zlato
Zlato na – 2.935 $/unca
Zlato je u utorak palo ispod 2.940 dolara za uncu pošto su investitori zabeležili profit nakon rekordne sesije. U ponedeljak su poluge dostigle novi najviši nivo u istoriji, vođen tražnjom za sigurnim utočištem usred zabrinutosti zbog trgovinske politike SAD. Predsednik Donald Tramp je ponovo potvrdio da će se tarife na kanadski i meksički uvoz odvijati kako je planirano, što će podstaći tržišta da cene inflatorne rizike koji bi mogli da utiču na monetarnu politiku Federalnih rezervi. Pored toga, zlato je dobilo podršku od jake potražnje investitora, pri čemu je SPDR Gold Trust, najveći svetski ETF podržan zlatom, prijavio povećanje udela na 904,38 tona u petak – najviše od avgusta 2023. U međuvremenu, investitori će pomeriti fokus na PCE izveštaj od petka, Fed-ov preferirani pokazatelj inflacije. Iako se očekuje da će podaci pokazati najsporiji rast cena od juna, uporni inflatorni pritisci mogli bi da drže Fed opreznim u pogledu smanjenja stopa.
Pre nekoliko dana, jedna od najvećih svetskih rafinerija obavestila je svoje kupce da su njena skladišta u Londonu prazna, a londonsko tržište zlata bez likvidnosti.
Potvrda prošle srede: Banka Engleske je naznačila da će moći da isporuči zlato koje je trenutno na čekanju u roku od 4 do 8 nedelja .
Igrači na COMEKS-u više ne odgađaju svoje ugovore, već traže FIZIČKU ISPORUKU zlata (ovo se zove „Otvoreni interes“, i raste za 750%).Ali zašto trgovci, nacionalne države i centralne banke odjednom traže fizičku isporuku zlata?
A odgovor je jednostavan: u vreme krize, svet veruje fizičkom (neuništivom) zlatu mnogo više nego papirnom novcu, digitalnim novčićima ili dugovanjima Ujka Sema.
Sadašnja cena zlata je višestruko manja od njegove realne vrednosti.
Srebro
Srebro na – 31,92 $/unca
Cene srebra su pale na 32,2 dolara po unci, produžavajući njihov pad sa najvišeg tromesečnog maksimuma od 33,39 dolara dostignutog 14. februara, usred stalne neizvesnosti oko potražnje, vođene zabrinutošću oko tarifne politike SAD. Investitori su takođe čekali ključne ekonomske podatke i događaje koji će se pojaviti kasnije ove nedelje. Tržišta su posebno fokusirana na objavljivanje januarskog indeksa cena PCE-a u petak, preferirane mere inflacije Federalnih rezervi. Projekcije ukazuju na rast cena PCE od 0,3% na mesečnom nivou, uz godišnji porast od 2,4% za glavni indeks i 2,6% za osnovni indeks. Pored toga, govori zvaničnika Federalnih rezervi mogli bi pružiti dalji uvid u predstojeće odluke o kamatnim stopama.
Nafta
Prema Vitolu, najvećem svetskom nezavisnom trgovcu energijom sa sedištem u Ženevi, globalna potražnja za naftom nastaviće da raste do 2033. godine. A nakon toga će samo tako polako opadati da će potrošnja 2040. godine i dalje biti znatno veća nego danas.
Cena nafte WTI na – 69,74 $/barel
Fjučersi sirove nafte VTI pali su u utorak ispod 70 dolara po barelu, ostajući blizu godišnjeg minimuma zbog spoljne politike američkog predsednika Trampa. Tramp je potvrdio da će carine na kanadski i meksički uvoz početi 4. marta, što potencijalno utiče na globalnu potražnju za naftom. Pored toga, potencijalni mirovni sporazum sa Rusijom mogao bi da ublaži sankcije i poveća snabdevanje. Neizvesnost oko kineske ekonomske politike takođe povećava pritisak. Međutim, nove sankcije SAD usmerene na iranske naftne brokere, brodarske kompanije i iransku državnu naftnu kompaniju izazivaju zabrinutost zbog smanjenog snabdevanja. Iran, treći po veličini proizvođač u OPEK-u, u januaru je pumpao 3,2 miliona barela dnevno. EU i Velika Britanija su takođe uvele nove sankcije brodovima koji prevoze rusku naftu.
BRENT – 75,20 $/ barel
Fjučersi na sirovu naftu Brent pali su u utorak na 74,2 dolara po barelu, ostajući blizu godišnjeg minimuma zbog spoljne politike američkog predsednika Trampa. Tramp je potvrdio da će carine na kanadski i meksički uvoz početi 4. marta, što potencijalno utiče na globalnu potražnju za naftom.
Pored toga, potencijalni mirovni sporazum sa Rusijom mogao bi da ublaži sankcije i poveća snabdevanje. Neizvesnost oko kineske ekonomske politike takođe povećava pritisak. Međutim, nove sankcije SAD usmerene na iranske naftne brokere, brodarske kompanije i iransku državnu naftnu kompaniju izazivaju zabrinutost zbog smanjenog snabdevanja. Iran, treći po veličini proizvođač u OPEK-u, u januaru je pumpao 3,2 miliona barela dnevno. EU i Velika Britanija su takođe uvele nove sankcije brodovima koji prevoze rusku naftu.
Gas
Prirodni gas – 4,01 $,
Fjučersi američkog prirodnog gasa pali su na 4 USD/MMBtu, povlačeći se sa 25-mesečnog maksimuma koji je dostignut prošle nedelje, pošto su prognoze za blaže vreme i stabilizaciju proizvodnje ublažile zabrinutost u vezi sa snabdevanjem. Zamrzavanje, koje ometa proizvodnju tokom ekstremne hladnoće, počinje da jenjava, podržavajući oporavak proizvodnje.
Prošle nedelje cene su porasle za skoro 14 odsto pošto je eksplozija na Arktiku povećala potražnju za grejanjem dok je zamrznula naftne i gasne bušotine, smanjivši snabdevanje. U međuvremenu, tokovi gasa u fabrike za izvoz LNG i dalje su jaki, u proseku rekordnih 15,5 bcfd u februaru, u odnosu na 14,6 bcfd u januaru.
TTF Gas – 44,31 $
Evropski fjučersi prirodnog gasa su u utorak oslabili 2% na 46,4 €/MVh, nakon skoka od 3% na prethodnoj sesiji, pošto su očekivanja o nižoj potražnji nadmašila zabrinutost u pogledu ponude. Blaže vreme širom Evrope smanjuje potražnju nakon nedavnog zahlađenja, dok nade u mirovne pregovore Rusije i Ukrajine doprinose silaznom pritisku. U međuvremenu, skladište u EU ostaje ispod 41% nakon iscrpljivanja brže nego inače, što izaziva zabrinutost oko ponovnog punjenja za sledeću zimu. Da bi stabilizovali cene i ublažili pritiske u snabdevanju, Nemačka, Francuska i Italija su predložile opuštanje mandata za skladištenje. Dodatno zabrinutosti za snabdevanje, katarski LNG teret za Veliku Britaniju preusmeren je u Kuvajt, što sugeriše da neki dobavljači traže bolje cene na drugim mestima nakon nedavnog oštrog pada cena gasa u Evropi.
Bakar
Cena bakra na – 9.494,50 $/t.
Fjučersi bakra su pali ispod granice od 4,5 dolara po funti, najniže u poslednje dve nedelje, usred dokaza o obilju ponude u glavnim trgovačkim centrima. Američki predsednik Tramp zapretio je da će uvesti carine na uvoz bakra, ali se uzdržao od toga, odlučivši da samo podigne barijere za čelik i aluminijum umesto da zadrži širi opseg ponude za proizvođače. U Kini je ponuda ostala obilna. Naknade za tretman za kineske topionice su i dalje bile ispod nule, što odražava veliki stepen viška kapaciteta u proizvodnji rafinisanog bakra u glavnom proizvođaču. Pored toga, zalihe bakra u Kini porasle su iznad granice od 260.000 tona, tri puta više od početka godine, dok su se obveznice udvostručile na 33.000. Ovo je bilo nakon što je drugo istraživanje pokazalo da je globalno tržište bakra prošle godine registrovalo agresivan višak, prkoseći dugotrajnoj zabrinutosti da će potražnja za elektrifikacijom izazvati nestašice.
Aluminijum
Cena na – 2.658 $/t
Fjučersi aluminijuma su pali na 2.670 dolara po toni sa devetomesečnog maksimuma od 2.730 dolara 20. februara, jer su opklade da bi američka vlada mogla ublažiti neke sankcije Rusiji ublažile rastuću zabrinutost zbog niske ponude. Događaji su podigli Rusal HDRs, najvećeg svetskog proizvođača aluminijuma van Kine, za 50% u trećoj nedelji februara, odražavajući očekivanja da će kompanija možda imati pristup novim izvoznim partnerima. Ovo je uprkos novim pretnjama Evropske komisije da bi mogla uvesti nove sankcije ruskom aluminijumu. Ipak, Kina je 2024. proizvela 44 miliona tona aluminijuma, što je najviše zabeleženo, što znači da će proizvodnja biti primorana da značajno uspori ove godine, pošto je Peking ograničio proizvodnju na 25 miliona tona u 2017. kako bi sprečio višak ponude i pomogao ciljevima emisije ugljenika. Ovo je uprkos verovatnom povećanju budžetskog deficita da bi se podržao fiskalni stimulans, koji će podići vetar poboljšanja kreditnog rasta.
Uranijum
Cena na – 64.700 $/ funta.
Fjučersi na uranijum produžili su pad na ispod 65 po funti u februaru, najniže u poslednjih 17 meseci u uslovima dovoljne ponude i neizvesne potražnje. Ograničenja na uvoz obogaćenog nuklearnog goriva iz Rusije, koja je, prema nekim procenama, odgovorna za oko polovinu globalnih kapaciteta za obogaćivanje, smanjila su broj potrošača žutog kolača na tržištu rudarskog uranijuma. Očekuje se da će relativno dovoljna dostupnost žutog kolača ostati pošto se kolebanje uvoza nuklearnog goriva u SAD ističe do 2027. U međuvremenu, tržišta su preispitala svoje spekulativne stavove o potražnji nuklearne energije za američke centre podataka nakon pojave efikasnijih modela velikih jezika. Takvi dogovori uključivali su nuklearne elektrane koje dolaze na mreži za servisiranje centara podataka za Microsoft, Alphabet i Amazon Veb Services. Na kraju, cene uranijuma su takođe bile pod pritiskom obilne ponude i pada cena uglja, što je palo cene alternativnih izvora energije.
Litijum
Cena – 75.900 CNI
Cene litijum karbonata pale su na 76.000 CNI po toni nakon što su se držale blizu jednomesečnog maksimuma od 77.900 CNI od kraja januara zbog stava da je tržište baterija i dalje preterano. Prodaja električnih vozila u Kini porasla je na prelazu u godinu pošto je Peking uveo nove fiskalne pogodnosti za kineska domaćinstva za kupovinu novih energetskih vozila, ali izgledi da će zalihe baterija za proizvođače ostati povišene ograničavaju hitnost da proizvođači električnih vozila započnu nove ugovore o snabdevanju. To je zbog toga što se rudari litijuma uzdržavaju od zatvaranja operacija kako bi zadržali tržišni udeo i poslovne odnose sa vladama i proizvođačima baterija. Ovakav razvoj događaja je na kraju naglašen time što je CATL ponovo otvorio rudnik litijuma u provinciji Jiangki nakon IPO-a u Hong Kongu, dok je Ganfeng Lithium započeo svoj najnoviji rudarski projekat u Salti, Argentina. Pored toga, Rio Tinto je imao za cilj da uđe na tržište litijuma kupovinom američke kompanije Arcadium Lithium za 6,7 milijardi dolara.
Pšenica
Cena pšenice na 224,50 evra/t.
Fjučersi na pšenicu pali su ispod 5,70 dolara po bušelu, dostigavši najniži nivo od 31. januara, pošto su obnovljena zabrinutost zbog eskalacije globalnih trgovinskih tenzija i slabiji nego što se očekivao izveštaj o izvozu uticali na cene. Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će predložene carine na uvoz iz Meksika i Kanade stupiti na snagu početkom marta, što je izazvalo strahove od mera odmazde protiv američkog izvoza poljoprivrednih proizvoda. U međuvremenu, najnoviji podaci pokazuju da je prodaja pšenice u SAD kupcima iz inostranstva opala za 7% nedeljno na 532.700 metričkih tona, iako je to i dalje označavalo povećanje od 31% u poređenju sa sezonskim prosekom. Investitori sada očekuju konferenciju USDA kasnije ove nedelje, gde će agencija objaviti rane projekcije ponude i potražnje za predstojeću sezonu. Na drugim mestima, zabrinutost zbog ograničavanja snabdevanja je popustila, jer snežni pokrivač i dalje štiti većinu useva pšenice u SAD, Rusiji i Ukrajini od potencijalne štete od hladnog vremena.
Hrana
Očekuje se da će ekstremni vremenski događaji dovesti do promenljivih cena hrane tokom 2025. godine, rekli su analitičari lanca snabdevanja, nakon što su se cene kakaa i kafe više nego udvostručile tokom prošle godine.
Kao očigledna potvrda upozorenja da bi klimatski slom mogao da dovede do nestašice hrane, istraživanje konsultantske kuće Inverto otkrilo je strmoglav rast cena određenog broja prehrambenih proizvoda u godini do januara koji je bio u korelaciji sa neočekivanim vremenom.
Nekoliko vlasti proglasilo je 2024. najtopliju godinu u istoriji , trend ka višim temperaturama koji se, čini se, nastavlja i u 2025. godini . Inverto je rekao da će dugoročni trend ka ekstremnijim vremenskim pojavama nastaviti da pogađa regionalne prinose useva, uzrokujući skokove cena.
Najveći rast cena zabeležen je za kakao i kafu, 163% i 103% respektivno, zbog kombinacije padavina viših od prosečnih i temperatura u regionima proizvodnje, navodi se u istraživanju.
Kukuruz
Cena na 478,5 $/t.
Fjučersi na kukuruz su pali preko 4,90 dolara po bušelu, povlačeći se sa najvišeg nivoa od najvišeg nivoa u oktobru 2023. od 5,02 dolara zabeleženog 18. februara, pošto je rastuća globalna ponuda opteretila cene. Očekuje se da će poljoprivrednici u SAD ovog proleća proširiti površine pod kukuruzom za 4,2%, povećavajući zasađene površine na skoro 94,6 miliona hektara, podstaknute povoljnim vremenom, niskim cenama sena koje prebacuju proizvodnju sa silaže na zrno, i preraspodelom sa soje, pšenice i sirka. Ovo povećanje ponude bilo je dovoljno da nadoknadi snažnu izvoznu potražnju i rekordnu proizvodnju etanola. U međuvremenu, u Indiji su cene kukuruza pale za 3–5% usred povećanja setve kukuruza od 8,8% u ključnim regionima i oslabljene potražnje za hranom zbog izbijanja ptičijeg gripa i prodaje pirinča po nižim cenama za proizvodnju etanola pod kontrolom vlade, što je zajedno dovelo do trajnog pada cena.
Drvo
Cena na – 628 $/m3
Fjučersi za drvnu građu porasli su na 620 dolara za hiljadu stopa daske u februaru, što je najviše od oktobra 2022. godine, kako je snabdevanje pooštreno i tarifne neizvesnosti rasle. Proizvodnja u Severnoj Americi pala je za 3,1 milijardu stopa daske 2024. godine zbog široko rasprostranjenog zatvaranja pilana, posebno u Kanadi, gde su rastući troškovi doveli do smanjenja. U međuvremenu, predloženo američko povećanje carina na kanadsku građu od mekog drveta sa 14,5% na 25% izazvalo je zabrinutost zbog poremećaja u trgovini i pristupačnosti, što je podstaklo nestabilnost tržišta. Nacionalna asocijacija graditelja kuća upozorila je da bi veće tarife na drvnu građu i gips mogle da podignu cene za 40%, pogoršavajući probleme pristupačnosti. Dok 30-dnevno kašnjenje u primeni tarifa nudi privremeno olakšanje, tekući trgovinski pregovori drže tržišne rezultate neizvesnim. Na strani potražnje, blagi porast građevinskih dozvola u SAD (+0,1%) ukazuje na stabilnost u budućnosti, ali oštar pad u stambenim zgradama u SAD (-9,8%) signalizira kratkoročnu slabost. U Kanadi je početak stambenog zbrinjavanja u januaru porastao za 3%.
Ugalj
Cena uglja na – 107,25 $/t
Fjučersi na ugalj u Njukaslu su u februaru pali na 102 dolara po toni, što je najniži nivo u skoro četiri godine, jer je dokaz o prevelikoj ponudi nadmašio snažnu potražnju najvećih potrošača. Kina je objavila da će se njena proizvodnja povećati za 1,5% na 4,82 milijarde tona u 2025. nakon rekordne 2024. godine, sa ciljem da proširi kapacitete rudarstva kako bi se izbjegao rizik dostupnosti zbog ograničenja emisije ugljenika i zatvaranja rudnika zbog kršenja sigurnosnih protokola. Razvoj se dogodio jer se komunalna preduzeća već bave rekordno visokim zalihama uglja, koje su porasle za 12% u dva meseca zaključno sa oktobrom. Takođe, indonežanska proizvodnja je porasla na rekordnih 836 miliona tona u 2024. godini, 18% iznad cilja, dok su sve veće investicije zemlje u alternativne izvore energije ograničile izglede za potražnju uglja. Događaji su bili dovoljni da nadoknade bikovsku potrošnju iz Kine. Izgradnja elektrana na ugalj je prošle godine porasla na najviši nivo u poslednjih deset godina, dok će potrošnja rasti usred novih carina na američki LNG.
Dolar
Dolar na – 1,0504 prema evru.
Evro se vratio na 1,05 dolara, približavajući se jednomesečnom maksimumu u ponedeljak od 1,0528 dolara, podstaknut optimizmom u vezi sa povećanom fiskalnom potrošnjom u Nemačkoj nakon izveštaja da najveća evropska privreda razmatra fond za hitnu odbranu od 200 milijardi evra.
Pored toga, Fridrih Merc (CDU), budući kancelar Nemačke, nije odbacio mogućnost reforme kočnice duga kako bi se finansirale ključne mere, uključujući poreske olakšice, niže cene energije i značajno povećanje vojne potrošnje. U međuvremenu, investitori su analizirali ključne govore zvaničnika Evropske centralne banke uoči sastanka o politici sledeće nedelje, na kojem se očekuje da će ECB sniziti kamatne stope peti put zaredom. Kreator politike ECB Joachim Nagel sugerisao je da dalje smanjenje stope ostane na stolu ako inflacija nastavi da se smanjuje prema cilju od 2 odsto. Međutim, njegova koleginica Izabel Šnabel rekla je za Fajnenšel tajms da se ECB bliži tački u kojoj će možda morati da pauzira ili zaustavi smanjenje stope.
Problem poverenja, vrednost dolara.
Sumnje u vrednost dolara prvo su se pojavile u Kini, koja je zbog izvoznih viškova držala više od četiri triliona dolara imovine i utvrdila da sve brže rastući dolarski fondovi dovode do sve većeg gubitka vrednosti dolara. Da su Sjedinjene Države sprovele reformu valute, svi kreditori u svetu bi bili ukradeni u svojoj imovini. Sa porastom dolara i inflacijom, prevara je puzala.
Oni koji su to prepoznali pokušali su da se oslobode dolara i vrate ih FED-u, što je Kina sada uspela da uradi sa tri četvrtine prvobitnih dolara, a Rusi čak sa 90%.
Američki dolar – predsednici.
Rublja
Evro – rublja na 90,82
Dolar – 86,59 rublja
Ruska rublja je u februaru produžila svoj skok na 87 za dolar, najjači u poslednjih šest meseci i prati pozitivan zamah za druge ruske akcije dok je prijateljska retorika SAD sa ruskom vladom podigla očekivanja da bi ona mogla da ukloni postojeće sankcije i pomogne ruskim tržištima kapitala da se vrate u globalni finansijski sistem. Delegacije SAD i Rusije sastale su se i počele da razgovaraju o uslovima za prekid vatre u Ukrajini bez Kijeva, malo pre nego što su SAD stali na stranu Rusije u glasanju u UN o agresiji Moskve i signalizirali da će ponovo pokrenuti ekonomske veze, što je agresivna promena stava iz prethodne administracije predsednika SAD. Shodno tome, tržišta su se nagomilala na rusku imovinu u nadi da će ponovno uvođenje zemlje u strane investicije i trgovinu podržati priliv deviza. U međuvremenu, CBR je na februarskom sastanku zadržao nepromenjenu stopu na rekordnih 21 odsto, kao što se očekivalo, ali je naveo da bi mogao razmotriti povećanje stope sledećeg meseca.
Bitcoin
Cena – 83.329 evra
Eterium
Cena – 2.259 evra
Branko Dragaš
Investicioni bankar