Pregled tržišta
Svet
Četiri faze hiperinflacije, prema MMF-u!
Hiperinflacije se generalno definišu kao periodi u kojima mesečna stopa inflacije prelazi 50%. U ovom dokumentu iz 2018. godine, MMF razdvaja hiperinflatorne epizode u četiri faze koje se sastoje od dve faze:
Prva faza: je „uspon“. MMF ovo takođe naziva „fazom vanrednog ubrzanja“ koja je dovela do hiperinflacije. MMF to zapravo naziva „putem ka hiperinflaciji“, ali s obzirom na to da oni to definišu kao godišnju stopu inflacije veću od 50%, ali ispod 500%, neakreditovani, neekonomistički posmatrač bi to mogao opisati kao hiperinflaciju.
„Prosečno trajanje prve faze je 8-9 godina sa prosečnom godišnjom inflacijom od 125 odsto“
Ako prođemo kroz ovu krizu, kupićemo malo vremena, ali samo sprečimo neizbežno uništenje globalnog finansijskog sistema, što objašnjava neprestanu težnju ka CBDC-ima, ali to bi sve moglo biti kasno, s obzirom na stopu kolapsa.
Vrednost akcija banaka u SAD, Evropi i Japanu u martu je pala za 16 odsto usled bankrota banke Silicijumske doline (SVB).
SAD
Kolaps Signature Banke predstavlja probleme za industriju kriptovaluta.
Signature Bank, finansijska institucija sa sedištem u Njujorku i dubokim vezama sa industrijom kriptovaluta, propala je tokom vikenda nakon što su deponenti krenuli na banku, dodatno uznemirujući industriju digitalne imovine, koja je pretrpela niz velikih udaraca poslednjih meseci.
Banka je dugo bila integralna finansijska institucija za industriju, koja je hostovala alate za olakšavanje digitalnih transakcija i računala značajne kripto kompanije, kao što je berza kriptovaluta Coinbase, kao svoje klijente. To je deo tanke grupe mejnstrim banaka koje zadovoljavaju potrebe firmi za kriptovalute i njihovih klijenata, oblast koja je promenjena nakon zatvaranja druge banke prilagođene kriptovalutama, Silvergate Capital, prošle srede.
Kolaps Signature banke je delimično izazvan padom banke Silikonske doline, još jedne finansijske institucije utkane u tkivo tehnološke industrije.
Nakon što je kripto banka Silvergate dobrovoljno zatvorila svoja vrata prošle nedelje i sada su SVB i Signature Bank pratile silaznu spiralu sektora, sve više i više igrača u industriji je pod pritiskom. Neraspoloženjem pogođena je i Prva republička banka.
Kolapsi Silvergate-a i banke Silicijumske doline su kao sante leda koje se otele sa antarktičkog glečera. Finansijska analogija sa globalnim zagrevanjem koja je izazvala ovaj kolaps podržavajućih odlaganja je rastuća temperatura kamatnih stopa, koja je prošlog četvrtka i petka narasla na 4,60 odsto za dvogodišnje obveznice američkog trezora. U međuvremenu, štedišama banaka je i dalje isplaćeno samo 0,2 procenta na svoje depozite. To je dovelo do stalnog povlačenja sredstava iz banaka – i odgovarajućeg pada bilansa komercijalnih banaka kod Federalnih rezervi.
Rastuće kamatne stope dovode do pada cena već izdatih obveznica – zajedno sa cenama nekretnina i akcija. To je ono što se dešavalo u okviru FED-ove borbe protiv „inflacije“, njegovog eufemizma za suprotstavljanje rastu zaposlenosti i nivoa plata. Padaju cene obveznica, a takođe i kapitalizovane vrednosti upakovanih hipoteka i drugih hartija od vrednosti u kojima banke drže svoju imovinu u bilansu stanja da bi pokrile svoje depozite.
Rezultat preti da gurne bankarsku imovinu ispod njihovih obaveza po depozitima, brišući njihovu neto vrednost – njihov deoničarski kapital. To je ono što je bilo ugroženo 2008. To je ono što se dogodilo na ekstremniji način sa S&L i štedionicama 1980-ih, što je dovelo do njihovog propadanja. Ovi „finansijski posrednici“ nisu kreirali kredite kao što to mogu da urade komercijalne banke, već su davali depozite u obliku dugoročnih hipoteka po fiksnim kamatnim stopama, često na 30 godina. Ali, nakon Volkerovog skoka kamatnih stopa koji je inaugurisao 1980-te, ukupan nivo kamatnih stopa ostao je viši od kamatnih stopa koje su primale S&L i štedionice. Deponenti su počeli da povlače svoj novac da bi dobili veće prinose na drugim mestima, jer S&L štedionice nisu mogle da svojim štedišama plaćaju veće stope iz prihoda koji su dolazili od njihovih hipoteka utvrđenih po nižim stopama. Dakle, čak i bez prevare u Kitingovom stilu, neusklađenost između kratkoročnih obaveza i dugoročnih kamatnih stopa okončala je njihov poslovni plan.
Danas, JP Morgan Chase i druge njujorške banke imaju desetine triliona dolara vrednovanja derivata – kazino opklade na koji način će se promeniti kamatne stope, cene obveznica, cene akcija i druge mere.
Sada postoji let u „keš“, u sigurno utočište – nešto još bolje od gotovine: hartije od vrednosti američkog trezora. Uprkos pričama o odbijanju republikanaca da podignu gornju granicu duga, Trezor uvek može da odštampa novac da isplati svoje vlasnike obveznica. Izgleda da će Trezor postati novi depozitar izbora za one koji imaju finansijska sredstva. Bankovni depoziti će pasti. A sa njima i bankarske rezerve u Fed-u.
SVB je propao jer je većinu novca svojih štediša (119,9 milijardi dolara) stavio u državne obveznice SAD.
Ovo je zaista izuzetan deo ove drame.
Državne obveznice SAD bi trebalo da budu najsigurnija i najnerizičnija imovina na svetu. Ali to je potpuno netačno, jer čak i državne obveznice mogu izgubiti vrednost. I upravo se to dogodilo.
Većina portfelja SVB-a bila je u dugoročnim državnim obveznicama, poput desetogodišnjih državnih zapisa. A ovi su bili izuzetno nestabilni.
U martu 2020., na primer, kamatne stope su bile toliko niske da je Ministarstvo finansija prodalo neke desetogodišnje državne zapise sa prinosom od čak 0,08%.
Ali kamatne stope su od tada toliko porasle; prošle nedelje prinos 10-godišnjeg trezora bio je više od 4%. A ovo je ogromna razlika.
Ako niste užasno upoznati sa tržištem obveznica, jedna od najvažnijih stvari koju treba razumeti je da obveznice gube vrednost kako kamatne stope rastu. A ovo se dogodilo banci Silicijumske doline.
SVB se opteretio dugoročnim državnim obveznicama kada su kamatne stope bile mnogo niže; prosečan ponderisani prinos na njihov portfolio obveznica je, u stvari, bio samo 1,78%.
Ali kamatne stope su brzo rasle. Iste obveznice koje je SVB kupio pre 2-3 godine po 1,78% sada daju između 3,5% i 5%… što znači da je SVB imao velike gubitke.
Indeks regionalne banke nastavlja da pada.
Investitori su se u ponedeljak okupili u američke državne obveznice nakon kolapsa banke Silicijumske doline i naknadne vladine podrške bankarskom sistemu. Žurba je dovela do pada prinosa trezora.
Zahvaljujući brzom rastu kamatnih stopa, trezorske obveznice vredne stotine milijardi dolara koje su u vlasništvu američkih banaka dramatično su pale u vrednosti.
Ovo je ostavilo rupu od 620 milijardi dolara koja uskoro neće biti popunjena.
Pad cena regionalnih banaka, koje će, pretpostavljam, vrlo brzo da budu pruzete.
Western Alliance Bancorp down 75%
First Republic Bank down 66%
Customers Bancorp down 54%
PacWest Bancorp down 46%
Zions Bancorp down 44%
Bank of Hawaii down 42%
Comerica down 39%
East West Bancorp down 32%
U međuvremenu, postoji mnogo veći problem koji se nazire.
Verovatno se sprema velika kriza derivata.
Ako trenutni haos u finansijskom svetu prouzrokuje da balon derivata konačno implodira, to bi potencijalno mogao biti „događaj na nivou izumiranja“ za američki finansijski sistem koji ima duboke nedostatke.
Tržište derivata je, jednom rečju, ogromno — često se procenjuje na preko 1 milion milijardi dolara na visokom nivou.
Smatram da je ukupno svetsko tržište derivata dostiglo 4 miliona milijardi dolara.
Prinos na dvogodišnji trezor je poslednji put trgovao na 4,005%, što je pad od skoro 59 baznih poena. (1 bazni poen je jednak 0,01%. Cene se kreću obrnuto od prinosa.)
Prinos je od srede pao za oko 100 baznih poena, ili ceo procentni poen, što predstavlja najveći trodnevni pad od 22. oktobra 1987, kada je prinos pao za 117 baznih poena. Taj potez usledio je nakon pada berze 19. oktobra 1987. – poznatog kao „crni ponedeljak“ u kojem je S&P 500 pao za 20% zbog svog najvećeg jednodnevnog pada. Taj potez je bio veći od dvogodišnjeg pada prinosa od 63 bazna poena koji se dogodio u tri dana nakon napada 11. septembra.
Prinos na 10-godišnji trezor je pao za više od 15 baznih poena na 3,543%.
Cene su skočile, a prinosi pali usred kolapsa banke Silicijumske doline koji je počeo prošlog četvrtka. Regulatori su preuzeli banku u petak nakon što su masovna povlačenja u četvrtak dovela do propasti banke. Regulatori su u nedelju objavili da će podržati štediše banke Silicijumske doline.
Kako je strah od zaraze širom bankarskog sektora rastao, mnogi investitori su se osvrnuli na državne obveznice i druga tradicionalno sigurnija sredstva.
Finansijski šok je takođe naterao investitore da ponovo razmisle o tome koliko će Federalne rezerve nastaviti da budu agresivne sa povećanjem kamatnih stopa, pomažući da se kratkoročni prinosi smanje. Centralna banka se sastaje sledeće nedelje i uglavnom se očekivalo da će podići stope po deveti put od marta prošle godine — ali to je bilo pre nego što se prošle nedelje desio kolaps banke Silicijumske doline.
Goldman Sachs više ne misli da će Fed povećati stope, navodeći kao razlog ″nedavni stres” u finansijskom sektoru. Međutim, trgovci ocenjuju kvote 2 prema 1 da Fed podigne svoju referentnu stopu zaduživanja za 0,25 procentnih poena na sastanku od 21. do 22. marta.
A tržište takođe predviđa da će do kraja godine centralna banka smanjiti smanjenje od 0,75 procentnih poena, spuštajući stopu na ciljni raspon od 4%-4,25%. Trenutne cene ukazuju na terminalnu stopu od 4,75% do maja.
„U svetlu SVB-a, prinosi na kamatne stope su opali i najverovatnije će nastaviti da opadaju jer je Fed primoran da bude manje jastreb u narednim mesecima dok se neizvesnost bankarskog sektora odigrava“, rekao je Džef Kilburg, osnivač i izvršni direktor KKM Financial-a.
Dvogodišnji prinos na trezor porastao je na 5,085% prošle nedelje, što je najveći od juna 2007. pre naglog pada.
Svako ko je kupio dugoročne državne obveznice – banke, brokerske kuće, velike korporacije, državne i lokalne samouprave, strane institucije – sada su na ogromnim gubicima.
FDIC (Federalna korporacija za osiguranje depozita, tj. primarni bankarski regulator u Sjedinjenim Državama) procenjuje nerealizovane gubitke među američkim bankama na otprilike 650 milijardi dolara.
Nerealizovani gubici od 650 milijardi dolara su po veličini slični ukupnim gubicima drugorazrednog kapitala u Sjedinjenim Državama 2008. godine; a ako kamatne stope nastave da rastu, gubici će nastaviti da rastu.
Ono što je zaista ironično (i pomalo komično) u vezi sa ovim je da FDIC treba da garantuje bankarske depozite.
U stvari, oni upravljaju posebnim fondom koji se zove Fond za osiguranje depozita, ili DIF, za osiguranje depozita klijenata u bankama širom SAD – uključujući depozite u sada ugašenoj banci Silicijumske doline.
Ali sadašnji bilans DIF-a je samo oko 128 milijardi dolara… naspram 650 milijardi dolara (i rastućih) nerealizovanih gubitaka u bankarskom sistemu.
Vojni budžet narastao na 886 milijardi dolara.
Nekoliko faktora ulazi u formulu BDP-a, uključujući „ličnu potrošnju“, što je ukupan iznos koji američka domaćinstva troše na robu i usluge. Prilagođavanje ove vrednosti za inflaciju daje stvarnu ličnu potrošnju prikazanu na ovom grafikonu. Ako zanemarimo poremećaje COVID-a, oni su u stalnom porastu uprkos višim cenama mnogih roba.
Drugim rečima, inflacija je imala mali uticaj na ukupnu potrošnju domaćinstava. Svakako, neka domaćinstva imaju problema. U celini, međutim, potrošnja i dalje raste približno istom stopom kao i pre COVID-a. To je dobra vest, ali takođe znači da stroža monetarna politika još uvek ne usporava rast. Teško je zamisliti da Fed snižava stope osim ako se ta linija ne smanji ili barem ne izravna.
Ovaj grafikon koristi obradu jezika za određivanje broja hibridnih ili udaljenih oglasa za posao u glavnim zemljama engleskog govornog područja. Možete videti da je broj naglo porastao 2020. godine, a zatim nastavio da raste sporije.
Podrazumeva se da će ovo smanjiti potrebu za kancelarijskim prostorom u centru grada, što će zajedno sa višim kamatnim stopama ugroziti komercijalne nekretnine, a posebno fondove privatnog kapitala i nekretnina. Proći će neko vreme pre nego što saznamo pun obim.
Potrošačke cene u SAD porasle su u februaru za 0,4% m/m i 6,0% g/g (prethodnog meseca 6,4%). Obe su bile u skladu sa prognozama. To je bio najmanji međugodišnji rast od septembra 2021.
Osnovni CPI u februaru je porastao za 0,5% m/m (ekp 0,4%) i 5,5% međugodišnje (ekp 5,5%, prethodni mesec 5,6%) na. To je bio najmanji rast na godišnjem nivou od decembra 2021.
NFIB indeks poslovnog optimizma (manja preduzeća) porastao je na 90,90 poena za februar sa 90,30. Međutim, nastavlja da se kreće na niskim nivoima (korona niska na 90,90 u aprilu 2020).
Ovaj grafikon prikazuje trenutne hipoteke u SAD prema godini kupovine. Kada neko refinansira, ova godina može biti drugačija od godine kada je kupio kuću. Ono što otkriva ovde je koliko je hipoteka uzeto u periodu 2020-2021 kada su kamatne stope bile niske – obično oko 3% za hipoteku sa fiksnom kamatnom stopom na 30 godina. Čini se da oko polovine trenutnih hipoteka spada u ovu kategoriju.
Maloprodaja (bez korekcije za inflaciju) pala je za 0,4% za februar (prognoza -0,3%) nakon prethodnog +3,2% (revidirano sa 3,0%). U odnosu na prethodnu godinu, povećanje je iznosilo 5,39% (CPI 6,0%) nakon 7,68%. To je bio najmanji rast u odnosu na prethodnu godinu od decembra 2020.
Njujorški Fed Manufacturing Indek za mart je pao na -24,60 sa -5,80 ranije (-8,00 prognoza).
Indeks tržišta hipotekarnih kredita MBA porastao je sa 201,50 na 214,50 poena u sedmici koja je završila 10. marta 2023.
Indeks stambenog tržišta NAHB porastao je sa 42 na 44 poena u martu (prognoza 40). Zalihe su pale za 0,1% m/m do januara nakon +0,3% ranije.
FED
Fed će ponuditi kredite do godinu dana bankama, štednim udruženjima, kreditnim sindikatima i drugim institucijama. Od onih koji koriste ovu mogućnost biće zatraženo da založe visokokvalitetne kolaterale kao što su trezori, agencijski dug i hartije od vrednosti pokrivene hipotekom.
„Ova akcija će ojačati kapacitet bankarskog sistema da zaštiti depozite i obezbedi kontinuirano davanje novca i kredita privredi“, navodi se u saopštenju FED-a. „Federalne rezerve su spremne da se pozabave svim pritiscima likvidnosti koji se mogu pojaviti.
Odeljenje trezora obezbeđuje do 25 milijardi dolara iz svog Fonda za stabilizaciju razmene kao pomoć za sve potencijalne gubitke iz programa finansiranja. Visoki zvaničnik Fed-a rekao je da program Trezora verovatno neće biti potreban i da će postojati samo kao zaštita.
Isti zvaničnik je izrazio uverenje da će različiti potezi ojačati poverenje u finansijski sistem, obezbeđujući garancije za finansiranje i likvidnost koji se smatraju neophodnim tokom finansijskih kriza.
Fed je rekao da će olakšati uslove u okviru svog diskontnog prozora, koji će koristiti iste uslove kao BTFP. Međutim, novi kredit nudi povoljnije uslove, sa dužim rokom kredita od godinu dana u odnosu na 90 dana. Takođe, hartije od vrednosti će biti procenjene po nominalnoj vrednosti, a ne po tržišnoj vrednosti procenjenoj u okviru diskontnog perioda.
Pitanje frizure ili smanjenja glavnice je kritično jer se procenjuje da postoji oko 600 milijardi dolara nerealizovanih gubitaka koje institucije poseduju u trezorima koji se drže do dospeća i hipotekarnim hartijama od vrednosti.
Sada postoji jedna banka koju želim posebno da istaknem koja je neverovatno izložena velikim gubicima u svom portfelju obveznica.
U stvari, prošle godine ova banka je prijavila ‘nerealizovane gubitke’ od više od 330 milijardi dolara u odnosu na samo 42 milijarde dolara kapitala… što ovu banku čini potpuno nesolventnom.
Govorimо, naravno, o Federalnim rezervama… Najvažnijoj centralnoj banci na svetu. Beznadežno je nesolventna, i DALEKO više švorc od banke Silikonske doline.
Ali najveći dokaz ovog apsurda bila je cena akcija SVB krajem januara.
SVB je objavio svoj godišnji finansijski izveštaj za 2022. nakon što je tržište zatvoreno 19. januara 2023. Ovo je isti finansijski izveštaj gde su objavili 15 milijardi dolara nerealizovanih gubitaka koji su efektivno zbrisali kapital banke.
Dan pre objavljivanja zarade, akcije SVB-a su se zatvorile na 250,04 dolara. Dan nakon poziva za zaradu, akcije su se zatvorile na 291,44 dolara.
Drugim rečima, uprkos tome što je rukovodstvo SVB-a otkrilo da je njihov ceo kapital banke efektivno izbrisan, „stručni“ investitori sa Volstrita su uzbuđeno kupili akcije i ponudili cenu za 16%. Akcije su nastavile da rastu, dostižući maksimum od 333,50 dolara nekoliko dana kasnije, 1. februara.
Ukratko, svi znakovi upozorenja bili su tu. Ali stručnjaci ponovo nisu uspeli. FDIC je video u lošem stanju banke Silicijumske doline i ništa nije preduzeo. Federalne rezerve nisu uradile ništa. Investitori su navijali i licitirali za akcije.
Zajmovi američkih banaka od Fed-a dostigli su rekordan iznos za nedelju dana. Banke su pozajmile 164,8 milijardi dolara od Fed-a kako bi podržale likvidnost, navodi Fed.
Fed/TSI/FDIC su uskočili i ponovo spasili svet sinoć… ali niko nije rekao regionalnim bankama, čije su akcije danas dramatično pale.
SPAŠAVANJE PROPALIH BANAKA.
Američka centralna banka Fed odlučuje o programu spasavanja banaka vredan nekoliko 100 milijardi dolara. Banke mogu da založe svoje obveznice koje donose gubitke kao kolateral i zauzvrat dobiju zajam po stopi otkupa obveznice.
Primer: Obveznica sa nultim prinosom trenutno se trguje po ceni od 50 dolara jer plaća 0% kamate godišnje dok ne dospe za 10 godina.
Banka može deponovati ovu obveznicu kod Fed-a i dobija stopu otplate, odnosno 100 dolara kao zajam.
Banka tada može da investira ovih 100 dolara u obveznice, na primer, i dobiće uobičajenu kamatu od 4% u narednih 10 godina sve dok obveznica deponovana kod Fed-a ne bude ponovo prodata po ceni od 100 dolara.
Banka je tada spašena sa kamatom od 4% na prvobitnu investiciju u obveznice od 100 dolara tokom 10 godina. Ona trenutno ima obveznicu sa trenutnom tržišnom vrednošću od 50 dolara i prinosom od 0% i, zahvaljujući pomoći Fed-a, sada prima godišnju kamatu od 4 dolara.
Sve u svemu, ovo odgovara programu spasavanja banaka u vrednosti od nekoliko stotina milijardi dolara, koji štediše i korisnici moraju da plate novoštampanim novcem FED-a i višom inflacijom koju on izaziva.
Nakon propasti banke Silicijumske doline (SVB), nastala je panika u finansijskom sektoru SAD. Tokom nedelje, tržišni igrači su pozajmili rekordnih 300 milijardi dolara od Federalnih rezervi. Toliko se nije ubacilo ni 2008. godine. Tada je intervenisano odmah sa 111 milijaredi dolara.
Državno osiguranje depozita daje lažni osećaj sigurnosti.
Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) štiti bankovne depozite u Sjedinjenim Državama. Kada banka propadne, FDIC isplaćuje štedišama do 250.000 dolara. FDIC ima oko 126 milijardi dolara rezervi za ovu svrhu. Sada je 126 milijardi dolara mnogo novca. Ali kada uzmete u obzir da u SAD ima oko 19.400 milijardi dolara depozita, 126 milijardi dolara je samo kap u moru, tačnije oko 0,65 odsto.
Drugim rečima, FDIC rezerva ima manje od penija za svaki dolar u depozitima. Ne bi bilo potrebno mnogo da se iscrpe FDIC-ove rezerve. Veliki propad banke i sam FDIC mogli bi propasti. Na primer, nedavno propala banka Silicijumske doline – najveći bankovni bankrot od krize 2008. – imala je 210 milijardi dolara depozita klijenata. To je 84 milijarde dolara više od celokupne rezerve FDIC-a.
Kojim redom će da propadaju banke u SAD?
Presek stanja prvih 20 banaka.
EU
Sledeći grafikon impresivno pokazuje da skoro da nije bilo razlike u ceni između SAD i Evrope do leta 2020. Trenutna situacija je neodrživa jer EU plaća oko pet puta više nego što plaćaju SAD uprkos padu cena.
Industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je za 0,7% m/m (ekp 0,4%) do januara nakon -1,3% ranije (revidirano sa -1,1 %). Na godišnjem nivou, ovo je povećanje od 0,9% (očekivano 0,2%) nakon -2,0% ranije (revidirano sa -1,7%).
ECB
ECB u fokusu – promenjena očekivanja kamatnih stopa.
Pogledajmo kakva su očekivanja za današnji sastanak Upravnog saveta:
Zbog predodređenja ECB, tržište je donedavno bilo izvesno da će doći do povećanja od 0,50%. Ova percepcija više nije konsenzus na tržištu. Moj zaključak: ECB povećava za 0,50% i ublažava svoje „smernice“ jer se „jastrebovi“ bave strukturnom politikom, a manje cikličnim pitanjima ili tržišnim fluktuacijama.
Rusija
Rusija je Africi otpisala dug za više od 20 milijardi dolara.
Tokom protekle 2022. godine, globalne investicije vezane za razvoj projekata veštačke inteligencije pale su za 34 odsto i iznosile su 45,8 milijardi dolara, navodi analitička kompanija CB Insights.
U 2022. godini bilo je 2.956 transakcija u globalnom prostoru veštačke inteligencije, što je smanjenje od 10 odsto u odnosu na 2021.
Investicije na ruskom tržištu su prepolovljene. U 2022. godini bilo je moguće zaključiti 128 transakcija u odnosu na 291 godinu ranije. Obim investicija pao je za 57 odsto i iznosio je 1,1 milijardu dolara.
Neto profit Rosnjefta po MSFI u 2022. godini pao je za 70 milijardi rubalja.
Kina
Vojni budžet narastao na 225 milijardi dolara.
Kineski izvoz automobila je sada na nivou Nemačke i mogao bi da nadmaši Japan za godinu ili dve. Međutim, Gavekalov izveštaj dodaje drugačiji kontekst. Ovde se zapravo ne radi o COVID-u. Prvi faktor je to što kineske kompanije prednjače u proizvodnji električnih i hibridnih vozila, koja su veoma tražena u Evropi.
Cene kuća pale su za 1,2% na godišnjem nivou u februaru, nakon 1,5% ranije.
Indija
Potrošačke cene su porasle za 6,44% međugodišnje u februaru (očekujte 6,35%) nakon 6,52% ranije.
Rojters je u sredu izvestio da „naftni poslovi Indije sa Rusijom narušavaju deceniju dominacije dolara“, obaveštavajući svoje čitaoce da je rastući trend ove dve zemlje da koriste nacionalne valute ili valute trećih zemalja poput valute UAE nešto što bi svi trebalo da primete. List je takođe podsetio čitaoce da je u mesecu nakon što je počela specijalna akcija Rusije, zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinat predvidela da bi sankcije Zapada „mogle da potkopaju dominaciju dolara“.
Eto, upravo to se dogodilo jer je Indija od svih zemalja ubrzala dedolarizaciju kroz svoje energetske sporazume sa Rusijom koji nisu vredni dolara. Rusija je postala najveći snabdevač Indije tokom prošle godine i sada snabdeva ogromnih 35% potreba zemlje, koja je ujedno i treći najveći svetski uvoznik nafte i peta najveća ekonomija. Stoga su novi energetski odnosi između dve zemlje, a posebno rastuća dimenzija dedolarizacije njihovog poslovanja, od globalnog značaja.
Veleprodajne cene u Indiji su porasle 3,85% na godišnjem nivou (ekp 4,00%) u februaru, u odnosu na 4,73% ranije. To je bilo najmanje povećanje od januara 2021. Indija, kao zemlja koja ne sankcioniše Rusiju, ne poznaje zapadne probleme sa inflacijom, pa samim tim nema ni probleme restriktivne monetarne i kamatne politike.
Velika Britanija
Stopa nezaposlenosti, prema definiciji MOR-a, ostala je nepromenjena na 3,7% u januaru (prognoza od 3,8%) i ostaje na istorijski niskom nivou (sve vreme najniža 12/1973 3,4%, srednje niska 08/2022 3,5%).
Nemačka
Veleprodajne cene su porasle za 0,1% mesečno do februara nakon 0,2% ranije. Na godišnjem nivou, došlo je do povećanja od 8,9% nakon 10,6% ranije. To je bio najmanji rast u odnosu na prethodnu godinu od aprila 2021.
Francuska
Čini se da je od početka godine inflacija nezaustavljiva. Tokom jedne godine, procenjuje se da bi se tipična francuska korpa povećala za 16%. A u oblasti hrane posebno, račun je izgleda još veći. Zaista, sveži proizvodi bi imali rast od 13,6%, slane namirnice za 14,05%, smrznute namirnice za 16,21% i mlečni proizvodi za 17,43%.
Ako Societe Generale, koja ima 11 miliona klijenata, bankrotira, Fond za garanciju depozita može da isplati svakom klijentu jedva 100 €.
Širom zemlje već su izbili spontani neredi, koji su rezultirali sa više od 258 hapšenja samo u Parizu, ali štampa i politički analitičari upozoravaju da su ozbiljniji nemiri na pomolu.
Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice poslednjih nedelja zbog prezira prema Makronovoj penzionoj reformi, a ankete dosledno pokazuju da oko 75 odsto Francuza odbija podizanje starosne granice za odlazak u penziju.
Švajcarska
Akcije Credit Suisse padaju na novi rekordni nivo nakon kolapsa SVB i Signature banke.
Akcije Credit Suisse u ponedeljak su dostigle novi rekordno nizak nivo, pavši za čak 15 odsto, pošto su investitori nastavili da haraju akcijama švajcarskog bankarskog giganta nakon kolapsa banaka u SAD
Dok je SVB Financial and Signature Bank propala u jeku pada u tehnološkom i kripto sektoru kako kamatne stope rastu, poteškoće Credit Suisse-a nastale su same po sebi.
Credit Suisse CSGN, -1.46% CS, -1.57% gubi novac pet uzastopnih kvartala i kaže da očekuje da će ove godine objaviti gubitak pre oporezivanja. Prolazi kroz veliku transformaciju nakon što je izgubio milijarde kredita porodičnoj kancelariji Archegos i morao je da zamrzne sredstva u vrednosti od 10 milijardi dolara vezana za Greensil Capital. Bogati klijenti su izvukli oko 100 milijardi dolara od Credit Suisse u četvrtom kvartalu.
Prema FactSet-u, promet akcijama Credit Suisse iznosio je 0,2 procenjene materijalne knjigovodstvene vrednosti 2023. godine. Rival UBS UBS, 3.80% trguje po 1,2 puta procenjenoj 2023. materijalnoj knjigovodstvenoj vrednosti.
Credit Suisse nije bila jedina evropska banka koja je videla pad svojih akcija: Commerzbank CBK, 4.47% i Banco de Sabadell SAB, 4.68% takođe je pao, pošto je širi evropski bankarski indeks SKS7E, 3.38% pao.
Švajcarska narodna banka odgovorila je uveče sa 50 milijardi CHF podrške likvidnosti, koju je prihvatio Credit Suisse. Ovo je imalo stabilizirajući efekat na tržišta.
Proizvođačke cene su pale za 0,2% m/m do februara nakon +0,7% ranije. Međugodišnje, došlo je do povećanja od 2,7% nakon 3,3% ranije. To je bio najmanji međugodišnji rast od aprila 2021.
Ludilo bankarskog poslovanja se nastavlja, UBS preuzeo Credit Suisse za 100 milijardi dolara, koje mu je dala Centralna banka Švajcarske.
Finska
U Finskoj su potrošačke cene u februaru porasle za 8,8% na godišnjem nivou, nakon 8,4% ranije.
Italija
Industrijska proizvodnja je pala za 0,7% m/m u januaru (očekivano -0,1%) nakon prethodnog +1,2% (revidirano sa 1,6%). Porast u odnosu na prethodnu godinu bio je 1,4% (očekujte 2,9%) nakon -0,9% prethodno (revidirano sa +0,1%).
Holandija
U Holandiji su potrošačke cene u februaru porasle za 8,0% na godišnjem nivou, nakon 7,6% ranije.
Argentina
U Argentini je godišnja stopa inflacije porasla na 102,5 odsto. Samo u februaru cene u toj južnoameričkoj zemlji porasle su za 6,6 odsto, saopštila je u utorak statistička agencija Indec. Pre svega, naglo su porasle cene hrane i pića, kao i internet i telefonski troškovi.
Argentina je u ekonomskoj i finansijskoj krizi. Stopa inflacije je jedna od najviših u svetu. Da bi finansirala budžetski deficit, centralna banka stalno štampa novac. Druga po veličini privreda u Južnoj Americi pati od naduvanog državnog aparata, niske industrijske produktivnosti i velike sive ekonomije koja državi uskraćuje mnogo poreskih prihoda.
Nacionalna valuta, pezos, nastavlja da depresira u odnosu na američki dolar, a brdo duga stalno raste. Pored toga, inflaciju u Argentini sada je pogoršala globalna situacija, kao što su rat u Ukrajini i poremećaji u lancima snabdevanja.
Grčka
Potrošačke cene su porasle za 6,1% na godišnjem nivou u februaru nakon 7,0% ranije. To je bilo najniže povećanje od decembra 2021.
Japan
Trgovinski bilans je od februara zabeležio deficit od 897,7 milijardi jena (oko -6,75 milijardi dolara), u odnosu na -3,498 milijardi jena ( oko -26,3 milijarde dolara, najveći deficit u istoriji).
Izvoz je veći za 6,5% međugodišnje (7,1% prognoza), a uvoz 8,3% (prognoza od 12,2%). Grafikon prikazuje kretanje viškova ka deficitima (struktura).
Kompanije
Južnokorejski tehnološki gigant Samsung Electronics (005930.KS) očekuje da u narednih 20 godina uloži 230 milijardi dolara u razvoj onoga što je vlada ove zemlje nazvala najvećom svetskom bazom za proizvodnju čipova, u skladu sa naporima za jačanje nacionalna industrija čipova.
Hjundai, treći po veličini proizvođač automobila na svetu, nada se trijumfu tehnologije vodonika i želi da započne serijsku proizvodnju novog motora sa sagorevanjem vodonika do 2025. godine.
Akcije
Nedelja u kojoj su cene akcija padale i oporavljale se zbog kraha regionalnih banaka i novih podsticaja centralnih banaka.
DOWJ – 32.244
DAX – 14.991
S&P 500 – 3.951
NASDAQ 100 – 12.562
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata počela da raste padom banaka, dostigla je čak u jednom trenutku 2.009$ / uncu, ali se intervencijom centralnih banaka vratila na 1.978 $ / uncu.
Zlato je u ponedeljak palo na 1.980 dolara za uncu, nakon porasta od 6,4 odsto u prethodnoj nedelji i ostalo nedaleko od jednogodišnjeg maksimuma od 2.009 dolara dotaknutog ranije na sednici, dok investitori procenjuju UBS preuzimanje Credit Suisse-a i hitne reakcije od strane velikih centralne banke. Akcije obe banke su naglo pale nakon što je sporazum izbrisao 17,3 milijarde dolara u obveznicama Credit Suisse AT1, što je podstaklo zabrinutost zbog rizika za druge banke širom sveta.
Shodno tome, glavne centralne banke koordinirale su zajedničke napore da povećaju likvidnost u dolarima kroz svop aranžmane, sa ciljem da ograniče posledice trenutnog pritiska u globalnom finansijskom sistemu. U međuvremenu, investitori se pripremaju za odluku o monetarnoj politici Federalnih rezervi ove nedelje.
Na osnovu podataka BIS-a, Gata procenjuje ukupan obim otvorenih svopova banke na 136 tona od 28. februara, što je najviši nivo od juna 2022. Od 31. januara, procenjeno je da su svopovi povećani na 103 tone.
Često se spekuliše o razlozima i važnosti posla razmene zlata. Lambourne piše: „BIS nikada nije u potpunosti objasnio razloge za ovu aktivnost, a izneta su i razna nagađanja zašto je BIS to omogućio. Jedna pretpostavka je da su razmene mehanizam za vraćanje zlata koje je tajno isporučio centralnim bankama da pokriju nestašice na tržištima zlata. Upotreba BIS-a za olakšavanje ove trgovine sugeriše želju da se zamagljuje obrazloženje transakcija.“
Pregled zamena koje je GATA procenio u proteklih meseci (u tonama):
- februar 2023: 136 t
- januar 2023: 103 t
- decembar 2022: 0
- novembar 2022: 105 t
- oktobar 2022: 7 t
- septembar 2022: 57 t
Srebro
Srebro ponovo blago raste – 22,53 $ / uncu.
Fjučersi na srebro trgovali su se oko 22,5 dolara za uncu, nakon skoka od 10,1% u prethodnoj sedmici, najviše od avgusta 2020. godine, dok investitori nastavljaju da prate bankarska previranja. Švajcarska vlada je u nedelju osmislila prinudno preuzimanje Credit Suisse od strane UBS-a kao odgovor na odliv klijenata i dramatičnu rasprodaju akcija i obveznica ciljne kompanije.
U međuvremenu, Federalne rezerve i pet drugih centralnih banaka najavile su koordinisanu akciju za poboljšanje likvidnosti u aranžmanima za razmenu dolara u američkim dolarima kako bi se održala stabilnost u globalnom finansijskom sistemu. Ovaj razvoj događaja je usledio nakon globalne bankarske krize koja je započela kolapsom banke Silicijumske doline u SAD, što je podstaklo rasprodaju rizične imovine. Investitori sada očekuju odluku o politici Fed-a u sredu
Nafta
Cena nafte pala na 73,77 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent su u ponedeljak porasli za skoro 1% na iznad 73 dolara po barelu, nakon što su pali za čak 3,9% početkom sesije na nivoe koji nisu viđeni od kraja 2021. godine, u nadi da će preuzimanje Credit Suisse Grupe od strane UBS Group AG sprečiti šire bankarske krize i kako su investitori odmerili verovatnoću pauze u povećanju kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi ove nedelje. Takođe, pojavili su se znaci jake tražnje od strane najvećeg uvoznika sirove nafte Kine, pri čemu je Unipec kupio 2 miliona barela severnomorske nafte Johan Sverdrup, što je prva kupovina u Aziji za tri meseca, navodi Blumberg.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa – 2,4 $ – evropska cena TTF porasla na – 498,5 evra.
Fjučersi američkog prirodnog gasa trgovali su se oko 2,4 USD/MMBtu, nakon pada od 3,8% u prethodnoj nedelji pošto su investitori balansirali vremenske prognoze i izglede potražnje sa rekordnim izvozom LNG. Očekuje se da će prosečna američka potražnja za gasom, uključujući izvoz, pasti na 108 bcfd ove nedelje sa 116,9 bcfd prošle nedelje zbog blažeg vremena. Povrh toga, EIA je saopštila da su američke kompanije izvukle 58 bcf gasa iz skladišta tokom nedelje koja je završila 10. marta, manje od očekivanja tržišta o povlačenju 62 bcf gasa. Prošlonedeljno smanjenje smanjilo je zalihe na 1,972 triliona kubnih stopa (tcf), ili 36% iznad petogodišnjeg proseka. U međuvremenu, tokovi gasa u fabrike za izvoz LNG su na putu da dostignu rekordne vrednosti nakon što je izvozna fabrika Freeport LNG-a u Teksasu ponovo počela da radi.
Holandski fjučersi na prvim mesecima, evropski standard za gas, pali su u ponedeljak za više od 5% na 40,5 evra po megavat-satu, najniže od avgusta 2021. i produžavajući pad od 19% prethodne nedelje. Vremenske prognoze za ovu nedelju ukazuju na iznadnormalne temperature širom severozapadne Evrope kako se približava proleće i bliži kraj grejne sezone. Evropski rezervoari za skladištenje gasa puni su 56 odsto, što je znatno iznad proseka za ovo doba godine. Pored toga, dolasci LNG-a su veći nego što je uobičajeno za to doba godine uprkos štrajkovima koji su ranije poremetili energetske objekte u Francuskoj. Povrh toga, jedan od četiri francuska LNG terminala nastavio je sa radom prošle nedelje, a Electricite de France SA je zadržala prognozu proizvodnje nuklearne energije za 2023. nepromenjenom, ublažavajući neke brige o snabdevanju.
Ugalj
Cena značajno pala na 173 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu, merilo za region sa najvećim potrošačima u Aziji, pali su ispod granice od 200 dolara po toni po prvi put od januara 2022. usred dugotrajne zabrinutosti zbog spore potražnje.
Topla zima, posebno u SAD i Evropi, i niže cene prirodnog gasa smanjile su oslanjanje na ugalj za proizvodnju energije. Istovremeno, neizvesnost oko ponovnog otvaranja Kine takođe je pomutila kratkoročne izglede za ovu robu. Na strani ponude, najveći svetski proizvođač i potrošač uglja, Kina, povećala je proizvodnju uglja prošle godine za 9% na rekordnih 4,5 milijardi tona. Zemlja je pozvala rudare da povećaju proizvodnju zbog zabrinutosti zbog nestašice goriva nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Aluminijum
Cena aluminiijuma nepromenjana na – 2.274 $ / t.
Fjučersi na aluminijum su se trgovali oko 2.300 USD/T, što je znatno ispod sedmomesečnog maksimuma od 2.660 USD/T dotaknutog 25. januara, pošto su strahovi od globalnog ekonomskog usporavanja i povećanja proizvodnje iz Kine podstakli investitore da oslobode neke duge pozicije. Godišnja proizvodnja aluminijuma u Kini u 2022. godini porasla je za 4,5% u odnosu na prethodnu godinu na rekordnih 40,21 miliona tona zahvaljujući novopokrenutim kapacitetima i ublaženim ograničenjima napajanja. Ipak, osnove u aluminijumskom kompleksu i dalje su podržane izgledima za snažniju potražnju i istorijski niskim globalnim zalihama.
Kina je preduzela značajne korake da podstakne svoju ekonomiju i okonča strogi režim izazvan korona virusom, podižući izglede za potražnju metala i potiskujući neke probleme globalne recesije. Povrh toga, prošlogodišnje smanjenje proizvodnje u ključnim evropskim topionicama, uključujući Alcoa’
Bakar
Cena bakra u padu na – 8.580 dolara.
Fjučersi na bakar bili su na 3,95 dolara po funti, što se oporavilo od dvomesečnog minimuma od 3,9 dolara dotaknutog 16. marta usred povlačenja dolara, dokaza o maloj ponudi i nadi o snažnoj tražnji. U međuvremenu, investitori su nastavili da procenjuju rizike koje nestabilnost u globalnom finansijskom sektoru može predstavljati za realnu ekonomiju. Izvoz rudarstva od glavnog proizvođača Perua potonuo je skoro 20% godišnje u januaru zbog rasprostranjenih protesta koji su zaustavili aktivnost, dok su zalihe na Šangajskoj berzi fjučersa nastavile da beleže niže nivoe. Istovremeno, očekivanja potražnje za najvećim potrošačima u Kini bila su potkrijepljena iznenadnim smanjenjem stope obavezne rezerve Narodne banke Kine, najnovijom merom zemlje za podsticanje veće ekonomske aktivnosti i oporavak od blokade Covida.
Pšenica
Cena pšenice pala na 257,50 evra.
Fjučersi na pšenicu su bili blizu nivoa od 7 dolara po bušelu, ostajući iznad 20-mesečnog minimuma od 6,65 dolara dotaknutog 9. marta pošto su se pojavile neke sumnje u vezi sa produženjem sporazuma o isporuci žitarica iz crnomorskih luka. Ukrajinske vlasti saopštile su da je sporazum produžen za 120 dana, što je standard od početka rata. U međuvremenu, ruske vlasti su izrazile cifru od 60 dana koja bi se mogla proširiti tek nakon maja ako Zapad ukine neke od sadašnjih sankcija. Ipak, ponuda je i dalje obilna. Rusija je požnjela rekordnih 153,8 miliona tona pšenice 2022. godine, što je nateralo poljoprivrednike da se okrenu međunarodnim kupcima da isprazne silose. Kao rezultat toga, predviđa se da će Rusija u tekućoj marketinškoj godini prodati do 60 miliona tona pšenice na inostranim tržištima.
Kukuruz
Cena u blagom rastu – 633,25 $/t
Cene kukuruza su dodatno pale ispod 6,2 dolara po bušelu, blizu najnižeg nivoa od sredine avgusta, pošto su se izgledi za ponudu žitarica poboljšali, a očekivanja potražnje pogoršala zbog izgleda globalnog ekonomskog usporavanja nakon povećanja stopa od strane glavnih centralnih banaka. Predviđa se da će Brazil požnjeti rekordnu žetvu od 125,0 miliona tona i izvesti rekordnih 52,0 miliona tona u 2022/23. godini, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede SAD u svom mesečnom izveštaju Svetske poljoprivredne ponude i procene potražnje. U isto vreme, zalihe kukuruza u SAD će verovatno biti veće, sa domaćim krajnjim zalihama kukuruza za marketinšku godinu 2022/23. na 1,342 milijarde bušela, u poređenju sa februarskim prognozama vlade za 1,267 milijardi bušela. S druge strane, argentinski izvoz kukuruza je projektovan na 29,0 miliona tona u 2022/23, najniži od 2017/18, kao ove godine.
Drvo
Rast cena – 444,40$ / t.
Fjučersi za drvnu građu su se trgovali oko 450 dolara za hiljadu stopa, podržani malim zalihama i znacima oporavka potražnje. Prošle godine, oštar pad cena i spora tražnja primorali su proizvođače iz Severne Amerike da obuzdaju proizvodnju, ostavljajući zalihe na niskom nivou i izazivajući zabrinutost zbog nestašice ponude tokom prolećne i rane letnje građevinske sezone. Istovremeno, podaci američkog Biroa za popis stanovništva pokazuju da je početak stambenog zbrinjavanja skočio u februaru za 9,8%, odnosno 13,8% građevinskih dozvola. Ipak, izgledi za povećanje kamatnih stopa i dalje su smanjivali aktivnost nekretnina. Tvrdoglavo visoka inflacija i zategnuto tržište rada izazvali su zabrinutost da će Federalne rezerve zadržati stope povišene čak i nakon nedavnih previranja u bankarskom sektoru. Kritična građevinska roba ostaje otprilike 70% niža od svog maksimuma u maju 2021. od oko 1.700 dolara.
Dolar
Dolar nepromenjeno na 1,0721 prema evru.
Rublja
Rublja nastavlja da pada prema evru – 83,071
Kriptovalute
Bitcoin velike oscilacije poslednjih dana, trenutno raste na – 27.836 dolara.
Ethereum nagli rast na – 1.736 dolara
Silvergateov neuspeh uništio je veliku iluziju depozita kriptovaluta. Popularan utisak je bio da kripto predstavlja alternativu komercijalnim bankama i „fiat valuti“. Ali u šta bi kripto fondovi mogli da ulože da bi podržali svoje kupovine novčića, ako ne u bankovne depozite i državne hartije od vrednosti ili privatne akcije i obveznice? Šta je kripto, na kraju krajeva, ako ne samo zajednički fond sa tajnom vlasništva da bi se zaštitili perači novca?
Branko Dragaš
Investicioni bankar