Pregled tržišta
Svet
Iako postoji mnogo faktora koji upućuju na veliki pomak u velikom rastu cena zlata (prvenstveno fundamentalni, ali i tehnički), ogromni rizici sa kojima se svet suočava su ovde od mnogo veće zabrinutosti. Stojimo na ivici provalije koja nas potencijalno vodi u katastrofu bez presedana ovih razmera.
Naravno, niko ne može znati (osim budućih istoričara) kako će se sve tačno odvijati.
Kao što sam rekao u mnogim člancima, rizici se nalaze na svim nivoima – geopolitičkom, ekonomskom, finansijskom, socijalnom, ljudskom itd.
Za većinu nas biće nemoguće da se zaštiti od većine ovih rizika. Velika je verovatnoća da će uništenje bogatstva biti ogromnih razmera, a zlato i srebro su najbolje osiguranje od toga – kao što su to uvek istorijski i bili. – Egon fon Grujer.
Martin Armstrog razmatra cikluse političkih previranja kroz istoriju i došao je do sledećeg grafikona.
Zanimljivo je da nije bilo centralne koordinacije ili saradnje za Revoluciju 1848. Takođe je došao u dugoročni 172-godišnji revolucionarni ciklus i u to vreme je uticao na preko 50 zemalja. Pošto su se revolucije dogodile na toliko mesta i u toliko zemalja, očigledno je bilo upravo vreme za revoluciju kao što se nalazimo još od izbora 2020.
Obnovlji izvor energije u svetu.
TIP INST. KAPACITET (%) INST. KAPACITET (GV)
Hidro 40% 1226
Solarni 28% 858
Vetar 27% 827
Ostalo 5% 153
(geotermalno) (0,5%) (15*)
UKUPNO 100% 3064
Gde se koristi geotermalna energija?
Od 2021. globalna proizvodnja geotermalne energije iznosila je 16 gigavata (GV). Samo nekoliko zemalja je premašilo prekretnicu od 1GV.
DRŽAVA INST. KAPACITET (GV)
SAD 3.7
Indonesia 2.3
Filipini 1.9
Turska 1.7
Novi Zeland 1
Meksiko 1
Italija 0.9
Kenija 0.9
Island 0.8
Japan 0.6
Ostatak sveta 1.1
SAD
Objava potrošačkih cena u SAD u utorak iznenadila je tržišta. Cene su u novembru porasle za 7,1% međugodišnje, manje od tržišnog konsenzusa od 7,3%.
Zvanična stopa inflacije.
Realna inflacija je duplo veća, nego što se zvanično prikazuje.
Da li su univerziteti osuđeni na propast?
U poslednjih 30 godina došlo je do kraha upisa na humanističke nauke i istoriju. Tako su i pozicije na fakultetima pratile stalni boravak. Otprilike 1.700 milijardi dolara u studentskim kreditima podržanim od strane savezne države samo su osvetlili naduvanu školarinu — i prikrili zarazu političke indoktrinacije i razvodnjenih kurseva.
Upis na osnovne studije u cijeloj zemlji opao je za više od 650.000 studenata u jednoj godini – ili samo za više od 4 procenta od proljeća 2021. do 2022. i nekih 14 posto u poslednjoj deceniji.
Na Univerzitetu Jejl, administrativne pozicije su porasle za preko 150 odsto u poslednje dve decenije. Ali broj profesora je porastao za samo 10 odsto. Na novom niskom/visokom nivou, Stanford je nedavno upisao 16.937 studenata osnovnih i postdiplomskih studija, ali navodi 15.750 administrativnog osoblja — skoro jedan na jedan.
Senat je u četvrtak izglasao usvajanje omnibus paketa vrednog 1.700 milijardi dolara koji je ranije bio u problemu oko reforme imigracije.
Usvojeni zakon daje Ukrajini 45 milijardi dolara dodatne vojne i ekonomske pomoći, a izdvaja 38 milijardi dolara za hitnu pomoć u slučaju katastrofe.
Račun takođe troši 858 milijardi dolara na odbranu – povećanje od 9,7%, kao i 772,5 milijardi dolara na ne-odbranu – povećanje od 5,5%.
Takođe postoji povećanje od 22% ili 118,7 milijardi dolara za medicinsku negu veterana i 59 milijardi dolara za programe koji pokrivaju prošlogodišnji dvopartijski račun za infrastrukturu.
200 miliona Amerikanaca uronilo je u arktičku hladnoću. Ogromna zimska oluja na istoku SAD sa najhladnijim Božićem u poslednje četiri decenije.
Na pitanje koje poklone bi odrasli u SAD najviše voleli da dobiju ove godine, 36 odsto muškaraca i 46 odsto žena je reklo gotovinom ili bankovnim transferima. Za obe grupe, vaučeri su bili na drugom mestu, a zatim na trećem odeća, tekstil ili obuća. Ispitanici su mogli da izaberu više opcija u anketi.
Usvojen budžet za 2023. godinu u iznosu od 1.700 milijardi dolara.
Zakon će finansirati vladu do sledećeg septembra – sprečavajući da novi Kongres bude gurnut u još jednu borbu za potrošnju kada republikanci preuzmu kontrolu nad Domom u januaru.
Vlada prijavila da je od marta do danas otvoreno oko 2,5 miliona radnih mesta, dok je cele godine pevala o zapanjujuće veselom tržištu poslova, ispostavilo se da je stvarni broj oko 12.000, što je na dan razmere američkog tržišta rada, praktično nije ništa.
Spoljno trgovinski deficit.
Sledeći grafikon će vam dati neki osećaj razmera ovog stambenog balona samo u SAD u odnosu na poslednji koji je bio tako katastrofalan:
FED
Ben Bernanke je bio predsednik Federalnih rezervi od 2006. do 2014. Tokom ovog perioda, američki dug se udvostručio sa 8,2 biliona dolara na 17,5 biliona dolara – podvig bez premca nijednom predsedniku Fed-a pre njega. I za ovo dostignuće dobio je Nobelovu nagradu.
Federalne rezerve SAD podigle su kamatne stope za 50 baznih poena u rasponu između 4,25% i 4,5% u sredu uveče, dodajući da se očekuju „kontinuirana“ povećanja kamatnih stopa. To je bilo mnogo više nego što je tržište očekivalo. Fed-ov novi dotplot signalizira očekivanje prosečne stope od 5,1% u 2023. i pad na 4,1% u 2024. Jedan član Fed-a čak očekuje 5,50% – 5,75% u 2025. godini! Sve u svemu, odluka o kamatnim stopama zatekla je mnoge investitore koji su se kladili na pad kamatnih stopa sledeće godine.
Umesto toga, projekcije Fed-a predviđaju slabiju ekonomiju u 2023. godini, višu stopu nezaposlenosti, veću inflaciju i 50 baznih poena višu kamatnu stopu. Pauel može reći da još uvek postoje nade za meko sletanje, ali zapravo i sam Fed očekuje recesiju ili stagflaciju. Bilo je i drugih centralnih bankara koji su bili jastrebovi na kraju nedelje.
Američki trezori u stranom vlasništvu počinju da se prodaju, a planina finansijskih sredstava i bankarskih depozita od 32.000 milijardi dolara biće značajno smanjena.
EU
Od avgusta do novembra 2022. potrošnja prirodnog gasa u Evropskoj uniji pala je za 20,1 odsto u poređenju sa prosečnom potražnjom za iste mesece između 2017. i 2021. godine, navodi Eurostat, statistički zavod Evropske unije.
Države Evrope stvorile su osnovu za novi zlatni standard. Zajedno sa zemljama u razvoju, one mogu okončati vladavinu dolara.
Evropa želi nešto da promeni. Od kraja Breton Vudsa, evropske centralne banke su nastavile da izjednačavaju svoje zlatne rezerve u odnosu na ekonomsku snagu, kako među sobom, tako i u odnosu na glavne centralne banke van Evrope. Uz ravnomernu raspodelu zlatnih rezervi, stvoreni su uslovi da se omogući stabilan prelazak na novi zlatni standard.
Analitičar Jan Nieuvenhuijs bavi se ovom temom dugi niz godina i došao je do zaključka da su od 1970-ih morali postojati tajni sporazumi između država Evrope i sa glavnim centralnim bankama sveta, u kojima se one slažu da kupe ili prodaju, i obaveste prodaju zlata da bi uskladili zlatne rezerve na globalnom nivou.
Evropa planira novi zlatni standard.
Kada je Nieuvenhuijs prošle godine pitala Deutsche Bundesbank da li razmatra revalorizaciju zlata radi otplate duga, ona je odgovorila: „Radije ne spekulišemo o odlukama koje mogu ili ne moraju biti donete u budućnosti. Dakle, Bundesbanka nije želela da vlada isključujući mogućnost povećanja vrednosti zlata – barem tako zvuči. Sve države bi imale koristi od ovoga, samo ne SAD. Da li se ovo već može protumačiti kao napad?
Evropa je uspela da napuni svoje skladište gasa uoči zime ove godine, trenutno 83%, moraće da uvozi ogromne količine LNG-a na konkurentnom tržištu da bi preživela sledeću zimu.
Narednih 12 do 24 meseca biće kritični za utvrđivanje da li Evropa može da spreči dugoročnu energetsku krizu.
Prema IEA, ako snabdevanje ruskog gasa padne na nulu, a kineska tražnja LNG dostigne nivoe iz 2021. godine, EU bi mogla imati jaz između ponude i potražnje od 27 milijardi kubnih metara 2023. godine.
ECB
Gotovina je i dalje najčešće korišćeno sredstvo plaćanja na prodajnim mestima, ali njen udeo opada prema najnovijoj studiji o plaćanju potrošača u evrozoni, koju je danas objavila Evropska centralna banka (ECB). Gotovina je korišćena za 59% transakcija na prodajnom mestu u 2022. godini, u odnosu na 72% u 2019. To je sredstvo plaćanja koje se najčešće koristi za plaćanja malih vrednosti u prodavnicama i za transakcije od osobe do osobe. Većina (60%) takođe smatra da je važno imati gotovinu kao opciju plaćanja. Potrošači vide gotovinu kao pomoć da ostanu svesni svojih troškova, da zaštite svoju privatnost i da omoguće da se transakcije odmah izmire. Sve u svemu, potrošači su zadovoljni svojim pristupom gotovini, a velika većina potrošača smatra da je lako doći do bankomata ili banke za podizanje gotovine u većini zemalja.
Istovremeno, trend ka elektronskim sredstvima plaćanja je ubrzan sa pandemijom i većina potrošača sada radije koristi elektronske metode plaćanja. Udeo onlajn kupovina kao procenat svih svakodnevnih transakcija evrozone značajno je porastao na 17% u 2022. godini, u odnosu na 6% u 2019. Za kupovine na prodajnom mestu, udeo plaćanja karticama je porastao je za 9 procentnih poena na 34% u 2022. godini, pri čemu beskontaktna plaćanja sada čine većinu plaćanja karticama. Kartice se smatraju bržim i lakšim za korišćenje i smatraju se da smanjuju potrebu za nošenjem velikih količina gotovine. Kartice su najčešće korišćeni način plaćanja za veća plaćanja i sada čine veći udeo plaćanja nego gotovina u vrednosti.
Rusija
Šefica Centralne banke Elvira Nabiulina otkrila je važne vesti svim Rusima koji drže dolare.
Ispostavlja se da je većina stanovnika zemlje prenosila devize u inostranstvo. Tokom tekuće godine Rusi su u druge zemlje preneli sredstva u iznosu od 4.220 miliona rubalja – 58,3 milijarde evra, što je više od količine valute koja je ostala u ruskim bankama.
Međutim, masovni odliv dolara u inostranstvo ne smeta Banci Rusije.
„Ne smatramo potrebnim preduzimanje posebnih mera u vezi sa ovim. Centralna banka vam omogućava da prebacite do 1 milion dolara mesečno na strane račune za sebe ili bliske rođake. Centralna banka bi u potpunosti ukinula ovo ograničenje, ali za to je potrebno promeniti zakon, tako da ga je jednostavno postavila veoma visoko “, kaže Nabiulina.
Ruska privreda će moći da se vrati na prošlogodišnji nivo 2025. godine, dok će se 2024. ekonomija stabilizovati na novom putu održivog rasta, izjavio je zamenik predsednika Banke Rusije Aleksej Zabotkin.
„Imali smo ciklični pad 2020. Uz veoma aktivnu anticikličku politiku na strani monetarne politike i budžeta, ovaj pad je u potpunosti nadoknađen – čak i više nego nadoknađen – 2021. Strukturna adaptacija je duži proces, tako da to će trajati duže“, primetio je on.
Kina
Korona talas pogađa Kinu punom snagom: oko milion novih infekcija dnevno.
Ukupna povlačenja sa šangajske berze zlata odražavaju ukupnu potražnju za zlatom u Kini. Kao što pokazuje grafikon ispod, Kinezi su kupili 23.000 tona zlata od 2008. godine. To je oko 50% proizvodnje zlata za ovaj period.
Indija
Spremna da sledeće godine pretekne Kinu kao najmnogoljudnija zemlja na svetu, Indija je usred građevinskog buma. Premijer Narendra Modi nastoji da modernizuje puteve, železničke mreže i luke u pokušaju da se takmiči sa Kinom kao proizvodnim čvorištem.
To bi trebalo da dovede do skoka potražnje čelika od 6,7% na oko 120 miliona tona u 2023. godini, prema Svetskom udruženju za čelik, što je najveći rast među velikim ekonomijama. Indija, koja je takođe doživela sličnu ekspanziju ove godine, pretekla je SAD i postala 2. svetski potrošač čelika posle Kine pre nekoliko godina.
Velika Britanija
Prosečna cena božićne večere za četvoro porasla je na 31 funtu u Velikoj Britaniji, prema podacima koje je objavio Kantar. Ovo je povećanje od više od 9% u odnosu na 2021, pošto inflacija i kriza troškova života i dalje pogađaju potrošače.
Kao što Ana Flek iz ‘Statista’ pokazuje na grafikonu ispod, paškanat je zabeležio najveću promenu u procentima među jelima odabranim za božićnu večeru, povećavajući se za oko 30% godišnje. Krompir je takođe zabeležio značajan rast, porastao je za oko 20%, dok će smrznuta ćuretina sigurno vratiti kupce sa dodatnih 15% niže cene ove sezone.
Kantar kaže da kombinacija inflacije i praznične potrošnje znači da će ovaj decembar biti najveći do sada za prodaju namirnica za poneti, a očekuje se da će petak, 23. biti najprometniji dan za predbožićnu kupovinu.
Dok kupci pokušavaju da nadoknade rastuće troškove, sve više ljudi se odlučuje za proizvode lokalnog brenda, koji su sada veći za 11,7% u odnosu na prošlu godinu. Raspon jeftinijih lokalnih brendova je skočio za 46,3%, dok je prodaja premium brendova porasla za 6,1% na 461 milion funti u novembru pošto su neki kupci uspeli da pronađu sredstva za zabavu.
Ovde treba napomenuti da je stopa inflacije cena u supermarketima zapravo opala prvi put za skoro dve godine kada su objavljeni podaci „Kantara”, pri čemu je četvoronedeljna inflacija do 27. novembra pala za 0,1 procentni poen na 14,6%.
Nemačka
Proizvođačke cene su pale za 3,9% u novembru. U poređenju sa istim periodom prošle godine, cene su porasle za 28,2%. U septembru je stopa iznosila 45,8%.
Prema jednoj studiji, visoka inflacija u Nemačkoj izazvala je istorijski pad realnih plata ove godine. Kolektivne zarade porasle su u proseku za 2,7 odsto u 2022. u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci arhive kolektivnog pregovaranja Instituta za ekonomske i društvene nauke (VSI). Međutim, s obzirom na očekivanu stopu inflacije od 7,8 odsto za godinu u celini, ovo rezultira prosečnim padom realnih plata od 4,7 odsto, prema VSI. Ovo je „stvarni gubitak plata koji je jedinstven u istoriji Savezne Republike Nemačke“, rekao je šef arhive kolektivnog pregovaranja VSI Torsten Šulten.
Energija vetra je jedan od stubova energetske tranzicije. U Nemačkoj postoji oko 28.000 elektrana na kopnu i na moru koje proizvode struju iz vetra. A prema ministru ekonomije Robertu Habeku, trebalo bi da ih bude mnogo više. On ima za cilj da udvostruči sadašnji kapacitet u roku od osam godina.
Poslednjih godina ove vetroturbine postaju sve veće i veće. Neke od lopatica rotora su dugačke više od 50 metara i teže više od 25 tona. Ali njihova trajnost je ograničena – uz popravke, moguć je radni vek od oko 20 godina. Onda se postavlja pitanje: šta da radimo sa ostacima? Recikliranje predstavlja velike prepreke za profesionalce.
Prema studiji Federalne agencije za životnu sredinu (UBA), samo u ovoj deceniji svake godine se može očekivati oko 20.000 tona otpada od lopatica rotora koji je teško reciklirati, nakon čega će se ta količina povećati. Stručnjaci UBA strahuju da lopatice rotora neće biti pravilno odložene ili izvezene u inostranstvo radi lažne reciklaže.
Lopatica rotora se sastoji od mešavine materijala koji se teško mogu razbiti na njegove pojedinačne komponente.
Dve poluljuske spojene zajedno od kompozita vlakana, lakih i stabilnih staklenih i ugljeničnih vlakana izmešane su između ostalog sa epoksidnim i vinil smolama. Tu su i metali kao što su gvožđe, bakar, aluminijum i olovo, kao i plastične pene, balsa drvo i boje sa česticama titanijum dioksida.
Francuska
Rekordan dug Francuske – 3.200 milijardi evra.
Francuska ekonomija završava godinu nisko.
BDP će se smanjiti za 0,2% u četvrtom kvartalu, navodi INSEE, za koji bi rast u 2022. godini trebalo da bude 2,5%. Kratkoročno, Francuska bi trebalo da izbegne recesiju.
U međuvremenu, čini se da se inflacija stabilizuje. Zaista, rast cena u odnosu na isti period prošle godine bio je 6,2% na kraju novembra, prema pokazateljima koji su takođe objavljeni u četvrtak, što je cifra nepromenjena u odnosu na oktobar. Ova stabilizacija se objašnjava usporavanjem rasta cena energenata poslednjih nedelja, dok cene hrane nastavljaju da beleže rast u proseku od 12%.
Očekuje se da će rast BDP-a usporiti na 0,3% u 2023. godini, predviđa Bankue de France.
Rast francuske privrede će doživeti nagli pad 2023. godine, i dalje pod uticajem energetske krize i inflacije, pre nego što se oporavi u naredne dve godine, predviđa Bankue de France u subotu. Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) će se naglo usporiti, sa 2,6% u 2022. na 0,3% u 2023. godini, prema „najverovatnijem“ scenariju koji je za makroekonomske projekcije za naredne tri godine zadržala francuska centralna banka.
Ovaj pad će biti praćen povratom na 1,2% u 2024. – manje od +1,8% ranije predviđenih, jer bi „zima 2023-24. još uvek mogla biti malo komplikovana u kontekstu energetske krize “, prema rukovodstvu rediteljke Olivije Garnije. Oporavak će se nastaviti 2025. godine, uz očekivani rast od 1,8%.
Španija
Ekonomija u Španiji je tokom leta porasla nešto manje nego što se ranije mislilo. U trećem kvartalu bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za samo 0,1 odsto u odnosu na drugi kvartal, kako je u petak u Madridu nakon druge procene saopštio statistički zavod INE. Početni proračun je pokazao povećanje od 0,2 odsto.
Austrija
Nijedna evropska država nije potrošila toliko novca po glavi stanovnika da bi nadoknadila visoke cene energije. Ovo kratkoročno pomaže onima koji su pogođeni, ali i podstiče inflaciju. Državni dug će za sedam godina porasti sa 280 na 400 milijardi evra.
Nikada ranije savezna vlada nije potrošila toliko novca – 115 milijardi evra je predviđeno za 2023. godinu – i nikada ranije državni dug nije dostigao takve visine u apsolutnom iznosu.
Dobrodošli u godinu kante za zalivanje. Vlast je prosula rog izobilja nad Austrijancima, a svoje stanovnike svojim paketima podržavaju i savezne države. I nije svaki dan veče. Ove godine će biti predstavljena još jedna subvencija troškova energije za kompanije. Sa više od četiri milijarde evra, Vlada želi da obezbedi da domaće kompanije ostanu konkurentne.
Japan
Banka Japana je sada, takođe, podigla svoju gornju granicu za prinose na državne obveznice JP do 0,2%. Tehnički, to znači da japansko kvantitativno popuštanje sada postaje manje agresivno.
Banka Japana je nedavno objavila da će proširiti opseg svoje veze prinosa, čime je 10-godišnji prinos ograničen na oko 0,25%. Podigao je gornju granicu prinosa sa 0,25% na 0,5%. Istovremeno, ostavila je nepromenjenu kratkoročnu kamatnu stopu na negativnoj teritoriji na -0,1%
Ali poremećaj JGB tržišta nije novost. Već godinama nije postojalo veliko JGB tržište jer BOJ drži više od polovine svih JGB-a, a institucije pod kontrolom vlade takođe imaju velike JGB pozicije. Desetogodišnji JGB prinos je skočio za 19 baznih poena sa oko 0,24% na 0,43% nakon objave, pre nego što je pao na 0,39%. Čini se da JGB tržište ipak nije toliko nefunkcionalno:
Jen je skočio 4% u odnosu na dolar.
Inflacija je u porastu.
Japan je održavao laku monetarnu politiku više od dve decenije. Ali sada je centralna banka objavila da će dozvoliti veće kamatne stope za dugoročne obveznice – zemljotres za azijska tržišta.
Turska
Turska je u četvrtak najavila povećanje minimalne plate za 55 odsto, usred krize troškova života koja je milione gurnula u finansijske teškoće, ugrozila mala preduzeća i učinila da mnogi ne mogu da priušte osnovna dobra.
Ovaj potez ima za cilj ublažavanje uticaja rastućih troškova života, ali ekonomisti brinu da će dodatno povećati inflaciju. Zvanična stopa inflacije u zemlji je trenutno na vrhuncu od 24 godine od 84,4%.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, u televizijskom govoru iz Ankare u četvrtak, rekao je da će mesečna minimalna plata biti povećana na 8.500 lira (455 dolara) počevši od 2023. Više od 30 odsto radne snage u Turskoj ima minimalnu platu, prema turskim zvaničnicima.
Saudijska Arabija
Indeks akcija Saudijske Arabije Tadavul All Stock prestao je u ponedeljak pošto je izgubio 5,88 poena — ili 0,06 odsto — i zatvorio se na 10.228,64 pošto je sezonsko usporavanje u poslednjoj trgovačkoj nedelji u godini bacilo senku na berzu.
Ukupan trgovinski promet ostao je na nivou od 1,92 milijarde SR (510 miliona dolara) u poređenju sa zatvaranjem u nedelju i opao je u odnosu na 2,67 milijardi SR u četvrtak. Odnos napredovanja i pada naginjao se južno pošto je 60 akcija od 221 na listi dobilo, dok je 148 izgubilo.
„Vrednost kojom se danas trguje na berzi bila je najniža u poslednje tri godine, dok je obim trgovanja bio peti najmanji u tri godine, što odražava sezonsko usporavanje trgovine na globalnom nivou“, rekao je za Arab News Junaid Ansari, šef investicione strategije i istraživanja u Kamco Investu.
„Saudijsko tržište je nastavilo da se kreće u stranu uz minimalne promene zbog nedostatka katalizatora“, dodao je on.
Kompanije
Potražnja za Teslom opada: Zamrzavanje zapošljavanja i otpuštanja su neizbežni.
Veličina viškova stoga još nije poznata, posebno u kontekstu paralelne izgradnje novih lokacija. Međutim, otpuštanje radnih mesta trebalo bi da počne u prvom kvartalu 2023.
Teška eksploatacija“: Katastrofalna atmosfera u nemačkoj fabrici Tesla.
Pionir električnih automobila Tesla potvrdio je za Tagesspiegel da je oko 8.500 ljudi sada zaposleno u Gigafabrici Grunheide. Ovi brojevi su u suprotnosti sa izveštajem američkog portala Wired, gde se navodi da Tesla nije mogla da regrutuje dovoljno radnika za svoju nemačku fabriku.
Međutim, ostali zaposleni u Tesli prijavljuju „haotične uslove” u delovima pogona, posebno u livnici koja trenutno radi u tri smene. Očigledno je visok nivo bolovanja, odsustvo kolega je dovelo do toga da su ostali zaposleni manje-više dostupni na poziv.
Nema indicija da rukovodstvo fabrike pokušava da poboljša uslove rada, a nivo nezadovoljstva među radnom snagom je shodno tome visok. Već je u prošlosti postalo poznato da je u Gigafabrici bio veliki pritisak da se radi, a za Tesla se kaže da slabo plaća svoje zaposlene u poređenju sa drugim velikim proizvođačima automobila.
Uprkos ogromnoj bateriji: vozač e-automobila vraća svoj Ford zbog zimskog šoka.
Sada je dobro poznato da domet e-automobila na niskim temperaturama nije najbolji. Ali gubici koje američki jutjuber prijavljuje na svom Fordu F-150 Lightning su zaista zabrinjavajući.
Električni kamion gubi 180 kilometara dometa sa samo 100 pređenih kilometara.
Akcije
Nedelja u kojoj su se akcije oporavile.
DOWJ – 33.541
DAX – 14.067
S&P 500 – 3.896
NASDAQ 100 – 10.985
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata oscilira na više, ali i dalje nisko 1.806 $ / unca.
Procena kretanja cene zlata, na osnovu tendencija poslednjih 50 godina.
Hubert Moolman je ukazao na ciklus od 23 godine koji je takođe dostigao dno ove jeseni i obično uključuje velike skokove.
Poređenje zlato, akcije, dolar, inflacija i državne obveznice.
Od januara 1999. do novembra 2022. cena zlata (USD/oz) porasla je za oko 8 procenata na godišnjem nivou. Američka novčana masa M2 porasla je u proseku za 6,8 odsto u istom periodu. To znači da je svako ko je kupio zlato pre 24 godine i držao ga do danas postigao prinos u posmatranom periodu koji je bio veći od monetarne inflacije; pa je mogao da uveća svoje bogatstvo. Naravno, ovaj rezultat ne važi – i to ovde treba naglasiti – za sve (među) faze. Umesto toga, iskustvo u poslednje dve decenije ukazuje da se držanje zlata isplatilo na dugi rok, ali ne nužno i kratkoročno.
Na grafikonu se jasno vidi da ima prostora za rast cena zlata, kada se uporedi sa novčanom masom M2.
Srebro
Srebro blagi rast – 24,18 $ / uncu.
Fjučersi na srebro porasli su preko 24 dolara za uncu krajem decembra, što je najviše u poslednjih osam meseci i trebalo bi da zatvori godinu za 3% više, podržano nižim dolarom i zabrinutostima u pogledu ponude. Imovina u polugama je porasla dovoljno da bude na putu da knjiži godišnji dobitak nakon što je Banka Japana povećala gornju granicu za prinose na 10-godišnje obveznice, pritiskajući dolar. Strahovi od nestašice su takođe podržavali cene, pošto su zalihe COMEKS-a u Njujorku pale za 70% u poslednjih 18 meseci na nešto više od milion tona. Takođe, zalihe Londonskog udruženja za tržište poluga su pale 10. mesec zaredom na rekordno niskih 27,1 hiljada tona u novembru. Ipak, zabrinutost zbog niže industrijske tražnje ograničila je oporavak srebra kao obećanja većih troškova zaduživanja za glavne centralne banke.
Nafta
Cena nafte porasla na 84,23 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent porasli su na 84 dolara po barelu u prazničnoj trgovini u utorak, pošto je Kina dalje poništila ograničenja Covid-a, dok su zimske oluje širom SAD poremetile tokove nafte. Kina je u ponedeljak objavila da će ukinuti karantinske uslove za putnike koji dolaze počev od 8. januara, čime će se povećati izgledi za potražnju u najvećem svetskom uvozniku sirove nafte. Što se tiče ponude, više od trećine prerađivačkih kapaciteta u Teksaškom zalivu bilo je zatvoreno u proteklih nekoliko dana zbog zimskih oluja, kako je izvestio Blumberg.
Izgledi za smanjenje proizvodnje od strane Rusije takođe su podržali cene nafte, pošto bi zemlja mogla da smanji proizvodnju za 5 do 7% početkom 2023. kao odgovor na ograničenja cena koje su nametnule zapadne zemlje, izvestila je novinska agencija RIA pozivajući se na zamenika premijera Aleksandra Novaka.
U međuvremenu, investitori su i dalje oprezni u pogledu rastućih rizika od globalne recesije sledeće godine.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa – 5,19 $ – TTF – 840 evra.
Holandski fjučersi na gas u prvom mesecu bili su na 84 evra / MWh u poslednjoj nedelji godine, blizu najnižeg nivoa u poslednjih 6 i po meseci i nakon pada od 28% nedeljno, usred blagog vremena i obilnih zaliha.
Cene prirodnog gasa u Evropi su više od 75% ispod rekordnih nivoa od skoro 350 evra postignutih u avgustu, pošto rekordni uvoz LNG-a, povećana proizvodnja vetra i zalihe veće od uobičajenih olakšavaju zabrinutost zbog nestašice.
Skladišni kapaciteti u Nemačkoj su 25. decembra bili popunjeni 88,2%, a prosek u EU je bio 83,1%, što je iznad petogodišnjeg sezonskog proseka. Istovremeno, isporuke iz Rusije koje se šalju preko Ukrajine su stabilne, a vremenske prognoze ukazuju na normalne do iznadprosečne temperature do početka januara. Na političkom frontu, lideri EU postigli su dogovor o ograničavanju cena prirodnog gasa.
Ugalj
Cena u neznatnom padu na 401 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu, merilo za region sa najvećim potrošnjom u Aziji, konsolidovali su se oko 400 dolara po toni, što je 150% više od početka 2022. godine, zbog oskudnih globalnih zaliha i velike potražnje. Ruska invazija na Ukrajinu u februaru i ekonomske sankcije bez presedana bacile su globalno energetsko tržište u haos, sa rastućim cenama prirodnog gasa koje su primorale zemlje da se okrenu uglju za proizvodnju električne energije. Toplotni talasi i suše u nekim oblastima, posebno u Evropi, takođe su povećale potražnju za električnom energijom i smanjile hidroenergiju. Prema godišnjem izveštaju IEA, očekuje se da će globalna potrošnja uglja porasti za 1,2% u 2022. godini, po prvi put premašivši 8 milijardi tona u jednoj godini i prethodni rekord postavljen 2013. godine.
Aluminijum
Cena aluminiijuma blago pala – 2.394 $ / t.
Fjučersi za aluminijum su se trgovali oko 2.400 dolara po toni, nakon što su se oporavili od jednogodišnjeg najnižeg nivoa od 2.100 dolara koji je postignut krajem septembra, pošto je najveći potrošač Kina pojačao napore da podrži ekonomiju, podstičući spekulacije o povećanju potražnje. Što se tiče ponude, LME je odlučio da ne zabrani ruskom metalu da trguje i skladišti u svojim skladištima jer mnogi trgovci i dalje planiraju da kupe metal u 2023. Ipak, aluminijum je u padu za otprilike 40% sa rekordnog nivoa od oko 4.000 dolara postignutog u martu usred upornih strahova od globalne recesije koja smanjuje potražnju izazvanu agresivnom kampanjom pooštravanja velikih centralnih banaka. Alkoa, najveći američki proizvođač aluminijuma, upozorila je investitore da visoki troškovi energije i sirovina i pad cena aluminijuma vrše pritisak na marže.
Bakar
Cena bakra na – 8.349,50 dolara.
Fjučersi na bakar su skočili na nivo od 3,9 dolara po funti, najviši nivo od 11. novembra, usred nade u oživljavanje potražnje u Kini nakon što je druga po veličini svetska ekonomija objavila da će prestati da zahteva odlazak putnika u karantin od 8. januara. Ipak, zabrinutost zbog globalne recesije porasla je nakon što su glavne centralne banke dale jastrebove poglede na monetarnu politiku kako bi obuzdale inflaciju. Na drugim mestima, izgledi za smanjenje proizvodnje bakra u Južnoj Americi i dalje izazivaju zabrinutost zbog nestašice. Proizvodnja od najvećeg proizvođača Čilea pala je za 6,7% u prva tri kvartala godine, dok su protesti protiv mina u Peruu gušili aktivnost. Trgovac robom Trafigura upozorio je da su globalne zalihe bakra pale na rekordno niske nivoe, pri čemu su trenutne zalihe dovoljne da opskrbe svetsku potrošnju za samo 4,9 dana.
Pšenica
Cena pšenice počela da raste na 313,75 evra.
Fjučersi na pšenicu u Čikagu porasli su na 7,7 dolara po bušelu pred prazničnu sezonu, što je najviši nivo od 1. decembra, pošto neobične niske temperature u SAD predstavljaju rizik za useve. Međutim, cene pšenice ostaju skoro polovina rekordnih nivoa postignutih u martu odmah nakon što je počeo rat u Ukrajini, pošto je zabrinutost zbog nestašice pšenice popustila. Izvoz iz Ukrajine se nastavlja iako su nepovoljne vremenske prilike, kašnjenje žetve i bombardovanje smanjili raspoložive količine.
Takođe, očekuje se da će rod pšenice u Rusiji porasti za 21% na godišnjem nivou 2022. godine, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede zahvaljujući velikoj žetvi u julu. Izvoz pšenice iz Francuske se udvostručio ove godine, a Australija je na putu da ubere još jednu rekordnu žetvu ove sezone. U isto vreme, zabrinutost zbog globalnog ekonomskog pada i manje potražnje opteretila je tržište useva.
Kukuruz
Cena u blagom rastu – 667,29 $.
Cene kukuruza su u petak u trodnevnom prazničnom vikendu bile nešto više na 5 3/4 centi. To je ostavilo mart kao neto prekid čak i za mesec decembar. Nedeljni izveštaj USDA o etanolu pokazao je da su cene etanola bile unutar 5 centi od UNCH prošle nedelje od 1,87 do 2,40 dolara po galu u regionu. Cene kukuruznog ulja su takođe bile unutar 5 poena UNCH od 65 do 70 centi UNCH. DDGS su uglavnom bili viši sa povećanjem od 5 do 25 dolara po toni sa 220 na 318 dolara po toni u regionu.
Drvo
Dalji pad na – 384,20 $.
Čikaški fjučersi na drvnu građu pali su ispod granice od 400 dolara za hiljadu stopa, što je pad za više od 70% u odnosu na njihov martovski maksimum od oko 1.450 dolara, pošto su više kamatne stope nastavile da smanjuju aktivnost nekretnina.
Agresivni ciklus zaoštravanja Federalnih rezervi nakratko je gurnuo 30-godišnje hipotekarne stope na nivoe koji nisu viđeni od 2001. godine, što je dovelo do sporije izgradnje kuća i pogoršanja raspoloženja među građevinskim radnicima. Ipak, niske zalihe i smanjena proizvodnja su postavili donji prag cena.
Rat u Ukrajini i pooštravanje sankcija Rusiji i njenom savezniku Belorusiji, na koje otpada više od 10% svetskog izvoza drvne građe, smanjili su globalne zalihe. Istovremeno, niz ograničenja u pilani, sa Interforom, Canforom i West Fraser Timberom koji su najavili smanjenje, dodatno je povećao zabrinutost zbog ograničenih zaliha.
Dolar
Dolar u daljem padu na – 1,0667 prema evru.
Rublja
Nastavlja da pada – 74,7531
Blagi pad rublje prema dolaru na – 68,4569
Platforma digitalne rublje u početku pretpostavlja mogućnost korišćenja za međunarodna poravnanja, međutim, primena takvog načina plaćanja zavisiće od trgovinskih partnera Rusije, rekao je zamenik predsednika Banke Rusije Aleksej Zabotkin.
Prilikom razvoja platformi za digitalnu rublju prvobitno je postavljena funkcionalnost interoperabilnosti, odnosno mogućnost njenog uparivanja sa drugim digitalnim valutama centralnih banaka. Odnosno, sa naše strane će se pružiti takva mogućnost, takva funkcionalnost. I onda će implementacija zavisiti od tehničkih mogućnosti i spremnosti za saradnju na drugoj strani, rekao je on u intervjuu za RBC.
Izrada prototipa platforme digitalne rublje završena je u decembru prošle godine. Emitent i operater platforme je Centralna banka, a klijenti otvaraju novčanike i preko njih obavljaju transakcije preko finansijskih institucija. Jedinstvenost digitalne rublje leži u činjenici da će digitalnom novčaniku biti moguć pristup preko mobilne aplikacije bilo koje banke koja opslužuje klijenta, istakao je regulator.
Kriptovalute
Bitcoin nepromenjen na – 16.864 dolar.
Ethereum u padu na – 1.221 dolara.
Nakon pada FTX-a, Binance, najveća kripto berza na svetu, je u krizi.
Binance klijenti su povukli više od 6 milijardi dolara za samo tri dana. Kripto berza uverava da je spremna. Ali za investitore kao što su investitori, malo je načina da se to proveri.
Pre nešto više od mesec dana, srušila se trgovačka platforma FTX, na kojoj su korisnici mogli da kupuju i prodaju kriptovalute. U međuvremenu, ispostavilo se da je osnivač FTX-a Sam Bankman-Fried navodno proneverio nekoliko milijardi dolara i tako pogodovao krahu. Okidač za kolaps FTX-a bio je Changpeng Zhao, šef većeg konkurenta Binance. Njegova najava da će prodati sve akcije u FTX-u dovela je do toga da klijenti rade na svojim depozitima, sa čime FTX na kraju nije mogao da se nosi. Binance je nakon toga nakratko flertovao sa preuzimanjem FTX-a, ali je odbio nakon što je uvid u knjige kompanije otkrio velike probleme sa likvidnošću.
Grupa je poljuljala poverenje u kripto berze i naglašava problem sa kojim se većina njih suočava. Ako nisu kotirani na berzi – poput Coinbase-a – investitori imaju malo uvida u unutrašnje funkcionisanje i pravo stanje kompanije. Zhao je zapravo želeo da bude drugačiji sa Binance-om. Nakon što je FTX propao, obećao je da će biti „svetli primer“ transparentnosti.
Branko Dragaš
Investicioni bankar