Pregled tržišta
Svet
Evo šta o današnjim društvenim i ekonomskim problemima piše švajcarski bankar i ekonomski analitičar Egon fon Grujer: „ Pošto na Zapadu trenutno nema državnosti, jer lideri nisu svesni svog neznanja. Pravi problem je što oni nemaju čak ni znanja i mudrosti, a nemaju ni razumevanje istorije. Možda je bilo dovoljno da i jedan lider poseduje neku od ovih vrlina, ali to nije slučaj i zato je Evropa sada na ivici propasti.
Svet se bliži kraju velikog ekonomskog ciklusa, briljantni i jaki državnici su postali suvišni. Pojavljuju se na početku ekonomskih ciklusa ili u usponima, ali nikada se ne pojavljuju na kraju.
Idemo ka kolapsu svetske ekonomije – u okruženju ekonomskog, finansijskog i moralnog bankrota i dekadencije; današnje vođe će, po definiciji, biti moralno bankrotirane i impotentne vođe. A to je upravo ono sa čim se svet danas suočava. Ali, nažalost, nema ni najmanje nade za rešenje ekonomske i finansijske propasti.“
Neprekidni rast Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).
ŠOS je brzo rastao. Pridružili su se Indija, Pakistan i Iran. Belorusija se za to sprema. Avganistan i Mongolija su posmatrači. 14 drugih država su partneri. Karakteriše ga veoma drugačiji duh od onog zapadnih organizacija. Na neki način u njemu možemo videti produžetak duha Bandunga: državni suverenitet, nemešanje u unutrašnje stvari i saradnju.
Centralne banke u zemljama u razvoju već mesecima koriste svoje devizne rezerve za odbranu svojih valuta od rastućeg američkog dolara i za plaćanje viših uvoznih računa. Dok veće zemlje u usponu kao što su Kina, Indija i Brazil još uvek imaju dovoljno rezervi, druge zemlje se već suočavaju sa problemima plaćanja. Šri Lanka, na primer, nije platila inostrane zajmove u maju 2022. i nema devize za obavljanje međunarodnih poslova. U Nigeriji postoji i akutna nestašica deviza. Pakistan, Egipat, Turska i Gana suočavaju se sa valutnom krizom. Era Eldorada je stala. Za zapadne države, posebno SAD i EU, ova situacija ne samo da postavlja pitanje.
Ekonomski razvoj u zemljama u usponu i zemljama u razvoju u velikoj meri zavisi od politike kamatnih stopa Zapada. Kriza deviznog kursa preti da rezultira dužničkom krizom koja može dovesti do velikih ekonomskih kriza. Radi se o izbegavanju globalne recesije koja bi mogla doći iz zemalja u razvoju.
Globalni odnos snaga se menja. Nadmoć SAD je dovedena u pitanje, Evropa je veliki gubitnik. Rat, tačnije: sankcije Zapada ukidaju jeftine izvore energije u Evropi.
Ovo ima dugoročne posledice jer znači ogroman nedostatak lokacije u poređenju sa SAD i Kinom. Verovatno će doći do masovnog prelaska proizvodnje i odliva kapitala. I to će izvršiti pritisak na evro.
Veliki pobednik iz energetske krize u Evropi: američka ekonomija.
Globalna realna kamatna stopa je i dalje čvrsto negativna i centralne banke, uprkos povećanju osnovnih kamatnih stopa, ne znaju šta da rade.
Ne vidi se svetlo na kraju tunela.
Globalna likvidnost pada i nastaviće da opada u narednih pola godine.
SAD
Prema nedavnim anketama, više od 40 odsto Amerikanaca strahuje da će u narednoj deceniji izbiti novi građanski rat.
Koja su najvažnija spoljnopolitička pitanja Amerikanaca?
Dve nove ankete Morning Consult-a i Zabrinutih veterana za Ameriku pokazuju da je bar veći broj Amerikanaca umoran od intervencionizma. Rezultati pokazuju da duplo više Amerikanaca želi da pošalje manje pomoći Ukrajini od onih koji bi podržali slanje veće pomoći. Dodatno, samo 17% Amerikanaca je zabrinuto za odbranu demokratije širom sveta.
Anketa pokazuje da se Amerikanci čvrsto protive vojnoj intervenciji u Ukrajini. Preko 55% ispitanika se protivi direktnoj američkoj vojnoj intervenciji, dok samo 14% podržava vođenje rata za Kijev. Rezultati za Ukrajinu bili su slični onima koji Amerikanci žele smanjenu ulogu u svetu, pri čemu je 42% ispitanika reklo da želi manju ulogu, a samo 7% je podržalo više intervencija.
Procenjuje se da je neposredni i odloženi trošak oprosta studentskih kredita najmanje 590 milijardi dolara.
Potrošački dug građana narastao na 16.000 milijardi dolara.
Američki državni dug je narastao parabolično i sada iznosi skoro 31.000 milijardi dolara. Da to stavimo u realne okvire, ako zarađujete 1 dolar u sekundi, bilo bi potrebno više od 992.956 GODINA da se otplati američki nacionalni dug. I to pod potpuno nerealnim pretpostavkom da dug neće nastaviti da raste.
Nivo duga je toliko visok da bi čak i kada bi se kamatne stope vratile na svoje istorijske proseke, plaćanje troškova kamate na dug pojelo bi više od polovine tekućih poreskih prihoda. Potrošnja na kamate bi smanjila troškove socijalnog osiguranja i odbrane i postala najveća stavka u saveznom budžetu.
Totalni dug neki ekonomski analitičari procenjuje na 92.000 milijardi dolara.
Moja procena je da je dug, nažalost, mnogo veći i da iznosi 410.000 milijardi dolara.
Današnja američka politika mora biti optužena za očajno neznanje ili zlokobnu volju da se preoblikuje nacionalni narativ.
U međuvremenu, svako ko se osvrne na Vašington, nalazi sve više dokaza da politička kultura zemlje malo brine o služenju ljudima, već da služi samoj sebi.
Nejednakost u bogatstvu u „domu hrabrih“ dostigla je najviši nivo u istoriji i direktan je pokazatelj sporog i empirijskog odumiranja američke srednje klase.
Da li je moguće da Amerika, ignorišući oštra upozorenja ličnosti poput Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Endrua Džeksona, Bendžamina Frenklina i Dvajta Ajzenhauera, sada maršira u suprotnom smeru od svojih osnivačkih principa? Da li je moguće da su politike koje su očigledno neuspešne u suočavanju sa inflacijom, recesijom, spoljnom politikom (kao što je objašnjeno gore) više od glupih grešaka, već pokazatelji zavere sa gorim namerama?
Da li se naša tržišta, ekonomije, valute i lične slobode žrtvuju na oltaru reda, kontrole, bezbednosti i zaštite? Da li Vašington namerno olakšava pojavu novih klasa gospodara i kmetova, pri čemu prvi dele stimulativne čekove i grantove kako bi drugi sprečili da posegnu za vilama?
54% Amerikanaca kaže da su njihovi problemi sa mentalnim zdravljem poput anksioznosti i depresije direktno povezani sa dugom za studentski zajam.
Najveći tehnološki centri u Americi i broj zaposlenih.
FED
Federalne rezerve SAD podigle su osnovnu stopu za 75 baznih poena po treći put – na 3-3,25% godišnje.
Ciljni raspon stope federalnih fondova, do 3,0% – 3,25%.
Kamate koje plaćaju bankama na rezerve, do 3,15%.
Kamata koju naplaćuje na prekonoćne repo transakcije, do 3,25%.
Kamata koju plaća na prekonoćne Reverse Repos (RRPs), do 3,05%.
Primarnu kreditnu stopu naplaćuje bankama, do 3,25%.
Prema poslednjim prognozama čelnika FED-a, kamate bi trebalo da budu 4,4 odsto do kraja godine i 4,6 odsto do kraja 2023. godine. Prognoze su nešto veće nego što je očekivano.
Na osnovu ovoga, ključne kamatne stope bi morale biti ponovo podignute za 75 baznih poena na novembarskom sastanku, a zatim za 50 ili 25 baznih poena na sastanku u decembru.
Fed je podneo još jedno povećanje stope za 75 baznih poena na svom septembarskom sastanku FOMC-a danas popodne i jasno stavio do znanja da će stope biti „više duže“ kako bi se borile protiv uporno visoke inflacije. Prema Komitetu za odgovorni budžet (CFRB), povećanje stope će dodati još 2.100 milijardi dolara nacionalnom dugu u narednoj deceniji.
Svako povećanje kamatne stope povećava troškove kamata savezne vlade. Do sada u fiskalnoj 2022. godini, američki trezor je izdvojio 471 milijardu dolara samo za finansiranje vladinih plaćanja kamata.
Prema kancelariji za budžet Kongresa, upravo će se to dogoditi. Predviđa se da će se otplate kamata utrostručiti sa skoro 400 milijardi dolara u fiskalnoj 2022. na 1.200 milijardi dolara u 2032. i gore je od toga.
Federalne rezerve su zarobljene sa cenama koje su skočile na 40-godišnji maksimum, povratak na istorijske prosečne kamatne stope neće biti dovoljan da obuzda inflaciju – čak ni blizu. Potrebno je drastično povećanje kamatnih stopa – možda do 10% ili više. To bi značilo da američka vlada plaća više u vidu kamata nego što ubira poreze. Povećanje kamatnih stopa dovoljno visoko da ublaži inflaciju dovelo bi do bankrota američke vlade. Drugim rečima, igra je gotova. Nemaju izbora osim da resetuju sistem – a to je ono što vlade rade kada su zarobljene.
Kako će oni da vrate sistem?
Niko sa sigurnošću ne zna. Ali kladio bih se da će opraštanje duga biblijskih razmera biti veliki deo toga kroz veliku inflaciju.
Velika inflacija vodi padu zaposlenosti, rastu nezaposlenosti, padu plata, padu životnog standarda, rastu siromaštva i velikim socijalnim nemiriima na ulicama.
Istorijski gledano, niko nikada nije rešio problem duga sa više duga. Ali to ne sprečava centralne bankare da ipak pokušaju, jer je štampanje novca jedini talenat koji imaju.
Kamata na državne obveznice na 6 meseci dostigla 4%.
Banke su podigle kamate da prikupljanje svežeg novca:
3-mesečni CD-ovi: 3,0%
6-mesečni CD-ovi: 3,5%
1-godišnji CD-ovi: 3,7%
2-godišnji CD-ovi: 3,75%
Kamate su smanjivane, ali privreda nije pokrenuta.
Kamate na hipotekarne kredite porasle preko 6%.
Srednja cena postojećih porodičnih kuća, stanova i zadruga čija je prodaja zatvorena u avgustu pala je za ogromnih 3,5% u avgustu u odnosu na jul, što je najveći pad iz meseca u mesec od januara 2016, nakon pada od 2,4% u prethodnog meseca, na 389.500 dolara, prema Nacionalnoj asocijaciji prodavaca nekretnina.
EU
Brisel stvara nove alate za hitne, vanredne slučajeve za unutrašnje tržište (SMEI).
Komisija EU želi da proširi svoj obim delovanja u krizama instrumentom za hitne slučajeve jedinstvenog tržišta (SMEI). U tom cilju, ona stvara široka prava na intervenciju protiv država članica i kompanija čim se proglasi vanredno stanje. Moguća prava intervencije važe za države članice i kompanije, npr. Komisija EU može postaviti principe koje države članice moraju poštovati:
- Omogućavanje i vraćanje slobode kretanja nakon kriza
- Državama može biti zabranjeno da nameću posebna ograničenja na slobodno kretanje roba i usluga relevantnih za krizu
- Nabavka robe za krizu od strane Komisije za države članice
- Preporuka za raspodelu strateških rezervi
U hitnim slučajevima, Komisija EU može izdati obavezujuće zahteve kompanijama i intervenisati u lancu snabdevanja.
Hleb u Evropskoj uniji je poskupeo kao i uvek. Ovo je saopštila statistička služba Evropske unije. Tako je, na primer, u jesen 2022. godine rast bio 18 odsto u odnosu na prošlu godinu.
„Hleb, povrće, meso – hrana je poskupela. Cene ulja i masti za kuvanje su posebno naglo porasle, ali su i osnovne namirnice kao što je hleb takođe značajno porasle“, navodi se u saopštenju Eurostata.
Kako navodi agencija, to je „delimično povezano sa ruskom operacijom u Donbasu“.
„U avgustu 2022. cena hleba u EU bila je u proseku 18 odsto viša nego u avgustu 2021. Ovo je ogromno povećanje u odnosu na avgust 2021. godine, kada je hleb u proseku bio 3 odsto veći nego u avgustu 2020. godine“, navode u službi. Mesečni podaci takođe pokazuju značajan porast ukupne inflacije, iako ne tako veliki (od +3 do +10%).
Maksimalno poskupljenje zabeleženo je u Mađarskoj – 60%. Najmanje od svega ovoga se primećuje u Francuskoj – tamo je poskupljenje iznosilo 8%.
Prema Blumbergu, postoji 60 odsto šanse za ekonomski pad u evrozoni u naredne godine.
Investicije iz Evropske unije u Kinu porasle su za 15 odsto u prvoj polovini 2022. godine u odnosu na prethodnu godinu. Nemački proizvođači automobila posebno su imali velika ulaganja.
Energetska kriza u Evropi: ka deindustrijalizovanom kontinentu?
Proizvođači stakla u Francuskoj, čeličane u Španiji, fabrike đubriva u Poljskoj: Proizvodnja se smanjuje ili zaustavlja svuda u EU.
Najmanje 70 odsto kapaciteta za azotna đubriva u Evropi sada je ugušeno ili potpuno zatvoreno. Ministar poljoprivrede Džem Ozdemir: „Glad nije argument za smanjenje biodiverziteta i zaštite klime.“ – NEVEROVATNO!!
Poverenje potrošača u evrozoni palo je na najniži nivo u istoriji. Odgovarajući indikator Evropske komisije pao je na -28,8 sa -25,0, pokazali su juče objavljeni podaci.
ECB
Stalno smanjivanje kamata nije pokrenulo privredu, kako će onda privredu da pokrene povećanje kamatnih stopa?
Rusija
Ruska vlada sada predviđa smanjenje ruskog BDP-a od 2,9 odsto za 2022. godinu, što je poboljšanje u odnosu na avgustovsko predviđanje pada od 4,2 odsto na godišnjem nivou.
Trgovinski promet između Kazahstana i Rusije porastao je za 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine na 13,7 milijardi dolara u periodu januar-jul 2022, saopštila je pres služba kazahstanskog premijera.
Glavne brojke budžeta za 2023. koji je Vlada odobrila u četvrtak su sledeće. Prihodi su planirani na 26,13 triliona rubalja, što je za 1,6 biliona manje od očekivanog ove godine (27,7 biliona rubalja). Rashodi budžeta trebalo bi da iznose 29,06 triliona rubalja, što je nešto više od ovogodišnjih rashoda (29 triliona rubalja), koji su, podsećamo, već povećani za 4 triliona rubalja u odnosu na početni nivo zbog mnogih novih obaveza.
Takav jaz između prihoda i rashoda dovešće do budžetskog deficita sledeće godine u iznosu od 2,9 triliona rubalja, odnosno 2% BDP-a. To je duplo više od 1,1% BDP-a iz junskih projekcija Ministarstva finansija.
Kina
Kretanje juana prema dolaru.
Kineska centralna banka zadržala je u utorak kamatne stope nepromenjenim. Jednogodišnja ključna stopa je ostala na 3,65 odsto, a petogodišnja na 4,30 odsto. Većina kredita u Kini zasniva se na jednogodišnjoj stopi, ključna stopa za petogodišnje kredite utiče na hipoteke. Smanjenjem kamatnih stopa prošlog meseca, Narodna banka Kine u Pekingu pomogla je ekonomiji oslabljenoj krizom nekretnina i korona virusa.
Kina je trenutno najveći potrošač energije na svetu. Većina energije u zemlji dolazi od fosilnih goriva, posebno uglja, koji obezbeđuje preko 60 procenata kineskog snabdevanja energijom. Nasuprot tome, nuklearna energija čini samo oko 2 procenta kineskog instaliranog električnog kapaciteta i obezbeđuje samo 3 procenta električne energije u zemlji.
Kina planira da izgradi 150 reaktora u narednih 15 godina po ceni od 440 milijardi dolara. Njihovi planovi predviđaju da se za 15 godina izgradi onoliko reaktora koliko bi bilo preko 35 godina u svetu.
Sa trenutnom stopom kineske nabavke uranijuma, zajedno sa njihovim planovima za izgradnju 8 novih reaktora godišnje, mogli bismo da vidimo da Kina ima 4-5 godina globalne potrošnje.
Sa svetskom godišnjom potražnjom za uranijumom od oko 200 miliona funti, to bi potencijalno bila milijarda funti uranijuma koji bi bio odsečen sa tržišta.
Indija
Pre samo deceniju, indijski BDP je bio jedanaesti po veličini u svetu.
Sada, kao što Martin Armstrong iz Statista pokazuje na grafikonu ispod, sa prognozom rasta od 7 procenata za 2022. godinu, indijska ekonomija je pretekla ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva po veličini, čineći je petom po veličini.
Velika Britanija
Krajem marta, tadašnji ministar energetike Greg Hands nije želeo da ima ništa sa energetskim vanrednim stanjem u Velikoj Britaniji.
Oko šest meseci kasnije, međutim, situacija u Ujedinjenom Kraljevstvu je eksplozivnija nego u mnogim njenim evropskim susedima. Od oktobra, troškovi energije za potrošače će porasti za oko 80 odsto pošto regulator podiže gornju granicu cena.
Na fundamentalnom nivou, funta je ove godine na udaru zbog razlika u prinosu prilagođenih inflaciji koje su se pomerile u korist dolara. Dok je Banka Engleske počela da podiže stope pre Federalnih rezervi u tekućem ciklusu, ne dobijate nikakve nagrade za to što ste prvi krenuli sa maratona.
Britanska ekonomija je sada u recesiji, saopštila je Banka Engleske, pošto je podigla kamatne stope da bi se izborila sa najgorim naletom inflacije u poslednjih 40 godina.
Većina devetočlanog odbora za monetarnu politiku (MPC) Banke glasala je za povećanje ključne bazne stope za 0,5 procentnih poena na 2,25% – što je najviši nivo od 2008. – ocenivši da su rizici od inflatornih pritisaka veći od kratkoročnih opasnosti na privredu.
Britanski sve veći dugovi biće neodrživi ako vlada u petak nastavi sa velikim smanjenjem poreza u mini-budžetu, prema istraživačkom centru Instituta za fiskalne studije.
Smanjenje carine će koristiti bogatijima u Velikoj Britaniji i povećati inflaciju, kažu stručnjaci.
Nemačka
Objavljeno kretanje proizvođačkih cena donelo je sa sobom rekord koji bismo rado izbegli. Nikada u istoriji Savezne Republike nije bilo povećanja od 45,8% na godišnjem nivou. Analitičari su očigledno pogrešili u svojim procenama, očekujući prosečno povećanje od 36,8%. Glavni razlog su cene energenata, koje su u odnosu na isti mesec prošle godine bile više za 139 odsto. Oni su podeljeni na sledeći način:
Ugalj: +175%
Prirodni gas: +210%
Naftni proizvodi: +37%
Cene repromaterijala u hemijskoj industriji takođe su porasle iznad proseka, uključujući:
Amonijak: +175%
Đubrivo: +109%
Novinska hartija +92%
Brašno od žitarica: +46,4%
Talas bankrota je neizbežan. Najviše će osetiti mala i srednja preduzeća koja nisu globalno diversifikovana.
Egzodus nemačke industrije. Eksplodirajuće cene energije guraju sve više nemačkih kompanija uza zid. Mnogi planiraju da emigriraju. Istovremeno, ulaganja nemačkih kompanija u Kinu dostižu rekord.
Spasavanje Unipera košta državu 29 milijardi evra.
Savezna vlada preuzima oko 99 odsto najvećeg nemačkog uvoznika gasa Uniper – i takođe nudi pomoć drugim uvoznicima gasa. Sa ukupno 29 milijardi evra, to je najskuplje spasavanje jedne kompanije od finansijske krize.
Svako peto dete je u riziku od siromaštva u zemlji. Rekordan nivo postignut 2021: 20,8% mlađih od 18 godina je pogođeno. Povećanje je „samo“ 0,4 poena u odnosu na prošlu godinu, ali je trend naviše i ova cifra nikada nije bila tako visoka. Procenat čak premašuje i siromaštvo u populaciji u celini, gde je u pitanju 15,8% odraslih, odnosno 13 miliona ljudi. Za decu ta cifra raste na više od dva i po miliona.
Cene struje su mesecima u stalnom porastu. Sada dostižu novi rekordni nivo za zimu: jedan megavat sat (MVh) struje za četvrti kvartal koštao je na berzi prošle nedelje skoro 600 evra. Ponekad i više.
U odnosu na prethodnu godinu ovo je povećanje od preko 580 odsto. „Tržište očigledno očekuje nestašicu u naredne dve zime“, kaže Fabijan Huneke iz kompanije za istraživanje tržišta Energi Brainpool, objašnjavajući ekstremno povećanje.
Već mesecima rastuće cene fosilnih goriva kao što su gas i ugalj takođe podstiču cene električne energije sve više i više. Kad god potrebe ne mogu da pokriju samo nuklearne elektrane i elektrane na ugalj, gasne elektrane se javljaju iz sata u sat. Zbog trenutno veoma visokih troškova nabavke sirovine i nižeg stepena efikasnosti, skupe gasne elektrane dale su tempo na berzi.
Prema jednoj studiji, prodaja nekretnina u Hamburgu u Nemačkoj će verovatno pasti ove godine, prvi put od globalne finansijske i ekonomske krize 2009. godine. Nakon rekordne 2021. godine, uslovi na tržištu su se promenili, pokazuje nova analiza Instituta za urbana, regionalna i stambena istraživanja iz Hamburga Gevos.
Shodno tome, prodaja stanova, kuća, poslovnih nekretnina i zemljišta bi ove godine trebalo da padne za sedam odsto na 313,5 milijardi evra, a broj kupovina na ispod 900.000. Na osnovu podataka za prvu polovinu godine, prvi put od 2009. očekuje se pad prometa novca na nemačkom tržištu nekretnina u 2022. godini.
Japan
Japanska vlada reaguje na slab jen i direktno interveniše na deviznom tržištu prvi put od 1998. godine. To je u četvrtak potvrdio i Masato Kanda, koji je u Ministarstvu finansija zadužen za devizno tržište. Vlada je zabrinuta zbog prevelikih kretanja na deviznim tržištima, rekao je on. Zato su sada preduzeli odlučnu akciju.
Jen, koji je mesecima slab, u početku je u četvrtak izgubio oko jedan odsto vrednosti u odnosu na dolar i čak nakratko probio granicu od 145 jena. Ovo je jedan od najslabijih brojeva u poslednjih 30 godina. Kao rezultat odluke Fed-a o kamatnoj stopi, raspon kamatnih stopa između Japana i SAD, koji trenutno određuje kurs, značajno se povećao.
Poslednji put je vlada ojačala jen direktnom intervencijom tokom azijske finansijske krize 1998. godine, kada je kurs dostigao oko 146 jena. Jen se donekle oporavio nakon objave Kande.
Kanada
Kanadska inflacija je u avgustu usporila na 7 odsto, saopštila je u utorak kanadska statistička služba, iako su cene hrane rasle najbržom stopom u poslednjih 41 godinu.
Avgustovski indeks potrošačkih cena (CPI) označava drugo uzastopno usporavanje i bio je manji od skoka od 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine zabeležen u julu. Usporavanje je uglavnom uzrokovano nižim cenama benzina, koje su porasle za 22,1 odsto na godišnjem nivou u poređenju sa godišnjim rastom od 35,6 odsto u julu. Na mesečnom nivou, cene gasa su pale za 9,6 odsto, što predstavlja najveći mesečni pad od aprila 2020.
Finansijsko blagostanje Kanađana je „naglo opalo“ tokom prošle godine kako inflacija raste, a ekonomija koja se ponovo otvara oživljava putne i druge troškove koji su mnogim radnicima olakšani tokom pandemije.
To je prema istraživanju Nacionalnog instituta za obračun zarada i Laboratorije za finansijsko zdravlje Kanade koje sugeriše da je životni ček od plate do plate skočio 26 odsto od 2021.
Francuska
Milion penzionera ispod granice siromaštva!
Naglo rastući troškovi uvoza energenata imaju veliku težinu na francusku trgovinu robom. Deficit je povećan za 14,5 milijardi evra u julu 2022. i mogao bi da premaši 130 milijardi tokom godine.
Trgovinski bilans Francuske ponovo se pogoršao u julu, sa deficitom od 14,5 milijardi evra, u odnosu na 13,1 milijardu u junu. Prema podacima koje je 8. septembra objavila francuska carina. Uvoz, podstaknut rastom računa za energiju, iznosio je 63,3 milijarde evra i rastao je brže od izvoza, koji je dostigao 48,7 milijardi. Mesečni trgovinski deficit povećan je za 0,5 milijardi evra, sa 13,5 milijardi na 14 milijardi evra. U aprilu 2022. Francuska je već zabeležila negativan rekord od 12 milijardi evra.
Ovo pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa Francuske je veoma naglo poraslo od 2020. godine, kada je već imala deficit od skoro 65 milijardi evra. Na kraju 2021. deficit je dostigao 85,5 milijardi evra i za poslednjih dvanaest meseci mereno (od avgusta 2021. do jula 2022.) već je blizu 130 milijardi evra.
Francuska radi na potpunoj nacionalizaciji trenutno 84% državne kompanije za nuklearnu energiju Electricite de France (EDF) u isto vreme kada kompanija očekuje ogroman pad profita.
EDF je već upozorio investitore da će njegov osnovni profit ove godine biti značajno pogođen, ali je samo naglo povećao taj projektovani gubitak na neverovatnih 29 milijardi evra.
Ogroman gubitak je zahvaljujući nizu nesrećnih događaja koji su doveli do toga da je više od polovine od 56 reaktora EDF-a isključeno iz mreže – rekordni nedostatak.
Proizvodnja francuske nuklearne energije je na istorijskom niskom nivou. Ovo je veliki problem za naciju, koja oko 70% svoje energije crpi iz nuklearne energije
Sada će francuska vlada dati ponudu da u potpunosti otkupi EDF kako bi preuzela kontrolu nad kompanijom dok pokušava da ispravi brod. Očekuje se da će u narednim nedeljama francuska vlada objaviti tendersku ponudu za preostalih 16% kompanije koju još nije u vlasništvu kako bi mogla jednostrano (i tiho) da donosi odluke koje se odnose na izgradnju novih reaktora i rešavanje brojnih pitanja sa postojeću flotu.
Eksplozija duga u Francuskoj.
Što ima više novca u opticaju, to je kupovna moć sve manja.
Francuska valada je jako zadužena, valuta ubrzano depresira i nacionalna ekonomija zavisi od štampanog novca da bi opstala.
Zahvaljujući manipulaciji Evropske centralne banke, francuska ekonomija sedi u ravnoteži na ivici litice.
Država je dužna više od 112,9% BDP-a.
To je skoro 2.400 milijardi evra duga.
To je otprilike 82.490 evra duga po francuskoj porodici.
Švajcarska
Švajcarska narodna banka (SNB) ponovo podiže ključnu kamatnu stopu. Centralna banka povećava takozvanu ključnu kamatnu stopu SNB-a za 0,75 procentnih poena na 0,50 odsto.
Sredinom juna, SNB je pooštrio kamatne stope za pola procentnog poena, prvi put posle petnaest godina. Od tada, inflacija u Švajcarskoj je nastavila da raste. Za avgust 2022. statističari su prijavili inflaciju od 3,5 odsto, posle 3,4 odsto u junu i julu. SNB očekuje godišnju inflaciju od 3,0 odsto za 2022. godinu.
Švajcarska berza ne može da nađe izlaz iz bear market-a i beleži novi minimum za ovu godinu.
Švajcarska nacionalna banka ne isključuje recesiju u Švajcarskoj u srednjem roku.
Švedska
Centralna banka iznenadila tržišta.
Švedska centralna banka se već u utorak pripremila protiv visoke inflacije naglim povećanjem kamatnih stopa. Ključna kamatna stopa će porasti za ceo procentni poen na 1,75 odsto, saopštila je Rajhsbanka u Stokholmu. To je treće povećanje stope ove godine. Analitičari su očekivali dalje pooštravanje monetarne politike, ali je većina očekivala korak od 0,75 procentnih poena.
Norveška
Norveška centralna banka se bori protiv jake inflacije u zemlji sa još jednim velikim povećanjem kamatnih stopa. Monetarne vlasti u Oslu povećale su u četvrtak ključnu stopu monetarne politike sa 1,75 na 2,25 odsto. Viši je nego što je bio od 2011. godine. Eksperti koje je anketirao Rojters očekivali su ovo povećanje od pola poena.
Centralna banka je već podigla kamatne stope za pola poena u avgustu i junu. Već je nagovestila još jedno pooštravanje monetarne politike za novembar. Kamata bi sledeće zime mogla da bude oko tri odsto.
„Inflacija je znatno iznad našeg cilja od dva procenta i postoji mogućnost da će inflacija ostati visoka duže nego što se ranije pretpostavljalo“, rekla je guvernerka Federalnih rezervi Ida Volden Bače, „Podižemo kamate sa ciljem smanjenja inflacije“.
Turska
Članica NATO-a Turska želi da postane članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). ŠOS je osnovan 2001. godine i uključuje Kinu, Indiju, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Rusiju, Tadžikistan i Uzbekistan. Turska ima status partnera u dijalogu od 2012. godine.
Predsednik Erdogan pokušava da razvija zemlju dalje ka Aziji kroz moguće članstvo. Uspešan pokušaj bi Tursku učinio prvom članicom NATO-a koja bi se pridružila bloku.
Turski vladini krugovi opisuju moguće pridruživanje ne kao potragu za alternativama Zapadu, već kao „izgradnju uravnoteženih odnosa sa celim svetom“.
Centralna banka nastavlja sa kamikazama monetarne politike: prati implicitne direktive političara i smanjuje ključnu kamatnu stopu sa 13% na 12%.
Devizno tržište donosi sopstveni sud o povećanju kamatnih stopa: sa stopom inflacije od preko 80%, nije bitan ni procentni poen više ili manje u nivou ključne kamatne stope.
Lira na tržištu gotovo nepromenjena.
Ukrajina
Grafikon pokazuje gde je otišla ukrajinska ratarska proizvodnja.
Ukrajinske vlasti pregovaraju sa američkom Eksportno-import bankom (EKSIM) da Kijevu daju kredit od 1,5 milijardi dolara za kupovinu gasa. Ovo prenosi Blumberg pozivajući se na saopštenje primljeno poštom.
Kako navodi agencija, pitanje sticanja kredita pokrenuto je tokom razgovora koji su održani dan ranije između ukrajinskog premijera Denisa Šmihala i američkog ministra finansija Dženet Jelen.
Kompanije
15 najvećih Hedž fondova u 2022 :
KOMPANIJA Imovina pod upravljanjem u milijardama USD*
- Bridgewater Associates 126.4
- Man Group 73.5
- Renaissance Technologies 57
- Elliott Investment Management 55.7
- Millennium management 54,968
- Citadel 52.97
- EN Shav Group 47,861
- Two Sigma Investments 40,969
- Davidson Kempner Capital Management 37.45
- Farallon Capital Management 37.4
- TCI Fund Management 36.2
- Marshall Wace 34.4
- Ruffer 31,662
- AQR Capital Management 28.2
- Anchorage Capital Group 27.1
Uprkos svim rizicima, ulaganje preko hedž fondova je očigledno atraktivno, što se dokazuje gledanjem imovine kojom upravljaju hedž fondovi. Obim je porastao od 2000. godine – 263 milijardi dolara na preko 4.534 milijarde američkih dolara širom sveta do kraja 2021.
Prema izveštaju novinske agencije Blumberg, državna naftna kompanija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Adnoc objavila je interesovanje za trgovačku kompaniju Gunvor sa sedištem u Ženevi. Shodno tome, Adnoc bi mogao da podnese ponudu za udeo ili potpuno preuzimanje.
Akcije
Pad akcija u ovoj nedelji.
DOWJ – 29.869
DAX – 12.287
S&P 500 – 3.733
NASDAQ 100 – 11.501
Tekući krah berze ima potencijal za gubitke od 30% u narednim nedeljama i na putu je za gubitke od 90% u narednim godinama.
Buffett Indicator’ kaže da će berza pasti.
Bafetov indikator je mera procene koja upoređuje kapitalizaciju berze sa bruto domaćim proizvodom. Omiljeni indikator Vorena Bafeta, indikator je 2,44 puta manji od tržišne kapitalizacije u odnosu na BDP. Taj broj ne znači mnogo sam po sebi, ali je upečatljiv kada se stavi u istorijski kontekst. Čak i nakon nedavnog pada tržišta, taj odnos je i dalje jedan od najviših u istoriji, severno od nivoa od 2,11 zabeleženog tokom dot-com balona 2000. godine, i znatno povišen u poređenju sa prosekom od 1950. godine.
Globalni pad likvidnosti obara cene akcija.
Zlato
Nastavljaju se špekulacije sa zlatnim papirima i obara cena zlata na 1.655 $ / unca.
Cene zlata su pale skoro 20% otkako su prešle ključnih 2.000 dolara po marki unce u martu. „Dominantni pomak u glavama globalnih investitora je trenutno ka spoznaji da su ekonomije Evrope i SAD su u ozbiljnoj nevolji“, rekao je Kliford Benet, glavni ekonomista u ACI Securities. „Ako situacija počne više da liči na ekonomski kolapsa, zlato će biti katapultirano do iznenađujućih nivoa.“
Nova ruska berza zlata mogla bi da izazove LBMA i otkrije „fer“ cenu zlata kako bi se sprečile dalje spekulacije sa zlatom.
Cene zlata bi danas trebalo da rastu s obzirom na najveći skok inflacije od 1970-ih. Umesto toga, cene zlata su pale za 14,3% između sredine aprila i kraja jula, prkoseći dugogodišnjem presedanu.
Pisao sam nedavno da je velika i ekstremna prodaja fjučersa zlata opterećuje cene zlata. Potpuno ludi „leverage“ koji donose fjučersi omogućavaju ovim špekulantima da utiču na cenu zlata daleko iznad njihove težine. Dobra vest je da je njihov kapital dostupan za prodaju zlata ograničen i da je većina već potrošena. Uskoro će se upustiti u masovnu kupovinu koja će katapultirati cene zlata.
JP Morgan, na čelu sa Džejmijem Dimonom (35 miliona dolara godišnje zarade), samo je morao da plati 96 miliona dolara „kazne“ za 20 milijardi dolara dobiti koju je njegova banka ostvarila otvorenim manipulisanjem tržištem zlata.
Investitori na finansijskom tržištu trenutno smanjuju zlatne pozicije, što se može videti iz neto pozicija upravljanog novca. Međutim, u slučaju dalje prodaje, investitorima bi se mogla otvoriti prilika. Ako Federalne rezerve postanu neodlučne kada američka ekonomija padne i inflacija se pokaže tvrdoglavom, verovatnoća velikog preokreta se povećava. (Pogledajte strelice prognoze za scenario)
Centralna banka Uzbekistana je u avgustu povećala svoje zlatne rezerve za 8,7 tona, koliko i prethodna dva meseca. Od početka godine kupio je 19,3 tone zlata i povećala svoje ukupne zlatne rezerve na 381,3 tone.
Srebro
Srebro i dalje nisko nepromenjeno na – 19,28 $ / uncu.
Nafta
Cena nafte nastavila da pada na 87,31 $ / barel.
Nafta je pala nakon što su Federalne rezerve podigle kamatne stope, signalizirajući da se tržište više plaši kaskadnih efekata usporavanja privrede nego potencijalnih poremećaja u snabdevanju usled eskalacije rata u Rusiji.
Američke zalihe sirove nafte su prošle sedmice porasle za 1,14 miliona barela, dok je mera potražnje za destilatom — koja uključuje dizel — pala na najniži sezonski nivo u više od decenije, prema izveštaju Uprave za energetske informacije. Pad potražnje za gorivom dolazi u trenutku kada potrošnja obično raste.
Istorijsko kretanje nafte izraženo u zlatu.
Gas
Berzanske cene gasa u Evropi rastu za 6,3% i fluktuiraju na nivou od 2.117 dolara za hiljadu kubnih metara. O tome piše RT pozivajući se na podatke londonske berze ICE.
Cena gasa u Evropi je 20. septembra, prema rezultatima trgovanja, određena na oko 2.060 dolara za 1.000 kubnih metara.
Ugalj
Fjučersi na ugalj u Njukaslu, koji su merilo za region sa najvećim potrošačima u Aziji, trgovali su oko 440 dolara u septembru, smanjivši se sa rekordnih 460 dolara postignutih ranije u mesecu, jer je zabrinutost zbog obustavljenih isporuka u SAD jenjavala. Vašington je postigao dogovor sa sindikatima koji je sprečio štrajk železničara koji bi zaustavio snabdevanje ugljem većine elektrana u zemlji. Ipak, cene su i dalje blizu istorijski visokih nivoa jer su krize električne energije širom sveta dovele do povećanja zavisnosti od uglja. IEA smatra da će potrošnja uglja u Evropi porasti za 7% u 2022. povrh prošlogodišnjeg porasta od 14%, pri čemu se kontinent sada okreće morskom uglju iz Južne Afrike, Indonezije i Australije jer zaustavlja uvoz iz Rusije. Zemlje EU takođe su spremne da povećaju proizvodnju kako bi nadoknadile nestašicu prirodnog gasa, sa Nemačkom, Italijom i Austrijom, ponovno pokretanje offline postrojenja. Potražnja je takođe veća u Kini sa najvećim potrošačima, pošto su rekordni toplotni talasi isušili reke koje su proizvodile hidroelektričnu energiju.
Dolar
Dolar u ravni sa evrom – 0,9766.
Dolar je najbolji konj u klanici zapadnih valuta.
Kolaps valute u odnosu na dolar se nastavlja, a za juan, jen, evro i funtu se ne nazire pad. Nije iznenađujuće što međunarodni špekulanti vide ove valute kao priliku za dobru zaradu.
Četiri razloga zašto dolarska dominacija neće biti trajna.
Prvo, dok je dolar efektivno svetska rezervna valuta, njegov udeo u globalnim deviznim rezervama centralne banke stalno se smanjuje već dugi niz godina.
Danas se oko 59% globalnih deviznih rezervi centralne banke drži u dolarima. Ali 2000. godine taj broj je bio 70%.
Drugo, američki političari su grubo zloupotrebili privilegovani status dolara.
Treće, ujak Sem uporno koristi dolar kao čekić za držanje nad glavama svojih protivnika.
Četvrto, mete američkih sankcija preduzimaju korake za dedolarizaciju.
Naduvavanje dolara.
Nerealna vrednost dolara.
Rublja
U rastu prema evru – 56,9048
U blagom rastu prema dolaru – 58,3250
Kriptovalute
Bitcoin u padu – 19.079 $.
Ethereum u padu – 1.308 $.
Kolorado je postao prva američka država koja je prihvatila bitkoin za plaćanje poreza.
Prema izveštaju, građani mogu koristiti kriptovalute za plaćanje poreza na dohodak pojedinaca, poreza na prihod od poslovanja, poreza na promet i korišćenje, poreza po odbitku, poreza na otpremninu i akcize na gorivo.
Iranska privredna komora izvestila je da Centralna banka Irana (CBI) planira da pokrene pilot program za svoju digitalnu valutu centralne banke (CBDC), kripto-rijal.
Kako se trka za razvoj digitalne valute centralne banke (CBDC) zahuktava, Kina se etablirala kao jasan lider u nastojanju da proširi testiranje svoje elektronske valute e-CNI.
U ponedeljak je Narodna banka Kine (PBOC) objavila da će sada proširiti svoju probnu verziju e-CNI sa ograničenog broja gradova i oblasti na četiri provincije u zemlji.
Kripto kompanije sa nestrpljenjem čekaju niz izveštaja američke vlade za koje su se nadali da će razjasniti šta Bajdenova administracija i regulatori nameravaju da urade u vezi sa digitalnom imovinom. Većina dokumenata je sada objavljena, ali slika ostaje mutna.
Međutim, jedan aspekt postaje sve jasniji: savezna vlada vidi mnogo potencijalnih rizika u kriptovalutama, a različite agencije veruju da bi pojačanje mera sprovođenja moglo biti važan korak.
Izveštaji Ministarstva finansija – tri od njih su objavljena – uglavnom preporučuju vladi da nastavi da procenjuje kripto rizike, da nastavi sa sprovođenjem mera i nastavi sa radom na digitalnom dolaru (bez preporuke da bi SAD trebalo da ga imaju).
Da li će SAD izdati digitalnu valutu centralne banke (CBDC) – izveštaji su ponudili neke ideje i predložili da Federalne rezerve „nastave sa svojim tekućim istraživanjem, eksperimentisanjem i evaluacijom CBDC“, ali su savezni zvaničnici zaključili da ne digitalni dolar treba kreirati osim ako se utvrdi da je u „nacionalnom interesu“.
Ko odlučuje šta je u nacionalnom interesu? To nije tako jasno. Fed će imati određenu reč, jer bi centralna banka bila odgovorna za upravljanje. Dalje može zahtevati uredbu administracije, a možda će morati da se uključi i Kongres.
Branko Dragaš
Investicioni bankar