Finansijska analiza, 20. april – 29. april, 2022

апр 29, 2022

Pregled tržišta

 

finansijska-analiza-20-april-29-april-2022

 

Svet

 

Globalni monetarni sistem prolazi kroz epohalni preokret.

 

27. februar 2022. godine ući će u ekonomsku istoriju kao velika prekretnica, prekretnica koja stvara epohu. Države članice Evropske unije proglasile su 27. februara ruske devizne rezerve neupotrebljivim. Ova procedura je usaglašena sa SAD, Velikom Britanijom, Japanom i drugim zemljama koje su pripisane zapadnom svetu. Pored toga, ruske banke su posebno isključene iz SWIFT sistema i na taj način isključene iz međunarodnih platnih transakcija.

 

Ogromna povećanja cena proizvođača, koje su sada preko 30% u zoni evra i više od 20% u SAD na godišnjem nivou, nastaviće da podstiču inflaciju potrošačkih cena u narednim mesecima. Posebno u evrozoni postoji velika neizvesnost da li će spirala sankcija Rusiji nastaviti da se zaoštrava ili će u bliskoj budućnosti biti relaksirana. Mnogo je indicija da se može očekivati dalje pooštravanje.

 

SAD

 

Plate 116,2 miliona američkih radnika su realno pale za 12 meseci – 3,7% i to je najveći pad plata od 1980.godine.

 

 

Realni prihodi preko 50 miliona penzionera pali usled dvocifrene inflacije.

Preko 85% američkih domaćinstava zarađuje manje od 150.000 $ godišnje.

 

Prodaja novih stambenih nekretnina pala je za 8,6% na mesečnom nivou na 763,000 jedinica (godišnja prezentacija) nakon 1,2% ranije (revidirano sa -2,0%).

Trgovinski deficit SAD se u martu povećao na novih rekordnih 125,3 milijarde dolara, pošto je vrednost uvoza znatno premašila izvoz.

Američki uvoz robe porastao je za 11,5% na rekordnih 294,6 milijardi dolara, podstaknut naglim porastom vrednosti industrijskih inputa, uključujući uvoz nafte.

BDP u prvom kvartalu 2022. godine pao za 1,4%.

 

FED

 

Može se pretpostaviti da će predstojeća povećanja kamatnih stopa od strane centralnih banaka biti ograničena. Ključna kamatna stopa američke centralne banke verovatno neće preći granicu od 3 odsto; i Evropska centralna banka će takođe verovatno podići kamatne stope u manjoj meri, na oko 2 procenta. Čak i ako se inflacija potrošačkih cena donekle smanji u narednih godinu ili dve, realne kamatne stope će verovatno ostati na negativnoj teritoriji i vrednost novca će nastaviti da opada tokom vremena. Međutim, „spoljni efekat“ povećanja kamatnih stopa biće: Centralne banke rade nešto u vezi sa neželjenom inflacijom.

 

„Finansijska represija“ će se nastaviti sve dok se ljudi „miruju“ i nema bežanja od fiat novca, računa po viđenju, oročenih i štednih računa i dužničkih hartija od vrednosti prikazanih u fiat novcu. Izbegavanje takvog bekstva zahteva da ljudi nastave da veruju i budu uvereni da je inflacija privremena, neželjena, da će se boriti i da će se uskoro vratiti na prihvatljiv nivo. Svako ko čuje i pročita komentare savetnika centralne banke prepoznaće da oni teže upravo ovom cilju: da umire ljude, da održe njihovo poverenje u loš novac, da razbiju sumnje u to.

 

Međutim, ako se ljudi probude, prozre devalvacionu prevaru i dosledno reaguju na nju, onda se mogu očekivati veliki šokovi u finansijskom i ekonomskom sistemu. Hiperinflacija je tada neizbežna, a hiperinflacija mogući ekstremni rezultat. Bekstvo od novca se tada može okončati samo snažnom recesivnom monetarnom politikom – koja bi, međutim, vrlo lako dovela do kolapsa sistema fiat novca: recesije, masovne nezaposlenosti, neplaćanja kredita, kolapsa banaka. Ali da li će vladari i kojima se upravlja biti voljni da dovedu do takvog ishoda kako bi sačuvali vrednost novca od propasti?

 

ECB

 

ECB je od 2014. godine otkupila preko 5.000 milijardi dolara dugova bankrotiranih evropskih država, verujući da može tako inflaciju da drži ispod 2%.

Danas je zvanična inflacija 7,5%, ali je realna inflacija u rasponu 11,3 do 16,4%, zavisno od zemlje do zemlje.

ECB je donela odluku da napusti svoju sumanutu politiku negativnih kamatnih stopa, jer desetogodišnje obveznice su imale negativnu kamatu -0,5%, dok je sada kamata podignuta na +0,9%.

Ako je na negativnim kamatnim stopama došlo do dvocifrene inflacije i recesije, šta će se tek dešavati sa privredom kada kamatne stope počnu da skaču?

ECB je potpuno izgubila kontrolu nad kreditno-monetranom politikom.

ECB objavila da ukupna pozicija zlata iznosi 604,5 milijardi evra, dok je pozicija u stranim valutama – 328,5 milijardi evra.

 

Rusija

 

Rusija povećala, od početka intervencije u Ukrajini, izvoz za 27,8%, dok je uvoz povećan 7,2%, ali je izvoz u Indiju još veći preko 30% za isti ratni period.

Centralna banka smanjila kamatnu stopu sa 17% na 14%., očekivanja su da će ključna stopa centralne banke da padne do septembra na 12%.

 

Ruska berza reagovala na pad kamatnih stopa, došlo je do rasta indeksa akcija za 2,04%.

Očekuje se pad kamatnih stopa na kredite za 2-3% u maju.

Hipotekarni krediti će pasti sa 17-19% na 10-15%.

Centralna banka predviđa inflaciju u 2022. godina 18-23%.

 

Banka Rusije podigla je prognozu odliva kapitala iz Rusije u 2022. godini na 151 milijardu dolara sa 75 milijardi dolara, proizilazi iz srednjoročne prognoze regulatora. Nadograđena je i prognoza za 2023. godinu: sada Centralna banka predviđa odliv kapitala od 69 milijardi dolara umesto očekivanih 60 milijardi dolara.

Istovremeno, snižena je prognoza za 2024. godinu: regulator sada očekuje odliv kapitala iz zemlje na nivou od 24 milijarde dolara umesto 55 milijardi dolara

Meni je neshvatljivo i nedopustivo da se dozvoljava toliki odliv kapitala iz Rusije, koja je blokirana sankcijama Zapada i koja se nalazi u ratu sa Ukrajinom.

 

Izvozna carina na pšenicu iz Rusije od 6. do 12. maja iznosiće 120,1 dolar po toni, na izvoz ječma 73,5 dolara, kukuruza 58,3 dolara po toni, proizilazi iz podataka Ministarstva poljoprivrede.

Stopa izvozne carine za pšenicu i meslin (mešavina pšenice i raži) izračunata je po indikativnoj ceni od 371,6 dolara po toni, za ječam 290 dolara, za kukuruz 268,4 dolara po toni.

Izvozna carina na pšenicu iz Rusije od 27. aprila do zaključno 5. maja iznosi 119,1 dolara po toni, na izvoz ječma 73,3 dolara, kukuruza 54,9 dolara po toni.

 

Kina

 

Kako COVID utiče na BDP Kine dato je na primeru gradova i zatvaranja. Gradovi koji učestvuju u BDP 50%  sredinom marta su bili na nivou 0 ili bez ograničenja, ali se ta slika promenila sredinom aprila i samo 5% gradova je bilo na slobodnom režimu, dok je 40% BDP bilo u gradovima pod strožijom kontrolom i zatvaranjem.

 

 

Da li predsednik Si Đinping kažnjava 26 miliona stanovnika Šangaja i surovo zatvara čitav grad samo zbog toga što mu je najveća opozicija baš u Šangaju.

U luci u Šangaju duplo više brodova nego prošle godine.

 

 

U martu, zarade industrijskih preduzeća porasle su za 12,20% međugodišnje sa 4,20% ranije. U prva tri meseca, međugodišnji porast je bio 8,5% nakon 5,0% prethodno (dvomesečni period).

 

Nemačka

 

Centralna banka proračunala da će uvođenjem embarga na ruski gas nemački BDP da padne 5% i da će biti nekoliko miliona ljudi nezaposleno.

Berlin je čak rezolucijom Bundestaga pre nekoliko godina zatražio da Amerika vrati oko 4.700 tona nemačkog zlata deponovanog u Federalnim rezervama, ali to se još nije desilo.

 

Francuska

 

Francuska centralna banka je u periodu od 2013. do 2016. tajno repatrirala ukupno 221 tonu zlata u svoju domovinu. Od tada je svo monetarno zlato pohranjeno u La Souterraine u Parizu. Repatrijacija celokupnog zlata povezana je sa ciljem Francuske da revitalizuje Pariz kao centar za trgovinu zlatom.

Cena energije porasla 26,6% za godinu dana.

 

Velika Britanija

 

Preko 5 miliona građana je pogođeno rastom komunalnih troškova za prvi kvartal 2022. godine od 50% i moraju da biraju između hrane i grejanja.

Više od 50% stanovnika Britanije neće moći da plati svoje račune u narednih nekoliko meseci.

 

Britanija mora da odgovori šta je sa zlatom koje su mnoge zemlje deponovale 1945. godine. Prema dobro obaveštenim bankarskim izvorima, toga zlata nema.

Nemačka je među prvima još ranije tražila da joj Britanija vrati jedan deo njenog zlata i morala je da čeka pet godina, a kada je vraćen, pokazalo se da zlatne poluge nisu one koje su originalno deponovane.

 

Japan

 

Ceo svet gleda Ukrajinu, pravi obračun globalne finansijske stabilnosti bi mogao da se dogodi u Japanu. I jen i juan su nedavno pali u odnosu na američki dolar, što već odražava fundamentalni raskol u monetarnoj politici. Japan i Kina su dve glavne centralne banke koje trenutno popuštaju, dok SAD pooštravaju inflaciju. Prema Albertu Edvardsu, ovo odstupanje će dovesti do katastrofalnih tržišnih posledica. Za njega je to „najveća priča o kojoj niko ne priča“.

 

USD / JEN

Južna Koreja

Indeks poverenja potrošača porastao je sa 103,2 na 103,8 poena u aprilu.

 

Mađarska

U skladu sa očekivanjima, centralna banka Mađarske je povećala ključnu kamatnu stopu sa 4,40% na 5,40%. Stopa ulaganja je takođe prilagođena sa 4,40% na 5,40%.

 

Švajcarska

 

Trgovinski bilans je u martu pokazao suficit od 2,988 milijardi CHF nakon 5,882 milijarde CHF ranije. To je rezultiralo najnižim suficitom od decembra 2020.

Švajcarska savezna carinska uprava (FCA) je u martu zabeležila uvoz od oko 365,8 tona zlata, srebra i kovanog novca u vrednosti od 10,66 milijardi CHF. Nasuprot tome, izvoz zemlje iznosio je oko 338,9 tona zlata, srebra i kovanog novca u vrednosti od 8,7 milijardi CHF.

 

Švajcarska centralna banka počinje godinu sa gubitkom od milijardi.

Narodna banka je u prvom kvartalu 2022. zabeležila gubitak od 32,8 milijardi švajcarskih franaka. Razlog tome su gubici od vrednovanja deviznih sredstava.

Gubitak na deviznim pozicijama je stoga iznosio 36,8 milijardi CHF. Zlatni fond je, pak, vredeo 4,2 milijarde franaka više.

 

Akcije

 

DOWJ – 33.707

DAX – 14.132

S&P –  4.247

NASDAQ – 13.456

 

Nakon odobrenja Tvitera: Mnoga pitanja o Maskovoj kupovini na Tviteru ostaju bez odgovora.

 

Odbor Tvitera je prvobitno odbio Maskovu ponudu da kupi Tviter za 44 milijarde dolara (54,20 dolara po akciji). Ova kupoprodajna cena bila je otprilike 38 odsto iznad cene na zatvaranju 1. aprila, ali znatno ispod prethodnog rekordnog nivoa koji su akcije Tvitera zabeležile 23. jula 2021. na 73,34 dolara. Mask je svoju ponudu opisao kao „najbolju i konačnu ponudu“. U početku je, međutim, ponuda naišla na malo odobravanja: Tviter je čak ponekad pretio i „pilulom otrova“, odnosno zabranom neprijateljskom sticaocu da kupuje akcije u ovoj kompaniji – samo drugi investitori su tada mogli da trguju hartijama od vrednosti po sniženoj ceni. Mask je odmah odgovorio aluzijama na „tender“, što, u investicionom žargonu, znači da investitori prodaju akcije direktno neprijateljskom ponuđaču – zaobilazeći odbor direktora.

 

U ponedeljak je došlo do veoma zapaženog događaja: nakon teških pregovora, odbor Tvitera je konačno odobrio Maskovu ponudu za kupovinu. Musk će direktno doprineti 21 milijardu dolara iz svojih novčanih sredstava, a finansiraće oko 25,5 milijardi dolara kroz zajmove velikih banaka i hipoteku na svoje akcije Tesle, navodi CNBC. Pored toga, Tviter je naglasio da „ne postoje finansijski uslovi da se transakcija obradi”. Sa čisto formalne tačke gledišta, Maskov put da postane jedini vlasnik Tvitera je jasan – samo je pitanje šta 50-godišnjak uopšte planira sa Tviterom.

 

Zlato

 

Cena zlata – 1.912 $ / uncu.

 

Samo kineski juan neće moći da preuzme ulogu američkog dolara u dogledno vreme, čak i ako je Kina sada najvažniji trgovinski partner za dve trećine svih zemalja. Međutim, nedostatak konvertibilnosti, nedostatak poverenja, samo rudimentalna pravna sigurnost i relativno malo tržište obveznica čine da je malo verovatno da će juan moći da zameni američki dolar u bliskoj budućnosti.

 

Stoga, 50 godina nakon što je zlatni prozor zatvoren, nisu loše šanse da će zlato ponovo moći da igra ulogu u neizbežnoj reorganizaciji svetskog monetarnog poretka. Zlato je, na primer, politički neutralno. Ne pripada nijednoj državi, političkoj partiji ili instituciji. Istovremeno, ova neutralnost bi mogla da posluži i kao most poverenja između geopolitičkih blokova moći koji se trenutno pojavljuju.

 

Zato što je u skoro pet decenija otkako je zlatni prozor zatvoren, hipotetička pokrivenost američkog dolara zlatom pala je sa 14%, što je tada već bilo nisko, na samo 8% sada. Značajan pad pokrivenosti zlatom prikazan je u poslednjoj koloni:

 

 

Centralne banke nikako nisu odustale od zlata. Pokrivenost zlatom je obično samo toliko opala jer se ponuda novca toliko proširila. Udeo zlata u deviznim rezervama dostigao je najnižu vrednost u 2015. na samo 8,4%. Od tada se povećao za više od 50%.

 

Centralne banke iz zemalja u usponu i zemalja u razvoju kao što su Turska, Rusija, Kina, Indija, Šri Lanka i prošle godine Tajland bile su među najvažnijim kupcima zlata poslednjih godina.

 

S druge strane, zapadne zemlje su u najboljem slučaju zadržale svoje zlatne rezerve, ali su ih u nekim slučajevima i značajno smanjile. Posebno treba pomenuti Švajcarsku, koja je svoje zlatne rezerve smanjila za 60 odsto. Velika Britanija je pala iz prvih deset nakon pada od skoro 50 odsto, kao i Portugal i Španija.

 

Кoliko bi zlato cenilo kada bi centralne banke počele da ga koriste više monetarno, odnosno ne samo kao sredstvo, već kada bi postojala obaveza da ga otkupe ili bar da ga pokriju. U tu svrhu izračunavamo takozvanu cenu zlata u senci. Pod ovim podrazumevamo cenu zlata koja bi nastala kada bi centralne banke ili bankarski sistem sproveli potpuno ili više procentualno delimično pokriće odgovarajućeg monetarnog agregata.

 

Kamatne stope padaju, dok cena zlata raste.

 

 

Kolika treba da bude cena zlata?

Pogledajmo procenu u odnosu na novčanu masu.

Ovde se najbolje vidi koliko je zlato potcenjeno.

 

CENA ZLATA PREMA NOVČANOJ MASI PROJEKCIJA

 

SVETSKE ZLATNE REZERVE

 

Rekli smo to mnogo puta ranije: fizičko zlato je novac, to je osnovni novac čovečanstva. Kupovna moć fizičkog zlata i srebra ne može biti obezvređena politikom centralne banke, a fizičko zlato i srebro ne snose rizik neplaćanja kao što su depoziti po viđenju, oročeni i štedni depoziti u bankama. Ukoliko predstojeća povećanja kamatnih stopa centralne banke ne okončaju period finansijske represije, kao što sumnjamo, investitoru bi bilo dobro da se savetuje da zadrži deo svog investicionog kapitala u vidu fizičkog zlata i srebra.

 

Srebro

Srebro pad na 23,17 $ / uncu.

 

Nafta

Nafta se zadržala na 108 $ / barel.

 

Dolar

Dolar sve jači – 1,0515 prema evru.

 

Rublja

U oporavku  prema evru –  74,6126

U oporavku prema dolaru – 70,9650

Rublja jača zbog odluke Putina da se energenti neprijateljskim zemljama prodaju za rublje.

 

Kriptovalute

Bitcoin danas na – 38.953 $.

Ethereum u blagom rastu – 2.861 $

 

 

Branko Dragaš

Investicioni bankar

Kategorije

Pregled Tržišta