Pregled tržišta
Svet
Najveći proizvođači i korisnici kokaina na svetu.
NATO zemlje dogovorile 2% BDP-a za naoružavanje.
SAD
Falsifikuju se podaci o zaposlenosti.
Anketa o domaćinstvima je pokazala da je broj zaposlenih radnika zapravo pao zbog neviđenih 683 hiljada, najveći pad od kada je američka ekonomija zatvorena zbog Covid-a.
Evo, jedan pogled na ovomesečno prilagođavanje i to je bukvalno šokantno: nećete čuti da neko od Bajdenovog administratora, mejnstrim medija ili pridruženih ekonomista navijačica ovo pominje, ali BLS je izvestio da je u decembru broj poslova sa punim radnim vremenom opao. za 1,531 milion na 133,2 miliona, što je najveći mesečni pad od rekordnog Covid kraha od 14,7 miliona radnih mesta.
Budžetski deficit 5,5% BDP.
Savezna vlada je imala deficit od 1.700 milijardi dolara u fiskalnoj 2023. godini, 320 milijardi dolara (23%) više od deficita u fiskalnoj 2022. Prihodi su smanjeni za 457 milijardi dolara (9%), a rashodi su smanjeni za 83 milijarde dolara (1%) u odnosu na prethodnu godinu.
Podnosioci zahteva za bankrot u SAD porasli su za 18% u 2023. godini zbog viših kamatnih stopa, strožih standarda kreditiranja i kontinuiranog niza zaštitnih mehanizama iz ere pandemije, pokazuju podaci objavljeni u sredu, iako je obim slučajeva nesolventnosti i dalje znatno ispod nivoa koji je viđen pre izbijanja COVID-19.
Ukupni broj podnesaka o stečaju – koji obuhvataju komercijalne i lične nesolventnosti – porastao je na 445.186 prošle godine sa 378.390 u 2022, prema podacima dobavljača podataka o stečaju Epik AACER.
Prošle godine su američke kompanije planirale ili sprovele otpuštanja sa ciljem 721.677 radnih mesta, 98 odsto više nego 2022. i najviše od 2020. godine, saopštila je služba za zapošljavanje Challenger, Grey & Christmas (CGC) u izveštaju objavljenom prošle nedelje.
Tehnološke kompanije su činile 73 odsto povećanog broja prekida. Amazon je izbacio 27.000 radnika. Meta i Microsoft su odbacili više od 20.000. Druge kompanije od Citigroupa do Hasbroa do Spotifaja takođe su smanjile svoje plate.
Trgovci na malo zauzeli su drugo mesto, zauzevši 78.840 mesta, što je porast od 274 odsto u odnosu na 2022. Kompanije za zdravstvenu zaštitu i finansijske usluge zauzele su treće i četvrto mesto, respektivno, u rangu otpuštanja posla…
Beskućništvo je u porastu u Sjedinjenim Državama i raste brzinom koja nije viđena ranije, pokazuju podaci koje je u petak objavilo američko Ministarstvo za stanovanje i urbani razvoj.
Godišnji izveštaj o proceni beskućnika za 2023. pokazuje da je više od 653.000 ljudi iskusilo beskućništvo u SAD – što je povećanje od 12% u odnosu na 2022. Izveštaj koristi prikupljene podatke o broju tačaka u vremenu – metodu koja pokušava da prebroji svaku osobu koja živi kao beskućnik dan u godini — iz cele nacije da prati oseke i tokove nacionalne krize beskućništva.
Da li je inflacija smanjena? To je ono što predsednik Bajden tvrdi.
Hajde da se uključimo u izjavu Bele kuće o inflaciji da bismo razgovarali o tome šta je stvarno, a šta imaginarno.
Promena indeksa potrošačkih cena od januara 2020. Ključne stavke:
- Cene kuća (do oktobra): +45 procenata
- CPI: +19 procenata
- CPI bez hrane i energije: +18 procenata
- Najam primarne rezidencije: +21 procenat
- Hrana: +25 procenata
- Inflacija nije u padu. CPI nije u padu.
Prema preliminarnim proračunima, indeks poverenja potrošača prema Univerzitetu Mičigen značajno je porastao sa 69,7 na 78,8 poena u januaru (prognoza 70,0). Indeks je označio najviši nivo od jula 2021. Razlika sa Nemačkom, ali i evrozonom je značajna (politika diskrecione lokacije!) Podindeksi u indeksu potrošačkog poverenja Univerziteta u Mičigenu za inflaciona očekivanja su pali. Očekivanje potrošačkih cena za godinu dana palo je sa 3,1% na 2,9% (najniža vrednost od decembra 2020. godine), da je za potrošačke cene za pet godina palo sa 2,9% na 2,8%. Prodaja ranije korišćenih stambenih objekata u godišnjoj verziji (na godišnjem nivou) iznosila je 3,78 miliona nekretnina (prognoza 3,82 miliona, prethodni mesec 3,82 miliona).
Pad cena nekrtenina 6,6%.
Američka vremenska bomba za dugove: Propuštena plaćanja kreditnim karticama su porastu u 49 od 50 država, jer sumorna studija pokazuje gde su inflacija i visoke kamatne stope izazvale najveći haos.
Beskućništvo je u porastu u Sjedinjenim Državama i raste brzinom koja nije viđena ranije, pokazuju podaci koje je u petak objavilo američko Ministarstvo za stanovanje i urbani razvoj.
Godišnji izveštaj o proceni beskućnika za 2023. pokazuje da je više od 653.000 ljudi iskusilo beskućništvo u SAD – što je povećanje od 12% u odnosu na 2022. Izveštaj koristi prikupljene podatke o broju tačaka u vremenu – metodu koja pokušava da prebroji svaku osobu koja živi kao beskućnik dan u godini — iz cele nacije da prati oseke i tokove nacionalne krize beskućništva.
FED
Zvaničan dug prešao 34.000 milijardi dolara.
Od 1959. godine, „ukupni dug na tržištu kredita“ – najširi agregat duga u SAD – porastao je za 12.800%, dovodeći godišnju stopu rasta na 7,4%. U svakoj deceniji, neizmireni dug se – barem – udvostručio. Da bi ponovo pokrenuo kreditno indukovani rast BDP-a – nakon što je obim ukupnog neizmirenog duga prvi put blago opao 2009. godine – Fed je sproveo niz nikada ranije viđenih mera monetarne politike.
Trenutno, američka savezna vlada, posebno, gomila teret duga kroz stalno visoke budžetske deficite. U fiskalnoj 2023. godini, koja je zaključena u septembru 2023., deficit je dostigao 6,3%, u poređenju sa 5,4% u fiskalnoj 2022. U dve pandemijske godine 2020. i 2021. deficit je čak dostigao dvocifreni procentualni opseg, na 15,0% i 12,4% respektivno. U prvom kvartalu tekuće fiskalne godine nema naznaka smanjenja rashoda.
To neminovno dovodi do brzog povećanja američkog duga. Ovaj dug je sada preko 34 triliona dolara, a poslednji trilion je dodat za samo 14 nedelja. Kako oko trećine američkog duga mora da se refinansira u roku od godinu dana, otplate kamata će nastaviti da rastu. Više od trećine federalnih poreza već se mora potrošiti samo na servisiranje kamata.
Ludvig fon Mizes, Ernest Hemingvej i Dejvid Hjum razumeli su filozofiju duga mnogo pre nego što je nastao prvi centralni bankar. Upozorili su da su sve nacije natopljene dugovima i posrnule zemlje imale i da će žrtvovati svoju valutu da spasu svoj truli „sistem“.
Bili su i jesu tačni. U grubim, ali istorijski i matematički potvrđenim terminima, zlato, po ceni u američkim dolarima, nastaviće da raste mnogo više iz jednostavnog razloga što će dolar, uprkos svom moćnom statusu rezerve, nastaviti da opada u realnom iznosu.
Godišnji trošak kamata prešao -1.000 milijardi dolara.
Tokom ove poslednje četiri godine, gde je bilans stanja Fed-a porastao za 85,4%, glavni CPI je porastao samo za 19,5%! Da li vam to zvuči pravedno? Da li su cene koje plaćate za robu i usluge samo oko 20% više od nivoa pre pandemije? Svako ko vodi domaćinstvo ili posao verovatno je video kako cene koje plaćaju rastu od 50% do 100% u tom vremenskom okviru! Svi bismo voleli da su porasli samo za 20%.
BLS već dugo namerno snižava CPI iz političkih razloga. Prekomerni rast novčane mase je razorni porez na bogatstvo, pa ga Amerikanci preziru. Političari žele da sakriju stvarnu inflaciju od birača, inače bi ostali bez funkcije. Viša prijavljena inflacija takođe ograničava državnu potrošnju na više frontova. Političari to mrze, jer žele da prošire potrošnju da bi podmitili svoje birače za glasove.
Što je veća prijavljena inflacija, to su veće preovlađujuće kamatne stope. Zbog njih državno zaduživanje i servisiranje duga postaju skuplji, ograničavajući njegovu ekspanziju. Više stope takođe troše veće delove vladinih budžeta, ograničavajući diskrecionu potrošnju. Oni takođe povećavaju transferna plaćanja indeksirana sa inflacijom, ostavljajući političarima manje novca za trošenje. Dakle, ne žele da iskreno prijave inflaciju.
Ukupni gubitak iz poslovanja (procenjeni prihod minus ukupni troškovi) se skoro 2022.
Fed je prijavio 1.300 milijardi dolara kumulativnih nerealizovanih gubitaka na svom portfelju hartija od vrednosti Trezora i MBS. Izgubili su tržišnu vrednost kako su prinosi rasli.
Ali ovi nerealizovani gubici su irelevantni za Fed jer neće prodati hartije od vrednosti. Drži hartije od vrednosti trezora do dospeća, kada za njih dobije nominalnu vrednost. I od svog MBS-a, on stalno prima uplate glavnice dok se osnovne hipoteke MBS-a otplaćuju ili otplaćuju, što predstavlja tok otplata po nominalnoj vrednosti.
CBDC
Evropska centralna banka (ECB) započela je 2024. najavom da namerava da dodeli više od milijardu evra ugovora za partnere iz privatnog sektora kako bi pomogla u razvoju digitalnog evra. Nabavka će se odvijati kroz pet zasebnih inicijativa pri čemu će polovina novca biti namenjena razvoju oflajn rešenja, što je očigledno kritično za masovnu alternativu fizičkoj gotovini.
Predložena digitalna valuta britanske centralne banke (CBDC) ušla je u sledeću fazu svoje faze dizajna nakon što su Banka Engleske (BoE) i Ministarstvo finansija 25. januara objavili zajednički odgovor na prošlogodišnje javne konsultacije. Konsultacija je objavljena u februaru 2023. i dobila je više od 50.000 odgovora. Izveštaj koji je juče objavljen opisuje neke od svojstava potencijalne „digitalne funte“. Očekuje se da će faza projektovanja trajati do oko 2025. godine, nakon čega će biti doneta odluka.
Banke
Sve faze kašnjenja kreditnih kartica (30, 60 i 90 dana kašnjenja) skočile su više tokom trećeg kvartala prošle godine, po prvi put premašivši nivoe pre pandemije, navodi se u izveštaju koji je u četvrtak objavila Banka federalnih rezervi Filadelfije.
Filadelfijski Fed analizirao je podatke o potrošačkim kreditnim karticama i hipotekama koje velike banke dostavljaju Federalnim rezervama na kvartalnoj osnovi.
Istraživači Filijale Fed-a otkrili su da je 3,19% stanja na kreditnim karticama kasnilo 30 dana (u odnosu na 2,76% u prethodnom kvartalu); da je 2,21% bilansa bilo 60+ dana kašnjenja (u odnosu na 1,91%); i da je 1,52% bilo u teškoj delinkvenciji od 90 dana ili više (u odnosu na 1,32%).
Kao takav, veći udeo ljudi revolvira ceo ili deo salda svoje kreditne kartice. U trećem kvartalu 33,18% računa je u potpunosti isplatilo stanje. To je najniži udeo od četvrtog kvartala 2020. godine, pokazuju podaci Fed-a Filadelfije.
Stope delinkvencije premašile su one koje su viđene tokom četvrtog kvartala 2019. i blizu su postavljanju visokog nivoa za seriju podataka koja je počela 2012. godine, navodi se u izveštaju.
Bankarske rezerve u Fed-u su značajno porasle prošle nedelje, povećavajući bilans stanja Fed-a za najviše od SVB krize prošlog marta – pošto je korišćenje Fed-ovog BTFP instrumenta za spasavanje banaka gurnulo na novi rekord (usred povećanja tokova arbitraže).
Ali, nakon četiri uzastopne nedelje priliva, sezonski prilagođeni bankarski depoziti su zabeležili odliv od 23,3 milijarde dolara u prvoj nedelji 2024.
Nerealizovani gubici banaka sve veći.
Nerealizovani gubici sada predstavljaju približno 33% ukupnog bankarskog kapitala u Sjedinjenim Državama. Trenutno banke drže skoro 700 milijardi dolara nerealizovanih gubitaka.
Tri mega banke sa Volstrita drže 157,3 triliona dolara u derivatima – to je 56,7 biliona dolara više od ukupnog svetskog BDP-a prošle godine.
EU
Novčana masa M-3 porasla je za 0,1% na godišnjem nivou u decembru nakon -0,9% ranije. Krediti stanovništvu su porasli za 0,3% u odnosu na prethodnu godinu sa 0,5% ranije, dok su krediti preduzećima porasli za 0,4% sa 0,0% ranije.
ECB
Izgubili predstavu o realnosti – Evropska centralna banka (ECB) je danas (25. januara) zadržala referentne kamatne stope, rekavši da njena stroža politika uspešno „smanjuje tražnju“. Upravni savet ECB je rekao da inflacija u evrozoni i dalje prati „opadajući trend“ i da se prošla povećanja stope „nasilno prenose na uslove finansiranja“. Zadržala je kamatnu stopu na depozite, svoj ključni instrument, na 4%, i zadržala graničnu kamatnu stopu na 4,75% i glavnu stopu refinansiranja na 4,5%
Nekoliko faktora čini verovatnim da je broj banaka postao veći i brži, navodi se u radnom dokumentu koji je objavila Evropska centralna banka (ECB). U Destabilizacija bankovnih depozita u raznim destinacijama: procena i implikacije politike, Ulrih Bindzajl i Ričard Sener predstavljaju listu gde bi depoziti mogli da idu. Bindseil je generalni direktor ECB-ovog odeljenja za tržišnu infrastrukturu i plaćanja.
Rusija
Pomoćnik ruskog predsednika Maksim Oreškin podržao je predlog da se do kraja 2024. produži zahtev za obaveznu prodaju devizne zarade najvećih izvoznika. Vlada se ranije zalagala za takvu meru. Prema Oreškinu, prodaja prihoda se pokazala efikasnom i omogućila je smanjenje volatilnosti na deviznom tržištu.
Podsetimo, nakon odluke predsednika, od 16. oktobra 2023. godine, domaći izvoznici moraju da kreditiraju svoje račune u ruskim bankama sa najmanje 80% devizne zarade u roku od 60 dana od dana prijema. A onda su u roku od dve nedelje dužni da prodaju najmanje 90% kreditirane valute na domaćem tržištu.
Do sada su uslovi za obaveznu repatrijaciju i prodaju devizne zarade na snazi za 43 grupe preduzeća do 30. aprila 2024. godine. Eksperti se jednoglasno slažu da je upravo ova mera omogućila da se obuzda pad kursa rublje, koji je u padu probio nivo od 100 za dolar.
Kina
Pogledajte samo koliko je kineska novčana masa porasla u ovom veku. Nikada nijedna zemlja nije preživela takvu eksploziju novčane mase bez ozbiljnih posledica. Kina ovde ima prednost: kineski finansijski i monetarni sistem je u principu nacionalni sistem, koji se stoga može regulisati i „unutar kuće“.
Hang Seng China Enterprises Index je pao za 6,5% ove nedelje – njegov najgori nedeljni gubitak od marta 2023. godine, a u sredu je zabeležen najveći dnevni gubitak od oktobra 2022, pošto je indeks pao na ključne nivoe podrške oko najnižih vrednosti iz oktobra 2022.
Oporavak profita industrijskih kompanija.
U decembru je zabeležen porast od 16,8% u odnosu na isti period prošle godine. Dobit industrijskih preduzeća pala je za 2,3 odsto za celu 2023. godinu. To je bio najmanji pad od septembra 2022. U periodu od januara do novembra pad je iznosio 4,4%.
Indija
Dok se Indija priprema za svoj budžet za 2024., tehnološki sektor vrvi od očekivanja. Lideri industrije u različitim domenima, od igara i veštačke inteligencije do poluprovodnika i nosivih uređaja, podelili su svoje nade i preporuke za vladinu fiskalnu politiku.
Rajan Navani, osnivač i izvršni direktor JetSinthesis-a: Navani naglašava važnost državne podrške u industriji video igara i esporta, pozivajući na inicijative koje se fokusiraju na razvoj talenata, uključujući veštine u dizajnu, proizvodima, UI/UX-u, inženjeringu, 3D umetnosti i AR/VR. On sugeriše da bi industriju trebalo posmatrati kao sektor intelektualne svojine i vođen proizvodom, a ne samo orijentisan na usluge, zalažući se za podsticaje za podsticanje preduzetništva i mogućnosti zapošljavanja. Navani takođe poziva na ubrzanje inicijativa veštačke inteligencije u obrazovanju kako bi se ojačala indijska globalna ekspertiza za igre.
BRIKS
BRIKS, blok vodećih tržišta u razvoju, priprema se za lansiranje novih obveznica na globalnim tržištima, koje će biti dostupne u lokalnim valutama, a ne u američkom dolaru.
Banka BRIKS-a, poznata kao Nova razvojna banka (NDB), uskoro će pustiti obveznice pod nazivom ‘Maharaja Bonds’ u vrednosti od 28 milijardi dolara, izvestila je IRNA pozivajući se na saopštenje za javnost Watcher Guru-a, veb-sajta koji se predstavlja kao vodeći izvor za finansiranje koji se fokusira na kriptovaluta.
Watcher Guru nije precizirao tačan datum kada će obveznice biti puštene u prodaju, ali je rekao da je glavni operativni direktor NDB Vladimir Kazbekov najavio da banka čeka odobrenja regulatornih organa.
Nove obveznice, kako se navodi na veb stranici, biće dostupne vladama, finansijskim institucijama i redovnim investitorima.
Oni će biti dostupni za kupovinu u lokalnim valutama u nastojanju da ih ojačaju i da pomognu u jačanju njihovih privreda.
Plan za oslobađanje obveznica deo je inicijativa BRIKS-a za dedolarizaciju, jer alijansa napreduje ka smanjenju zavisnosti od američke valute u nastojanju da reformiše globalnu ekonomiju.
BRIKS čine Brazil, Kina, Rusija, Indija i Južna Afrika, kao i šest novih članica, odnosno Iran, Saudijska Arabija, UAE, Egipat, Argentina i Etiopija.
Lideri BRIKS-a su se na svom poslednjem samitu krajem 2023. godine obavezali da će promovisati upotrebu lokalnih valuta kao načina da se odbaci američki dolar, pošto su jednoglasno odbacili eksploataciju globalne ekonomije u političke svrhe.
Afrika
Protekla godina je bila burna za Nigeriju. Finansijski sektor zemlje morao je da se nosi sa višestrukim šokovima dok se nova vlada bori da preokrene tok ekonomije koja je ponekad izgledala u opasnosti da ode u slobodan pad.
Početkom 2023. bankarski sektor je upao u veliku krizu kao rezultat promašenog pokušaja bivšeg predsednika Muhamadua Buharija da sprovede redizajn novčanica naira. Stare novčanice trebale su da budu uklonjene iz opticaja i zamenjene novim dizajnom kao deo napora da se smanji inflacija i suzbije pranje novca.
Ali ispred banaka su se formirali dugi redovi uoči na brzinu nametnutog roka za razmenu starih novčanica, a mnogi Nigerijci su bili u panici zbog poteškoća da dođu do nove valute. Vrhovni sud je na kraju umešao da presudi da je politika nezakonita.
Iz ove haotične situacije, finansijski sistem se stabilizovao. Mere koje je uvela nova vlada, koja je stupila na dužnost krajem maja, poboljšale su poverenje, ali nauštrb kratkoročnih bolova kroz veću inflaciju.
Posledice krize troškova života osećaju se u celoj ekonomiji. „Ako ste bankar koji pokušava da sklopi poslove, onda će postojati izazov jer su vaši klijenti izazov“, kaže Sadik Abu, izvršni direktor nigerijske operacije Absa grupe sa sedištem u Johanesburgu.
Nedavna promena zakona o privatizaciji Kenije ovlastila je Nacionalni trezor da prodaje državna preduzeća bez traženja odobrenja od parlamenta. Vlada tvrdi da će izmenjeni zakon, usvojen u oktobru 2023. godine, eliminisati birokratske prepreke i ubrzati proces privatizacije. Ubrzo nakon što je dao saglasnost na zakon, predsednik Vilijam Ruto objavio je da je 35 državnih preduzeća predviđeno za privatizaciju. Među njima su Kenia Pipeline Company i Keniatta International Conference Center (KICC).
Ako bude uspešan, ovo će označiti odmak od prethodne administracije Uhuru Keniatta, koja nije privatizovala nijedno javno preduzeće. Poslednja uspešna privatizacija u Keniji bila je privatizacija Safarikoma 2008. godine, tokom mandata predsednika Mvaija Kibakija, koji je nadgledao prodaju udela u nekoliko firmi koje kontroliše država kao što su Mumias Sugar, Kenia Reinsurance i Kengen.
Da li je pravo vreme?
Zagovornici privatizacije u Keniji tvrde da će ona poboljšati fiskalnu situaciju vlade generisanjem prihoda od prodaje imovine usred rastućih dužničkih obaveza koje su primorale vladu da poveća poreze i smanji nebitnu potrošnju. Državni dug Kenije porastao je sa 35,39 milijardi dolara u 2018. na 55,08 milijardi dolara u 2021. i 71,48 milijardi dolara u 2023, prema podacima koje je prikupio iz zvaničnih izvora Statista. Globalna istraživačka firma predviđa da će se nacionalni dug Kenije kontinuirano povećavati između 2023. i 2028. za ukupno 36,7 milijardi dolara.
Nemačka
Proizvođačke cene su pale za 1,2% na mesečnom nivou u decembru mesecu (prognoza -0,5%) nakon prethodnog -0,5%. U poređenju sa istim periodom prošle godine, došlo je do pada od 8,6% (prognoza -8,0%) nakon -7,9% ranije.
Nemački izvoz u SAD i Kinu je značajno opao u decembru, prema Federalnom zavodu za statistiku. Izvoz u zemlje koje nisu članice EU opao je za 4,0% u odnosu na prethodni mesec na 57,2 milijarde evra, kalendarski i sezonski. U odnosu na decembar 2022. godine zabeležen je pad izvoznog poslovanja od 9,2%.
Stope bolesti će dostići novi rekord u 2023. Od 2021. godine bolovanje je povećano za 30% sa 4,0 na 5,2%.
O tome da se nagli porast stope obolevanja i paralelno povećanje stope mortaliteta poklapa sa početkom tzv. vakcinacije protiv korona, ne govori se u samoproglašenim kvalitetnim medijima.
Velika Britanija
Maloprodaja je u decembru pala za 3,2% na mesečnom nivou (prognoza -0,5%), nakon +1,4% (revidirano sa +1,3%). Na godišnjem nivou došlo je do pada od 2,4% (prognoza +1,1%) nakon prethodnog +0,2% (revidirano sa +0,1%).
Francuska
Za razliku od Nemačke, indeks poverenja potrošača je u januaru ojačao. Indeks je iznosio 91 poen (prognoza 90, prethodni mesec 89). To je najviši nivo indeksa od marta 2022.
Švajcarska
Jači franak je pomogao u smanjenju inflacije u Švajcarskoj, ali je bio i bolan za domaće kompanije, rekao je predsednik Švajcarske nacionalne banke Tomas Džordan.
„Nominalna apresijacija franka je smanjila inflaciju“, rekao je Džordan u utorak na bankarskom događaju u Brigu u južnoj Švajcarskoj.
„Prava apresijacija je bila mnogo niža, ali je i franak realno apresirao 2023. I to boli, kompanije to osećaju“, rekao je on, dodajući da bi Švajcarska ipak trebalo da izbegne relativno neoštećenu.
„Ekonomisti su uvereni da neće biti recesije — i mi smo takođe uvereni, inače bismo je prognozirali“, rekao je Džordan. „Dakle, nema recesije, samo slab rast.“
Italija
Radni dokument koji je objavila Banka Italije ispituje metodologiju strategije procene „unutar firme“, Povezivanje tačaka: mrežna priroda širenja šokova na kreditnim tržištima Stefano Pietrosanti i Edoardo Rainone napominju važnost ovog alata. Postalo je ključno za procenu efekata bankovnih šokova na kredite koji su dostupni firmama, kažu oni. Autori predstavljaju pojednostavljeni model kreditnog tržišta na kome se preduzeća zadužuju kod više banaka.
Južna Koreja
Oko 3,4 miliona radnika u Južnoj Koreji moglo bi da ostane bez posla zbog veštačke inteligencije, pokazalo je istraživanje koje je objavila centralna banka te zemlje. Oko 12% radne snage je u velikom riziku od gubitka posla, kažu Han Ji-voo i Oh Sam-il u listu Bank of Korea. U svojoj studiji, Han i Oh su procenili nivo izloženosti različitih zanimanja veštačkoj inteligenciji, na osnovu metode koju je razvio Majkl Veb. Uloge koje su najviše izložene zameni veštačke inteligencije uključuju hemijske inženjere i operatere elektrana.
Argentina
Planovi Havijera Mileija da oslobodi argentinska tržišta nafte se smanjuju dok novi predsednik pregovara o sveobuhvatnim reformama za deregulaciju ekonomije zemlje sa Kongresom koji kontroliše opozicija.
U pitanju je sposobnost argentinske vlade da spreči bušače da izvoze teret sirove nafte ako je zabrinuta zbog nestašice u domaćim rafinerijama. Ovo pravo preče kupovine već dugo postoji u Argentini, a međunarodne naftne kompanije, uključujući Chevron Corp i Shell Plc, lobirale su protiv njega. Ali najnovija verzija Mileijevog potpisanog zakona o deregulaciji odustaje od pokušaja da se ukine ova praksa i to i dalje dozvoljava.
Sekretarijat za energetiku nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.
Ipak, pravo na prvo odbijanje može pokolebati planove proizvođača da pojačaju bušenje u najavljenoj argentinskoj parceli od škriljaca Vaca Muerta. To je zato što je mogućnost da izvozni teret bude blokiran predstavlja prepreku za pregovore o ugovorima sa inostranim kupcima.
Španija
Monetarna politika će verovatno biti neefikasno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena, navodi se u radnom dokumentu koji je objavila Banka Španije. U monetarnoj politici koja je svesna klime, Anton Nakov i Karlos Tomas koriste novi kejnzijanski model sa klimatskim eksternalijama.
U radu se ispituje kako će centralne banke rešiti ove kompromise tokom spore tranzicije ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika. „Pod uslovom da su postavljeni na svom društveno optimalnom nivou, porezi na ugljenik ne predstavljaju kompromis za monetarnu politiku“, mišljenje autora
Japan
Japan je 2023. godine dao all-in na poluprovodnike — male, ali kritične komponente elektronske robe koje koristimo svaki dan — podržavajući nove fabrike i pružajući opsežnu podršku.
Daleko od toga da je sam. Širom sveta vlade sprovode inicijative za obezbeđivanje pristupa čipovima, a mnogi se zalažu za razvoj sopstvenih sposobnosti i izolaciju lanaca snabdevanja od geopolitičkih tenzija.
Jedan od krunskih dragulja u naporima Japana je Rapidus koji podržava vlada, koji se zalaže za stvaranje „doline Hokaido“ koja može da se takmiči sa poznatijom kalifornijskom Silikonskom dolinom, privlačeći velike igrače kao što je ASML Holding.
Takođe se gomilaju u nacionalni sektor čipova, industrijski veliki Taiwan Semiconductor Manufacturing Co., Samsung Electronics i Mitsubishi Chemical Group.
Iza ovih inicijativa stoje investicije vredne desetine milijardi ili čak triliona jena, što podvlači jednostavnu činjenicu: poluprovodnici su veliki biznis. Tržište je vredelo oko 618 milijardi dolara 2022. godine, a predviđa se da će dostići 1 bilion dolara do 2030. godine, prema izveštaju EI iz aprila.
Ali ta vrednost i strateški značaj takođe znače da se Japan suočava sa značajnim izazovima — od osoblja do potrebe za kontinuiranim ulaganjima — u pokušaju da povrati nešto poput svoje dominacije u ovom sektoru u prošlosti.
Turska
Turska centralna banka podigla je danas (četvrtak, 25. januara) svoju ključnu kamatnu stopu za još 2,5 odsto, nastavljajući niz povećanja u cilju borbe protiv inflacije koja je u decembru dostigla skoro 65 odsto.
Banka je svoju referentnu stopu podigla na 45%. Ovo je osmo povećanje kamatnih stopa od kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan napustio svoju nekonvencionalnu ekonomsku politiku za koju ekonomisti kažu da je pomogla u pokretanju valutne krize i povećala troškove života. Mnoga domaćinstva su se borila da priušte osnovna dobra.
Erdogan je dugogodišnji zagovornik neortodoksne politike smanjenja kamatnih stopa u cilju borbe protiv inflacije, što je u suprotnosti sa glavnim ekonomskim razmišljanjima.
Veštačka intelegencija
Čak 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom širom sveta moglo bi se na neki način automatizovati najnovijim talasom veštačke inteligencije koji je pokrenuo platforme kao što je ChatGPT, prema ekonomistima Goldman Saksa.
Oni su u nedeljnom izveštaju predvideli da bi 18 odsto posla na globalnom nivou moglo da bude kompjuterizovano, a efekti će biti dublji u razvijenim ekonomijama nego u tržištima u razvoju.
To je delimično zato što se smatra da su radnici u većoj opasnosti od fizičkih radnika. Očekuje se da će administrativni radnici i advokati biti najviše pogođeni, rekli su ekonomisti, u poređenju sa „malim efektom“ koji se vidi na fizički zahtevnim poslovima ili poslovima na otvorenom, kao što su građevinski i popravci.
Električni automobili
Još jedna velika ekonomska kriza čeka svet u obliku sveukupnog energetskog sistema koji se smanjuje. Globalnu ekonomiju pokreće energija, odnosno fosilna goriva. Bez dovoljnih količina energije, počeo bi razarajući pad životnog standarda. Trenutno, 83% globalne energije dolazi iz fosilnih goriva. Malo je verovatno da će se ovo veliko oslanjanje na fosilna goriva promeniti u narednim decenijama.
Kao što sam uvek očekivao, električni automobil više nije sveti gral koji svetske vlade mogu da nametnu krajnjem potrošaču. Jednostavno ima previše problema sa električnim vozilima, kao što su nabavne cene, troškovi popravke, domet i sumnjive prednosti CO2. Električna vozila su i ekološka katastrofa jer njihove baterije imaju kraći vek trajanja i ne mogu se reciklirati.
Ali to nije jedini problem. Tokom prvih 95.000 do 115.000 km, električno vozilo proizvodi više CO2 od konvencionalnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Trenutno se gomilaju veće zalihe neprodatih električnih automobila; Pored toga, kompanije poput Herca pogoršavaju situaciju prodajom 20.000 vozila po niskim cenama. Pored toga, potrebno je 250 tona kamena i minerala da se napravi JEDNA baterija. Tokom procesa demontaže i proizvodnje proizvede se deset do 20 tona CO2 – čak i pre nego što vozilo pređe samo jedan metar. Osim toga, automobilske baterije ne mogu da se recikliraju i završe na deponijama, sa ozbiljnim posledicama po životnu sredinu.
Obnovljiva energija
Kada je reč o obnovljivoj energiji, malo je verovatno da će ona u bliskoj budućnosti zameniti fosilna goriva. Oni su ovde da ostanu veoma dugo, čak i ako je to politički neprijatan stav za aktiviste za kontrolu klime. Retko ko shvata da većina obnovljivih izvora energije nije samo veoma skupa, već zavisi i od fosilnih goriva, bilo da su to električni automobili, vetroturbine ili solarni paneli.
Kao što možete videti na dijagramu, količina energije proizvedene iz fosilnih goriva opada već nekoliko godina. Ovaj trend će nastaviti da se ubrzava u narednih 20+ godina kako dostupnost fosilnih goriva opada i troškovi rastu. Ekonomski troškovi proizvodnje energije porasli su pet puta (5k) od 1980. godine.
Retko ko shvata da se svetski prosperitet ne povećava kroz sve veće dugove, već kroz dodatnu i jeftiniju energiju. Ali, nažalost, gornji grafikon nam takođe pokazuje da će proizvodnja energije opasti najmanje 20 godina.
Manje energije znači manje prosperiteta za svet. I jedno ne treba zaboraviti: ova dešavanja utiču na nas pored velikog pada prosperiteta koji će nastati usled implozije finansijskog sistema i imovine.
Kao što gornji grafikon pokazuje, energija proizvedena iz fosilnih goriva će se smanjiti za 18% između 2021. i 2040. godine. Iako će količine energije vetra i sunca takođe rasti proporcionalno, to neće biti ni približno dovoljno da se nadoknadi smanjenje proizvodnje fosilne energije. Da bi se ova razlika nadoknadila korišćenjem obnovljivih izvora energije, njihova proizvodnja bi morala da se poveća za 900% – uz investiciju od preko 100 biliona dolara. Ali to je malo verovatno jer proizvodnja energije vetra i sunca takođe u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva.
Još jedan veliki problem je što ne postoji efikasan metod skladištenja obnovljive energije.
Samo kao primer: Da li baterije mogu da obezbede dovoljnu energetsku pokrivenost? Teslina Giga fabrika je najveća fabrika baterija na svetu. Celokupna godišnja proizvodnja ove fabrike pokrivala bi samo 3 minuta godišnjih potreba Sjedinjenih Država za električnom energijom. Čak i sa proizvodnjom baterija od 1.000 godina u fabrici Giga, potrebe za električnom energijom u SAD bi bile zadovoljene samo za 2 dana.
Prema tome, malo je verovatno da će baterije biti održiv izvor energije u narednim decenijama, posebno zato što zahtevaju fosilna goriva za proizvodnju i punjenje.
Nuklearna energija je i danas najbolja moguća opcija. Međutim, faktori vremena i troškova uključeni u proizvodnju nuklearnih elektrana takođe znače da čak ni nuklearna energija možda decenijama ne predstavlja održivu alternativu. Osim toga, mnoge zemlje su prestale da proizvode nuklearnu energiju iz političkih razloga. Na dijagramu takođe možete videti da će nuklearna energija i hidroenergija samo neznatno rasti u narednih 20 godina.
Kompanije
2024. MULTINACIONALNE KOMPANIJE ĆE KUPOVATI SVOJE AKCIJE KAO 2023.
Multinacionalne kompanije otkupljuju sopsteven akacije i tako sprečavaju pada akcija na berzi.
Akcije
Trenutni plan Njujorške berze (NYSE) da stvori kompanije za prirodna dobra (NAC), koje bi otkupile prava na zemljište širom Amerike , suočio se sa teškim kritikama od strane 25 državnih tužilaca, koji su u pismu od 9. januara pozvali hartije od vrednosti i Komisija za razmenu (SEC) da odbije koncept.
„Ono što se ovde dešava je jasno“, napisali su AG. „Komisija i NYSE nastoje da sprovedu radikalnu agendu zaštite životne sredine kroz proces donošenja pravila (i van zakonodavnog procesa).“
DOWJ – 38.109
DAX – 16.889
S&P 500 – 4.890
NASDAQ 100 – 15.455
Zlato
Cena zlata na – 2.026 $ / uncu.
Zlato je u ponedeljak poraslo iznad 2.020 dolara za uncu, nadoknadivši neke gubitke od prošle nedelje pošto je sve veći sukob na Bliskom istoku podstakao potražnju za tim metalom. Analitičari su ukazali na raketni napad Huti pobunjenika na naftni tanker kojim upravlja Transfigura kod obale Jemena, kao i na napad dronom na američke snage stacionirane u severoistočnom Jordanu u kojem su ubijena tri američka pripadnika. U međuvremenu, investitori su ostali oprezni pred odluku o monetarnoj politici Federalnih rezervi SAD ove sedmice. Očekuje se da će američka centralna banka održati kamatne stope stabilne, dok će se trgovci posvetiti nuli na komentare predsednika Fed-a Džeroma Pauela nakon sastanka da bi dobili naznake o potencijalnom početku ciklusa popuštanja. U međuvremenu, jači od očekivanih američkih ekonomskih podataka i jastrebovi komentari zvaničnika Fed-a takođe su umanjili očekivanja za martovsko smanjenje stope. Tržišta sada vide 48% šanse za smanjenje stope Fed-a u martu, što je znatno manje u odnosu na šansu od 86% krajem decembra, prema CME-ovom FedWatch Tool-u.
Zlato po ceni u svetskim valutama je u paraboli. Očekujte maniju u nekom trenutku dok se trend ubrzava.
Zlato je blizu izbijanja još jednom u odnosu na američki dolar. Nakon kratke konsolidacije, krenuće u trke agresivno na gore.
Srebro
Srebro na – 22,95 $ / uncu.
Cene srebra pale su ispod 23 dolara za uncu, pošto su investitori procenjivali najnovije ekonomske podatke iz SAD za naznake o obimu i tempu monetarnog popuštanja od strane Fed-a. Godišnje i mesečno PCE inflacije u SAD su bile u skladu sa očekivanjima.
U međuvremenu, osnovne cene PCE-a porasle su manje nego što se očekivalo za 2,9% međugodišnje u decembru, što je najmanji porast od marta 2021. godine, što ukazuje na postepeni pad pritisaka troškova. S druge strane, snažna lična potrošnja SAD i povećanje BDP-a u Q4 su naglasili otpornost privrede i podstakli tržišta da ponovo kalibriraju svoje opklade na prvo smanjenje stope.
Većina učesnika sada cene u prvom sniženju stope u maju. Tokom nedelje, metal je trebalo da poveća skoro 1%, uz pomoć stimulativnih mera za jednog od najvećih potrošača u Kini.
Nafta
Cena nafte WTI porasla na – 78,23 – BRENT cena porasla na 78,10 $ / barel.
WTI – 78,23 $ / barel
Fjučersi na naftu WTI su u ponedeljak pali na 77,7 dolara za barel, što je malo manje od tromesečnog maksimuma, nakon skoka od 6,5 odsto prošle nedelje dok investitori pažljivo prate sukob na Bliskom istoku dok tenzije eskaliraju. U napadu dronom za koji je Bela kuća okrivila militante koje podržava Iran, ubili su američke trupe u Jordanu, a predsednik Bajden je rekao da će SAD odgovoriti.
Takođe, raketni napad Huti na tanker za gorivo kojim upravlja Transfigura u Crvenom moru podstakao je strah od daljih poremećaja u snabdevanju. Očekuje se da će izvoz ruskih rafiniranih proizvoda opasti jer je nekoliko rafinerija u remontu nakon napada dronovima. Na strani tražnje, jači od očekivanih američkih ekonomskih podataka i novi stimulans u Kini ojačali su izglede za dva najveća svetska potrošača nafte. U međuvremenu, OPEK i njegovi saveznici treba da se sastanu na mreži 1. februara, iako se ne očekuje da će grupa ovako rano odlučiti o politici proizvodnje.
BRENT – 82,96 $ / barel
Fjučersi na naftu Brent oslabili su u ponedeljak na 82,8 dolara za barel, što je malo manje od tromesečnog maksimuma, nakon skoka od 6,4 odsto prošle nedelje, dok investitori pažljivo prate sukob na Bliskom istoku dok tenzije eskaliraju.
Gas
Prirodni gas – 2,55 $
Fjučersi američkog prirodnog gasa trgovali su se u petak oko 2,6 dolara/MMBtu, uz nedeljni rast od 4,4 odsto, što ukazuje na blagi oporavak od prethodnih 24 odsto. Nedavni vladini podaci pokazuju da su američke komunalne kompanije prošle nedelje izvukle 326 milijardi kubnih stopa prirodnog gasa iz skladišta, u poređenju sa očekivanjima tržišta od 322 bcf. To je bilo najveće nedeljno izvlačenje od februara 2021. zbog velike potražnje za gasom izazvane ekstremnom hladnoćom. Uprkos smanjenju, nivoi skladišta gasa ostaju 5,2% iznad sezonske norme. Gledajući unapred, očekuje se da će potražnja za grejanjem ostati niska zbog očekivanih iznadprosečnih temperatura najmanje do 7. februara. Međutim, povratak proizvodnje i dalje je spor nakon smrzavanja opreme tokom prošlonedeljne arktičke oluje. Dodatno tome, količina gasa koji se šalje u američke fabrike za izvoz LNG nastavlja da raste.
TTF u Evropi na -28,85 euro
Evropski fjučers prirodnog gasa iznosio je oko 28 evra po megavat-satu, držeći blizu šestomesečne najniže vrednosti postignute prošle nedelje, zbog visokih zaliha, blažih vremenskih uslova i manje potražnje. Evropske zalihe gasa imaju kapacitet od 73 odsto, premašujući petogodišnji prosek od 69 odsto. Značajno je da Nemačka, Italija i Francuska izveštavaju o nivoima skladištenja od 76%, 67,6% i 66,7%, respektivno. Očekivanja povećanja temperature od 2,5 stepena Celzijusa u Evropi u narednim nedeljama dodatno smanjuju potražnju za grejanjem. Shodno tome, Evropa bi mogla da se približi proleću sa više od polovine raspoloživih kapaciteta podzemnog skladišta gasa, premašujući desetogodišnji prosek od 35%. Uprkos nedavnim napadima u Crvenom moru, Katar nastavlja da izvozi gas u Evropu, a očekuje se da će nivoi izvoza malo premašiti one iz novembra i decembra.
Bakar
Cena bakra porasla na – 8.545,50 $ / t.
Fjučersi na bakar su u januaru skočili na preko 3,85 dolara po funti, najviše u poslednje tri nedelje, usred blagog povlačenja američkog dolara i podrške novim stimulativnim merama kineske vlade. Kina je nagovestila da će smanjiti svoju stopu obavezne rezerve u naredne dve nedelje, što je mera koja će obezbediti likvidnost od 1 bilion CNI, i nagovestila da će dalja ekonomska podrška biti dodeljena u bliskoj budućnosti. Mere su usledile nakon obećanja od 2 biliona CNI stranih sredstava koja će biti mobilisana za paket za spasavanje kapitala, poboljšavajući poverenje u izglede za kinesku proizvodnju. Potezi Pekinga su bili spremni da se suprotstave sve slabijoj tražnji zbog ekonomskih prepreka u zemlji, naglašene porastom isporučivih zaliha u glavnim skladištima ove godine od 50% i padom premije bakra u Jangšanu. Cene su takođe bile podržane zabrinutošću da dugoročno snabdevanje neće uspeti da održi korak sa ključnom ulogom bakra u elektrifikaciji.
Aluminijum
Cena na – 2.274 $ / t.
Fjučersi na aluminijum bili su na 2.230 dolara po toni, što je povratno od jednomesečnog najnižeg nivoa od 2.160 dolara dotaknutog 22. januara nakon što je objavljeno da Evropska unija razmatra uvođenje potpune zabrane uvoza aluminijuma iz Rusije od kraja februara. U decembru je EU zabranila uvoz aluminijumskih žica, cevi, cevi i folije. Međutim, prema Evropskom aluminijumu, industrijskom udruženju, nametnuta ograničenja činila su samo 12% uvoza u EU, što je dovelo do poziva na širu zabranu. Kao dodatak pozitivnom raspoloženju, Kina je najavila da bi mogla razmotriti paket spasa za svoje teško tržište kapitala, povećavajući potražnju za baznim metalima.
Uranijum
Cene uranijuma su se u drugoj polovini januara držale na 106 dolara, što je najviše od 2007. godine, pošto su se sve veće zastoje u snabdevanju poklopile sa rastućom potražnjom. Kazahstanski državni Kazatomprom, najveći svetski proizvođač uranijuma, izjavio je da neće biti u stanju da ispuni svoj cilj proizvodnje u naredne dve godine zbog nedostatka inputa i građevinskih problema. Ovo je dodatno pogoršalo izglede kanadskog Kameka u septembru zbog problema u ključnim rudnicima i neizvesnosti oko proizvodnje francuskog Orana zbog vojnog udara u Nigeru. Pored toga, zapadne kompanije su nastavile dobrovoljno da izbegavaju uvoz ruskog uranijuma zbog invazije na Ukrajinu, dok su se SAD približile zabrani njegovog uvoza. U međuvremenu, ambiciozni ciljevi dekarbonizacije naterali su SAD i 20 drugih zemalja da najave da će njihova nuklearna energija biti utrostručena do 2050. Velike opklade na nuklearnu energiju predvodi Kina, koja gradi 22 od 58 globalnih reaktora, dok je Japan ponovo pokrenuo projekte za povećanje proizvodnje nuklearne energije.
Litijum
Cene litijum karbonata su se stabilizovale ispod 97.500 CNI po toni u januaru, držeći pad od 80% iz 2023. na najnižem nivou od više od tri godine, pošto je tržište donekle pronašlo ravnotežu velike ponude i prigušene potražnje. Pesimizam prodaje električnih vozila u Kini ograničio je potražnju za litijumom za proizvođače baterija, što je dovelo do toga da fabrike preskoče svoju tipičnu sezonu obnavljanja zaliha. Umesto toga, kompanije su iskoristile velike zalihe nakon prezasićenosti zalihama izazvanom obimnim subvencijama iz Pekinga tokom 2021. i 2022. Prodaja EV baterija je takođe bila na platou u SAD, ograničavajući ponude za litijum jer su zalihe ostale visoke. Događaji su naterali ključne igrače na tržištu da predvide da će se sledeći deficit litijuma vratiti tek 2028. godine, što je agresivan zaokret zbog spekulacija o upornim nedostacima koji su podigli cene litijuma na 600.000 CNI u novembru 2022. Prethodne investicije u povećanje ponude mogu dovesti do povećanja globalne ponude ekvivalentne karbonatu. za 40% u 2024, prema UBS-u, produbljujući tekući suficit.
Pšenica
Cena pšenice na 214,50 evra.
Fjučersi na pšenicu su krajem januara porasli preko 6,1 dolara po bušelu, što je njihov najviši nivo u poslednje tri nedelje, usred izveštaja o povećanju potražnje i blagim nedostacima u snabdevanju SAD. Izveštaji o nizu tendera od strane velikih potrošača doveli su do pomeranja vrednosti pšenice do polovine meseca, uključujući tender od 55.000 tona iz Japana. U međuvremenu, analitičari su predvideli da američke prolećne zasade pokriju 11,1 milion hektara, što je pad od 100.000 u odnosu na prethodnu godinu. Ograničavajući oporavak, revidirani broj USDA ukazao je na veće zalihe žita u ukrajinskim silosima, povećavajući očekivanja izvoza iz evropske korpe za hleb. Pored toga, proizvodnja iz Rusije je revidirana na više od 91 milion tona, samo 1 milion daleko od rekordnog nivoa objavljenog prošle godine, kako bi se pšenica koja je dostupna za izvoz podigla na rekordnih 51 milion tona, daleko najveću na svetu. Dalje, jake žetve u Kanadi i Australiji takođe su podigle prognoze izvoza od ključnih proizvođača.
Kukuruz
Cena pala na 441,93/t
Kukuruz je pao za 29,29 USD/BU ili 6,22% od početka 2024. godine, prema trgovanju ugovorom za razliku (CFD) koji prati referentno tržište za ovu robu. Istorijski gledano, kukuruz je dostigao najviši nivo od 843,75 u avgustu 2012.
Drvo
Cena porasla na – 576,50$
Cene drvne građe porasle su iznad referentne vrednosti od 570 dolara za hiljadu stopa na najviši nivo u više od tri nedelje, pošto su eskalirane tenzije na Bliskom istoku podstakle strahove od povećanja troškova isporuke. Od početka 2023. drvna građa pokazuje prigušenu dinamiku, pri čemu se ponuda postepeno povećava, a potražnja ostaje stabilna. Počeci stambenog zbrinjavanja u SAD, koji služe kao mera za tražnju, pali su za 4,3% na mesečnom nivou na 1,46 miliona na godišnjem nivou u decembru 2023. godine, što predstavlja prvu kontrakciju za četiri meseca. Ipak, čitanje je bilo iznad očekivanja od 1,426 miliona. U međuvremenu, niz drugih ekonomskih podataka podigao je nadu u meko prizemljenje najvećeg potrošača SAD, ali je povećao šanse Fed-a za duži ton jastreba.
Ugalj
Cena uglja pala na – 1116 $ / t.
Fjučersi na ugalj su u januaru ostali stabilni na oko 130 dolara po toni dok su investitori procenjivali faktore potražnje i ponude. Japan i Južna Koreja, glavni potrošači visokokvalitetnog uglja u indeksu Njukasla van Australije, povećali su svoju kupovnu aktivnost krajem godine pošto su komunalna preduzeća koristila termalni ugalj umesto tečnog prirodnog gasa kako bi proizveli dodatnu energiju i zadovoljili potražnju u zima na severnoj hemisferi. Podaci iz Kplera pokazuju da je Japan u decembru trebalo da uveze skoro 10,4 miliona tona morskog termalnog uglja, najviše od marta, dok se očekuje da će Južna Koreja uvesti 8,6 tona visokokvalitetnog termalnog uglja, najviše od jula 2021. godine. S druge strane, potražnja za nižim vrstama uglja iz Indije i Kine je usporila i Kina je odlučila da vrati ruski namet na ugalj početkom 2024.
Dolar
Dolar pao na – 1,0826 prema evru.
Evro je oslabio prema vrednosti od 1,08 dolara, dostigavši najniži nivo od sredine decembra, usred opšte snage dolara vođene snažnim podacima o američkom BDP-u i mešovitim signalima predsednice ECB Kristin Lagard. ECB je u četvrtak zadržala kamatne stope na rekordno visokom nivou, a Lagardova je istakla da je trenutno „preuranjeno razgovarati o smanjenju stopa“ za ekonomiju evrozone, ali je istakla da su rizici po ekonomski rast „skrenuti na dole“. Dodatno ovoj zabrinutosti, nedavni podaci su izazvali uzbunu u vezi sa blagostanjem najveće evropske privrede. Nemački moral potrošača neočekivano se pogoršao kako se februar približavao, dostigavši najnižu tačku od marta 2023. godine, pri čemu je sklonost potrošača ka štednji dostigla najviši nivo u istoriji zbog zabrinutosti oko kriza, sukoba i stalno visoke inflacije. Odvojeni izveštaj otkrio je neočekivano pogoršanje nemačkog poslovnog morala u januaru, pri čemu je klimatski indeks pao na najniži nivo od maja 2020.
Egon fon Grijers: „Završna faza devalvacije dolara uskoro počinje.“
Završna faza devalvacije dolara na nulu je zapravo počela 29. juna 2022. odlukom SAD da konfiskuju svu rusku finansijsku imovinu. Ova mera je bila još jedan ekser u kovčeg (i hitac u nogu) petrodolarskog sistema. Ovaj sistem je stavljen na snagu 1973. da bi se vezao i podržao američki dolar kroz sistem plaćanja crnog zlata jer dolar više nije bio podržan žutim zlatom.
Konfiskacija imovine velike nacionalne države (tj. Rusije) ne može proći dobro. Ako se imovina da i neprijatelju ove države (tj. Ukrajini), onda je zagarantovana sudbina monetarnog sistema kojim dominira dolar i njegovih pristalica.
Pored Bregzita Velike Britanije, koja se uvek povinuje svom gospodaru SAD, podršku ovim planovima dala je i ekonomski slaba EU.
Istorijski obdukcioni izveštaj o ovom potpunom potčinjavanju SAD sigurno će zaključiti da je ova odluka imala apsolutno katastrofalne posledice po nemačku privredu i ostatak Evrope. Nažalost, slabo vođstvo uvek donosi katastrofalne odluke. A pošto na Zapadu postoji ogroman višak slabog rukovodstva, Zapad će kliziti iz jedne krize u drugu. Da li je američka ministarka finansija Jelen slepa za ono što se dešava u njenoj ekonomiji ili jednostavno širi propagandne laži svetu poput svih političara kojima su glasovi očajnički potrebni?“
Rublja
Evro – rublja pala na 97,15
Dolar – 89,54 R
Ruska rublja je oslabila preko 89 za dolar, blizu najnižeg nivoa u tri nedelje, pošto su dijametralno suprotni stavovi Centralne banke i vlade o efikasnosti valutne kontrole podigli neizvesnost. U oktobru 2023. godine vlasti u zemlji su uvele kontrolu kapitala, obavezujući 43 velika izvoznika da svoj udeo u stranoj valuti pretvore u rublje. Ova mera je trebalo da ističe u aprilu, ali je vlada predložila da se ona produži do kraja godine. Zvaničnici CBR-a su, međutim, odbili tu ideju, navodeći da su postojeći uslovi pooštravanja dovoljni da se lokalna valuta održi stabilnom. Pored toga, rublja je ostala podstaknuta deviznim intervencijama centralne banke i smanjenom tražnjom za juanima i dolarima zbog sezonskih faktora.
Kriptovalute
Bitcoin pao na – 39.060 evra.
SEC objavljuje Bitcoin ETF
Nakon što je američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) dugo odlagala odobrenje Bitcoin spot ETF-ova, konačno je došlo vreme: Autoritet na čijem je čelu i kripto kritičar Geri Gensler odobrio je ukupno jedanaest aplikacija za fondove kojima se trguje na berzi Mapiranje Bitcoin-a.
Odluka SEC-a ima snažan signalni efekat, na kraju krajeva, Gensler je u prošlosti više puta izrazio skepticizam prema tržištu kriptovaluta. Pored toga, očekuje se da nove opcije trgovanja mogu privući i druge grupe investitora u Bitcoin; na kraju krajeva, novčanik nije neophodan za kupovinu udela u ETF-u. Nova sredstva se takođe kvalifikuju za planove od 401k, model privatnog penzionog plana koji sponzoriše poslodavac u Sjedinjenim Državama. Da bi to uradili, zaposleni uplaćuju deo svojih mesečnih prihoda na račun sa kojeg se mogu sprovoditi različite strategije ulaganja.
Međutim, profesor finansija Itzhak Ben-David sa Univerziteta Ohajo kritičan je prema kombinaciji štednje za penziju i Bitcoin ETF-a, kako je rekao za MarketWatch. „Cena bitkoina treba da se zasniva na njegovoj suštinskoj vrednosti, a ne na tome da li postoji ETF“, rekao je ekonomista. „Činjenica da cena bitkoina zavisi od ETF-a pokazuje koliko cena zavisi od veličine špekulantske gomile i verovatno ukazuje da cena ne odražava suštinsku vrednost. Shodno tome, ekspert očekuje da će se rast cena u poslednjih nekoliko nedelja ponovo istopiti u bliskoj budućnosti.
Upozorenje o „obrnutom kauzalnom kanalu“.
Ovo očekivanje je zasnovano na studiji na kojoj je Ben-David radio 2023. godine zajedno sa Bjungvukom Kimom sa Univerziteta Ohajo, Frančeskom Franzonijem sa Univerziteta u Luganu u Švajcarskoj i Rabihom Musavijem iz Viljanove. Istraživači su došli do zaključka da specijalizovani fondovi kojima se trguje na berzi generalno imaju znatno lošije rezultate od fondova široke osnove. U poređenju sa širokim berzanskim tržištem, vrlo specifični ETF-ovi takođe rade još lošije. Isto će verovatno važiti i za ETF-ove koji prate Bitcoin, kaže Ben-David.
U ovom slučaju, međutim, verovatno će se primeniti i „obrnuti kauzalni kanal“, kako je profesor dalje objasnio. Povećano interesovanje investitora za Bitcoin ne samo da je podiglo cene ETF-ova, već i samu cenu Bitcoina. Čim se ovaj krug povratnih informacija reši, može se očekivati pad cene.
Bitcoin „efektivno piramidalna šema“
Finansijski novinar Brett Arends takođe ne smatra da ima smisla zasnivati svoje odredbe za penziju na Bitcoin-u. „Bitcoin, kao i sve investicije koje ne donose prihod, je zapravo Ponzi šema“, bila je presuda kolumniste MarketWatch-a. „Vaš profit može doći samo od drugog, novog novca koji ulazi u sistem. Kratkoročno, ovo je dobro za trgovce. Ali obično u ovim slučajevima, novi novac pre ili kasnije presuši. Kada se to dogodi, navala može da se poveća „Sistem se brzo pretvara u nalet novca koji ponovo teče. Ovako pucaju mehurići.“ Dugoročno ulaganje u Bitcoin – bilo direktno ili preko ETF-a – se stoga ne preporučuje. Bitcoin ima dva slučaja upotrebe, kako je Arends rezimirao: klađenje na cenu bitkoina i kriminalne aktivnosti kao što su pranje novca i iznuda. Zaključak: Možda je to fantastičan posao, ali je loša investicija“, rekao je on. Ako i dalje želite da dodate Bitcoin ETF-ove u svoj 401k plan, trebalo bi da iskoristite mogući profit tokom vremena i ponovo izađete dok su cene i dalje na prihvatljivom nivou.
Finansijski analitičar Mark Hulbert je takođe napisao u članku za MarketWatch da je bitkoin samo delimično pogodan za planiranje penzionisanja, bez obzira na formu. Uvek je izazov predvideti razvoj cene imovine, ali u slučaju kripto veterana ovo je još izazovnije. Dok fundamentalni podaci kao što su brojke o dobiti ili prinos od dividendi igraju ulogu u analizi akcija, ove vrednosti nedostaju u Bitcoin-u. Iako postoje različiti modeli za izračunavanje, uključujući i model fer Bitcoin vrednosti, koji je zasnovan na Metcalfeovom zakonu, on i dalje uključuje mnogo špekulacija. „Iz ovih i drugih razloga, postoji velika šansa da će novi Bitcoin ETF-ovi biti lošiji od jednostavnog, jeftinog širokog indeksnog fonda na berzi u narednih pet godina“, plaši se Hulbert.
Ethereum pao na – 2.097 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar