Pregled tržišta
Svet
Nauka je stavljena u službu oligarha neoliberalnog kapitalizma u bankrotu. Naučnici su prodali veru za večeru. Mnogi rade naručene naučne analize, koje nemaju nikakve veze sa naukom. Kad god bi „naučnik“ poput dr. Fauci govori svetu da svi moramo da se vakcinišemo neisprobanom vakcinom protiv virusa razvijene u kineskoj virusnoj laboratoriji koju je sam Fauči pomogao da finansira jer to želi „nauka“, ovo je reč upozorenja za sve. Ili kada političari i akademici traže milijarde dolara za istraživanje „globalnog zagrevanja“ da bi „spasili zemlju“, to možda nije dobra ideja, jednostavno zato što „nauka“ ne zna uvek o čemu govori.
Grafikon pokazuje zemlje OECD i šta utiče na rast cena.
Sledeći grafikon pokazuje i raščlanuje rast cena u zavisnosti da li je trajna roba, roba široke potrošnje ili usluge.
Počeli su veliki valutni ratovi. Došli smo do tačke u kojoj će glavne centralne banke početi direktno da intervenišu na tržištu valuta u borbi protiv inflacije. I ironično, ovo će zauzvrat samo osloboditi VIŠE inflacije. Zašto?
Jer jedini način da centralna banka interveniše na tržištu valuta je da štampa više novca. Zaista, ako nas je politički odgovor na pandemiju naučio jednoj stvari, to je da je štampanje novca sve što kreatori politike znaju da rade.
U prvom kvartalu 2022. globalni dug dostigao je rekordnu vrednost od 305.000 američkih dolara, što je bilo oko 350 odsto globalne ekonomske proizvodnje. Moja procena je da globalni dug iznosi preko 700.000 milijardi dolara.
SAD
Hipotekarne stope takođe nastavljaju da rastu, pogledajte grafikon ispod. Od januara 2021, kada su hipotekarne stope dosegle najniži nivo u 40 godina (2,65%), ove nedelje su porasle na 5,89%, što je najviši nivo u 13 godina. Šta je sledeće? Da li su hipotekarne stope dostigle vrhunac ili će nastaviti da rastu sa ovog nivoa? Videćemo.
Kretanje spoljno-trgovinskog deficita.
Šta primećujemo u pogledu američkog deficita?
Ukupan neto deficit dostigao je novi rekord od 982 milijarde dolara.
U odnosu na prethodnu godinu, neto deficit je povećan za 25,8%.
U poređenju sa julom 2020, TTM deficit je povećan za 75%.
Višak TTM usluga nastavlja da se smanjuje, 8,7% u odnosu na isti period prošle godine i 18% od jula 2020.
Grafikon kretanja deficita od 1995. godine.
Značajan pad suficita usluga.
Raste deficit u odnosu na BDP.
Jaka ekonomija bi imala trgovinski suficit jer proizvodi više nego što troši. To bi dovelo do jačanja valute i povećanja kupovne moći zemlje. Iako je dolar doživeo ogroman skok poslednjih meseci, to je više bio beg ka bezbednosti svetske rezervne valute nego pokazatelj snažne ekonomije.
Konstantan rast zakupnina 15% godišnje.
Američke zalihe sirove nafte u vanrednim situacijama pale su za 8,4 miliona barela prošle nedelje na 434,1 milion barela, što je najniži nivo od oktobra 1984, prema podacima američkog Ministarstva energetike (DOE) objavljenim u ponedeljak.
FED
Na godišnjem nivou, inflacija u SAD porasla je na 8,3%, u poređenju sa onim što su analitičari očekivali da će porasti na 8,1%. Iako je uticaj energetske komponente na stopu inflacije opao, troškovi u sektoru usluga (bez energetske komponente) su značajno porasli, kao i troškovi za hranu i druga dobra.
Bazna stopa inflacije, koja je važna za politiku centralne banke, porasla je sa 5,9% na 6,3%. Očekivana vrednost bila je 6,1%. Ključno povećanje kamatne stope od 75 baznih poena sledeće nedelje je stoga de facto izvesno. Očekivanja za dalje značajno povećanje kamatnih stopa mogu se korigovati naviše.
Samo stabilizaciona recesija može da pomogne protiv visoke inflacije, slučaj iz perioda 1970 -1988. godine.
Od marta do avgusta privreda je dodala 1.888.000 novih radnih mesta, dok je zaposlenost sa punim radnim vremenom pala za 383.000, a ukupna zaposlenost (merena kao zbir punog i nepunog radnog vremena) za 48.000. Ukupan odstup između trendova je 1.888.000 + 48.000 = 1.936.000.“ „Dobićete malo drugačiju cifru ako uporedite nivoe zaposlenosti sa platnim spiskovima koji nisu poljoprivrednici (umesto sume poslova sa punim i skraćenim radnim vremenom), kao što sam uradio gore. Poslednji metod pokazuje višak od 1,614 miliona radnih mesta u poređenju sa povećanjem zaposlenosti, dok zbir delova daje neslaganje od 1,936 miliona.
Verovatno objašnjenje za razlike je penzionisanje u bum-u u kombinaciji sa oko 2 miliona ljudi koji uzimaju dodatne poslove sa skraćenim radnim vremenom kako bi spojili kraj s krajem zbog visoke inflacije. Bez obzira na objašnjenje, veoma hvaljeni bum radnih mesta je dramatično preuveličan po svim tačkama, a pre svega stvarna potrošnja potrošača, ako su izveštaji o domaćinstvu i BLS poslovima prilično tačni.
Tokom 1950-ih, AV Phillips je razvio ono što danas nazivamo „Filipsova kriva“, u suštini inverzni odnos između inflacije i nezaposlenosti. Ideja je da isti rast koji otvara radna mesta takođe stimuliše inflaciju. Niska inflacija znači visoku nezaposlenost i obrnuto.
Da bi dostigla osnovni slučaj od 3% PCE, privreda bi morala da otpusti 1,7 miliona radnih mesta da bi dostigla stopu nezaposlenosti od 4,6%. Ta stopa nezaposlenosti bi bila blizu prirodne stope nezaposlenosti od 4,4 koju predviđa Kongresna kancelarija za budžet, još jedan razlog zašto mislimo da bi ovaj osnovni slučaj bio mnogo lakši za Fed da se nosi bez bacivanja privrede u ozbiljnu recesiju. Da bi se ispunio dugoročni cilj FED-a, cena bi bila mnogo veća: 5,3 miliona radnih mesta i stopa nezaposlenosti od 6,7% .
Američki potrošači nastavljaju da se bore sa rastućim cenama i koriste svoje kreditne kartice da podrže opadajuću ekonomiju. Ukupni potrošački dug porastao je za još 23,8 milijardi dolara u julu na rekordnih 4,644 biliona dolara, prema najnovijim podacima Federalnih rezervi. Na godišnjem nivou, dug potrošača je porastao za 6,2%, što je donekle usporilo u odnosu na prethodnih nekoliko meseci kako se indeks potrošačkih cena hladio usled pada cena energije.
Ključni pokretači rasta cena.
Podaci o potrošačkom dugu Federalnih rezervi uključuju dug po kreditnim karticama, studentske kredite i auto-kredite, ali isključuju hipotekarni dug. Ako uključite hipoteke, američki potrošači duguju više od 16,2 biliona dolara. Potrošački krediti su rasli u proseku za 30 milijardi dolara mesečno u prvih sedam meseci godine.
Prema Fed-u, Amerikanci su u drugom kvartalu ove godine otvorili 233 miliona novih računa kreditnih kartica. To je bio najveći broj novih računa otvorenih u jednom kvartalu od 2008. godine – početka Velike recesije. Ukupni limiti na računu kreditnih kartica porasli su za 100 milijardi dolara u drugom kvartalu i sada iznose 4,22 triliona dolara. Ovo je najveće povećanje u više od 10 godina.
Neverovatno, čelnici FED-a i strogo kontrolisani mediji propagiraju da je sve veća zaduženost građana SAD dobra i da to zaduživanje pokazuje snagu ekonomije države.
Suština je da Amerikanci nastavljaju da se preterano zadužuju jer nemaju drugog načina da sastave kraj s krajem. Ljudi ne koriste Visa za kupovinu namirnica ako su u „veoma jakom“ finansijskom stanju. Paketi stimulacija su odavno potrošeni. Uštede su nestale. Prosečna osoba nema drugog izbora nego da izvadi plastiku. Naravno, ovo nije održiv način.
U Sjedinjenim Državama, Zakon o smanjenju inflacije i Oprost studentskih kredita znače da pored deficita od skoro 1,5 milijardi dolara i saveznog duga od skoro 31 milijardu dolara, mora se potrošiti još jedan bilion. Sa 31 milijardom dolara i sa prosečnim rokom dospeća od oko četiri godine, veće kamatne stope i prinosi trezora znače da će troškovi kamata na dug naglo porasti i da će se deficit još više povećati.
Kako Vlada namerava da finansira još veće deficite? Emitovanjem više državnih obveznica. A ko će kupiti ovaj dug? Centralne banke, posebno Fed. Fed će morati da promeni brzinu pre nego kasnije ili će se cela kuća od karata srušiti. Iako će dolar verovatno nastaviti da raste u odnosu na depresirajući evro i jen, njegovi dani su takođe odbrojani. Možda će on biti poslednji koji će pasti, ali kada padne, mislim da će biti brutalno.
Ali, Pauelova objava rata protiv inflacije zapravo je samo laž. U stvari, FED, kao i mnoge druge centralne banke pre njega, želi da inflacija bude viša od kamatnih stopa. Dakle, želite negativne realne kamatne stope. Na ovaj način žele da „naduvaju“ ogroman teret duga.
Ovaj nedostatak likvidnosti dolazi u trenutku kada se Ministarstvo finansija SAD suočava sa pravim zidom duga: u naredna 24 meseca dospeće 9 triliona dolara državnih obveznica. To je skoro trećina iznosa svih američkih dugova izdatih u kratkim periodima koji će morati da se otplate… tačnije da ćemo morati da „prebacimo“… što će dovesti do toga da trezor automatski izda astronomski iznos novih dugova, samo da zameni ove kratkoročne dugove.
Američka ekonomija se nalazi na ivici ozbiljnog pada ako Federalne rezerve ne zaustave svoje povećanje kamatnih stopa, rekao je izvršni direktor milijardera Barri Sternlicht.
EU
Evro zona ima trgovinski deficit u julu.
U vreme energetske krize i rata u Ukrajini, zona evra je imala trgovinski deficit u julu. Uvoz robe premašio je izvoz za 34 milijarde evra, navodi Zavod za statistiku
Proizvodnja u zoni evra se smanjuje više nego dvostruko više nego što se očekivalo.
Materijalna uska grla, usporena globalna ekonomija i rastuće cene energije doveli su do neočekivano oštrog smanjenja industrijske proizvodnje u zoni evra u julu.
U Evropi cene rastu zbog rasta cena sirovina na svetskom tržištu, u poslednjih godinu dana porast cena je evidentan: čelik 30,1%, guma 17,9%, palmino ulje 12,0%, kakao 10,9%, zob 25,7%, aluminijum 20,8%, kalaj 36,7%, polivinil 33,3%, rude gvožđa 21,8%, magnezijuma 23,5%. Cene rastu jer se vodi ideologija Velikog reseta u kojoj se industrija i prosperitet sistematski razbijaju kako bi se stanovništvo nateralo da spasava izmišljene klimatske promene.
„Nova premijerka Britanije Trus sastavlja plan od ogromnih 130 milijardi funti za zamrzavanje računa za struju u Velikoj Britaniji.“
„Nemačka najavljuje još jedan energetski program od 65 milijardi dok ECB pokušava da obuzda potražnju.“
„Potrebni su trilioni evra „podrške za likvidnost“ jer se Švajcarci i Finci pridružuju evropskoj spasilačkoj brigadi.“
Svi ovi naslovi objavljeni su jedan za drugim kao da su usklađeni. Očekujte da će uskoro stići još iz ostatka Evrope. Svi oni planiraju ili da ograniče cene električne energije, da spasu energetske kompanije koje zbog toga trpe gubitke, da obezbede isplate pomoći potrošačima širom zemlje ili sve zajedno. Ovo su poreski rashodi, jasni i jednostavni.
Ko će finansirati rastuće deficite i dugove? Centralne banke. Ali svi oni podižu kamatne stope da bi obuzdali odbeglu inflaciju. Da li će se centralne banke vratiti na štampanje novca da otkupe novi dug, a istovremeno podižu stope da bi se borile protiv inflacije? Mislim da će se tako ova avantura da završi.
Problem za centralne banke je što je smanjenje tražnje u privredi podizanjem kamatnih stopa indirektan način da se smanji inflacija, ali štampanje novca znači trošenje više novca na manje roba i usluga. Širom Evrope već vidimo kolaps malih preduzeća zbog rastućih troškova energije. Više kvantitativnog popuštanja bi takođe verovatno dodatno oslabilo evro i dodatno podstaklo inflaciju. U finansijskom smislu, ovo predstavlja spiralu smrti.
Ne možete se boriti protiv inflacije većim trošenjem!
ECB
Sredstva ECB nisu se prvenstveno koristila onima koji su bili pogođeni merama korona, već su preusmerena na državno finansiranje u Italiju, Francusku, Španiju i Portugal, odnosno bankrotiranih država Evrope.
Ovaj program se pokazao kao ilegalan ne samo zbog povezane funkcije političke ucene, već i zbog korišćenja sredstava u suprotnosti sa sporazumom EU. Sredstva je zapravo trebalo da se koriste proporcionalno veličini privreda zemalja članica. Ali to namerno nije urađeno.
Umesto da prekine praksu nelegalnog državnog finansiranja, ECB je nedavno pokrenula još jedan program državnog finansiranja koji je pravno sumnjiv. I, opet, ECB odbija da prati i obezbedi poštovanje ugovornih osnova, kao što je nivo duga u evropskim državama članicama, dok se u isto vreme nova i sve veća sredstva koriste za jednostrano državno finansiranje pretežno bankrotiranih država Evrope pod socijalističkim uticajem.
Na kraju krajeva, ovo dovodi do istorijski jedinstvene preraspodele imovine sa relativno već teško opterećenih građana severnih država Evrope u socijalističke bankrotirane države južne Evrope.
Rusija
Najveći ruski proizvođač nafte, državni Rosnjeft, izvestio je u četvrtak o povećanju svog neto prihoda za prvu polovinu u odnosu na isti period prošle godine, hvaleći se povećanom efikasnošću uprkos zapadnim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Neto profit Rosnjefta porastao je na 7,2 milijarde dolara (432 milijarde ruskih rubalja) u prvoj polovini 2022. godine.
Proizvodnja nafte i gasa kompanije porasla je za 1,5% na 4,85 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno u poređenju sa istom imovinom koju je držala prošle godine, isključujući imovinu otuđenu 2021.
Kina
Nastavlja se bežanje Kine iz američkih državnih obveznica.
Krah tržišta nekretnina.
Neki hedž fondovi se klade na skoru propast juana.
Kinesko tržište nekretnina posustaje, preti da baci brdo loših kredita na banke. U međuvremenu, drakonska politika nulte Covid-a u Pekingu dovela je do stalnih ograničenja koja su spremna za jedan od najslabijih perioda rasta u modernoj istoriji. U drugom tromesečju, kineska ekonomija se smanjila za 2,6 odsto u odnosu na prethodna tri meseca, što je prva kontrakcija od početka 2020. godine, kada je počela pandemija.
Takozvana stopa minimalne devizne rezerve od 15. septembra biće smanjena sa osam na šest odsto.
Centralna banka reaguje na slabljenje kursa juana, koji je izgubilo oko osam odsto vrednosti u odnosu na dolar u toku godine do danas, a nedavno je bio na najnižem nivou u dve godine. Razlozi za to su slabljenje kineske ekonomije i povećanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi, što dolar čini privlačnijim za investitore.
Nemačka
Poverenje investitora u Nemačku ekonomiju značajno opada.
Savezni zavod za statistiku iz ove godine: je objavio „Narodna Republika Kina je ponovo najvažniji trgovinski partner Nemačke.“ Prema IV Kelnu, 1,1 milion radnih mesta u Nemačkoj zavisi od trgovine sa Kinom, kada to pomnožite sa brojem članova tih porodica, onda dobijamo realnu sliku zavisnosti Nemačke od ekonomske politike Kine.
Institut IFO potvrđuje osnovni pravac ekonomskih instituta i očekuje prosečnu inflaciju od 9,3 odsto za 2023. godinu. Istovremeno, Institut je prilagodio privredni rast naniže: za 2022. se očekuje 1,6%, a za 2023. pad od 0,3%. U 2024. godini situacija bi se normalizovala sa rastom od 1,8 odsto i inflacijom od 2,5 odsto. Uprkos izazovnoj situaciji, očekuje se da će se broj zaposlenih stalno povećavati i stopa nezaposlenosti padati od 2023. do 2024. godine.
Ostaje da se vidi da li će realni prihodi domaćinstava – kako navode iz instituta – ponovo porasti od sredine 2023. godine. Tek smo na početku talasa nelikvidnosti i zatvaranja preduzeća koji će smanjiti ukupan iznos privatnih prihoda i povećati troškove rada koji nisu plaćeni.
Japan
Japan beleži rekordni trgovinski deficit u avgustu.
Pad jena od skoro 20 odsto u proteklih šest meseci doprineo je većim troškovima uvoza, pokazuju podaci. Kako je izvoz rastao 18. mesec zaredom, ali samo 22,1 odsto, trgovinski deficit je narastao na 19,7 milijardi dolara (2,8 triliona jena). To je najveći deficit koji je Japan ikada zabeležio.
Kanada
Prodaja kuća je usporila u avgustu, a cene su pale na mesečnom nivou, što je poslednji pad usled porasta kamatnih stopa, što je navelo Kanadsko udruženje za nekretnine (CREA) da smanji svoje prognoze cena kuća.
CREA je u četvrtak saopštila da očekuje da će ove godine biti prodato 532.545 nekretnina, što je pad od 20 odsto u odnosu na rekord iz 2021. i dublje od prethodne procene o godišnjem padu od 14,7 odsto. CREA takođe očekuje da će se cene kuća povećati za 4,7 odsto godišnje na 720.255 dolara, što je brojka koju grupa za nekretnine kaže da odražava koliko su cene bile visoke na početku godine. Ranije se očekivalo da će cene porasti za 10,8 odsto.
Kanadsko stambeno tržište prolazi kroz period opadanja otkako je Banka Kanade počela da agresivno pooštrava monetarnu politiku u martu i brzo povećava referentnu kamatnu stopu. Centralna banka je nedavno povećala svoju ključnu stopu za 75 baznih poena, čime je dostigla 3,25 odsto, najviši nivo od aprila 2008.
67% Kanađana manje kupuje u prodavnicama nego pre COVID-19: anketa Iahoo/Maru.
Nigerija
Rast cene hrane u Nigeriju u ovoj godini.
Kuba
Kuba tone u najgoru ekonomsku krizu u poslednjih 30 godina. Kubanci, koji su već navikli na nestašice povezane sa američkim embargom, suočavaju se sa posledicama pandemije Covid-19 i energetske krize. U Havani je kupovina prehrambenih proizvoda glavna briga stanovnika, koji su prinuđeni da satima čekaju ispred prodavnica kako bi se nadali da će moći da se opskrbe.
Francuska
Eksplozija javnih dugova, suludo „štampanje novca“, pogoršanje finansijskih balona, nestašice svih vrsta, rastuća inflacija, rast kamatnih stopa, jačanje hegemonije Kine, rat u Ukrajini, povratak recesije u zapadnim zemljama, egzistencijalna kriza evra zona… Očigledno, bilo bi teško učiniti gore.
SNCF predviđa povećanje svog računa za struju od najmanje 1,6 milijardi evra u 2023.
Železnička kompanija, međutim, „još nije odlučila” kakav će to uticati na cene karata.
Preko 57% Francuza kaže da je iskusilo siromaštvo. Rezultati 16. Secours Populaire barometra siromaštva su izuzetno zabrinjavajući.
Francuska je i dalje u trci da dostigne trgovinski deficit od 150 milijardi evra 2022. godine, nakon rekordnih 100 milijardi evra 2021. godine, i da učvrsti svoju poziciju evropskog šampiona trgovinskog deficita.
Švajcarska
Crveno pokazuje neto ozvoz zlata za Kinu iz Švajcarske.
Hipotekarne kamatne stope ponovo rastu od sredine avgusta nakon blagog pada u julu. Dvogodišnje hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom trenutno su na 2,44 odsto, što je desetogodišnji maksimum, prema uporednoj službi Moneyland u sredu. Kamatne stope za petogodišnje hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom na deset godina takođe nisu daleko od ove granice od 2,59 i 2,90 odsto.
Argentina
Stopa inflacije u Argentini raste na 78,5%.
Azarbejdžan
Azerbejdžan je izvezao 7,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa u Evropu od početka 2022.
Zemlja je takođe prijavila povećanje proizvodnje gasa za skoro 10 odsto, koja je dostigla 30,6 milijardi kubnih metara u periodu januar-avgust 2022.
„Ukupni obim isporuka (gasa) Evropi 2022. godine iznosiće 12 milijardi kubnih metara“, rekao je azerbejdžanski ministar energetike Parviz Šahbazov.
Kompanije
Cheniere Energi, najveći američki izvoznik tečnog prirodnog gasa, povećava dividendu za oko 20% u ovom kvartalu i povećava svoj program otkupa akcija jer očekuje povećanje osnovne zarade zahvaljujući visokim maržama na LNG tokom ove godine.
Glasanje o proširenju Tesline nemačke fabrike u Grinhajdu odloženo je, javljaju nemački mediji.
Planirana rasprava o razvoju postrojenja koja je bila planirana za septembarsku sednicu veća više neće biti, prema prevedenim verzijama izveštaja, koji citira gradonačelnika Grinhajda Arnea Kristijanija.
Tesla nastoji da svoju fabriku od 300 hektara proširi za još 100 hektara, navodi se u izveštaju, kako bi izgradio teretni depo i proširio proizvodne mogućnosti.
Američki hedž fondovi fokusirani na tehnologiju spremaju se za velike gubitke usred pada tržišta.
Akcije
Pad akcija u ovoj nedelji.
DOWJ – 30.702
DAX – 12.740
S&P 500 – 3.867
NASDAQ 100 – 11.927
Osnivač Bridžvotera, najvećeg svetskog hedž fonda, Rej Dalio, rekao je za Blumberg da očekuje da će inflacija u narednoj deceniji biti oko dva puta veća od 2,6 odsto od onih koje finansijska tržišta trenutno predviđaju.
Ako kamatne stope porastu na nivoe od 4,5% ili više, on očekuje da će berza pasti u proseku za 20%.
„S obzirom na moje procene inflacije i stvarne kamatne stope, gledam na raspon od 4,5 do 6 procenata i za dugoročne i za kratkoročne stope.
Međutim, pošto verujem da bi gornji deo ovog raspona bio nepodnošljivo loš za zajmoprimce, tržišta i privredu, očekujem da će Fed popustiti.
Tokom nedavnog intervjua, milijarder Džon Katsimatidis zatražio je od Federalnih rezervi da prestanu da povećavaju stope.
Zato pozivam Federalne rezerve. Ako nastavimo da povećavamo kamatne stope, uništićemo ostatak zemlje. Neko mora da ustane i kaže da se to ne mora desiti. I uništiće ostatak zemlje. A postoji recesija, može da preraste u depresiju.
Krah će početi sa Vol Strita isto kao 2008. godine.
Više ne verujem da FOMC planira da naduva Dow Jones-ovu procenu na novi istorijski maksimum uoči novembarskih izbora. Očekujem da će Dow Jones doživeti sledeći pad u odnosu na najnižu vrednost u junu prošle godine.
Evo kako se naduvavao DWJ index akcija od 1900 do 2022.godine.
Pauelov „non-QE4“ bio je rešenje za kolaps tržišta u martu 2020, ali u najboljem slučaju kratkoročno rešenje. Doći će dan kada se ili Dow Jones zatvori znatno ispod 5.000, što je u najboljem slučaju najniži nivo na tržištu od 86% u odnosu na zatvaranje od 36.799 u januaru prošle godine, ili će američki dolar postati bezvredni od drugog FOMC kvantitativnog popuštanja. Oba slučaja su neprivlačna za investitore. Zato smatram da je zlato najsigurnije za investitore.
Nivo izloženosti tržišnom riziku pao je na najniži nivo od oktobra 2008. Tržište očekuje još snažniju eksploziju od one koja je doživela tokom velike finansijske krize.
Zlato
Nastavljaju se špekulacije sa zlatnim papirima i obara cena zlata na 1.662 $ / uncu.
Cena zlata 1999 -2022. godina:
Kina je najveći uvoznik zlata u svetu i najveći proizvođač zlata u svetu sa preko 400 tona godišnje. Uz činjenicu da su u poslednjih 10 godina uvezli 2.678 tona, samo to premašuje njihove zvanične zalihe od 1.900 tona. Ako se tome doda proizvodnja zlata u poslednjih nekoliko decenija i proizvodnja iz rudnika koje su otkupljivali širom sveta, broj je bliži 20.000 tona. Takođe, nezakonito je izneti 1 uncu zlata iz zemlje.
Zašto Kina prodaje američke državne obveznice i kupuje zlato? Zato što više nemaju poverenja u američku imovinu s obzirom na to šta se desilo sa ruskim dolarom? Ili su izgubili poverenje u dolar? Verovatno i jedno i drugo. S obzirom na fiskalnu i monetarnu politiku Zapada, koju predvode Sjedinjene Države, i upotrebu dolara kao oružja, Istok očigledno okreće leđa dolaru. Ovo udaljavanje od dolara verovatno će se ubrzati s obzirom na nedavne najave fiskalne potrošnje u Evropi i SAD. Koja je alternativa izbora? Zlato!
Dolar je ove godine porastao 15 odsto, a zlato je palo samo 4 do 5 odsto ove godine. Za rast dolara od 15 procenata, normalno bi očekivao da cena zlata padne za 15 procenata. Dakle, zlato se dobro držalo.
Američki dolar će na kraju drastično pasti u ceni i tada se može očekivati ogromno kretanje zlata. Verujem da bi se žuti metal mogao vratiti na 2.000 ili 2.050 dolara po unci ove godine.
Kinesko tržište zlata:
Srebro
Srebro i dalje nisko nepromenjeno na – 18,98 $ / uncu.
U Londonu se stvara situacija bez presedana jer je nemilosrdno iskopavanje jednog od najvećih svetskih nalazišta srebra u punom jeku. Poslednjih 9 meseci, srebrni fondovi u trezorima LBMA u Londonu su opadali iz meseca u mesec i sada su na najnižem nivou (od kada su zalihe u trezorima počeli da se evidentiraju u julu 2016.). Ovi trezori uključuju skladišta poluga u Londonu i okolini kojima upravljaju banke za poluge JP Morgan, HSBC i ICBC Standard Bank, kao i londonske trezore tri kompanije za obezbeđenje, naime Brinks, Malca-Amit i Loomis.
Uz kontinuirani odliv srebra u poslednjih 9 meseci do kraja avgusta 2022. godine, trezori srebra LBMA su sada izgubili ogromnih 254,5 miliona unci (7915 tona) srebra od kraja novembra 2021. Drugim rečima, dok su zalihe srebra LBMA iznosile 36.421 tona na kraju novembra 2021., sada su smanjene za 21,7% na 28.506 tona. Da sve ovo stavimo u kontekst, Srebrni institut procenjuje da će globalna godišnja proizvodnja srebra ove godine biti samo 843,2 miliona unci. To je 26.262 tone. Krajem avgusta 2022. u trezorima LBMA bilo je uskladišteno 28.506 tona, manje od jednogodišnje zalihe srebra.
Radi bolje preglednosti iznosim revidirane proračune kako biste videli količinu srebra koji trenutno drže srebrni ETF-ovi i drugi „transparentni“ srebrni fondovi u Londonu.
SLV – iShares Silver Trust: 11.329,3 tona
SSLN – iShares Phisical Silver ETC: 707,5 tona
PHAG – Visdomtree Phisical Silver ETC: 2,488,1 tona
PHPP – Visdomtree Phisical PM ETC: 41,8 tona
SIVR – Aberdeen Phisical Silver dionice ETF: 1.450,3 tone
GLTR – Aberdeen PM Baskets Shares ETF: 377,5 tona
PMAG – ETFS fizičko srebro: 238,9 tona
PMPM – ETFS Phisical PM Basket (deo ukupnog PMAG-a)
SSLV – Invesco Phisical Silver ETC: 356,6 tona
4 ETF-a – Kstrackers Phisical Silver ETC (4 kombinovano): 769,7 tona
Zajedno, ovih 13 ETF-ova trenutno drži 17.759,7 tona srebra u trezorima LBMA u Londonu.
To znači da se od 28.506,28 tona srebra na kraju avgusta 2022. godine, samo 10.068,7 tona srebra ne drži u fondovima kojima se trguje na berzi.
Sa toliko srebra koji napušta londonske trezore, COMEKS zalihe srebra ne mogu ovo objasniti jer se srebro koje napušta London ne pojavljuje u Njujorku. Pa gde ide srebro koje napušta London?
Grafikon ispod prikazuje uvoz srebra u Indiju do kraja juna 2022.
Nafta
Cena nafte nepromenjeno nisko na 91,09 $ / barel.
Nafta je pala zbog zabrinutosti u pogledu potražnje u prvom planu pošto je američko ministarstvo energetike poništilo očekivanja o svom planu za obnavljanje zaliha nafte, a Kina razmatra mogućnost da dozvoli veći izvoz goriva.
Fjučersi zapadnog Teksasa su pali za 3,8% i dosegli 85,10 dolara po barelu. DOE je saopštio da njegov plan za dopunu nacionalne zalihe nafte u hitnim slučajevima ne uključuje cenu za pokretanje i da se verovatno neće desiti sve do fiskalne 2023. Ranije ove nedelje cene su porasle nakon što je Bloomberg News izvestio da su zvaničnici administracije razgovarali o ponovnom punjenju strateških rezervi sirove nafte koja bi trebalo da padne ispod 80 dolara, što ukazuje na potencijalni donji prag cena.
U međuvremenu, Kina razmišlja o izvozu više goriva, potezu koji je osmišljen da podstakne ekonomiju, ali koji takođe postavlja pitanja o tome koliko domaća potrošnja pada usred blokada Covid-19. Vest dolazi nakon što je Međunarodna agencija za energetiku u sredu saopštila da će u zemlji doći do najvećeg pada potražnje za naftom u više od tri decenije.
Vest da bi SAD uskoro mogle da kupe više od sto miliona barela sirove nafte kako bi nadoknadile naftu koja je ispuštena u poslednjih nekoliko meseci poslala je snažan bull-market signal tržištu da bi potražnja uskoro mogla da poraste, dok proizvodnja u SAD nije očekujući značajno povećana. Poricanje takvog plana od strane DOE uklonilo je obećanje o brzom porastu potražnje.
Još jedan pritisak na cene je jačanje američkog dolara uoči onoga što mnogi očekuju da će biti značajno povećanje kamatnih stopa kada se kreatori politike sastanu sledeće nedelje.
Cene nafte nastavljaju svoju nestalnu trgovinu dok se naftna tržišta kolebaju između zabrinutosti zbog globalne recesije i tesne situacije sa snabdevanjem.
Standard Chartered: Najnovija prodaja ne znači da je tržište slomljeno.
Analitičari Standard Chartered kažu da tržište „dobro funkcioniše“ i jednostavan odgovor je „oštar zamah u višak“.
Analitičari StanCharta procenjuju suficit u Q3 na 1,82 miliona barela dnevno.
Tokom četiri nedelje do 9. septembra, potrošnja benzina je pala za 11,7% u odnosu na isti četvoronedeljni period 2019. godine, na 8,56 miliona barela dnevno u proseku, ispod istih perioda 2020. i 2021. godine, prema današnjim podacima EIA.
EIA meri potrošnju benzina u smislu količine koje na tržište isporučuju rafinerije, blenderi itd., a ne maloprodaju na benzinskim pumpama. Na ovom pokretnom četvoronedeljnom proseku, to je bio najveći pad do sada ove godine, koji nije video ništa osim pada u odnosu na iste periode 2019.
Gas
Oktobarski TTF ugovor u Holandiji – merilo za severozapadnu Evropu – pao je za 8% u ponedeljak od petka i za 44% sa vrhunca 26. avgusta, na 191,02 evra po megavat-satu (MVh).
U Nemačkoj, skladišta gasa se pune rekordnom brzinom i puna su 87,9 odsto, pokazuju podaci Gas Infrastructure Europe. Za EU sveukupno, skladišta su popunjena 83,6%, što je znatno iznad cilja od 80% koji je postavila Evropska unija.
Ruski Gasprom je udvostručio prihode od izvoza energije.
Visoke cene energije pomogle su ruskom gasnom gigantu da poveća prihode uprkos smanjenju ukupnog izvoza.
Gasprom sada isporučuje oko 84 miliona kubnih metara gasa u Evropu preko Ukrajine i Turske dnevno, u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom od 480 miliona kubnih metara dnevno.
Ruski dobavljač gasa ostvario je neto profit od 41,75 milijardi dolara u prvoj polovini 2022. godine, u poređenju sa profitom od 29 milijardi dolara za celu prošlu godinu, navodi se u prošlonedeljnom saopštenju kompanije. Kompanija je platila dodatnih 20 milijardi dolara dividendi ruskoj državi.
Cena gasa i nafte:
Ugalj
Cene uglja na svim kontinentima su ove nedelje skočile na najviši nivo u istoriji, skoro trostruko u odnosu na ono što je bilo pre godinu dana, pošto neizvesnost oko tokova gasa u Evropi i stagnirajuće količine LNG-a favorizuju „kraljevski ugalj“.
– Azijski referentni ugovor, fjučers ICE Newcastle, skočio je u ponedeljak na 463,75 dolara po metričkoj toni, dok je ugalj na licu mesta natovaren u Australiji imao samo 30 dolara po nižoj ceni.
– Čudno je da bi rast cena uglja i dalje mogao da se poveća jer bi vremenski događaji u La Nini mogli uticati na stranu ponude, posebno zbog vremenskih poremećaja u Australiji izazvanih padavinama.
– U Evropi je oporavak cena gasa izazvan Gaspromovim zaustavljanjem tokova Severnog toka-1, sa spot cenama u prvom mesecu oko 75 USD / mt, pogurao je godišnji ugovor o uglju API2 za 2023. na 340 USD / mt.
Dolar
Dolar u ravni sa evrom – 0,9970
Rusija i Kina preduzimaju korake da skinu s trona američki dolar na globalnim tržištima nafte.
Ruski i kineski giganti ugljovodonika, Gasprom i Kineska nacionalna naftna korporacija, dogovorili su se o prebacivanju plaćanja za isporuku gasa na rublje.
Kina je dugo smatrala da je pozicija svoje valute renminbi u globalnoj tabeli valuta odraz njenog geopolitičkog i ekonomskog značaja na svetskoj sceni.
Kada raste cena prirodnog gasa, raste i dolar.
Rublja
U rastu prema evru – 59,8179
U blagom rastu prema dolaru – 60,0250
Kriptovalute
Bitcoin u padu – 19.747 $.
Ethereum u padu – 1.461$
„Više od polovine svih trgovina bitkoina su lažne“, naslov Forbsove analize predviđa rezultat studije. Prema podacima studije, obim trgovanja koji prijavljuju kripto berze značajno odstupa od stvarnih cifara. Razlog za to, ono što je definisano od strane Komisije za trgovinu robnim fjučersima SAD kao „ulazak u transakciju ili pretvaranje da ulazi u transakciju kako bi izgledalo kao da su kupovine i prodaje obavljene bez tržišnog rizika ili promene tržišne pozicije trgovca“. Ovo: nije razlog za transakcije, one služe samo za veštačko povećanje obima trgovine. Na primer, BTC transakcije se obavljaju između različitih novčanika trgovca, bez ekonomskih razloga.
Prema Forbsovoj analizi, „trgovanje pranja“ čini veliki deo prijavljenog obima trgovanja na kripto berzama. Konkretno, prema Virtschaftsblatt od 14. juna, kada se kaže da je stvarni obim trgovanja bitkoinima bio 51 odsto ispod vrednosti koju su mesta trgovanja procenila na oko 262 milijarde američkih dolara za taj dan.
Branko Dragaš
Investicioni bankar