Pregled tržišta
Svet
Samo su Kina i Rusija među glavnim ekonomijama na putu ka snižavanju kamatnih stopa. Zapad je na sumanutom putu podizanja kamatnih stopa. Ne samo da tamo rastu cene energije i hrane, već i troškovi kredita.
Udeo fosilnih goriva u globalnoj proizvodnji primarne energije iznosio je 2020. godine oko 83 odsto. Obnovljivi izvori energije su doprineli samo 5,7%, nuklearna energija 4,9%. U 2020. nove investicije su uglavnom bile u obnovljive izvore energije, ali ovaj obim investicija nije dovoljan da bi se u doglednoj budućnosti ni približio zameni fosilnih goriva. Nespremnost da se investira u energiju uglja i nafte povećaće nestašice u snabdevanju fosilnim gorivima – dok globalna potražnja za energijom nastavlja da raste. Povećana nestašica energije je neizbežna.
U prvom kvartalu 2022. godine, prema zvaničnim podacima, globalni dug je iznosio 305.000 milijardi dolara – rekordno visok nivo. To je odgovaralo oko 348 procenata globalne ekonomske proizvodnje. Ove dve brojke same ukazuju na to da globalna ekonomija (odavno) pati od problema duga, ako ne i od problema prezaduženosti.
Moja procena, globalni dug je narastao na 700.000 milijardi dolara.
Koren naše globalne energetske krize je fašizam zelene energije. Rešenje je energetska sloboda.
Rešenje je energetska sloboda — ideja da pojedinci treba da budu slobodni da proizvode i troše energiju kako najbolje procene, pod uslovom da poštuju zakone koji štite sve od zaista štetnih emisija i opasnih praksi.
Današnja energetska kriza nema nikakve neizbežnosti.
Fosilna goriva nas zapravo čine daleko bezbednijim od klime tako što obezbeđuju jeftinu energiju za neverovatne mašine koje nas štite od oluja, štite nas od ekstremnih temperatura i ublažavaju sušu. Broj smrtnih slučajeva usled klimatskih katastrofa smanjio se za 98% tokom prošlog veka.
Postoje različiti putevi do multipolarnog sveta u kome kraljevski dolar gubi svoju krunu. Ali kako se približavamo kraju godine, dramatičan apokaliptični scenario postaje sve verovatniji. Rusija će unaprediti svoj status robnog kralja, dok će Kina koja se oživljava prvo dobiti kritičnu energiju koja je potrebna njenoj ekonomiji. U isto vreme, Evropa koja već postaje korpa, mogla bi da bude na ivici raspada, posebno ako bude hladna zima.
Deset zemalja po vojnim troškovima:
Pad izvoza u industrijskim zemljama.
Rast globalnog duga.
SAD
Pedeset dva odsto američkih kompanija uvelo je zamrzavanje zapošljavanja, polovina planira ili počinje otpuštanja, više od 40 odsto je povuklo nedavne ponude za posao, a isti broj je eliminisao zapošljavanje bonuse koji su klatili na skučenom tržištu rada, pokazalo je ovomesečno istraživanje više od 700 američkih poslodavaca koje je sprovela kompanija za finansijske i poslovne usluge PwC.
Amazon, Apple, Oracle i Wallmart su poslednjih nedelja najavili otpuštanja ili zamrzavanje.
U julu je prodaja kuća u SAD pala na 4,81 milion stambenih jedinica, 6% manje od nivoa u junu i 20% ispod onog u julu 2020. godine, čime je postavljen najsporiji tempo od novembra 2015, osim u ranim danima COVID krize, objavilo je Nacionalno udruženje posrednika u prometu nekretninama (NAR).
Prodaja domova po ceni ispod 250.000 dolara pala je za 31% u julu, iz godine u godinu. Jedinice koje su navedene za 750.000 do milion dolara izgubile su 8% u prodaji, dok je prodato 13% manje kuća koje koštaju više od milion dolara.
Ako je tržište nekretnina u recesiji, malo je verovatno da će otvoriti veliki broj novih vrata kupcima koji su sada zaključani u vlasništvu nad stanovima.
Nedostatak zemlje, radne snage i materijala nastaviće da smanjuje broj novih domova koji se mogu izgraditi. Visoke kamate i zahtevi za velikim gotovinskim učešćem sprečiće mnoge zaposlene porodice da se kvalifikuju za hipoteku koju su mogle da dobiju pre manje od dve godine.
Nedostatak raspoloživih stambenih jedinica je delimično posledica ogromnog otiska privatnog kapitala na tržištu nekretnina.
Privatne investicione firme su progutale desetine hiljada porodičnih kuća u protekle dve godine da bi zatim iznajmile po najskupljim dolarima istim porodicama koje su ne tako davno mogle da kupe kuće.
Bajden i demokrate potrošili 3.800 milijardi dolara od njegove inaguracije.
Zakon o inflaciji i povećanju poreza za srednju klasu u iznosu od 20 milijardi dolara je predložio Bajdenu Bil Gejts, koji je postao univerzalni stručnjak za sve oblasti.
Poređenje federalne potrošnje sa prihodima:
PRIHODI BUDŽETA 2021. godini u milijardama dolara:
- Porez na dohodak građana …………………………..2.044
- Porezi na socijalnu i zdr. zaštitu……………………..1.247
- Porez na dobit preduzeća……………………………….372
- Razni prihodi……………………………………………………133
- Carine……………………………………………………………….80
- Akcize……………………………………………………………….75
- Osiguranje za nezaposlene………………………………..57
- Porezi na nekretnine i poklone……………………………27
- Ostalo penzionisanje………………………………………….10
Ukupno……………………………………………………4.045
RASHODI BUDŽETA 2021. godini u milijardama dolara:
- Sigurnost prihoda………………………………………….1.649
- Socijalno osiguranje……………………………………….1.135
- Zdravlje……………………………………………………………797
- Nacionalna odbrana…………………………………………755
- Medicare………………………………………………………….697
- Neto kamate…………………………………………………….352
- Trgovinski i stambeni krediti……………………………..304
- Obrazovanje …………………………………………………….297
- Opšte vlada………………………………………………………270
- Veteranske beneficije……………………………………….234
Ukupno……………………………………………………6.820
DEFICIT………………………………………………… – 2.775
Dokaz da je nastala recesija je dva kvartala minusa u rastu BDP-a.
FED to ne priznaje i izmišlja neke nove uslove za proglašavanja recesije.
Sve veći rezovi u reklamnoj potrošnji, pad profita, kolaps profita i opadanje zapošljavanja, koji se primećuju širom SAD u maloprodajnim kompanijama kao što su Walmart, Target i Amazon, smatraju se tipičnim i ranim indikatorima recesije, koji često prethode/najavljuju budućnost otpuštanja zaposlenih.
Pad prodaje kuća je drastičan.
Pad poreskih prihoda je takođe pokazatelj recesije, jer je pad poreskih prihoda u SAD u jednakoj korelaciji sa padom cena na američkim berzama.
Usredsređena monetarna politika Jelen i Pauela na povećanje kamatnih stopa/jak dolar je prouzrokovala da troškovi američkog blagostanja (tj. zdravstva, socijalnog osiguranja, itd.) bolno porastu i na kraju postanu neodrživi.
Kamatne stope G-10.
Sa manje imigracije, sadašnji radnici imaju više uticaja. Sada ima više otvorenih radnih mesta nego u bilo kom trenutku u poslednjih 20 godina.
Kako zaposlene postaje sve teže zameniti, a konkurencija ih sve više traži, oni traže veće plate. Kao što pokazujemo, prosečna zarada po satu za zaposlene u proizvodnji uglavnom je bila niža sve do pre otprilike pet godina, kada je imigracija postala restriktivnija.
Zove se FUTA porez, naplaćuje se vlasnicima preduzeća direktno za svakog zaposlenog kojeg imaju. Poreska uprava jasno navodi na svojoj veb stranici : „Samo poslodavac plaća FUTA porez; ne odbija se od zarade zaposlenog“. Ostavljajući po strani naivnu pretpostavku da zaposleni i kupci neće deliti teret ovog poreza, ne mogu a da se ne nasmejem obrazloženju: privatni poslodavci su, po definiciji, najveća sila u borbi protiv nezaposlenosti. Zato hajde da ih kaznimo porezom – smanjenjem njihove mogućnosti zapošljavanja – i iskoristimo ga da podstaknemo da ne rade.
Tokom COVID ere, sa neviđenim nivoima otpuštanja usred vladinih blokada i srazmernog povećanja podsticaja nezaposlenosti, mnogi državni fondovi za pomoć nezaposlenima postali su duboko zaduženi nacionalnom fondu. Iako se niko ne približava negativnom bilansu Kalifornije od 19 milijardi dolara .
U svetu gde su paketi potrošnje od biliona dolara uobičajeni i svake nedelje se još milijarda šalje u Ukrajinu, teško je shvatiti šta je zapravo veliki broj. Da to stavimo u perspektivu, druga najzaduženija država je Njujork sa negativnih 9 milijardi dolara, a evo pogleda kako se CA poredi sa svojim kolegama:
FED
SAD neće moći da izdrži sumanutu politiku povećanja kamatnih stopa FED-a. Pokušaj da se ponovi politika Pol Volkera iz osamdesetih godina prošlog stoleća je potpuno pogrešan primer, jer tada su dugovi SAD bili 30% BDP, dok su dana 125% BDP.
Naravno, uzimam ograničenje zvaničnih dugova 30.500 milijardi dolara, dok je stvarni dug četrnaest puta veći.
Da li FED sprovodi politiku šizofrene elite iz Davosa, koja hoće potpuno da uništi SAD?
Kao što smo na drugom mestu pokazali, kroz jednostavnu matematiku i bez senzacionalističke drame, Federalne rezerve su – zajedno sa svojim službenicima u Zavodu za statistiku Ministarstva rada SAD (BLS) – zaista izmislile magični kalkulator koji čini 2 + 2 = 1 i više čitav spektar inflacije potrošačkih cena, novčana masa M3 kao i trenutni pokazatelji koji obezbeđuju da tajno ciljana negativna realna kamatna stopa zvanično postane pozitivna realna kamatna stopa.
Dok je Janet Yellen još uvek preživljavala svoje ludilo u Federalnim rezervama SAD, plaćanja socijalnog osiguranja su činila 54% prihoda od poreza u SAD (2015.). Ako se troškovi života, koji su sada značajno porasli, zapravo zvanično uzmu u obzir sa inflatornih 10% (u „prilagođavanjima troškova života“, COLA), godišnja davanja socijalnog osiguranja u SAD bi vrlo brzo iznosila 90% nacionalnog poreskog prihodi.
Ukratko: trenutna „stroga“ politika centralne banke SAD (rastuće kamatne stope, jaki USD) će dovesti saveznu vladu u bankrot ako ne dođe do promene monetarne politike u bliskoj budućnosti i ako se praznine i deficiti u finansiranju mogu popuniti novim falsifikovanim fiat novcem (tj. više kvantitativnim popuštanjem). U svakom slučaju, novac potreban za to neće biti generisan od usporenog bruto domaćeg proizvoda ili od pregrevanja, a potom i kolapsa berze, što za sobom ostavlja pad poreskih prihoda.
Država će morati da plaća dodatne troškove zbog povećanja kamatnih stopa od 460 milijardi dolara, što je 12% prihoda od poreza.
Odakle taj novi novac?
Nema ga.
FED se zaglibio u svojoj promašenoj monetarnoj politici.
Dvolični bankari će sada koristiti sve uobičajene trikove i magičnu matematiku da ubede svet i tržišta da su zvanično zabeležene stope inflacije (iako 50% potcenjene) iskrene brojke. Istovremeno, namerna politika negativnih realnih kamatnih stopa (= stope inflacije veće od kamatnih stopa) nastavlja da se gura napred, dok se realna kamatna stopa pogrešno i namerno predstavlja u javnosti kao pozitivna. Dakle, da, recesija je ovde. A duža i teža je na putu.
Sa moje tačke gledišta, Federalne rezerve SAD još uvek mogu da se razmeću svojom politikom povećanja kamatnih stopa – i to možda do jeseni.
Ali osim ako Federalne rezerve i druge velike centralne banke ne žele da pobede inflaciju tako što će svet gurnuti u globalnu recesiju ekstremnog intenziteta, trajanja i nevolje, neće imati izbora, matematički, pa čak i politički, osim da sruše nacionalne valute i da se bore protiv recesije na vašem pragu.
Kao što sam nedavno istakao, nijedna nacija, režim ili sistem nikada nisu prebrodili recesiju tako što su naglo podigli kamatne stope i ojačali svoju valutu. Nikada ranije u istoriji.
Za sve teške priče o zaustavljanju inflacije, plan Fed-a nije dovoljan. Pomeranje stopa na 3 ili 4 procenta neće ukrotiti 8,5% CPI.
Ako pogledate sve cikluse pooštravanja Fed-a od 1973. godine, centralna banka nikada nije prestala da pooštrava pre nego što je stopa sredstava Fed-a bila viša od CPI.
Iz grafikona je jasno da Fed mora mnogo da pooštri pre nego što donese pozitivnu realnu stopu. Takođe je jasno da 3 ili 4 procenta neće završiti posao.
Analiza kamatnih stopa na osnovu Tailorovog pravila dovodi nas do istog zaključka.
Ekonomista Džon Tejlor smislio je formulu koja povezuje referentnu kamatnu stopu Federalnih rezervi sa nivoima inflacije i ekonomskog rasta. Na osnovu Tailorovog pravila, stopa fonda Fed-a treba da bude 9,69% pod pretpostavkom da realno neutralne stope budu 2%.
Imajte na umu da je CPI zapravo veći nego što vladine brojke sugerišu. Ako koristimo formulu CPI iz 1970-ih, stope bi morale biti preko 17% da bi se ubila inflacija.
I dok kamatna stopa od 3 ili 4 procenta neće zaustaviti inflaciju teretnog voza, ona će razbiti ekonomiju balona koja je izgrađena na lakom novcu i dugovima. U stvari, već smo u recesiji uprkos tome što mejnstrim zagovara suprotno.
ECB
Prognoze Evropske centralne banke pokazuju da će inflacija u zoni evra pasti na 3,5% u 2023. godini, ali su njene brojke stalno revidirane i Nemačka sada očekuje inflaciju iznad 6%, što sugeriše da će sledeće prognoze ECB u septembru biti veće.
Evropska centralna banka (ECB) sprema se da uvede novi instrument finansijskog tržišta pod nazivom „Mehanizam za zaštitu od prenosa“, koji bi – ukratko i jezgrovito rečeno – trebalo da omogući centralnoj banci da ponovo kupuje neograničene obveznice.
Nema kraja ludilu birokrata iz ECB.
Ukupna aktiva u ogromnom bilansu ECB-a od 5. avgusta, objavljenom danas, pala je za 18 milijardi evra u odnosu na prethodnu nedelju, na 8,75 biliona evra. To je bio peti pad iz nedelje u nedelju u poslednjih šest nedelja.
Imovina je pala za 90 milijardi evra sa vrhunca 24. juna, na najniži nivo od 25. marta. Ali s obzirom na tu ogromnu gomilu imovine, pad od 90 milijardi evra, što bi u normalnim vremenima izgledalo kao ogroman iznos za normalne ljude, je samo pad od 1%.
Rusija
Rusija proizvodi oko 15 odsto azotnih đubriva kojima se trguje u svetu i 17 odsto đubriva na bazi potaše (kalijum karbonata), za koje se očekuje da će uticati na prinose useva širom sveta.
Pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, snabdevala je Evropu sa oko 40% svog prirodnog gasa i preko 50% svog uglja. Ugalj i prirodni gas pomažu u stvaranju oko 30% evropske proizvodnje električne energije. Evropa, a posebno Nemačka, osetiće efekat smanjenog snabdevanja Rusije ove zime kroz veće cene gasa.
Kina
Kineska centralna banka smanjila je kamatne stope. Primarna kamatna stopa na jednogodišnji kredit smanjena je sa 3,70% na 3,65%, dok je primarna stopa na petogodišnji kredit smanjena sa 4,45% na 4,30%.
Nemačka
Samo 47 procenata energije koja se uvodi u nemačku elektroenergetsku mrežu dolazi iz obnovljivih izvora kao što su vetar i hidroenergija ili biogas i fotonapon, ali većina i dalje dolazi iz konvencionalnih izvora energije. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, ugalj čini 31,5 odsto, prirodni gas 13 odsto, a nuklearna energija šest odsto.
Spot tržišne cene na lajpciškoj berzi električne energije EEKS trenutno obaraju rekord za rekordom: pre godinu dana je iznosila 23 evra po megavat-satu, a sada je 563 evra. Povećanje od preko 2000 procenata u roku od dvanaest meseci. To ima posledice i na potrošače.
Veliki deo nemačke industrije prestao da kupuje fjučerse struje i gasa. Ili će cene da padnu prema kompanijama ili će kompanije da zaustave proizvodnju.
Predsednik DSGV-a Šlevajs upozorio je tokom vikenda da će do 60 odsto nemačkih domaćinstava morati da iskoristi ceo raspoloživi mesečni prihod za pokrivanje životnih troškova zbog nenadoknađenog povećanja cena.
Imigranti su koštali Nemačku 120 milijardi dolara.
Prema istraživanju Saveznog udruženja srednjih preduzeća (BVMV), povećanje cena energije utiče na suštinu mnogih srednjih preduzeća. 42,36% od 853 ispitane kompanije izjavilo je da bi razvoj cena energenata ugrozio postojanje kompanije. 72,5% kompanija pati od trenutnih cena.
Cena struje u nemačkoj raste.
Prema istraživanju vodećeg udruženja GdV, svaka treća društveno orijentisana stambena kompanija (koja predstavlja 30% svih stanova za iznajmljivanje u Nemačkoj) je pred bankrotom zbog cena energije (povećanje od 200% – 300%). Državna pomoć je potrebna 38 odsto preduzeća jer ne mogu unapred da finansiraju cene gasa iz sopstvene likvidnosti.
Francuska
Snabdevanje električnom energijom Francuske zasniva se na 56 nuklearnih elektrana, koje u normalnim vremenima proizvode dobrih 70 odsto potrebne električne energije. Međutim, dobra polovina njih je trenutno van mreže zbog tehničkih problema ili radova na održavanju. Zbog toga bivši izvoznik struje sada mora da uvozi struju iz Nemačke. Budući da se mnoga domaćinstva u Francuskoj greju na struju, postoji opasnost od ozbiljne nestašice struje u predstojećoj zimi. Cene struje već počinju da rastu. Međutim, francuski predsednik se pobrinuo da francuski potrošači toga nisu svesni. Međutim, mere preduzete za zaštitu francuskih potrošača idu na štetu nemačkih potrošača.
Javni dug je 350% BDP i toliki dug je neodrživ.
Velika Britanija
Ekonomisti Citi očekuju inflaciju u Velikoj Britaniji od 18% početkom 2023. U najvećoj kontejnerskoj luci u Engleskoj (Felixstowe) trenutno je osmodnevni štrajk zbog zahteva za platama (do sada nude povećanje plata od 7%).
Italija
Pred zatvaranjem 120.000 firmi.
Južna Koreja
Kao što se i očekivalo, centralna banka Južne Koreje je na današnjem sastanku podigla ključnu kamatnu stopu sa 2,25% na 2,50%.
Saudijska Arabija
Bruto domaći proizvod povećao se za 11,8% u drugom kvartalu, kada je nenaftna ekonomija porasla 5,4% i sada je veća nego na kraju 2019. godine, pre izbijanja pandemije.
Inflacija prošlog meseca iznosila je 2,7%, oko trećine stope u americi ili evrozoni.
Očekuje se da će privreda ove godine porasti za 7,6%, ali bi rast mogao pasti na 2,5% do 2024. godine, prema Bloombergovom istraživanju ekonomista. Nafta sada košta oko 90 dolara po barelu, jer globalni strahovi od ekonomske krize i potencijala za veću ponudu iz Irana ako se njegov nuklearni sporazum oživi i dalje visi nad tržištem.
Kapitalna potrošnja je skočila za 64% godišnje u periodu od aprila do juna, pošto je kraljevstvo krenulo u gradnju koja uključuje tržne centre i parkove, kao i grandiozne planove za novi grad izgrađen od nule i razvoj luksuznog turizma na Crvenom moru. Ukupna potrošnja je bila 16% veća, iako je ovogodišnji početni budžet predviđao da će pasti.
Više od 300 stanova u novom kompleksu Almajdija Rezidencije u Rijadu prodato je za samo mesec dana za gotovinu, a da kompanija nije morala ni da se oglašava.
Ovo je Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, tako da ne čudi što je tržište nekretnina usijano jer prihod od skoka cena energije teče kroz privredu.
Turska
Uvoz zlata u julu iznosio je 22,38 tone, u poređenju sa 12,53 tone u junu i 1,47 tone u julu 2021.
U sedmom mesecu godine Turska je uvezla i 92,23 tone srebra, u poređenju sa 63,53 tone u junu. U julu 2021. godine uvezeno je 36,21 tona belog metala.
Izrael
Izraelska centralna banka povećala je ključnu kamatnu stopu sa 1,25% na 2,00% u avgustu.
Kompanije
Najveće kompanije za transport tereta:
Akcije
Blagi pad akcija.
DOWJ – 33.216
DAX – 13.305
S&P 500 – 4.189
NASDAQ 100 – 13.143
Index dividendi akcija u periodu 2002 -2022. godine:
Kretanje cena akcije u prvoj polovini 2022. godine:
Zlato
Špekulativno držanja zlata nisko na 1.752 dolara / uncu se nastvalja.
Tvrdoća je najvažniji kvalitet dobrog novca. Tvrdoća ne znači nešto što je nužno opipljivo ili fizički tvrdo, poput metala. Umesto toga, to znači „teško za proizvodnju“. Nasuprot tome, „laki novac“ je lako proizvesti. Tvrdoću je najbolje smatrati „otporom na inflaciju“, što joj pomaže da bude dobro sredstvo za skladištenje vrednosti – suštinska funkcija novca. Da li biste želeli da uložite svoju životnu ušteđevinu u nešto što bi neko drugi mogao da napravi bez muke ili troškova?
Grafikon ispod pokazuje tvrdoću različitih fizičkih proizvoda.
Nijedna druga fizička roba nije ni blizu tvrdoći zlata i otpornosti na inflaciju. Dve stvari mogu da objasne visok stock-2-flow odnos zlata – pre svega brojilac. Prvo, zlato je neuništivo. Za razliku od srebra, zlato se ne raspada i ne korodira. To znači da je većina zlata koje su ljudi sami proizveli pre hiljadama godina i danas i doprinosi trenutnim zalihama.
Kretanje cena akcija i zlata u periodu 1800 – 2020. godine:
Šta god da se desi, kojim god putem da se krene u trenutnim političkim ratovima, zlato će – kao što sam ranije rekao – biti glavni dobitnik. Znam da je loš učinak zlata bio frustrirajući, ali nemojte se stresti. Zaista, ironično, činjenica da je zlato zaostajalo za robom i da je izgledalo kao ograničeno na gore, dodatno jača njegov dugoročni potencijal.
A možda tvrdoglavi značaj zlata dodatno objašnjava zašto su dva najveća manipulatora cenama papirnog zlata u fjučersima, JP Morgan i Citi, groteskno širili svoju knjigu zlatnih derivata (oni poseduju 90% ukupnog zlata u američkim bankama derivata) u isto vreme BIS je odmotavao njihove zamene — naime da bi zadržao cenu prirodnog zlata samo malo duže, dok oni akumuliraju više zlata pre nego što sistem, koji su pomogli da se uništi, konačno pukne.
Posle Niksonovog debakla 1971, zlato je poraslo za 400% u samo jednoj godini između 1973-74.
JP Morgan, predvođen Džejmijem Dimonom, koji zarađuje 35 miliona dolara godišnje, upravo je platio 96 miliona dolara „globe” za profit od 20 milijardi dolara stečen otvorenim manipulisanjem tržištem zlata.
Pad valuta u odnosu na zlato:
Centralna banka arapske zemlje Katar prošlog meseca kupila 14,8 tona zlata. Ovo je najveća kupovina zlata od strane centralne banke od 1967. godine. Zalihe zlata sada iznose 72,3 tone, što je najviši nivo u istoriji.
Centralna banka Uzbekistana u julu kupila 8,7 tona zlata.
Srebro
Srebro nisko na 19,28 $ / uncu.
Nafta
Cena nafte u blagom rastu na 99,48 $ / barel.
Gas
Cena gasa u rastu od 10. jula 2022. godine:
Cena prirodnog gasa sa septembarskim datumom isporuke u EU premašila je na berzi u Londonu vrednost od 3.000 dolara za hiljadu kubika (3.024 dolara), prvi put od marta. Istovremeno, cena gasa na ključnoj evropskoj energetskoj berzi TTF u Holandiji porasla je juče pre podne za čitavih 48 evra, na 292,4 evra po megavat-satu. Ključni povod za rast cene gasa jeste odluka „Gasproma” od prošlog petka da na najmanje tri dana (od 31. avgusta do 2. septembra) potpuno obustavi isporuke sibirskog energenta Nemačkoj i Evropi, preko „Severnog toka 1”.
Najveći proizvođači gasa:
Američki prirodni gas skočio za 81% za 7 nedelja, dostigao novi 14-godišnji maksimum.
Struja
Cene struje iz dana u dan rastu. Mapa pokazuje cene po državama.
Dolar
Dolar nadjačao evro – 0,9971 prema evru.
U poređenju sa juanom, slika je drugačija.
Planiranim i jasno „telegrafisanim“ povećanjem kamatnih stopa (50 bsp u maju, 75 bsp u junu i potencijalno dalje povećanje u julu), Fed je uspeo da USD bude najbolji valutni konj u fiat klanici. Namerna politika jačanja dolara je privremeno sredstvo u „borbi“ protiv inflacije, jer snižava troškove uvoza u SAD. Na kraju krajeva, nemački toster, recimo, košta manje ako postoji paritet između dolara i evra.
Međutim, jak dolar takođe guši konkurentnost američkog izvoza i dugoročno povećava trgovinske deficite SAD, što je takođe jedan od razloga (mada ne i glavni razlog) zašto će jaka politika dolara biti kratkog veka.
Rublja
U porastu prema evru – 59,8220
U porastu prema dolaru – 59,9900
Kriptovalute
Bitcoin u padu – 21.452 $.
Ethereum u padu – 1.658$
Ponuda bitkoina od sada neće mnogo rasti. Trenutna ponuda je preko 19 miliona, što znači da je već stvoreno više od 90% ukupne ponude bitkoina. Preostalih 10% će ući na tržište po određenoj, progresivno nižoj stopi sve dok se ne stvori poslednji bitkoin za oko 120 godina, 2140. godine. Do kraja ove decenije biće kreirano preko 98% svih bitkoina.
Ukupan iznos prevara u kriptovalutama u perioidu 2017-2021. godina:
Branko Dragaš
Investicioni bankar