Pregled tržišta
Svet
U vreme kada će se sve računati na „trilione“ duga Sjedinjenih Država, guverneri ostalih centralnih banaka su nastavili da kupuju žuti metal, uvereni da će Amerikanci na kraju iskočiti van šina.
RANG REZERVA ZLATA PO ZEMALjAMA ZA 2023.
Fascinantna stvar u vezi sa ovom tabelom Čarlija Bilela je da su SVE cifre inflacije LAŽNE, kao i obično, ali uprkos svemu, od tada imamo solidnu osnovu, pomnožite je sa dva.
SAD
Priznajte da je Amerikancima svejedno: 2020. njihov dug je bio „samo” 10 triliona dok 2023. koketira sa 34 triliona.
Isplate kamata na američki dug premašile su 1.000 milijardi dolara na kraju oktobra, iznos koji se udvostručio u poslednjih 19 meseci.
Industrijska proizvodnja je pala za 0,6% na mesečnom nivou od oktobra (prognoza -0,3%) nakon prethodnog +0,1% (revidirano sa +0,3%). Na godišnjem nivou došlo je do smanjenja od 0,68% nakon -0,16% ranije (revidirano sa +0,08%). Iskorišćenost kapaciteta u oktobru iznosila je 78,9% (prognoza 79,4%) nakon prethodnih 79,5% (revidirano sa 79,7%).
Indeks stambenog tržišta NAHB je u novembru iznosio 34 poena (prognoza 40) nakon prethodnih 40 poena. To je bila najslabija vrednost od decembra 2022. godine (31 poen).
Uvozne cene su pale za 0,8% na mesečnom nivou u oktobru (prognoza -0,3%), nakon +0,4% (revidirano sa +0,1%). Na godišnjem nivou došlo je do smanjenja od 2,0% nakon -1,5% ranije (revidirano sa -1,8%).
Od 11. novembra 2023., početna potraživanja za nezaposlene iznosila su 231.000 (predviđeno 220.000) nakon prethodnih 218.000 (revidirano sa 217.000). Poslovni indeks Filadelfije Fed porastao je sa -9,0 na -5,9 poena u novembru (prognoza -9,0). Kompozitni indeks Kanzas Sitija porastao je sa -8 na -2 poena u novembru.
Pada intersovanje investitora za državne obveznice, raste povernje u zlato.
Rastu opterećenja države na plaćanje kamata, zbog sve većeg zaduživanja.
Sledeći grafikon Peterson fondacije (vredi proučiti – ali obavezno uklonite oštre predmete kada to radite!) Grafikon pokazuje da su pre samo nekoliko godina ukupni troškovi kamata bili u rasponu od 300 milijardi dolara.
Danas su duplo veći i da su očekuje se da će se utrostručiti u roku od četiri do šest godina. Ako kamatne stope nastave da rastu, stvari će se pogoršati.
U oktobru je Kongresna kancelarija za budžet procenila deficit saveznog budžeta za 2023. na 1,7 biliona dolara, oko 300 milijardi dolara više nego prošle godine. Iako je potrošnja blago opala, poreski prihodi su pali još više. To je značilo da je bruto nacionalni dug porastao na preko 33 triliona dolara, od čega je 26 biliona dolara otpadalo na javni budžet (razlika bez stvarne razlike!). Već dugo govorim da ćemo do 2030. imati 50 biliona dolara duga. Sada to izgleda smešno naivno.
Dug raste, prvo, zato što vlada troši mnogo više nego što ubire na poreze, a toliko troši zato što je ozbiljno smanjenje potrošnje politički nemoguće. Čak bi i jastrebovi fiskalne politike grickali samo ivice, sa svim stvarnim rezovima projektovanim daleko u budućnost. Trilioni u potrošnji za pomoć COVID-u – od kojih su neki svakako bili neophodni – pogoršali su problem.
Trenutno, prosečna kamatna stopa Ministarstva finansija je 3%. Ova vrednost se skoro udvostručila otkako je Fed počeo da povećava kamatne stope početkom 2022. Još više će rasti kako starije obveznice isteku. Ova analiza Fed-a iz Sent Luisa izračunava da će više kamatne stope povećati troškove kamata za 98 milijardi dolara samo u 2023. godini. Ovaj iznos će takođe nastaviti da raste čak i ako se kamatne stope stabilizuju na sadašnjem nivou.
Ono što je posebno mučno je da su tri različite administracije – Obama, Tramp i sada Bajden – propustile šansu da zaštite istorijski niske kamatne stope izdavanjem više dugoročnih obveznica. Siguran sam da bi našli kupce. Insajder za stolom mi je rekao da se Mnučin protivi ponudi 50-godišnjih obveznica. I sada? Nijedan. I izgleda da se ta prilika neće uskoro ponovo pojaviti.
FED
Istorijski grafikon 1990-2023 nastanka monetarnog balona, koji pokazuje kako je FED naduvao berze.
Neverovatno, ali istinito. Do današnjeg dana, nakon 110 godina uvođenja privatne banke FED kao centralne banke, Kongres nikada nije zahtevao javnu reviziju knjiga Federalnih rezervi.
Takođe, kada je poslednji put bila javna revizija američkih zlatnih rezervi? Niko zaista ne zna. Mislim da se možemo zapitati da li američke zlatne rezerve uopšte više postoje, osim kao hrpa papirnih menica koje američkom trezoru duguju nepoznati pojedinci i entiteti kojima se ne može ući u trag.
CBDC
Južna Koreja će u četvrtom kvartalu sledeće godine pokrenuti pilot-projekt za digitalnu valutu centralne banke (CBDC) koji uključuje 100.000 građana.
Pilot programom će zajedno upravljati Banka Koreje (BOK) i finansijski regulatori Komisija za finansijske usluge (FSC) i Služba za finansijski nadzor (FSS), navodi se u saopštenju za javnost od četvrtka.
Banke
Sa 33,7 triliona dolara, američki dug je najveći na svetu. Kolaps tržišta obveznica je tek počeo, pogotovo što se kumulativni gubici američkih banaka procenjuju na 500 milijardi dolara i uskoro će dostići 700 milijardi dolara – novi rekord. Veliki hedž fondovi i glavni brokeri udružili su snage sa velikim bankama u osnovnoj trgovačkoj arbitraži koja povećava rizik od ponavljanja implozije toksičnih derivata 2020. i 2008. godine na američkom tržištu trezora.
EU
Komisija EU kritičnije gleda na ekonomiju evrozone od 2023. i 2024. godine. Vlast očekuje povećanje BDP-a od 0,6% za monetarnu uniju u 2023. (ranije 0,8%). Očekuje se da će BDP porasti za 1,2% u 2024. (letnja prognoza 1,3%). Snažan pritisak cena, povećane kamatne stope i slaba globalna tražnja (realni 3% i nominalni globalni rast od oko 8% ne predstavljaju slabu tražnju!) opterećuju domaćinstva i kompanije, rekao je ekonomski komesar EU Đentiloni (Zašto su SAD i Japan rastu oko 2%?)
Industrijska proizvodnja zabeležila je pad od 1,1% na mesečnom nivou u septembru (prognoza -1,0%) nakon prethodnog +0,6%. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, došlo je do smanjenja od 6,9% (prognoza -6,3%) nakon prethodnog -5,1%. To je bio najveći pad od avgusta 2020. (ekonomska zabrana korona).
Od septembra, trgovinski bilans u desezoniranoj verziji pokazao je suficit od 9,2 milijarde evra nakon prethodnih 11,10 milijardi evra (revidirano sa 11,90 milijardi evra). Devizne rezerve evrozone su u oktobru iznosile 1.154,15 milijardi evra, u poređenju sa 1.113,4 milijarde evra ranije.
Od septembra, desezonirana verzija tekućeg računa evrozone pokazala je suficit od 31,23 milijarde evra nakon prethodnih 27,70 milijardi evra. Prema konačnom obračunu, potrošačke cene u oktobru su porasle za 0,1% na mesečnom nivou i za 2,9% na godišnjem nivou (Belgija -1,7%! Holandija -1,0%!). Bazna stopa je porasla za 0,2% na mesečnom nivou i 4,2% na godišnjem nivou. Sve vrednosti su odgovarale preliminarnim vrednostima i prognozama.
Usaglašavanje zlatnih rezervi centralnih banaka sa BDP.
ECB
Godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 2,9 odsto u oktobru 2023, u odnosu na 4,3 odsto u septembru. Godinu dana ranije iznosio je 10,6%. Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je 3,6% u oktobru 2023. godine, u odnosu na 4,9% u septembru. Godinu dana ranije bio je 11,5%. Ove podatke objavljuje Eurostat, statistički ured Evropske unije.
Najniže godišnje stope zabeležene su u Belgiji (-1,7%), Holandiji (-1,0%) i Danskoj (-0,4%). Najviše godišnje stope zabeležene su u Mađarskoj (9,6%), Češkoj (9,5%) i Rumuniji (8,3%). U poređenju sa septembrom, godišnja inflacija je pala u dvadeset dve zemlje članice i porasla u pet.
U oktobru najveći doprinos godišnjoj inflaciji u evrozoni dale su „Usluge“ (+1,97 procentnih poena, str.), zatim „Hrana, alkohol i duvan“ (+1,48 pp.), „Neenergetska industrijska dobra “ (+0,90 str.) i „Energija“ (–1,45 str.).
Rusija
Podaci iz teksta Valentina Katosonova.
Federalna carinska služba (FCS) je do prošle godine davala statistiku o izvozu zlata. I u fizičkom i u troškovnom smislu. Do 2018. godine (uključivo) obim izvoza plemenitog metala iz Rusije bio je prilično skroman. Porast izvoza počeo je 2019. godine. Navešću brojke za period 2018-2021. (u tonama; u zagradi – u milijardama dolara):
- 2018 – 17,0 (0,70)
- 2019 – 123,6 (5,74)
- 2020 – 320,2 (18,54)
- 2021 – 302,2 (17,36)
Dakle, za četiri godine iz zemlje je izvezeno 763 tone plemenitog metala. Uprkos činjenici da je godišnja proizvodnja zlata u Ruskoj Federaciji (vađenje iz podzemlja plus vađenje iz otpada) u 2020. godini iznosila 340,17 tona, a u 2021. godini – 346,42 tone. Skoro svo zlato proizvedeno u zemlji izvezeno je iz Rusije.
Glavni primalac ruskog zlata je Velika Britanija. U 2019. godini, 113,5 tona metala (5,33 milijarde dolara) je izvezeno u Ujedinjeno Kraljevstvo; u 2020. – 290,0 tona (16,9 milijardi dolara); u 2021. – 266,1 tona (15,4 milijarde dolara). Ukupno je za tri godine (2019−2021) izvezeno 669,6 tona zlata na „ostrva Maglenog Albiona” u ukupnom iznosu od skoro 38 milijardi dolara. Skoro 88% ruskog zlata izvezenog tokom tri godine poslato je u Veliku Britaniju.
Postoje i neke informacije o izvozu zlata iz Rusije ove godine. Krajem prošlog meseca Odeljenje za popis i statistiku vlade Hong Konga izvestilo je da je Rusija, na osnovu rezultata januara-septembra 2023. godine, povećala obim izvoza zlata u Hong Kong za 7,5 puta na godišnjem nivou – do 33,72 milijarde hongkonških dolara (oko 4,3 milijarde američkih dolara).
Poređenja radi: za celu prošlu godinu Hong Kong je od Rusije otkupio zlata u iznosu od 7,54 milijarde hongkonških dolara (oko 966,2 miliona američkih dolara). Priliv ruskog zlata u Hong Kong se povećava: u septembru su isporuke ruskog zlata u Hong Kong dostigle 6,37 milijardi hongkonških dolara (oko 816,7 miliona američkih dolara), što je povećanje od 264,1% u odnosu na isti period 2022. godine. Ovo je druga najveća brojka u najmanje 11 godina.
Neshvatljivo je da se rusko izvozno zlato prodavalo sa popustom 58%.
Zar to nije zločin prema svom narodu?
Prosečna izvozna cena plemenitog metala za 15 najvećih izvoznika zlata bila je 50,85 miliona dolara po toni. Ali cene zlata od vodećih izvoznika (milioni dolara po toni): Švajcarska – 57,57; Velika Britanija – 57,92; SAD – 57,19; Hong Kong – 57,43; Singapur – 55,04; Kanada – 54,26. Kao što vidimo, izvozne cene ovih zemalja su znatno veće od prosečne izvozne cene u prvih 15.
Shodno tome, izvozne cene nekih zemalja bi trebalo da budu niže od prosečnih. A takve zemlje su bile samo tri (cena u zagradi, milion dolara po toni): Japan (48,35); Peru (18,19) i Rusija (21,78). Ako je verovati izvoru, ispada da je izvozna cena ruskog zlata bila samo 42 odsto prosečne. Ispostavilo se da se ruskim zlatom trgovalo sa popustom od 58%. Ako je to zaista tako, onda ovo više nije trgovina, već kriminalna aktivnost u senci za povlačenje sredstava iz zemlje.
Devizne rezerve su 10. novembra 2023. iznosile 577,3 milijarde dolara, u poređenju sa prethodnim iznosom od 577,0 milijardi dolara.
Banka Rusije je ponovo podigla ključnu stopu – sa 13 na 15% godišnje. To je izazvalo šok među analitičarima i mnoga pitanja, jer su svi očekivali povećanje, samo do 14%. Ovaj korak kao da nam nagoveštava da prognoze inflacije u narednom kvartalu neće biti sasvim ružičaste.
I pored toga što je Centralna banka, u okviru ostvarivanja svojih prava, obavezna da preispituje i prilagođava Ustavni zakonik 8 puta godišnje, ovo je četvrto uzastopno povećanje od jula, odnosno četiri puta za četiri mjeseca. Ovakva žurba sa promenom odluke o ključnoj stopi možda ništa ne znači, uostalom, regulisanje ključne stope je sredstvo za regulisanje privrede. Ali evo o čemu vredi razmisliti.
Proizvođačke cene na +21,6% na godišnjem nivou! Od oktobra, proizvođačke cene su porasle za 2,0% na mesečnom nivou (prethodni mesec: 4,7%), a međugodišnje su porasle za 21,6% nakon prethodnih 16,7%. To je najveći rast od aprila 2022. Trenutno postoji pozitivan trend za evro prema dolaru.
Kina
Proizvodnja zlata u Kini dostigla je vrhunac 2016. godine – 453,5 tona (rudno zlato – 394,9 tona; pripadajuće zlato iz ruda obojenih metala – 58,6 tona). Na kraju prošle godine proizvodnja je iznosila 372 tone. Na osnovu godišnjeg proseka od 400 tona godišnje (gruba procena), onda bi u poslednjoj deceniji ukupna ponuda plemenitog metala u Kini iz domaćih izvora trebalo da bude 4 hiljade tona. Međutim, postoje tačni proračuni ukupne proizvodnje zlata u Kini. U periodu 2000-2022. Kina je proizvela oko 6.830 tona zlata.
Kina je najveći neto uvoznik zlata. Tako je Kina 2022. godine uvezla 1.343 tone zlata. Više je uvezla samo Švajcarska – 2.389 tona.
Poslednjih godina, količine plemenitog metala koje se uvoze u Kinu su 2-3 puta veće od obima zlata iskopanog u zemlji.
Poznavaoci prilika tvrde da su rezerve zlata Kine između 20.000 – 30.000 t i da Kina ima najviše zlata u svetu.
Postavlja se pitanje: zašto Kina tako intenzivno gomila svoje zlatne rezerve? Često možete čuti ovaj odgovor: zlato je strateški resurs, zlato je „novac za hitne slučajeve“. U slučaju bilo kakvog ozbiljnog globalnog nereda, kada se neočekivano (ne iz ekonomskih, već iz vojnih i političkih razloga) sruši američki dolar i zajedno s njim propadnu druge rezervne valute (evro, britanska funta sterlinga, japanski jen itd.), zlato će ostaju jedino sredstvo plaćanja vitalnog kineskog uvoza. Logika je jasna.
Zlato bi trebalo da bude sredstvo kojim će Peking svrgnuti dolar sa pijedestala svetske valute. Zlato u rukama Pekinga počelo je da se pretvara iz odbrambenog oružja u ofanzivno.
U Kini monetarne vlasti (centralna banka i ministarstvo finansija) ne pretvaraju juan u plemeniti metal. I do sada nije bilo izjava ili čak nagoveštaja kineskih vlasti da bi juan mogao da postane zlatna valuta.
Ali ima dovoljno glasina da bi se takva metamorfoza sa kineskom valutom mogla dogoditi. I postoji pretpostavka da Peking ima koristi od takvih glasina (a navodno ih čak i podstiče), jer to povećava interesovanje za juan kod stranaca. Nerezidenti se psihološki pripremaju za činjenicu da će juan neminovno postati svetska valuta.
Kineski zlatni standard će trajati samo onoliko koliko je potrebno da se američki dolar uništi kao svetska valuta. Po mom mišljenju ruskog ekonomiste Katosova, ovo možda neće trajati više od mesec dana. Nakon kolapsa američkog dolara, razmena kineske valute za „žuti metal“ biće odmah zaustavljena (bukvalno dan nakon pada američkog dolara).
Primarna stopa zajma“ za jednogodišnje kredite ostaje na 3,45%. „Primarna stopa zajma“ za petogodišnje kredite ostaje na 4,20%. Strane direktne investicije su pale za 9,40% na godišnjem nivou u periodu od januara do oktobra 2023. godine, nakon -8,4% ranije.
Indija
Glavni trgovinski partneri Indije u tom regionu u 2022-23. bili su Južna Afrika (ukupna trgovina 18,9 milijardi USD, izvoz 8,5 milijardi USD); Nigerija (11,85 milijardi dolara, izvoz 5,15 milijardi dolara); Togo (6,6 milijardi dolara, izvoz 6 milijardi dolara) i Tanzanija (6,5 milijardi dolara, izvoz 3,93 milijarde dolara).
PhonePe bi trebalo da pokrene potrošačko kreditiranje do januara 2024.
Za početak, kompanija koju podržava Walmart radiće kao distributer za lične zajmove, jer polako povećava kreditno osiguranje. Fintech je u završnoj fazi integracije sa pet kreditora.
Instalacije solarnog kapaciteta u Indiji padaju za 47 posto na 5,6 GV tokom januara-septembra.
Indija je zabeležila pad od 47% u solarnim instalacijama, izveštavajući o 5,6 GV od januara do septembra 2023, navodeći kašnjenja u izvršenju projekta. Mercom India je zabeležio smanjenje instalacija od 34% u odnosu na isti period prethodne godine za period jul-septembar, sa 1,9 GV u poređenju sa prethodnih 2,8 GV. Međutim, na osnovu KoK, instalacije su porasle za skoro 6%.
BRIKS
Dodavanje šest članova očigledno bi dodatno poguralo BDP – očigledan znak zabrinutosti Zapada. Utoliko, BRIKS i ŠOS igraju vitalnu ulogu u osporavanju međunarodnog poretka zasnovanog na zapadu i njegove uspostavljene hegemonije. Oni su osnovani da zamene razvijeni Zapad i služe kao osnova za zajedničke kineske i ruske napore da preoblikuju međunarodni sistem. Oba su podešena za proširenje u smislu obima, članstva i drugih partnerstava. Oni su glavno sredstvo za Kinu i Rusiju da stvore mrežu uticaja koja sve više povezuje strateški važne zemlje sa obe sile.
Pakistan se suočava sa složenim nizom ekonomskih, političkih i strateških izazova, ali će njegovi interesi biti bolje zaštićeni ako se pridruži BRIKS-u. Dok je 40 zemalja izrazilo interesovanje za ulazak u BRIKS, Pakistan nije bio među njima. Dilema je u tome što je Pakistan takođe deo ‘Next-Eleven’, grupe od jedanaest zemalja koje je Džim O’Nil identifikovao 2005. godine kao nacije koje se brzo razvijaju i koje bi mogle da imaju značajan uticaj na svetsku ekonomiju, slično kao BRIKS. Pakistan deli bliski savez sa Kinom, posebno kroz Kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC), koji usklađuje njihove ekonomske i strateške interese.
S obzirom na globalnu dinamiku koja se brzo razvija, učešće Pakistana u BRIKS-u bi moglo biti od koristi. Ipak, ulazak Pakistana u BRIKS bi zahtevao posvećenost reformama, političkoj stabilnosti, olakšavanju investicija, pojednostavljenim propisima, razvoju ljudskog kapitala i povećanom poverenju i zaštiti investitora. Ukratko, bliski odnosi Kine sa zemljama Bliskog istoka strateški su značajni zbog centralne lokacije regiona u međunarodnoj trgovini i transportnim rutama, kao i zbog njegovog značajnog uticaja na globalnom tržištu nafte i gasa. Ovaj razvoj događaja je od ključnog značaja za mir i prosperitet. U ovom kontekstu, blizina Pakistana regionu i njegove duboke istorijske, političke, kulturne i ekonomske veze sa zemljama Bliskog istoka igraju značajnu ulogu.
Afrika
Milioneri u gradovima Afrike.
Sledeći rang je zasnovan na broju milionera (u američkim dolarima) koji žive u ovim gradovima:
- Johanesburg (14.600)
Grad Johanesburg, osnovan tokom Vitvatersrandove zlatne groznice 1886. godine, nosi titulu najbogatijeg grada u Africi. Njegovo bogatstvo je prvenstveno usredsređeno u Sandtonu, gde se nalazi JSE, najveća berza na kontinentu, i sedište mnogih velikih afričkih banaka i korporacija. Glavne gradske industrije se sastoje od finansijskih usluga, uključujući banke, i profesionalnih usluga, kao što su advokatske firme i konsultanti.
- Kairo (7.400)
Smešten na obalama reke Nil, Kairo ima značajan istorijski značaj i poznat je kao jedan od najvažnijih gradova na svetu. Takođe se može pohvaliti najvećim brojem milijardera od bilo kog drugog afričkog grada. Primarne industrije Kaira obuhvataju finansijske usluge, telekomunikacije, maloprodaju, turizam i osnovne materijale.
- Kejptaun (7.200)
Urbani centar se može pohvaliti najluksuznijim afričkim četvrtima, a to su Klifton, Bantri Bej, Fresne, Landudno, Kamps Bej, Bišopskort i Konstancija. Ove oblasti imaju najviše cene stanovanja na kontinentu, uporedive sa gradovima kao što su Vašington DC ili Berlin. Pored toga, grad je domaćin vrhunskih imanja kao što su Steenberg, Atlantic Beach i Silverhurst Estate. Glavne industrije koje napreduju u ovoj oblasti su upravljanje nekretninama i fondovima
- Lagos (5.400)
Što se tiče stanovništva, Lagos je najnaseljeniji grad u Africi i služi kao primarni ekonomski centar zapadne Afrike. Bogata naselja Lagosa sastoje se od lkoja i ostrva Viktorija. Glavni sektori gradske privrede uključuju osnovne materijale, naftu i gas, transport i finansijske usluge.
- Najrobi (4.700)
Jedan od najbrže rastućih gradova na svetu, Najrobi služi kao ekonomsko središte istočne Afrike. Neke od njegovih bogatih oblasti su Runda Estate, Lavington, Kitisuru, Karen i Muthaiga. Glavne industrije Najrobija obuhvataju finansijske usluge, nekretnine, turizam, medije, odeću, tekstil, prerađenu hranu, piće i cigarete.
- Durban (3.600)
- Kazablanka (2.800)
- Pretorija (2.400)
- Akra (2.000)
- Luanda (1.800)
Nemačka
Broj zaposlenih i dalje raste Uprkos ekonomskoj slabosti, broj zaposlenih u Nemačkoj je po prvi put u trećem kvartalu 2023. porastao iznad granice od 46 miliona, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku. Tačno 46,04 miliona ljudi je bilo zaposleno. Broj zaposlenih je tako dostigao istorijski maksimum (ranije 45,96 miliona na kraju 2022. godine).
Prema Federalnom zavodu za statistiku, ekonomska slabost ostavlja traga na tržištu rada. Desezonirano, broj zaposlenih je neznatno povećan za 7.000 u odnosu na prethodni kvartal. U prvom i drugom kvartalu došlo je do povećanja od 127.000 i 89.000 respektivno. Razvoj je i dalje pozitivan, ali se zamah rasta značajno usporava.
Finansijski naučnik Butner (Univerzitet Erlangen-Nirnberg) vidi prazninu u planiranju budžeta od najmanje 52 milijarde evra (oko 1,2% nominalnog BDP-a). Da bi predstavila ustavni budžet, savezna vlada mora preispitati planirano korišćenje svih posebnih fondova. To bi se onda odnosilo i na VSF, iz kojeg vlada finansira smanjenje cena gasa i struje putem odobrenja zajma od 2022. godine.
Vlada na kraju neće moći da izbegne povećanje neizmirenog novog duga (oko 1,2% BDP-a). U poređenju sa zapadnim zemljama, nemački državni dug je na niskom nivou (prema MMF-u 2023 65,9% prema evrozoni 89,6%, prema UK 104,1%, prema SAD 123,3%, prema Japanu 255,2%).
Od oktobra, proizvođačke cene su pale za 0,1% na mesečnom nivou (prethodni mesec -0,2) i za 11,0% na godišnjem nivou (prethodni mesec -14,7%). Obe su odgovarale prognozama.
Velika Britanija
Maloprodaja je pala za 0,3% (prognoza -0,3%) u oktobru, nakon -1,1% (revidirano sa -0,9%). Na godišnjem nivou došlo je do pada od 2,7% (prognoza -1,5%) nakon prethodnog -1,3% (revidirano sa -1,0%).
Indeks narudžbi koji je utvrdio CBI pao je sa -26 na -35 poena u novembru. To je bila najslabija vrednost od januara 2021.
Francuska
Mark Tuati: „U trećem kvartalu 2023. stopa nezaposlenosti se povećava na 7,4% za kategoriju A i 16,9% za sve kategorije, što je najviše od proleća 2022. i jeseni 2021. „
Kumulativna inflacija koja je flertovala sa 18% od januara 2022.
Sedam meseci kasnije, situacija se potpuno preokrenula i Francuska je sada među „dinama“ Zapadne Evrope u pogledu inflacije hrane. Sa povećanjem potrošačkih proizvoda koji je u septembru dostigao 9,5%, samo njegov belgijski sused je lošiji, ostajući iznad granice od 10%.
Pogoršanje situacije u Francuskoj je još jasnije kada se analizira kumulativna inflacija od januara 2022. Ovaj pokazatelj je pokazao 13% prošlog februara za Francusku, na nivou koji je veoma blizu najboljem portugalskom studentu i njegovih 12,9%. Šest meseci kasnije, Portugal ostaje lider (+12,4% između januara 2022. i avgusta 2023.), dok je Francuska daleko zemlja sa najvećom kumulativnom inflacijom u tom periodu: skoro +18%. »
„Od početka druge polovine 2023. godine, stopa inflacije u Evropi je počela da opada, a zatim opada, a Francuska je bila izuzetak jer nije pratila ovaj trend do kasnije“, objašnjava Emmanuel Fournet, klijent, za LSA. Lider uspeha u Francuskoj od NielsenIK. Francuska je danas zemlja u kojoj su cene najviše porasle od januara 2022. godine, iako ne smemo zaboraviti da je to usledilo nakon godina kontinuirane deflacije.
Švajcarska
Industrijska proizvodnja je porasla za 2,0% na godišnjem nivou u trećem kvartalu 2023. sa -0,7% ranije (revidirano sa -0,8%).
Italija
Trgovinski bilans je u septembru pokazao suficit od 2,35 milijardi evra.
Holandija
Holandska centralna banka (DNB) kaže da je svoje zlatne rezerve u odnosu na BDP uskladila sa onima drugih zemalja u evrozoni i van Evrope. Ovo je bila politička odluka. Ako dođe do finansijske krize, cene zlata će naglo skočiti i zvanične zlatne rezerve mogu da se koriste za potporu novog zlatnog standarda, navodi DNB. Ove izjave potvrđuju ono što sam pisao poslednjih godina o pripremama centralnih banaka za novi međunarodni zlatni standard.
Izjavom da će zlato biti sigurno utočište izbora u finansijskom kolapsu, DNB priznaje da sopstvena valuta (evro) ne može da izdrži sve oluje. Indirektno, DNB podstiče ljude da poseduju zlato kako bi se zaštitili od finansijskih šokova, što čini prelazak na monetarni sistem zasnovan na zlatu verovatnijim.
Holandija ima 612 tona zlata. Ovo je ceo njihov inventar. On trenutno vredi oko 35 milijardi evra i, kako treba dobar investitor, raspodeljene su četiri lokacije: oko 30% u Holandiji, nešto više od 30% u Njujorku u Federalnim rezervama, preko 20% u Kanadi i 18% u Londonu. Istorija zlata seže u daleku prošlost. Krajem devetnaestog veka, DNB je počeo da akumulira zlato, što je bilo važno za stvaranje poverenja u našu valutu.
Turska
Turska centralna banka je danas ponovo okrenula šraf kamatne stope: ključna kamatna stopa porasla je za 5,0 procentnih poena na 40 odsto. To je treće povećanje kamatnih stopa ove veličine. Posmatrači tržišta su očekivali samo povećanje na 37,5 odsto.Šefica Centralne banke Hafize Gaje Erkan ostaje verna svojoj liniji: ključna kamatna stopa Turske se više nego učetvorostručila otkako je ona preuzela funkciju. Kao svoj prvi službeni čin, podigla je ključnu kamatnu stopu sa 8,5 na 15,0 odsto u junu – i od tada se nije pomerila ni centimetar od svoje restriktivne linije.
Inflacija u Turskoj je i dalje veoma visoka, ali se rast cena barem usporava. Pokretači inflacije uključivali su odeću, gastronomiju i slabost lokalne valute. Potrošačke cene u Turskoj porasle su u oktobru za 61,36 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ovo je danas saopštio zavod za statistiku Tuik. U septembru je stopa inflacije bila nešto viša i iznosila je 61,53 odsto. Međutim, turski potrošači treba da se pripreme za dalje poskupljenje u narednim mesecima, kao što pokazuju izjave šefice centralne banke Hafize Gaje Erkan: Na kraju godine očekuju da će inflacija biti oko 65 odsto na godišnjem nivou, rekao je Erkan. Vrhunac će verovatno biti dostignut sledećeg maja na 70 do 75 procenata.
Argentina
Velika sramota za Argentinu pobedio klovn.
Samoproglašeni anarhokapitalista Havijer Milei ima za cilj da dolarizuje Argentinu. To zvuči suludo – a ipak bi to moglo biti drugo najbolje rešenje za zemlju.
Pezos se ne koristi čak ni za „čišćenje izmeta“: Havijer Milei je agresivno branio ovo mišljenje tokom predizborne kampanje. Desničarski populista ima za cilj potpunu dolarizaciju Argentine – uključujući i ukidanje centralne banke. Posle njegove pobede u drugom krugu predsedničkih izbora, radikalni plan o uvođenju američke valute sada bi mogao da postane stvarnost. Ali da li je to zaista tako dobra ideja?
Činjenica je: inflacija u Argentini je među najvišima na svetu. Tek u oktobru je stopa inflacije porasla na rekordnih 143 odsto, godinu dana ranije iznosila je 88 odsto. Trendu rasta potrošačkih cena se ne nazire kraj. Porast inflacije podstiče brza devalvacija argentinskog pezosa: domaća valuta je u slobodnom padu u odnosu na dolar otkako ju je vlada sredinom avgusta devalvirala za skoro 18 odsto. Zvanični kurs je 350 pezosa, koji se mora platiti za jedan dolar, dok je kurs na crnom tržištu („plavi dolar“) privremeno porastao na preko 1.000 pezosa. Pad pezosa zauzvrat povećava uvezenu inflaciju – začarani krug.
40 odsto Argentinaca živi u siromaštvu. Dakle, da li je dolarizacija zaista metod izbora da se ekonomski problemi Argentine stave pod kontrolu, kao što sugeriše samoproglašeni anarhokapitalista Milei? Ekonomski udžbenici sadrže potpuno različite preporuke za zemlju kao što je Argentina koja je pogođena inflacijom: podizanje kamatnih stopa, smanjenje kupovine obveznica, smanjenje ponude novca. U stvarnosti, Argentinci ne žive u tako idealnom svetu. Umesto toga, oni mogu da gledaju kako njihova valuta iz minuta u minut gubi vrednost. Porast cena iscrpljuje plate i štednju, a dva od pet Argentinaca žive ispod granice siromaštva.
Japan
Potrošačke cene su zabeležile rast od 3,3% na godišnjem nivou u oktobru mesecu, nakon 3,0% ranije. Bazna stopa potrošačkih cena porasla je za 2,9% u odnosu na isti period prethodne godine u oktobru (prognoza 3,0%) nakon prethodnih 2,8%.
Kompozitni indeks slabiji.
Veštačka intelegencija
U pokušaju da odgovori na izazove povezane sa razvojem i primenom AI, Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) formirao je novi konzorcijum.
Ovakav razvoj događaja najavljen je u dokumentu objavljenom u Federalnom registru 2. novembra, zajedno sa zvaničnim obaveštenjem kojim se pozivaju pojedinci sa relevantnim akreditivima.
U dokumentu se navodi: „Ovo obaveštenje je početni korak za NIST u saradnji sa neprofitnim organizacijama, univerzitetima, drugim vladinim agencijama i tehnološkim kompanijama u rešavanju izazova povezanih sa razvojem i primenom AI.
Primarni cilj ove saradnje je stvaranje i implementacija specifičnih politika i merenja koja obezbeđuju pristup usredsređen na čoveka bezbednosti i upravljanju veštačkom inteligencijom u Sjedinjenim Državama.
Saradnici u okviru konzorcijuma biće zaduženi za niz funkcija, uključujući razvoj alata za merenje i benčmarking, preporuke za politiku, napore u vezi sa tim, psihoanalizu i analizu životne sredine.
Inicijativa NIST-a dolazi kao odgovor na nedavnu izvršnu naredbu koju je izdao američki predsednik Džozef Bajden, u kojoj je navedeno šest novih standarda za bezbednost i bezbednost veštačke inteligencije.
Dok su evropske i azijske zemlje bile proaktivne u uspostavljanju politika koje regulišu sisteme veštačke inteligencije u pogledu privatnosti korisnika i građana, bezbednosti i potencijalnih neželjenih posledica, SAD su zaostajale.
Električni automobili
Dok su električni automobili u velikoj meri subvencionisani, javni sistemi metroa i autobusa ostaju isključeni iz ove bonance. Ono što je takođe zabrinjavajuće je to što kompanije za energiju vetra gube milijarde uprkos milijardama subvencija.
Na primer, Ørsted, najveći svetski proizvođač turbina na vetar na moru, otkazao je dva ogromna projekta na moru koji su trebalo da snabdevaju strujom Nju Džersi. Ford je takođe objavio da gubi 36.000 dolara na svakom prodatom električnom automobilu. Ipak, kineski proizvođači automobila sada mogu da proizvode električna vozila sa profitom. Zapadni proizvođači automobila verovatno neće ostvariti profit jer balon električnih automobila počinje da puca. Bajdenov zeleni dogovor je fatamorgana jer su visoke kamate, kašnjenja u odobrenju i problemi sa isporukom nova realnost.
Kompanije
Mercedes je najprofitabilnija automobilska kompanija na svetu.
Uprkos ogromnim ekonomskim preprekama i sve žešćem ratu cena, najveće svetske automobilske kompanije ostvarile su rekordnu prodaju i profit u mesecima od jula do septembra. Prodaja 16 najvećih proizvođača automobila porasla je za jedanaest odsto na dobrih 504 milijarde evra – pokazuje analiza revizorsko-konsultantske kuće Ernst&Young (EI). Ukupna dobit je značajno nesrazmerno porasla za 35 odsto na skoro 39 milijardi evra.
Akcije
Nedelja u kojoj su indeksi akcija rasli.
DOWJ – 35.390
DAX – 16.005
S&P 500 – 4.559
NASDAQ 100 – 14.250
Zlato
Cena zlata na – 2.013 $ / uncu.
Zlato je u ponedeljak ojačalo iznad 2.000 dolara za uncu, dostigavši najviši nivo u poslednjih šest meseci i produživši novembarski rast na oko 1,5%. Žuti metal je imao ogromnu korist od slabosti dolara, pošto su trgovci gomilali opklade da su američke kamatne stope već dostigle vrhunac.
Prošle nedelje, ekonomski podaci nastavili su da oslikavaju mešoviti scenario u SAD, iako slabe brojke potrošačke potrošnje sugerišu da povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi konačno počinje da utiče na širu ekonomiju. Investitori sada gledaju na najnovije cene PCE-a, ISM Manufacturing PMI i podatke o ličnim prihodima i potrošnji ove nedelje za dalje smernice. U Japanu, oktobarski PPI za usluge dostigao je 2,3%, ubrzavajući sa revidiranih 2% u septembru i podržavajući očekivanja da bi Banka Japana mogla početi da normalizuje monetarnu politiku sledeće godine.
Ova tabela vam pokazuje da je zlato apsolutna zaštita od inflacije i/ili valuta koje zapadaju, pogledajte na primer argentinski pezos (+106%), rusku rublju (+41% ) turska lira (+61%) ili japanski jen (23%).
Cene zlata koje rastu iznad 2.000 dolara mogu biti početak većeg oporavka. Prema Kitco News-u , analitičari robe u Sosijete Ženeral očekuju da će cene zlata ostati oko 2.200 dolara po unci tokom većeg dela 2024. U svojoj najnovijoj robnoj prognozi, francuska banka napominje da tržište obveznica predstavlja manji rizik za zlato u budućnosti, uprkos visokim prinosima na obveznice
A zlato je prilično dobra zaštita od recesije. U proseku, njegova cena raste za 7,6% tokom recesije.
Na poslednjem dugoročnom 20-godišnjem grafikonu, jasno je zašto je zlato tako dobro pozicionirano da uskoro izbije na značajno novo tržište bika, jer na ovom grafikonu možemo videti suptilni džinovski nastavak šablona koji će uskoro izbiti je pri kraju, a nedavni kolaps dolara u brutalno tržište medveda, koji bi mogao biti direktno uzrokovan stvaranjem novca na nivou banana republika, verovatno će to izazvati.
Srebro
Srebro raste, ali i dalje cena je niska na – 24,7 $ / uncu.
Cene srebra su nastavile da rastu i prelaze iznad 24,7 dolara po unci, nivo koji nije viđen od kraja avgusta, produžavajući novembarski dobitak na oko 8%. Srebro je pratilo dobitke zlata, pri čemu su plemeniti metali imali koristi od mekšeg dolara i pada američkih državnih obveznica usred izgleda da će Fed završiti sa svojim povećanjem kamatnih stopa. U međuvremenu, zabrinutost zbog ponude industrijskog srebra u pozadini snažne potražnje takođe je podigla cene. Srebrni institut je naveo da se očekuje da će globalna proizvodnja srebra pasti za 2% 2023. godine, uglavnom zbog manje proizvodnje ključnih proizvođača Meksika i Perua. U međuvremenu, rastuće investicije u solarne panele, električne mreže i 5G mreže navele su igrače na tržištu da prognoziraju povećanje potražnje za srebrom za 8%-10%.
Odnos srebra prema zlatu.
Nafta
Cena nafte WTI pala na – 74,93 – BRENT cena pala na 79,93 $/barel.
Američke strateške rezerve nafte (SPR) su poluprazne i na najnižem nivou u poslednjih 40 godina nakon što je vlada oslobodila 200 miliona barela da bi snizila cene nafte uoči prošlogodišnjih izbora na sredini mandata. To ostavlja SAD ranjivim na šokove u snabdevanju, posebno ako sukob na Bliskom istoku eskalira i naftni šokovi iz 1970-ih i 1980-ih se ponove. Postoje dve vrste rata: totalni rat sa samo jednim pobednikom i večni ili beskonačni rat. Tržišta nisu pripremljena ni za jedno ni za drugo.
WTI
Fjučersi na naftu WTI su u ponedeljak pali ispod 75 dolara po barelu, produžavajući nedavni pad pošto su investitori željno iščekivali sastanak OPEK+ kasnije ove nedelje, gde su tržišta i dalje podeljena u pogledu toga da li će grupa dalje smanjiti proizvodnju u 2024. Cene nafte su bile pod pritiskom krajem prošle nedelje, jer OPEK+ je odložio ministarski sastanak za 30. novembar zbog spora oko proizvodnih kvota za afričke proizvođače. Znaci snažnih zaliha, posebno iz zemalja koje nisu članice OPEK-a, takođe utiču na cene sirove nafte, a zalihe sirove nafte u SAD nastavljaju da rastu više nego što se očekivalo. U međuvremenu, Međunarodna agencija za energetiku saopštila je da i dalje očekuje blagi suficit na globalnim tržištima nafte sledeće godine uprkos potencijalnom produženju smanjenja snabdevanja OPEK+ do 2024. godine.
BRENT – 79,93 $ / barel
Gas
Prirodni gas – 2,7285 $
Fjučersi američkog prirodnog gasa pali su za više od 5% na 2,7 USD/MMBtu, što je njihov najniži nivo u poslednjih dvanaest nedelja, zbog velikog nivoa skladištenja, rekordne proizvodnje i manje potražnje. Američka EIA je izvestila o povlačenju 7 milijardi kubnih stopa (bcf) iz skladišta gasa za nedelju koja se završava 17. novembra, što je znatno manje od povlačenja od 60 bcf tokom iste nedelje prošle godine i petogodišnjeg prosečnog pada od 53 bcf. Zalihe gasa u SAD su približno 7% iznad uobičajenih za nedelju koja se završava 17. novembra. Uprava za energetske informacije pripisuje obilne zalihe visokoj proizvodnji prirodnog gasa i zimskom vremenu toplijem od proseka, što dovodi do smanjene potražnje za grejanjem. Prognoze ukazuju na smanjenje od 4% u stepenu dana grejanja u poređenju sa prethodnim 10-godišnjim prosekom, što znači pad potrošnje grejanja prostora od 2% u poređenju sa petogodišnjim prosekom. Do sada u novembru, prosečna proizvodnja gasa porasla je na 107,6 milijardi kubnih stopa dnevno (bcfd), u odnosu na rekordnih 104,2 bcfd u oktobru.
TTF u Evropi na – 442,30 euro
Evropski fjučers prirodnog gasa i dalje padaju na oko 44 evra po megavat-satu, pošto su obilne zalihe više nego nadoknadile prognoze o veoma hladnom vremenu u većem delu Evrope početkom decembra. Sadašnja skladišta prirodnog gasa u Nemačkoj i Francuskoj su skoro puna, dok su rezerve Italije premašile 96%. Ipak, niske temperature i sneg se šire po kontinentu, što dovodi do očekivanog povećanja potražnje za energijom.
Predviđa se da će u Berlinu i Helsinkiju biti najniža temperatura od -4,5C i -8C, a u delovima Škotske, severoistočne Engleske i Londona očekuje se sneg i temperatura ispod nule. Gledajući unapred, prognoze ukazuju na nastavak hladnoće u većem delu Evrope u naredne dve nedelje, iako neki modeli ukazuju na potencijalni oporavak temperature na severozapadu od 6. decembra.
Bakar
Cena bakra porasla na – 8.428,50 $ / t.
Fjučersi na bakar su se povukli ispod 3,78 dolara po funti, povlačeći se sa dvomesečnog maksimuma od 3,81 dolara dotaknutog 21. novembra, pod pritiskom jačeg dolara dok su investitori ostvarivali profit uoči pauze za Dan zahvalnosti u Sjedinjenim Državama. U međuvremenu, blago povlačenje premije bakra u Ianshan-u sugeriralo je da su proizvođači možda ublažili kupovnu aktivnost iz posljednjih sedmica, potencijalno nudeći malo predaha za zalihe nakon što su najnoviji podaci ukazali na smanjenje zaliha. Zalihe na SHFE su pale za 45% u odnosu na odgovarajuću nedelju prethodnog meseca u nedelji koja se završava 17. novembra. Ipak, očekuje se da će potražnja biti održiva u Kini, jer je Peking obećao da će ciljati 1 bilion CNI u proizvodnji i razvoju infrastrukture, čime se povećavaju izgledi za bakar. Povrh toga, u izveštajima se navodi da bi PBoC mogao da ubrizga 1 bilion CNI u investitore koji su zaduženi za izgradnju imovine u zemlji.
Aluminijum
Cena blago porasla na – 2.219,5 $ / t.
Fjučersi za aluminijum su porasli iznad 2.200 dolara po toni, oporavljajući se od dvomesečnog najnižeg nivoa od 2.176 dolara dotaknutog 23. oktobra, pošto su se očekivanja oporavka potražnje poklopila sa zabrinutošću u pogledu ponude. Kineska vlada je najavila da će povećati svoj budžetski deficit kako bi se zadužila za dodatnih 1 bilion CNI za ulaganja u proizvodnju, što će povećati izglede za industrijske inpute u najvećem svetskom potrošaču. Niže snabdevanje iz Kine, koja je i najveći svetski proizvođač, takođe je doprinela oporavku. Zemlja je zaustavila širenje proizvodnih kapaciteta preko trenutne granice od 45 miliona tona jer Peking pokušava da spreči prekomerno snabdevanje i veću potrošnju energije iz stare, neefikasne infrastrukture. Istovremeno, indonezijska zabrana izvoza boksita, glavne komercijalne rude aluminijuma, takođe je rizikovala proizvodnju.
Pšenica
Cena pšenice na 218,75 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD bili su blizu 5,5 dolara po bušelu, što je poraslo nakon testiranja trogodišnjeg minimuma na 5,4 dolara 20. novembra, pošto su ruske snage nastavile da udaraju na ukrajinsku lučku infrastrukturu i podižu neizvesnost oko izvoza iz evropske korpe za hleb u bliskoj budućnosti. Ipak, rastuća ponuda sa drugih mesta zadržala je cene za 30% niže od početka godine. USDA je revidirala svoju prognozu ukupne proizvodnje pšenice u Rusiji na 90 miliona tona u tekućoj marketinškoj godini, 2 miliona tona dalje od prošlogodišnjeg rekordnog nivoa, i podržavajući izvoz u tom periodu na rekordnih 50 miliona tona, što je daleko najveći u svetu. Od objavljivanja prognoza, padavine veće od očekivanih u Argentini takođe su povećale očekivanja proizvodnje od ključnih proizvođača žitarica u zemlji, što je doprinelo globalnoj ponudi. U međuvremenu, USDA očekuje nešto manju potrošnju od ključnih uvoznika sa Bliskog istoka i jugoistočne Azije, što dodatno utiče na cene.
Kukuruz
Cena porasla na – 480,27 $ / t.
Drvo
Cena pala na 462,25 $ / m3.
Fjučersi na kukuruz u SAD pali su ispod 4,7 dolara po bušelu, najniže u skoro 3 godine usred rekordnih izgleda za snabdevanje. U svojim poslednjim mesečnim procenama, USDA je revidirala projekcije najvećeg useva kukuruza u SAD naviše na 15,234 milijarde bušela u 2023/2024, što je više od maksimuma od 15,148 milijardi u 2016. i iznad očekivanja analitičara zbog poboljšanih prinosa. Snažni podaci su proizašli iz slabijih isporuka u Kinu pošto je ova druga odlučila da poveća svoje izvore iz rivala, Brazila. U međuvremenu, globalna prognoza proizvodnje je takođe povećana za 6,32 na 1,220,79 miliona tona (u odnosu na 1,157 miliona tona u 2022/23), pošto su veće žetve za SAD, Ukrajinu i Rusku Federaciju kompenzovale pad u Meksiku, Egiptu i Indoneziji.
Ugalj
Cena uglja nepromenjeno na – 122,0 $ / t.
Ugalj je pao za 282,15 USD/MT ili 69,81% od početka 2023. godine, prema trgovanju ugovorom za razliku (CFD) koji prati referentno tržište za ovu robu. Istorijski gledano, ugalj je dostigao najviši nivo od 457,80 u septembru 2022.
Dolar
Dolar pao na – 1,0958 prema evru.
Evro se držao iznad 1,09 dolara, dostigavši najviši nivo od kraja 10. avgusta, dok su investitori razumeli primedbe više kreatora politike ECB, poslednje zapisnike sa sastanka ECB i gomilu ekonomskih podataka. Član ECB-a Robert Holzman ponovio je mogućnost još jednog povećanja kamatnih stopa, nakon upozoravajućih komentara kolege Pjera Vunša koji je upozorio na preterano optimistična očekivanja u pogledu budućih smanjenja. U međuvremenu, najnoviji izveštaji ECB-a naglašavaju naglasak kreatora politike na važnosti zadržavanja potencijala za dalje povećanje kamatnih stopa, čak i ako dodatno pooštravanje nije njihov primarni scenario. Istovremeno, najnovije istraživanje PMI pokazalo je sporije smanjenje poslovne aktivnosti evrozone u novembru, uprkos tekućem padu nivoa zaposlenosti od početka 2021. i šestomesečnom visokom inflaciji troškova inputa. Podaci iz Nemačke pokazuju da se poslovni moral u najvećoj evropskoj ekonomiji poboljšao manje nego što se očekivalo u novembru.
Rublja
Rublja prema evru nastavila da jača na 97,1191.
Dolar – 88,38 rublji
Ruska rublja je u novembru apresirala preko 0,88 za USD, što je bila najveća vrednost od kraja juna, podržana strožom monetarnom politikom i povećanim prilivom strane valute. Predsednik Putin je izdao dekret kojim se uvodi obavezna prodaja deviznih prihoda za 43 izvozno orijentisane firme, uz nametanje popusta na pokušaje zapadnih kompanija da prodaju imovinu kada napuštaju poslovanje u Rusiji. Porast deviznog priliva usled novih mera uvećan je snažnim prilivom preko robnih tržišta, što je naglašeno izveštajima da je ruska flota u senci uspešno omogućavala firmama da odstupe od embarga EU i G7 na naftu na izvoz sirove nafte na moru. Što se tiče monetarne politike, povećana inflacija i prethodni pritisak na rublju naveli su Banku Rusije da poveća referentnu kamatnu stopu za 750 bps od jula.
Kriptovalute
Bitcoin nepromenjeno na – 33.786 evra.
Ethereum nepromenjeno na – 1.847 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar