Pregled tržišta
Svet
U svom najnovijem izveštaju, OECD vidi da se globalna ekonomija suočava sa usporavanjem jer povećanje kamatnih stopa opterećuje ekonomsku aktivnost, a oporavak Kine od pandemije razočarava. Zemlja postaje jedan od glavnih faktora rizika za globalnu ekonomiju. Prema poslednjim prognozama OECD-a, svetski rast će se usporiti na 2,7 odsto do 2024. godine, nakon što je ove godine već rastao na „ispod proseka“ 3 odsto. Sa izuzetkom 2020. godine, kada je Covid udario, ovo bi bio najslabiji godišnji rast od globalne finansijske krize.
OECD je upozorio da su rizici za njegove prognoze nagnuti na donju stranu jer bi prethodna povećanja kamatnih stopa mogla imati čak i veći uticaj od očekivanog, a inflacija bi mogla da se pokaže tvrdoglavom, što bi zahtevalo dalje monetarno pooštravanje.
Ostaje da se vidi da li će centralne banke ostati dosledne ako efekti njihove prethodne borbe protiv inflacije nastave da utiču na privredu, a da se istovremeno povećava politički pritisak kako se ekonomska aktivnost guši.
Izveštaj kompanije Henley & Partners o migraciji privatnog bogatstva pratio je zemlje iz kojih su se HNVI preselili i u koje su se preselili u poslednjih 10 godina; ova mapa prikazuje prognoze za 2023.
Zemlje koje pozdravljaju nove milionere.
Prvih 10 zemalja koje će verovatno postati dom najvećem broju milionera i milijardera 2023. razbacane su širom sveta, a Australija je ove godine vratila svoje prvo mesto od UAE.
Zemlje koje gube najviše milionera.
Očekuje se da će Kina ove godine izgubiti 13.500 visoko vrednih pojedinaca, više nego dvostruko više od druge zemlje, Indije (6.500).
SAD
Indeks tržišta MBA hipoteka porastao je sa 182,2 na 192,1 poena od 15. septembra 2023. godine. Nivo ostaje nesiguran bez obzira na povećanje.
Tekući račun u drugom kvartalu 2023. godine je pokazao deficit od 212,1 milijardu dolara (prognoza od 221,0 milijardi dolara nakon prethodnih 214,5 milijardi dolara (revidirano sa 219,3 milijarde dolara). Početna potraživanja za nezaposlene su bila 16. septembra 2023. na 201,00 (prognoza 225.000) nakon prethodnog 221.000 (revidirano sa 220.000). Poslovni indeks Filadelfije Fed je zabeležio pad u septembru sa +12,0 na -13,5 poena (prognoza -0,7) Od avgusta, prodaja prethodno korišćenih stambenih nekretnina bila je u godišnjoj godini 4,04 (prognoza 4,10) posle 4,07 miliona nekretnina (istorijski slab nivo) Indeks vodećih indikatora je pao 16. mesec zaredom. Od avgusta zabeležen je pad od 0,4% (prognoza -0,5%) nakon prethodnog -0,3% (revidirano sa -0,4%).
Ono što je dramatično za tržište obveznica je činjenica da će američke obveznice u vrednosti od 7.600 milijardi dolara dospeti u roku od godinu dana. Ovaj i očekivani deficit od 2 triliona dolara godišnje se više ne može finansirati bez QE ili će prinosi skočiti do nepodnošljivih visina.
FED
Američki državni dug je u ponedeljak prvi put ikada prešao 33.000 milijardi dolara, prešavši kritičnu prekretnicu u trenutku kada je državna potrošnja već pod nadzorom.
Državni dug – koji meri ono što SAD duguju svojim poveriocima – dostigao je 33.040 milijardi dolara u ponedeljak popodne, prema novim podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija. Poređenja radi, pre samo četiri decenije, državni dug se kretao oko 907 milijardi dolara.
Kao što se i očekivalo, američke Federalne rezerve su ostavile ključnu kamatnu stopu nepromenjenu na 5,375% (raspon 5,25% – 5,50%). Međutim, prognoze za očekivanu ključnu kamatnu stopu su povećane za 0,5% na 5,1% i 4,6% u jednogodišnjoj i dvogodišnjoj projekciji. To znači da je očekivanje smanjenja kamatnih stopa u bliskoj budućnosti ograničeno/revidirano. Takođe se navodi da su Federalne rezerve SAD spremne da ove godine ponovo podignu ključnu kamatnu stopu. Federalne rezerve SAD bi reagovale u zavisnosti od podataka. Centralna banka je čvrsto rešena da dovede inflaciju cena na 2%.
Fed iznenađuje jednogodišnjim i dvogodišnjim projekcijama.
Pauelov rat protiv inflacije uglavnom marketing; Šef centralne banke potajno cilja na inflaciju, jer sve više naduvani/devalvirani USD pomaže da se otplati ovaj pad.
Pauel uspeva u ovoj eklatantnoj laži javno tvrdeći o stalnom padu inflacije jer jednostavno potcenjuje prave podatke o potrošačkim cenama. Kao što je Džon Vilijams nedavno primetio, kada se koristi poštena mera (a ne očigledno lažni BLS metod istraživanja), stvarne stope inflacije su bliže 11,5%, a ne javno objavljenoj „ukupnoj inflaciji“ od 3,7%.
Indeks potrošačkih cena u SAD (CPI) porastao je za 0,63% u avgustu u poređenju sa julom, beležeći najveći mesečni rast od juna 2022. Na godišnjem nivou, ovo predstavlja povećanje od 7,8%. Ovaj skok dolazi uprkos tekućem smešnom mesečnom prilagođavanju CPI zdravstvenog osiguranja, zbog čega je opao za 33,6% u odnosu na prethodnu godinu. Septembarski CPI, koji će biti objavljen u oktobru, biće poslednji mesec sa ovim prilagođavanjem.
Sa oktobarskim CPI koji će biti objavljen u novembru, ovo prilagođavanje će biti poništeno, što će dati dodatni zamah naviše za čitanje CPI. CPI, osnovni CPI i CPI za osnovne usluge su značajno potcenjeni od oktobra prošle godine, kada je počelo mesečno prilagođavanje zdravstvenog osiguranja, jedno od najvećih izobličenja podataka u vezi sa pandemijom.
„Osnovni“ CPI, koji pokušava da uhvati osnovnu inflaciju uklanjanjem nestabilnih prehrambenih i energetskih proizvoda, u avgustu je porastao za još uvek vrućih 4,3% u odnosu na prethodnu godinu (crveno na grafikonu). S obzirom na uži fokus osnovnog CPI i stoga proporcionalno veću težinu zdravstvenog osiguranja unutar njega, osnovni CPI je bio još više iskrivljen od ukupnog CPI zbog kolapsa CPI zdravstvenog osiguranja od 33,6%.
Počelo teže drugo poluvreme.
Na ovo ovde upozoravamo mesecima, dok su mediji gurali priču da je inflacija „poražena“ ili šta već. Znali smo da će se indeks potrošačkih cena u SAD dramatično pogoršati u drugoj polovini godine iz najmanje tri razloga:
- Cene energije neće zauvek padati, a cene benzina su u stvari ponovo počele da rastu.
- „Bazni efekat“ koji je smanjio CPI u prvoj polovini godine je završen.
- Smešno „prilagođavanje zdravstvenog osiguranja“ koje je počelo u oktobru 2022. krenuće u drugom pravcu sa oktobarskim CPI koji će biti objavljen u novembru.
Cene hrane u prodavnicama i na pijacama su se smirile astronomskom stopom nakon povećanja od 24 odsto tokom pandemije. Umesto da ih snizimo da ih vratimo u red, cene hrane su samo blago pale nekoliko meseci i sada ponovo rastu otprilike istom brzinom kao i pre pandemije, ali na još višem nivou! Indeks potrošačkih cena u SAD za „domaću hranu“ porastao je u avgustu za 0,2% u odnosu na jul. Porast od 3,0% na godišnjem nivou bio je najmanji u dve godine.
Bilans stanja Fed-a pao je za skoro 75 milijardi dolara prošle nedelje – najveći nedeljni pad od jula 2020.
Banke
Banke u SAD i Evropi gube preko 1.500 milijardi dolara depozita za godinu dana, jer njihove obveznice nastavljaju da opadaju u vrednosti. Fed sada ima deficit od 100 milijardi dolara, koje plaća bankama u vidu kamata na depozite.
Da li razdvajanje između bankarskih depozita i fondova tržišta novca počinje da se približava?
EU
Prema preliminarnim proračunima, indeks potrošačkog poverenja evrozone je u septembru iznosio -17,8 (prognoza -16,5), posle -16,0 poena.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je predlog zakona o cenzuri EU.
Ona je odmah pohvalila ono što je među protivnicima poznato kao zakone EU o cenzuri (Zakon o digitalnim uslugama, Zakon o digitalnim tržištima), koji su već usvojeni, i imaju šta da podeli – iako ovaj kritičar ne misli pozitivno – o predstojećem zakonodavstvu EU, to bi trebalo da bavi se veštačkom inteligencijom.
EU to naziva „Zakon o veštačkoj inteligenciji“ – a Von der Lajen je rekla da će se formirati „ekspertska grupa“ koja će se baviti ovim predlogom.
Brejer, koji predstavlja „ogranak” Piratske partije u svojoj zemlji, i koji je advokat, nije poštedeo kritike na račun svog sunarodnika koji je trenutno na čelu Komisije EU.
„Činjenica da ona sada želi da dozvoli predstavnicima ovih korporacija da pomognu u oblikovanju budućnosti Evrope (EU) u oblasti veštačke inteligencije dobro se uklapa u sliku“, uveren je Brejer. „Svojim predlogom zakona o veštačkoj inteligenciji, ona želi da otvori vrata biometrijskom masovnom nadzoru u javnosti.
ECB
Sa tačke gledišta predsednika Bundesbanke Nagela, ECB još uvek ne može da sedi. Pitao je da li je ključna kamatna stopa već dostigla svoj vrhunac? Njegov odgovor: To se još ne može jasno predvideti. Inflacija je i dalje previsoka. Stopa inflacije u zoni evra ne bi se kretala ka 2% željenim tempom. Ključne kamatne stope bi morale da ostanu na dovoljno visokom nivou dovoljno dugo.
Nagelove stavove podržao je član Saveta ECB Kazaks (Letonija), koji je posebno zabrinut zbog cena energije. Kazak umnogome predstavlja Nagelov stav. Nagelove i Kazakove izjave suprotstavio je predsednik grčke centralne banke Sturnaras. Posle deset povećanja kamatnih stopa, on je upozorio da monetarna politika nije prestroga. Monetarna politika je već imala snažan uticaj i značajno je umanjila tražnju. ECB takođe brine o rastu i zapošljavanju. Ne morate potpuno ugasiti privredu. Inflacija će značajno pasti u narednim mesecima.
Prema njegovom mišljenju, ECB je sada dostigla vrhunac kamatnih stopa.
Rusija
Proizvođačke cene su u avgustu zabeležile rast od 4,4% na mesečnom nivou, nakon 1,4% ranije. Na godišnjem nivou došlo je do povećanja od 10,6% u odnosu na prethodnih 4,1%.
Kako prenosi Rojters, Rusija je odmah zabranila izvoz goriva u sve zemlje van kruga četiri bivše sovjetske države. Vlada kao razlog navodi stabilizaciju sopstvenog unutrašnjeg tržišta.
Zabrana se ne odnosi na gorivo koje se isporučuje na osnovu međuvladinih sporazuma članicama Evroazijske ekonomske unije koju predvodi Moskva, a koja uključuje Belorusiju, Kazahstan, Jermeniju i Kirgistan.
Trgovci kažu da je tržište goriva pogođeno održavanjem rafinerije nafte, nestašicom železnice i slabošću rublje, između ostalih faktora.
Prema podacima LSEG-a, Rusija je u periodu od 1. do 20. septembra već smanjila izvoz pomorskog dizela i benzina za skoro 30 odsto na oko 1,7 miliona tona u odnosu na prethodni mesec.
Rusija je prošle godine izvezla 4,817 miliona tona benzina i skoro 35 miliona tona dizela. Od danas, na osnovu tekuće godine, Rusija je najveći svetski (morski) izvoznik dizela.
Rusija je druga u svetu po rudnicima i eksploataciji zlata.
Kina
Prema najnovijim statistikama i proračunima Jana Nivenhuijsa, Kina je zvanično prešla 5.000 tona rezerve zlata.
Indija
Indija je na četvrtom mestu u svetu po broju novih preduzeća koja su obezbedila preko 50 miliona dolara u otkrivenim investicijama rizičnog kapitala (VC), pokazuje novi izveštaj koji je objavila savetodavna i istraživačka firma Startup Genome. Prema listi, poziciju Indije nadmašuju samo SAD, Kina i Velika Britanija.
Nakon što je otvaranje privrede nakon pandemije stvorilo 8 miliona novih radnih mesta u 22. fiskalnoj godini, otvaranje novih takvih radnih mesta palo je za 17,5 odsto na 6,6 miliona u 23. fiskalnoj godini zbog makroekonomskih nepogoda.
BRIKS
Brazil – Centralna banka je smanjila ključnu kamatnu stopu sa 13,25% na 12,75% (prognoza 12,75%).
Nemačka
Proizvođačke cene su porasle za 0,3% na mesečnom nivou u avgustu (prognoza od 0,2%) posle -1,1% ranije. U poređenju sa istim periodom prošle godine, u avgustu je došlo do pada od 12,6% (prognoza -12,6%) nakon -6,0% ranije. Bio je to najveći pad u istoriji do 1950. (ranije -7,4% u avgustu 2009.)
Od avgusta, registracija novih vozila porasla je za 12,4% na mesečnom nivou i za 37,3% na godišnjem nivou.
Finansijska imovina nemačke države je pala. Savezna vlada, države, opštine i socijalno osiguranje, uključujući sve vanbudžete, na kraju 2022. godine imali su ukupno 1.077,8 milijardi evra, saopštio je u petak Federalni zavod za statistiku.
To je 1,8 odsto ili 20,2 milijarde evra manje nego godinu dana ranije. Međutim, tu su i obaveze koje su nedavno iznosile dobrih 2,4 triliona evra.
Velika Britanija
Banka Engleske je neočekivano ostavila ključne kamatne stope na 5,25% (predviđeno 5,50%). Glasanje je bilo blizu sa 5 glasova naspram 4 (prethodno 8 protiv 1 za mere koje su preduzete).
Vlada se okreće od klimatskih promena. Zaštita klime ne bi trebalo da preplavi stanovništvo. Prema rečima premijera Sunaka, politički odgovorni nisu bili iskreni u pogledu troškova i nedostataka.
On će predstaviti važne odluke o planovima zemlje da blagovremeno postigne neto nultu emisiju (do 2050. godine). Bi-Bi-Si pretpostavlja da će, između ostalog, zabrana prodaje automobila na benzin biti odložena za 2035. godinu.
Premijer Sunak priznaje da je klimatska promena moguća samo sa ekonomijom, a ne protiv privrede (kapital/dohodak).
Izvanredno je Sunakovo priznanje da se prethodna klimatska politika gurala u smislu troškova i nedostataka. Ove pogrešne procene, neistine ili laži imaju dve posledice. Prvo, pojavilo se nepoverenje u politiku, a drugo, ovo je narušilo postizanje ciljeva klimatskih promena.
Sunak se okreće pragmatičnoj, a ne ideološkoj klimatskoj politici koja daje prostor i privredi i građanima da dišu i ne ostavlja ih u stanju šoka zbog troškova i gubitka prihoda. On ne dovodi u pitanje ciljeve klimatskih promena, on menja način postizanja ciljeva.
Potrošačke cene su porasle za 6,7% na godišnjem nivou u avgustu (prognoza 7,0%) nakon prethodnih 6,8%. Bazna stopa je porasla za 6,2% (prognoza 6,8%) nakon prethodnih 6,9%.
Više od 2 miliona Engleza prodaju svoje automobile, da bi kupili manje i jeftinije automobile, jer ne mogu zbog skupoće da plaćaju rate za automobile.
Francuska
Indeks poslovne klime ostao je nepromenjen na 100 poena od septembra
(revidiran sa 99 u prethodnom mesecu). Indeks proizvodnje je porastao sa 97 poena (revidirano sa 96) na 99 poena (prognoza 97).
Ljudi u Francuskoj ponovo se sve više okreću gotovini. U prvoj polovini 2023. godine iznos podignute gotovine na bankomatima povećan je za pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Nakon godina opadanja upotrebe gotovine – 50 odsto plaćanja u Francuskoj sada se vrši karticom ili mobilnim telefonom – broj podizanja gotovine je ponovo blago porastao. Francuski mediji preneli su ovo u četvrtak u Parizu pozivajući se na informacije provajdera bankarskih kartica GIE Cartes Bancaire.
Dva miliona Francuza više ne može da plaća stanarinu.
Švajcarska
SNB je neočekivano odlučio da ne podiže kamate. Ključna kamatna stopa ostaje 1,75%.
Švajcarski parlament odobrio je zabranu pokrivanja lica u zakonima za koje se smatra da su ciljane na muslimanke koje nose burke i nikabe.
Donji parlamentarni dom zemlje u sredu je velikom većinom glasao za predlog zakona, koji je usvojen sa 151 glasom za i 29 protiv. Gornji dom je prethodno odobrio zabranu, koju je snažno podržala desničarska Švajcarska narodna partija .
Švedska
Riksbanka je povećala ključnu kamatnu stopu za 0,25% sa 3,75% na 4,00%.
Turska
Kao što se i očekivalo, centralna banka Turske odredila je ključnu kamatnu stopu sa 25% na 30%.
Saudijska Arabija
Saudijci se oslobađaju kontaminiranih državnih obveznica SAD.
UAE
Prema bazi podataka Ujedinjenih nacija Comtrade, UAE su prošle godine uvezli 96,4 tone zlata iz Rusije, više nego bilo koja druga zemlja. Ovo odgovara oko trećine ruske godišnje rudarske proizvodnje i predstavlja povećanje od više od 15 puta u uvozu zlata iz UAE iz Rusije u poređenju sa prethodnom godinom.
Pre rata, skoro svo rusko zlato je otpremljeno u London.
Drugi važni dobavljači zlata u UAE prošle godine bili su Mali i Gana, pri čemu su te zemlje isporučile u Emirate 95,7 tona zlata, odnosno 81 tonu zlata. Prema informacijama, Švajcarska je bila najvažnija destinacija za izvoz zlata arapske nacije sa 145 tona.
Japan
BOJ se drži svoje politike kamatnih stopa. Konkretno, to znači da su monetarne vlasti odlučile da se drže ciljanih nivoa od -0,1% za kratkoročne kamatne stope i 0,00% za prinos na desetogodišnje državne obveznice. BOJ je takođe ostavio nepromenjen referentni opseg u okviru kojeg se prinos na 10-godišnje obveznice može pomeriti gore-dole za 50 baznih poena, kao i čvrstu granicu od 1,0% postavljenu u julu.
Japan trenutno ima najnižu inflaciju u zapadnom kontekstu i najbolje ekonomske podatke uprkos ovoj politici kamatnih stopa i uprkos uvezenoj inflaciji izazvanoj slabim jenom. Tema energije igra važnu ulogu u ovom kontekstu. Ovde Japan zauzima interesno orijentisan pristup i sankcioniše energiju na papiru, ali ne u stvarnosti (Rusija, Sahalin). Nuklearna energija je takođe održavana i proširena.
Potrošačke cene su porasle za 3,2% na godišnjem nivou u avgustu nakon 3,3% ranije.
Indonezija
Težnja dedolarizacije se širi – Indonezija je najnovija nacija koja se pridružila pokretu protiv dolara.
Indonezija poslednja zemlja koja je skočila u kolonu dedolarizacije.
Ostrvska država je pokrenula Nacionalnu radnu grupu za promovisanje transakcija u lokalnoj valuti.
Očekuje se da će ovaj potez pomoći da se rupija učini stabilnijom i da podrži lokalna finansijska tržišta, saopštila je Banka Indonezije.
Italija
Italijanski šok poreza na banke i dalje je kontroverzan, iako vlada insistira da ga može poboljšati.
Indeks glavnih evropskih banaka je 8. avgusta pao za skoro 3% nakon što je italijanska vlada objavila planove da uvede 40% vanrednog poreza na profit banaka. Ovaj potez zatekao je trgovce nespremne i izazvao šokove širom kontinenta.
Reakcija tržišta i široko rasprostranjena reakcija naterali su Rim da ublaži planove u roku od 24 sata.
Skoro mesec dana kasnije, vlada još proučava kako da ta mera funkcioniše – ali analitičari i kreatori politike ostaju kritični.
Veštačka intelegencija
Evropa se bavi zakonodavstvom za regulisanje veštačke inteligencije. Evropski regulatori su oduševljeni ovim, ali šta svet kaže o zakonu o veštačkoj inteligenciji?
Sada su obrisi Zakona o veštačkoj inteligenciji poznati, debata počinje da izbija oko njegovih mogućih implikacija. Jedan tabor veruje da su propisi potrebni da bi se suzbili rizici od moćne AI tehnologije, dok je drugi uveren da će se regulativa pokazati pogubnom za evropsku ekonomiju. Da li je isključeno da bezbedni proizvodi veštačke inteligencije donose i ekonomski prosperitet?
Džefri Hinton, poznat kao „Kum veštačke inteligencije“, izrazio je zabrinutost zbog potencijalnih opasnosti od veštačke inteligencije i napustio je svoju poziciju u Guglu da bi otvoreno razgovarao o njima. Hinton je, zajedno sa još dvojicom, osvojio Tjuringovu nagradu 2018. za postavljanje temelja veštačke inteligencije.
Električni automobili
Prelazak automobilske industrije na EV se ubrzava. 2026. godina se pojavila kao prekretnica za ubrzanje usvajanja električnih vozila koja će pokrenuti trendove elektrifikacije automobila. Do 2030. više od jednog od četiri nova prodata putnička automobila biće električno vozilo. Mnogi veliki proizvođači vozila širom sveta nagovestili su kraj ere motora sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE) kako se prelazak na vozila sa nultom emisijom (ZEV) ubrzava.
Očekuje se da će najveći proizvođači automobila činiti više od 70% globalne proizvodnje električnih vozila do 2030. godine (u poređenju sa 2022. kada su predstavljali samo 10% svih proizvođača električnih vozila). Ali uprkos brzo rastućem izboru koje potrošači električnih vozila imaju, i stopi lojalnosti bez presedana među kupcima koji se vraćaju EV, industrija kao celina i dalje treba da se pozabavi anksioznošću potrošača u vezi sa opsegom, posebno za one bez garaže ili one koji putuju na velike udaljenosti.
Rešenje treba da bude zajednički napor između više industrija: automobilske, komunalne, vlade i privatnih vlasnika imovine kao što su tržni centri i stambeni kompleksi. Kako se ovi putevi približavaju, trendovi elektrifikacije vozila će se eksponencijalno povećati.
Kompanije
Najveća australijska avio-kompanija Qantas Airvais saopštila je u ponedeljak da će potrošiti više nego što je ranije planirano na poboljšanje „bolnih tačaka klijenata“, ali je upozorila da bi je rastući troškovi goriva mogli primorati da poveća cene karata sa već povišenih nivoa.
Deutsche Bank AG je angažovala Ainslee Withey, tehnološkog bankara Barclays-a, kao generalnog direktora u svojoj grupi za tehnološko investiciono bankarstvo za sklapanje poslova na internetu, prema ljudima koji su upoznati sa ovim pitanjem.
Nemačka vlada izbliza razmatra prodaju odeljenja gasnih turbina Folksvagenove podružnice MAN Energy Solutions kineskoj kompaniji, saopštila je nemačka kompanija u ponedeljak.
Portparol kompanije MAN Energy Solutions rekao je da se očekivala detaljna revizija ministarstva ekonomije o prodaji kineskoj državnoj kompaniji CSIC Longjiang GH Gas Turbine Co (GHGT).
Ako ministarstvo zaključi da bi prodaja mogla da ugrozi nacionalnu bezbednost, savezna vlada bi ipak mogla da zabrani prodaju.
Gotovina
Evo podataka Banke Rusije o učešću gotovine u ukupnoj novčanoj masi (gotovina + bezgotovinski novac na depozitima i drugim bankovnim računima): početkom 2001. godine iznosio je 36,40%; početkom 2010. godine – 26,45%; početkom 2020. pao na 18,70%. Poslednji podatak od 1. avgusta ove godine iznosi 19,53%. Kao što vidimo, došlo je do blagog oporavka gotovinskih pozicija, ali veoma neznatnog (i, prema Banci Rusije, privremenog).
Inače, SAD su u ovom trenutku imale veće učešće gotovine (monetarni agregat M0) u ukupnom obimu gotovog i bezgotovinskog novca (monetarni agregat M2) od Rusije – 26,39%.
Međutim, slika u svetu po ovom pokazatelju (učešće gotovine u ukupnoj novčanoj masi, mereno agregatom M2) je veoma mešana. Evo, na primer, podataka za neke zemlje (%): Velika Britanija – 3,08; Japan – 9,33; Kina – 3,71. Švedska ima jedan od najnižih pokazatelja (u grupi ekonomski razvijenih zemalja) – samo 1,28%. A Švajcarska ima jedan od najvećih – 57,76%.
Na listi od 23 zemlje, prve tri zemlje u kojima gotovina igra najznačajniju ulogu u ličnom platnom prometu su Tajland, Malta i Slovenija. Učešće keš memorije, mereno brojem platnih transakcija, u ovim zemljama iznosilo je 87, 77 i 73%, respektivno. A udeo keša, mereno vrednošću transakcija, za ove zemlje iznosio je 64, 65 i 59%, respektivno.
A evo i spiska zemalja u kojima je udeo keša u ukupnom broju transakcija 50 odsto ili više (prvi broj je udeo u ukupnom broju transakcija; drugi broj je udeo u vrednosti transakcija; %): Francuska – 50/35; Nemačka – 63/38; Portugal – 64/44; Španija – 66/51; Italija – 69/49; Austrija – 70/52. U Španiji, Italiji i Austriji gotovina čini oko polovinu svih transakcija u vrednosti.
Najmanji procenat keša u platnim transakcijama fizičkih lica zabeležen je u sledećim zemljama (prvi broj je učešće u ukupnom broju transakcija; drugi broj je učešće u vrednosti transakcija; %): SAD – 18/6 ; Finska – 12/19; Holandija – 21/15; Kanada – 22/14; Australija – 27/11; Švajcarska – 36/20. U UK je udeo keša u ukupnom broju transakcija bio najmanji – 15%; Nema podataka o učešću u vrednosti transakcija.
Akcije
Najvećih 25 prevara na Vol Stritu od 1925. do 2020. godine.
Nedelja u kojoj je došlo do blagog pada berzanskih indeksa.
DOWJ – 33.963
DAX – 15.552
S&P 500 – 4.320
NASDAQ 100 – 13.211
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata podcenjena, trenutna cene u padu na – 1.925 $ / uncu.
Zlato se kretalo ispod 1.930 dolara za uncu, dok su investitori bili zabrinuti zbog Fed-a, izgleda za globalni rast i slabih podataka iz Evrope. Takođe, ojačani dolar je umanjio privlačnost metala. Na svom poslednjem sastanku, američka centralna banka je ostavila kamatne stope nepromenjene kao što se očekivalo, ali je signalizirala još jedno povećanje stope pred kraj godine i manje smanjenja stopa u 2024. U međuvremenu, u Evropi je ciklus zaoštravanja verovatno došao do kraja, sa Banka Engleske se neočekivano odlučila za zaustavljanje kamatnih stopa. Pored toga, PMI-ovi su pokazali nastavak kontrakcije poslovnih aktivnosti evrozone. Na drugim mestima, Banka Japana je zadržala svoj ultra-lak monetarni stav, jer odbor ima za cilj da postigne cilj stabilnosti cena od 2% na održiv način, praćen povećanjem plata.
Srebro
Srebro nepromenjeno na – 23,45$ / uncu.
Srebro se držalo iznad 23 dolara za uncu, nedaleko od najniže vrednosti za mesec dana dostignutog 14. septembra, pod pritiskom Fed-ovog sokolskog stava, pošto je regulator signalizirao još jedno povećanje i sporije monetarno popuštanje. Takođe, trgovci su odmerili slabe podatke o PMI-u iz velikih zemalja nakon što je nekoliko evropskih centralnih banaka ukazalo na prekid svojih kampanja zaoštravanja. Ipak, obnovljene nade u kineski ekonomski oporavak usred pozitivnih podataka i novih mera podržale su metal. Sve u svemu, solidna industrijska potražnja i ograničena ponuda su i dalje podržavali ovu robu, dok su napori na suzbijanju emisija ugljenika ubrzali razvoj tehnologija solarnih panela sa većim potrebama za provođenjem.
Nafta
Cena nafte WTI – 90,70 – BRENT cena porasla na 94,06 $ / cbarel.
Cene nafte koje su mesecima rasle privlače špekulante: prema izveštaju Fajnenšel tajmsa, hedž fondovi su u velikoj meri proširili svoje opklade na rast cena nafte. Investicioni stručnjaci se klade da će cena nafte uskoro porasti iznad granice od 100 dolara po barelu, navodi list. „Marš na 100 dolara izgleda nezaustavljiv“, citirala je ona Ehsana Khomana, šefa istraživanja robe u MUFG banci. Pitanje je koliko će se tu cena zadržati.
WTI
Fjučersi na naftu WTI porasli su u ponedeljak iznad 90,5 dolara po barelu pošto su investitori odmeravali smanjenje globalnih zaliha u odnosu na zabrinutost potražnje. Nafta je porasla za skoro 30% od kraja juna, pošto su glavne kompanije OPEK+ Saudijska Arabija i Rusija produžile smanjenje snabdevanja do kraja godine, izazivajući strah od većih tržišnih deficita u četvrtom kvartalu. Pored toga, Rusija je nedavno izdala privremenu zabranu izvoza goriva u većinu zemalja kako bi stabilizovala domaće tržište. Proizvodnja nafte u SAD takođe je nastavila da opada prema industrijskim i zvaničnim izveštajima. U međuvremenu, rast nafte je zaustavljen prošle nedelje pošto su američke Federalne rezerve zadržale jastrebov stav na svom septembarskom sastanku o politici, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa ekonomskim rastom i potražnjom za energijom. Neizvesnost potražnje u Kini, najvećem svetskom uvozniku sirove nafte, takođe je uticala na raspoloženje.
BRENT
Fjučersi na naftu Brent porasli su u ponedeljak na 94 dolara za barel pošto su investitori odmeravali smanjenje globalnih zaliha u odnosu na zabrinutost potražnje. Brent je ojačao za više od 20 odsto od kraja juna, pošto su glavne kompanije OPEK+ Saudijska Arabija i Rusija produžile smanjenje snabdevanja do kraja godine, izazivajući strah od većih tržišnih deficita u četvrtom kvartalu. Pored toga, Rusija je nedavno izdala privremenu zabranu izvoza goriva u većinu zemalja kako bi stabilizovala domaće tržište. Proizvodnja nafte u SAD takođe je nastavila da opada prema industrijskim i zvaničnim izveštajima.
Gas
Prirodni gas – 2,61 $.
Prirodni gas je pao za 1,49 USD/MMBtu ili 36,19% od početka 2023. godine, prema trgovanju na osnovu ugovora za razliku (CFD) koji prati referentno tržište za ovu robu.
TTF u Evropi na – 426,6 euro
Evropski fjučers prirodnog gasa porasli su iznad 39 evra po megavat-satu, što je povećanje od više od 9% za nedelju dana zbog zabrinutosti za snabdevanje. Štrajkovi u australijskim izvoznim pogonima, koji su sada rešeni, poremetili su tržište više od mesec dana.
Pored toga, Norveška postepeno povećava proizvodnju nakon zastoja, ali se očekuje da će se određene aktivnosti održavanja nastaviti sve do oktobra. Uprkos zdravim zimskim zalihama u Evropi, tržište je i dalje osetljivo na različite rizike, uključujući prekide u radu u SAD, ekstremne vremenske prilike i potencijalne poremećaje u izvozu ruskog gasa.
Trgovci pomno prate isporuke LNG-a iz SAD nakon nedavnog pada tokova gasa do najvećeg terminala za tečenje u zemlji i uticaja ruske zabrane izvoza goriva na energetska tržišta.
Bakar
Cena bakra pala na – 8.222,00 $ / t.
Fjučersi na bakar su u septembru pali ispod 3,7 dolara po funti, lebdeći blizu najnižeg nivoa od kraja maja, usred ponovnog pritiska snažnog dolara i slabog industrijskog raspoloženja širom sveta.
Uprkos trenutnom oporavku industrijskog rasta i novim zajmovima u Kini sa najvećim potrošačima, stalna zabrinutost zbog finansijskog zdravlja graditelja nekretnina održala je zabrinutost da nesigurna makroekonomska pozadina u zemlji tek treba da dođe do dna.
U međuvremenu, izgledi federalnih rezervi jastreba i rastuća zabrinutost za rast u Evropi nastavili su da pritiskaju industrijsku aktivnost, o čemu svedoče višemesečni smanjeni PMI u proizvodnji. Ipak, fjučersi su se uzdržali od daljeg smanjenja pošto su tržišni igrači označili velike dolazne deficite bakra, sa trenutnim nivoom proizvodnje koji nije uspeo da prati rastuću potražnju za elektrifikacijom.
Aluminijum
Cena blago porasla na – 2.241 $ / t.
Fjučersi na aluminijum bili su iznad 2.250 dolara po toni u septembru, što je najviše za skoro dva meseca, pošto su pritisci ponude uvećavali znake veće potražnje.
Kina, najveći svetski proizvođač i odgovorna za više od polovine globalne proizvodnje, zaustavila je širenje proizvodnih kapaciteta preko trenutne granice od 45 miliona tona dok Peking pokušava da spreči prekomerno snabdevanje i veću potrošnju energije iz stare, neefikasne infrastrukture. Istovremeno, indonezijska zabrana izvoza boksita, glavne komercijalne rude aluminijuma, takođe je rizikovala pritiske u snabdevanju.
U međuvremenu, tržišni akteri su signalizirali da će sve veća potražnja za solarnim panelima i električnim vozilima u Kini verovatno nadoknaditi pad upotrebe aluminijuma u nižim konstrukcijama, ukazujući na oporavak kupovne aktivnosti.
Nikl
Nikl igra ključnu ulogu u brzo rastućoj industriji električnih vozila (EV). Po masi, to je najvažniji metal u katodi litijum-jonskih baterija, koje su daleko najčešće korišćeni tipovi EV baterija. Litijum-jonske baterije imaju četiri glavne komponente: katodu, anodu, elektrolit i separator. Katoda sadrži litijum pomešan sa niklom i drugim mineralima. Nikl čini oko jedne trećine nikl-mangan-kobalt (NMC) katoda i 80% nikl-kobalt-aluminijum (NCA) katoda, respektivno.
Nikl se toliko koristi u EV baterijama jer ima skoro dvostruko veću gustinu energije od drugih potencijalnih metala baterija i pomaže u isporuci većeg kapaciteta skladištenja – i to po nižoj ceni od drugih metala kao što je kobalt.
Iz svih ovih razloga, potražnja za niklom u EV baterijama raste skoro eksponencijalnim stopama. Zaista, Statista predviđa da će globalna potražnja nikla u vezi sa EV baterijama biti 665 miliona tona 2025. godine, što je više od deset puta više u odnosu na 60 miliona tona u 2018.
Pšenica
Cena pšenice pala na 235,50 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD su u septembru pali ispod 5,8 dolara po bušelu, najniže u skoro tri godine, usred povećanja ponude od najvećih svetskih proizvođača.
Pogodno vreme u Rusiji povećalo je prinose u kasnoj žetvi krajem avgusta. Stoga se u najnovijem izveštaju VASDE-a očekuje da će zemlja proizvesti 85 miliona tona pšenice ove marketinške godine, čime će izvoz biti revidiran na rekordnih 49 miliona tona, što je daleko najveći u svetu.
Velike zalihe su već stimulisale isporuke van zemlje, a SovEcon je u septembru prijavio rast izvoza od 17%. Dodavajući medveđem pritisku, izveštaj VASDE-a je takođe pokazao da su prognoze globalne potrošnje revidirane niže za 210.000 tona na 795,9 miliona zbog manje potražnje u jugoistočnoj Aziji, severnoj Africi i Kanadi.
Kukuruz
Cena porasla na – 474,93 $ / t.
Fjučersi na kukuruz u SAD su se držali oko 4,8 dolara po bušelu, nedaleko od skoro trogodišnjeg najnižeg nivoa dotaknutog početkom septembra, pod pritiskom velikih izgleda za snabdevanje. Letnja kiša je pomogla uslovima useva u većem delu Evropske unije, što je navelo konsultantsku strategiju Grains da poveća svoju prognozu za usev kukuruza u EU 2023. za skoro milion metričkih tona na 59,6 miliona.
U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) je takođe podiglo svoje izglede za žetvu kukuruza, prvenstveno zbog obimnih zasađenih površina. Mesečni izveštaj USDA-e o proceni svetske ponude i potražnje u poljoprivredi pokazao je da, iako je ovogodišnji prinos kukuruza u SAD ispod trenda, ipak se očekuje da će biti peti najveći zabeležen. Pored toga, velike pošiljke iz Brazila nadoknadile su potražnju za američkim kukuruzom.
Drvo
Cena blago pala na – 482,50 $ / m3.
Cene drvne građe pale su ispod referentne vrednosti od 500 dolara za hiljadu stopa, krećući se oko najnižeg nivoa od maja, zbog indikacija smanjene potražnje. Najnoviji podaci su otkrili pad američkog uvoza drvne građe od mekog drveta iz Evrope, koji je tokom drugog kvartala iznosio 428 miliona stopa (mmbf), 30% manje od rekordnog obima od 610 mmbf u prvom kvartalu i 12% manje u odnosu na isti period prošle godine.
Očekuje se da će evropski izvoz u SAD održati silaznu putanju tokom najmanje trećeg kvartala, padajući ispod rekordnih nivoa iz 2022. godine, usred povišenih kamatnih stopa, pada proizvodnje i sezonskih efekata.
Pored toga, severnoameričke pošiljke ka ofšor destinacijama i dalje pokazuju znake slabosti. Na drugim mestima i dalje je postojala zabrinutost zbog ograničenog snabdevanja zbog uticaja kanadskih požara.
Ugalj
Cena uglja nepromenjena na – 160,00 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu su bili blizu 160 dolara po toni u septembru, lebdeći blizu tromesečnih maksimuma, podižući povećanje drugih energetskih merila i znakove smanjenja snabdevanja.
Cene LNG-a su porasle na globalnom nivou nakon što Chevron nije uspeo da postigne sporazume sa sindikatima i spreči štrajkove u australijskim izvoznim objektima, što je povećalo izglede za proizvodnju energije iz uglja. Pored toga, akumulacija stabilnih mera podrške od strane kineske vlade mogla bi da podstakne blagi oporavak ekonomske aktivnosti i izgradnje infrastrukture u zemlji, što bi povećalo potražnju za energijom.
Pored toga, opklade o mogućim ograničenjima proizvodnje čelika i aluminijuma naterale su visoke peći i topionice da potkopaju kontrolu i povećaju proizvodnju u kratkom roku, povećavajući potražnju za koksnim i termalnim ugljem.
Dolar
Dolar jača na – 1,0625 prema evru.
Evro je produžio gubitke ka nivou od 1,06 dolara, dostigavši najnižu tačku od sredine marta i stavivši ga na pravi put za najznačajniji mesečni pad od maja, usred naznaka da bi Evropska centralna banka mogla da zaustavi povećanje kamatnih stopa zbog slabih ekonomskih podataka. Najnovije istraživanje PMI otkrilo je značajno smanjenje poslovne aktivnosti evrozone u septembru, pri čemu su ukupan broj novih porudžbina opao najviše u skoro tri godine. U međuvremenu, grupa kreatora politike Evropske centralne banke izrazila je zabrinutost zbog mogućnosti još jednog povećanja stope. Filip Lejn je u petak prokomentarisao politiku ECB-a, navodeći da kompanije sada apsorbuju pritiske na plate i da je tržište rada počelo da omekšava, sugerišući da bi inflatorni pritisci koji su rezultat povećanja plata mogli konačno da se smire.
Rublja
Rublja prema evru ojačala na 102,145.
Dolar nepromenjeno na 96,055 rubalja
Ruska rublja se oporavila na oko 95,5 za dolar, potpomognuta vestima o privremenoj zabrani isporuke goriva, uvedenim izvoznim carinama i merama CBR-a, posebno podizanju kamatne stope na 13% Ipak, valuta se borila da se povuče sa praga od 100 i ostala je za preko 45% niža od svoje najviše tačke ove godine, pošto su inflatorni rizici i dalje trajali, a otvaranje finansijskih tržišta omogućilo je firmama i domaćinstvima da prebegnu u stranu imovinu, povećavajući pritisak velikih trgovinskih neravnoteža. Jači lanci snabdevanja od početka sankcija podstakli su uvoz, dok je embargo na naftu Zapada naštetio izvozu esencijalnih energenata, što je dovelo do pada julskog trgovinskog suficita za 77% u odnosu na prethodnu godinu.
Kriptovalute
Bitcoin pao na – 24.589 evra.
Bitcoin i Ethereum, uprkos tome što deluju kao dvostruke sile za ubrzavanje i usvajanje kriptovaluta i blokčejn tehnologija, istorijski su bili u sukobu jedni sa drugima zbog „L1 ratova“ i njihovih glasnih onlajn zagovornika.
Nekima bi rivalstvo moglo izgledati kao puki kulturni rat unutar kripto zajednice.
Bitcoin takođe nastavlja da bude najveća pojedinačna kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji, procenjena na ~500 milijardi dolara i predstavlja ~50% ukupne kripto likvidnosti. Imao je koristi od povećane tvrdoće imovine zbog svog visokog odnosa zaliha prema protoku, koji je na drugom mestu nakon zlata. Njegova sve veća istaknutost na globalnim tržištima dovela je do diskusija o pozicioniranju bitkoina kao rezervne valute, kao jednog od glavnih faktora „nevidljive erozije dominacije dolara“. Zbog karakteristika i faktora forme bitkoina, on će nastaviti da igra glavnu ulogu u kriptovaluti, a ova likvidnost bi trebalo da bude dalje potencijalna iznad jedinice vrednosti.
Ethereum pao na – 1.484 evra.
Ethereum, dok deli širi etos kriptovaluta, naglašava korisnost. Njegovi zagovornici tvrde da je suštinska vrednost valute usko povezana sa njenom praktičnom primenom. Ova filozofija je ojačana Ethereumovim širokim spektrom decentralizovanih aplikacija (dApps). Ove decentralizovane aplikacije igraju vitalnu ulogu u generisanju vrednosti unutar Ethereum ekosistema. Pošto ove dApps olakšavaju različite funkcije i usluge, one doprinose ukupnoj korisnosti Ethereum platforme. Omogućavajuća osnova za dApps i funkcionalnost pametnog ugovora je Ethereum virtuelna mašina (EVM), gde žive svi Ethereum nalozi.
Nedavno je došlo do sve većeg pokreta ka „neminovnosti EVM-a“, zbog interoperabilnosti, bezbednosti i efikasnosti programera. Sa velikom zajednicom programera ETH koja stoji iza konvergentnog EVM standarda, sve više i više protokola migrira na Ethereum ekosistem i gradi mehanizme premošćavanja kako bi se olakšala interoperabilnost. Stoga, aplikacije u stvarnom svetu moraju da usmere EVM kompatibilnost da bi iskoristile najveću zajednicu programera.
Branko Dragaš
Investicioni bankar