Pregled tržišta
Svet
Prema Rheinischer Postu, koji je izvestio iz ranije neobjavljene studije IV Kelna, rat u Ukrajini je koštao svetsku ekonomiju više od 1.600 milijardi dolara prošle godine. Rat je doveo do prekida snabdevanja i proizvodnje. Cene energije su, takođe, naglo porasle. Inflacija je svuda naglo porasla i smanjila bi kupovnu moć potrošača. S obzirom na neizvesne ekonomske izglede, rastuće troškove finansiranja i rast cena kapitalnih dobara, kompanije širom sveta su se suzdržavale od ulaganja.
Prema studiji, globalni gubici proizvodnje mogli bi iznositi dodatnih oko 1.000 milijardi USD u tekućoj godini.
Svetski finansijski sistem mora da se uruši, jer piramida dugova je izvrnuta i nema oslonca u realnoj ekonomiji.
Tabela je preuzeta od kolege investicionog bankara iz Švajcarske gospodina Egona fon Grujera.
Moje stručno mišljenje, smatram da su svetski dugovi znatno veći – 700.000 milijardi dolara i da su derivati narasli na 4 miliona milijardi dolara.
Najuticajniji ekonomski mislilac XX veka je Ludvig von Mizes, koji je opominjao da „ne postoji način da se spreči krajnji kolaps procvata izazvanog kreditnom ekspanzijom“.
Nažalost, niko na Zapadu ne sluša Mizesa. Pohlepa i ludilo političara se ne može više da suzbije i kontroliše.
Energija
Smanjeni energetski sistem je još jedna velika ekonomska kriza.
Svetsku ekonomiju pokreće energija. Bez dovoljno energije, životni standard bi drastično opao. Trenutno je 83% globalnih energetskih potreba pokriveno fosilnim gorivima. Ova teška zavisnost od fosilnih goriva se verovatno neće promeniti u narednim decenijama.
Grafikon ispod prikazuje proizvodnju energije u milijardama tona ekvivalenta nafte.
Grafikon pokazuje da se energija izvučena iz fosilnih goriva smanjila poslednjih godina. Ovaj trend će se ubrzati u narednih 20+ godina kako se dostupnost fosilnih goriva smanjuje i troškovi rastu. Od 1980. godine, ekonomski troškovi proizvodnje energije su se povećali pet puta.
Vrlo malo njih shvata da se globalni prosperitet ne poboljšava sa većim dugom, već sa većom i jeftinijom količinom energije.
Nažalost, kao što grafikon pokazuje, proizvodnja energije će biti u padu najmanje 20 godina.
Manje energije takođe znači manje prosperiteta za svet. Zapamtite: ovo je pored gubitka bogatstva usled implozije finansijskog sistema i imovine!
Kao što se vidi u gornjem grafikonu, energija fosilnih goriva će pasti za 18% između 2021. i 2040. godine. Iako se proporcionalno povećava i udeo energije vetra i sunca, gubici od fosilnih goriva se nikako ne mogu nadoknaditi. Da bi se ovaj jaz popunio obnovljivom energijom, ovaj sektor bi morao da poraste za 900%, što bi zahtevalo više od 100.000 milijardi dolara investicija. Međutim, takvi brojevi su malo verovatni, pošto proizvodnja vetroelektrana i solarnih sistema takođe u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva.
Još jedan veliki problem: efikasne metode za skladištenje obnovljive energije do sada su nedostajale.
Uzmimo samo primer da dovoljno energije može da teče iz baterija. Najveća svetska fabrika baterija je Teslina Giga Fabrika. Ukupna godišnja proizvodnja ovog postrojenja mogla bi da obezbedi 3 minuta godišnjih potreba za električnom energijom Sjedinjenih Država. Čak i 1.000 godina proizvodnje baterija iz ovog objekta moglo bi da obezbedi samo 2 dana američkih potreba za električnom energijom.
Dakle: baterije najverovatnije neće biti održiv izvor energije u narednim decenijama, jer je i njima potrebno fosilno gorivo za proizvodnju i punjenje.
Dakle, jedno je jasno: svet nije spreman čak ni za najbolji mogući energetski scenario, a taj scenario će podrazumevati velika smanjenja životnog standarda za najmanje 20-30 godina.
Izvan zapadne hemisfere na takozvanom „Globalnom Jugu”, ukrštanja sa političkim pozicioniranjem G7 formata su upravljiva, i zato što format G7 u velikoj meri zanemaruje sekundarne posledice po „Globalni Jug”. Što su negativne posledice ukrajinskog sukoba veće po ove zemlje, to je veći jaz unutar formata G20. Fragmentacija koja se koristi u međunarodnoj ekonomiji zasniva se na fragmentaciji u geopolitici.
Na kraju, postavlja se pitanje ko je izolovan na kraju sukoba, jer na „Globalni jug“ otpada oko 66% svetskog BDP-a sa tendencijom rasta (1980. samo 20%, bazični paritet kupovne moći), navodi „Global Jug“ još više dominira sa nalazištima sirovina koja su neophodna u zapadnom svetu. Da li politika Zapada uzima u obzir ove zavisnosti?
SAD
U januaru su uvozne cene pale za 0,2% na mesečnom nivou nakon -0,1% ranije (revidirano sa +0,4%). Porast u odnosu na prethodnu godinu bio je 0,8% nakon 3,0% prethodno (revidirano sa 3,5%). To je bio najmanji plus od decembra 2020.
Preliminarne procene S&P indeksi menadžera nabavke (PMI) od februara:
- Proizvodnja: 47,8 (očekujte 47,1) nakon prethodnih 46,9
- Usluge: 50,5 (predviđanje 47.2) od prethodnih 46.8
- Kompozitni indeks: 50.2 (predviđanje 47.5) od prethodnih 46.8
Prodaja ranije korišćenih stambenih objekata od januara u verziji ekstrapoliranoj za godinu (na godišnjem nivou) iznosila je 4,00 miliona (prognozirano 4,10 miliona) nakon prethodno 4,03 miliona objekata. Sa izuzetkom korona krize (3,91 milion), to je bila najslabija vrednost od jula 2010 (3,83 miliona).
Indeks MBA hipotekarnog tržišta je pao sa 230,4 na 199,8 poena u nedelji izveštavanja 17. februara 2023.
BDP je porastao za 2,7% u godišnjoj verziji od četvrtog kvartala 2022. (prognoza 2,9%, preliminarna vrednost 2,9%). U pozadini ovoga je, između ostalog, veći deflator BDP-a (3,9%, ranije 3,5%). Indeks nacionalne aktivnosti (85 pojedinačnih indikatora američke ekonomije) koji su izračunale Federalne rezerve Čikago bio je +0,23 poena u januaru nakon prethodnog -0,46 (revidirano sa -0,49) poena.
Kompozitni indeks Kanzas Sitija porastao je sa -1 na 0 poena u februaru. Od 18. februara 2023., početna potraživanja za nezaposlene iznosila su 192.000 (predviđeno 200.000) nakon 195.000 prethodnih (revidirano sa 194.000).
Trenutni rast prinosa na američkim tržištima imao je primetan negativan efekat. Trenutni nivo indeksa je niži nego tokom krize tržišta nekretnina u SAD.
Lični prihodi su porasli za 0,6% na mesečnom nivou (ekp 1,0%) nakon prethodnih 0,3% (revidirano sa 0,2%).
Potrošnja je porasla primetno za 1,8% na mesečnom nivou (1,3% prognoza) nakon -0,1% ranije (revidirano sa -0,2%). To je bilo najveće povećanje od marta 2021. Stopa štednje je takođe porasla. Treba biti oprezan prilikom ekstrapolacije ovih podataka jer je bilo značajnih statističkih prilagođavanja tokom izveštajnog meseca.
Godišnja prodaja novih kuća za januar iznosila je 670 hiljada (predviđeno 620 hiljada) u odnosu na 625 hiljada prethodnih (revidirano sa 616 hiljada). To je bila najveća prodaja od avgusta 2022 (685.000).
FED
Uz 31.400 milijardi dolara duga u trezorskim obveznicama, Amerikanci su na kraju 2022. platili tačno 853 milijarde kamata, što znači da će na kraju 2023. ovaj iznos biti jednak ili veći od 1.000 milijardi dolara.
Ako Fed zadrži stope na ovim nivoima (ili višim), bićemo na 1,2 do 1,5 biliona dolara kamate na dug.
EU
Prema preliminarnim proračunima, indeks potrošačkog poverenja u evrozoni porastao je na 19,0 poena u februaru (-19,0 prognoza) sa -20,7 ranije (revidirano sa -20,9). Građevinska aktivnost evrozone u decembru je opala za 2,52% na mesečnom nivou nakon -0,09% prethodno (revidirano sa -0,81%). U decembru 2021. mesečno poređenje je bilo -4,03% (2020. -3,67%). Dakle, sezonalnost igra značajnu ulogu.
Desezonirana verzija tekućeg računa u evrozoni je u decembru pokazala suficit od 15,90 milijardi evra nakon prethodnih 13,55 milijardi evra.
Početne procene S&P indeksi menadžera nabavke (PMI) od februara:
- Proizvodnja: 48,5 (prognoza 49,3) nakon 48,8 ranije
- Usluge: 53,0 (prognoza 51,0 Indek.k) nakon prethodnog 50,08 (prognoza 51,0)
- Kompozitni indeks: 52,3 (prognoza 50,6) posle prethodnih 50,3 (visok od 06/2022).
Prema konačnom obračunu, potrošačke cene su u januaru pale za 0,2% na mesečnom nivou (prognoza i preliminarna vrednost -0,2%). U poređenju sa istim periodom prošle godine, došlo je do povećanja od 8,6% (prognoza 8,6%, preliminarna vrednost 8,5%, vrednost prethodnog meseca 9,2%). U poređenju sa istim periodom prethodne godine, to je najmanji porast od juna 2022.
ECB
Guverner centralne banke Finske Ren rekao je da je nakon najavljenog povećanja kamatne stope od 0,50 odsto u martu, inflacija učinila verovatnim, logičnim i primerenim dalje povećanje kamatnih stopa.
Verbalne akrobacije ECB trenutno podrazumevaju ciklus povećanja stope do septembra 2023.
Goldman Sachs očekuje da će ECB povećati kamatne stope još tri puta, prvo korak od 0,50% u martu, a zatim još dva koraka od 0,25% do juna.
Kamatne stope na tržištu novca i kapitala predstavljaju diskontne faktore za sva ostala tržišta.Trenutne debate o politici kamatnih stopa od strane velikana centralnih banaka dovele su do povećanja očekivanja kamatnih stopa kako u SAD tako i u zoni evra. Došlo je do promene referentnih stopa za 0,25% – 0,50%. Dakle, ciljne zone za kraj ciklusa povećanja kamatnih stopa su sada 3,75% – 4,00% u zoni evra i 5,50% – 5,75% u SAD za stopu federalnih fondova. Prozor za ova povećanja je postavljen u odnosu na trenutne vesti i pozadinu podataka i ekstrapolaciju zasnovanu na tome do septembra 2023.
Kamatna stopa na tržištu novca je odlučujući faktor. Kamatna stopa tržišta kapitala je jednako važna. Prinos na 10-godišnje savezne obveznice trenutno iznosi 2,55%. Od početka povećanja kamatnih stopa od strane ECB (počev od 0,00% 21. juna 2022.), prinos na Bunds je porastao sa 1,20% na sadašnji nivo. Polazna tačka krajem februara 2022. godine (početak ukrajinskog sukoba) je racionalnija. Tada je prinos bio 0,20%. Dakle, iz dosadašnjeg perioda može se zaključiti da je povećanje ključnih kamatnih stopa od strane ECB-a za 3,00% imalo vuču na tržištu kapitala od oko 80%.
Ako se odabere datum prvog povećanja kamatne stope ECB u junu, na tržištu kapitala došlo je do povlačenja od oko 45%. Pod pretpostavkom da će ključne kamatne stope biti povećane na 4,00% do septembra 2023. godine, primena proračuna vuče prikazanog iznad rezultira potencijalom od najmanje još 0,45% (ergo oko 3,00% prinosa) i maksimuma od 0,80% (ergo oko 3,35% povratak).
Rusija
Industrijska proizvodnja je u januaru pala za 2,4% međugodišnje (očekivano -3,7%) posle -4,3% ranije. Proizvođačke cene su u januaru pale za 4,6% međugodišnje nakon -3,3% prethodno (-0,9% na mesečnom nivou nakon -0,8%).
Kina
Kina smanjuje ulaganja u državne obveznice SAD sa 1.300 milijardi dolara na 800 milijardi. Žure da što pre povrate svoj novac, jer postoji mogućnost izubijanja rata oko Tajvana.
„Primarna stopa zajmova“ za jednogodišnje kredite ostaje na 3,65%. „Primarna kamatna stopa“ za 5-godišnje kredite ostaje nepromenjena na 4,30%.
Tržišni udeo čistih električnih automobila u Kini će dostići 2,4% u 2022. sa VW-om 0,8%, Mercedesom 0,3% i Audijem 0,1%.
Strane direktne investicije porasle su za 14,50% na godišnjem nivou od januara 2023. U prethodnih dvanaest meseci povećanje je iznosilo 6,30% (od 2022. do 2021. godine).
Prema jednoj analizi, kineska centralna banka je do 31.12.2022. držala ukupno 4.309 tona zlata, što je više nego dvostruko više od zvanično prijavljene količine. Po mojoj proceni, Kina bi bila zemlja sa drugim najvećim zlatnim rezervama posle SAD. Kineski privatni sektor poseduje 23.745 tona, što čini ukupnu količinu zlata u Kini 28.054 tone.
Grafikon ispod je rezultat proračuna zvaničnih i privatnih rezervi Kine od 1994. do 2022. Sve nijanse plave su privatne rezerve; Rezerve centralne banke su crvene.
Indija
Indijski trgovac odećom Fabindia saopštio je u ponedeljak da je povukao svoj plan za inicijalnu javnu ponudu vredan 482 miliona dolara usred teških tržišnih uslova, postajući najnovija kompanija koja je ukinula planove za listing jer brige o kamatnim stopama pritiskaju tržišta akcija.
Air India je naručila 470 aviona po kataloškoj ceni od 70 milijardi dolara.
Indijski tajkuni sa velikim uticajem imaju težak period. Infrastrukturno carstvo Gautama Adanija vredno 236 milijardi dolara smanjilo se za više od tri petine za mesec dana. Ali dok se njegov nemilosrdni uspon i spektakularni pad pojavljuju u novinama, manja oluja se možda sprema za još jednog dobro poznatog magnata. Vedanta Resources Ltd., koji je nekada bio na londonskoj berzi Anila Agarvala, ima gomilu dugova, uključujući obveznicu od milijardu dolara koja dospeva u januaru. Ipak, njegov najnoviji pokušaj da smanji opterećenje uznemirio je jednog partnera kojeg ne može sebi priuštiti da nervira: Nju Delhi.
CBDC RBI, takođe poznat kao digitalna rupija, je novi način korišćenja novca koji se ne razlikuje mnogo od novčanica koje su sada u opticaju. Jedina razlika je u tome što se očekuje da će se digitalna rupija češće koristiti i trgovati digitalno. CDBC se promoviše kao sigurniji od privatnih kriptovaluta jer je elektronska verzija državnog novca.
Velika Britanija
Milion Britanaca koji poseduju peći na drva mogli bi biti kažnjeni sa 300 funti, pa čak i dobiti krivični dosije ako ih zloupotrebe i prekrše pravila o zagađenju vazduha.
Grejalice, koje su poslednjih godina postale popularne kao simbol statusa srednje klase, izazivaju zabrinutost ministara zbog opasnih čestica koje proizvode.
Emisije PM2,5 iz sagorevanja drva u domaćinstvu – ‘čestice’ prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, koje predstavljaju jednu od najštetnijih vrsta zagađenja vazduha – porasle su za 35 odsto između 2010. i 2020. godine.
Maloprodaja u januaru porasla je za 0,5% m/m (ekp -0,3%) nakon -1,2% (revidirano sa -1,0%) ranije. Na godišnjem nivou pad je bio 5,1% (-5,5% prognoza) nakon -6,1% ranije (revidirano sa -5,8%).
Početne procene S&P indeksa menadžera nabavke (PMI) od februara:
- Proizvodnja: 49,2 (prognoza 47,5) manje u odnosu na 47,0 ranije
- Usluge: 53,3 (prognoza 49,2) pad u odnosu na 48,7 ranije
- Kompozitni indeks: 53,0 (prognoza 49,0) pad sa prethodnih 48,5
CBI je povećao industrijsku maržu na nove porudžbine 16 poena (-14 prognoza). Indeks ostaje na najnižim nivoima od februara 2021.
Indeks maloprodaje koji je izračunao CBI porastao je sa -23 na +2 poena u februaru (prognoza -13). GfK indeks potrošačke klime za UK je bio -38 u februaru (prognoza -43) nakon prethodnih -45 poena (istorijski najniži -49 od 09/2022, istorijski maksimum +21 od 01/1978).
Nemačka
Zdravstveno osiguranje Barmer zabeležilo je rekordan broj bolovanja među svojim osiguranicima za 2022. godinu.
Prema ovome, zdravstveno osiguranje je za celu 2022. godinu zabeležilo 76 odsto više izgubljenih poslova svojih osiguranika u odnosu na 2021. Prema Barmerovim rečima, broj izgubljenih radnih dana zbog korona bolesti značajno je povećan u prethodnoj godini u odnosu na 2021. godinu.
Ukupno 14 odsto svih slučajeva nesposobnosti za rad među osiguranicima Barmera u 2022. godini u celini je posledica korona bolesti. U 2021. ova cifra je bila tri odsto.
Inflacija je upornija nego što se strahuje, a očekivani pad je jedva primetan. Kamate će stoga rasti mnogo više. Ovo ima neposredan uticaj na tržište nekretnina. Kao rezultat, sopstvena kuća postaje nedostižna za čitavu mladu generaciju.
Rukovodstvo SPD otvoreno za povećanje poreza u debati o budžetu za 2024.
S obzirom na tekuće pregovore o budžetu, generalni sekretar SPD Kunert bio je otvoren za povećanje poreza. Kunert je istakao da je nemoguće ispoštovati kočnicu duga iz 2024. i ispuniti sve zahteve za potrošnjom.
Posledice rata koštale su Nemačku oko 100 milijardi evra 2022.
Prema rečima šefa DIV-a, rat u Ukrajini i povezana eksplozija troškova energije koštali bi Nemačku skoro 2,5 odsto ili 100 milijardi evra ekonomske proizvodnje u 2022. Ovi troškovi će nastaviti da rastu u budućnosti. Nemačka je bila ekonomski više pogođena krizom jer je više zavisila od ruske energije, imala je visok udeo energetski intenzivne industrije i bila je izuzetno zavisna od izvoza i globalnih lanaca snabdevanja.
Međutim, ovo je samo deo štete. Šteta je daleko veća za Nemačku. Prema DZ-Bank-u, gubitak imovine iznosio je više od 350 milijardi evra. Realni prihodi su pali za 4,5%. U 2021. zbir bruto zarada iznosio je 1,57 triliona evra. Koristeći ovu cifru kao reper, realni gubici plata su iznosili oko 70 milijardi evra. Izostavljamo sektor socijalnih transfera koji su takođe bili pogođeni gubitkom kupovne moći.
Takođe ignorišemo isplate direktnih subvencija Kijevu. Ovaj grubi pregled štete samo do 2022. iznosi 520 milijardi evra do 2022. godine (ergo oko 12,5% nemačkog BDP-a). Da se ovo stavi u perspektivu, BDP Ukrajine pre vojnog sukoba bio je 200 milijardi evra. Ovde su navedeni samo troškovi Nemačke.
Proizvođačke cene su pale za 1,0% na mesečnom nivou u januaru (prognoza -1,6%) nakon prethodnog -0,4%: Na godišnjem nivou došlo je do povećanja od 17,8% (prognoza 16,4%) nakon prethodnih 21,6%. To je bio najmanji međugodišnji rast od septembra 2021.
Prema konačnom obračunu, potrošačke cene su porasle za 1,0% na mesečnom nivou i za 8,7% na godišnjem nivou kako se očekivalo od januara. Ovi rezultati su bili u skladu sa preliminarnim vrednostima.
Indeks poslovne klime IFO porastao je na 91,1 poena (očekivano 91,2) za februar sa prethodnih 90,1 (revidirano sa 90,2), dostigavši najvišu vrednost indeksa od Jun 2022. Indeks situacije je pao sa 94,1 na 93,9 poena (prognoza 95,0), dok je indeks očekivanja ranije porastao sa 86,4 na 88,5 poena (prognoza 88,4).
Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, proizvođačke cene energije u januaru 2023. bile su za trećinu više nego u januaru 2022. Povećanje prirodnog gasa iznosilo je oko 50 odsto, a električne energije 27,3 odsto. Mineralni naftni proizvodi (lož ulje, motorna goriva) bili su skuplji za 12,6% nego pre godinu dana.
Za poređenje, kompanije u Nemačkoj su u proseku oporezovane više nego u drugim velikim ekonomijama u Evropi. Ovo je rezultat evaluacije ZEV-a u Manhajmu, koja se redovno priprema za komisiju EU. Originalni zvuk: „Nemačka je uporedila sa Francuskom, Italijom i Velikom Britanijom karakter zemlje sa visokim porezima za investicije.“ Razlog je izostanak reformi već 15 godina.
Nemačka ekonomija (BDI) je stoga pozvala na olakšice sa budućim poreskim ciljem od 25%. To bi značilo da bi Nemačka barem bila u sredini na međunarodnom planu i da više ne bi bila najveća poreska zemlja za kompanije.
Njen status zemlje sa visokim porezima, gde samo Španija (29%) i Japan (34,1%) plaćaju više, izuzetno je glomazan.
Francuska
Ukupni derivati BNP-Paribas iznosili su skoro 30.000 milijardi evra na kraju 2022. godine, što ove bankstere svrstava na 4. mesto među najgorim bankama na svetu.
Svake godine u džepove francuskih poverilaca ode 35 milijardi evra, ne za vraćanje duga, već kamata na dug.
Francuska duguje 3.000 milijardi evra, dok je BDP 2.500 milijardi evra.
Prema konačnom obračunu od januara, potrošačke cene su porasle za 0,4% na mesečnom nivou i za 7,0% na godišnjem nivou. Ovo je odgovaralo očekivanjima i privremenim vrednostima.
Indeks poslovne klime za privredu u celini porastao je sa 102 na 103 poena u februaru. Indeks proizvodnje je porastao sa 103 na 104 poena (prognoza 103).
Indeks potrošačke klime pao je sa 83 (revidirano sa 80) na 82 poena (prognoza 82) u februaru.
Švajcarska
„Indeks raspoloženja investitora“ porastao je sa -40,0 na -12,3 poena u februaru. To je označilo najviši nivo indeksa od februara 2022.
Belgija
Belgijski indeks potrošačkog poverenja porastao je sa -12 na -8 poena u februaru i označio je najvišu vrednost indeksa od februara 2022.
Holandija
Indeks poverenja potrošača u Holandiji porastao je na -44 u februaru sa -49 ranije, najviše od marta 2022.
Finska
Potrošačke cene su porasle za 8,4% međugodišnje u januaru, sa 9,1% ranije, što predstavlja najniži rast od oktobra prošle godine.
Novi Zeland
Centralna banka povećala ključnu kamatnu stopu od 0,50% do 4,75% (najviša kamatna stopa od kraja 2008. godine).
Južna Koreja
Poverenje potrošača slabije. Indeks poverenja potrošača je u februaru zabeležio pad sa 90,7 na 90,2 poena.
Saudijska Arabija
Saudijska Arabija primila 326 milijardi dolara prihoda od nafte u 2022.
Krajem godine, Saudijska Arabija je dobila neočekivano velike prihode od prodaje nafte stranim zemljama. Uprkos jednom od najnižih mesečnih prihoda u decembru, privreda Rijada porasla je za 8,7%, što je najznačajniji rast među zemljama G20, izvestio je Blumberg, pozivajući se na podatke Kraljevskog zavoda za opštu statistiku.
Visoki prihodi Saudijske Arabije od izvoza nafte utoliko su iznenađujući s obzirom na to da njeni robni profiti opadaju šesti mesec zaredom. Međutim, drugi najveći „nedopadak“ u istoriji kraljevstva daje prestolonasledniku Mohamedu bin Salmanu više novca za diversifikaciju nacionalne ekonomije i postepeno udaljavanje od teške zavisnosti od izvoza roba.
„Sa cenama nafte koje su prošle godine završile blizu 80 dolara po barelu nakon oštrog trocifrenog rasta, Saudijska Arabija je u decembru dobila 85,5 milijardi rijala (22,8 milijardi dolara) od izvoza sirove nafte i rafinisanih proizvoda. Iako su mesečni prihodi bili najniži u skoro godinu dana, prihodi od nafte su dostigli skoro 326 milijardi dolara u 2022.
Dana 25. decembra, veb-sajt kancelarije za statistiku Saudijske Arabije objavio je da su prihodi kraljevine od nafte u oktobru 2022. dostigli 95,796 milijardi rijala (25,5 milijardi dolara). Ova cifra je najniža od februara. Poređenja radi, u septembru je Rijad uspeo da izveze naftu za ukupno 100,192 milijarde rijala.
Japan
Potrošačke cene su u januaru porasle na 4,3% na godišnjem nivou, u odnosu na 4,0% ranije. Ovaj rezultat označava najveći porast od decembra 1981. Osnovni CPI je porastao za 4,2% međugodišnje u januaru (očekujte 4,2%) sa 4,0% ranije. Ovaj rezultat označava najveći porast od juna 1981.
Tajvan
Došlo do brutalnog kolapsa industrijske proizvodnje, koja se upadljivo razlikuje od globalne slike. Januar je zabeležio pad od 20,5% na godišnjem nivou (-11,25% prognoza) sa -8,0% ranije (revidirano sa -7,93%). Prema ministarstvu, pad je vezan za praznik lunarne godine i prilagođavanja u industriji poluprovodnika.
Pogled na grafikon ispod dokazuje dve stvari. Prvo, to je najveći pad od aprila 2009. Drugo, negativan razvoj je u korelaciji sa povećanjem tenzija u SAD/Kini/Tajvanu (početak medveđeg trenda od sredine 2021).
Тurska
Centralna banka je snizila ključne kamatne stope za 0,50% (kreditna stopa sada 10,00%, stopa zaduživanja sada 7,00%)
Prema informacijama, zvanične zlatne rezerve su poslednje iznosile 26,251 miliona unci zlata. To odgovara 816,5 tona. To znači da su turske zlatne rezerve povećane za dodatnih 950.000 unci u odnosu na rekord postavljen na kraju decembra 2022.
Ukupne devizne rezerve zemlje su na kraju januara iznosile 125,34 milijarde dolara. Vrednost zlatnih rezervi iznosi 50,58 milijardi američkih dolara.
Kompanije
Microsoft planira da otpusti 10.000 zaposlenih.
Credit Suisse potvrdio otpuštanje 9.000 bankara.
Amazon je započeo naglo otpuštanje svojih 18.000 radnika na određeno vreme.
Google ostavlja bez posla 12.000 radnika da bi se izborio sa recesijom.
Engleska: 17.000 prodavnica zatvoreno 2022. što daje najmanje 50.000 izgubljenih radnih mesta.
Salesforce će otpustiti 7.300 zaposlenih.
Akcije
Nedelja u kojoj su cene akcija ostale gotovo nepromenje.
DOWJ – 32.979
DAX – 15.428
S&P 500 – 3.993
NASDAQ 100 – 12.969
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata nastavila špekulativno da pada na 1.811 $ / uncu.
Zlato se u ponedeljak trgovalo oko 1.810 dolara za uncu, lebdeći na najslabijem nivou u poslednja dva meseca, pošto su američki ekonomski podaci jači nego što se očekivalo, ojačali argumente za dalje monetarno pooštravanje od strane Federalnih rezervi. Osnovne američke cene PCE, preferirani merač inflacije Fed-a, ubrzale su više nego što se očekivalo u januaru, dok je američka potrošnja, koja čini više od dve trećine američke ekonomske aktivnosti, prošlog meseca skočila na skoro dvogodišnji maksimum. Tokom vikenda, američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je za Rojters da očitavanje vruće inflacije signalizira da borba protiv inflacije „nije prava linija“ i da je potrebno više posla. Predsednica Fed-a Klivlenda Loreta Mester takođe je rekla u petak da će Fed-u biti potrebno više napora da se inflacija na tom održivom putu smanji na 2%.
Nikada Centralne banke nisu kupile toliko zlata kao 2022. kao što pokazuje najnoviji izveštaj Svetskog saveta za zlato, a cena se nije ni pomerila! Od početka rata, centralne banke su jurile da kupuju i skoro 1000 tona zlata je promenilo vlasnika.
Slika 1 prikazuje period od januara 1915. do februara 2023. i pokazuju odnos cene berze i zlata.
Isprekidana linija predstavlja procenjeni trend vremenske serije. Ako vremenska serija raste (pada), to znači da akcije postaju skuplje (jeftinije) u odnosu na zlato. Osenčene oblasti: Cene akcija su porasle više od cena zlata.
Na primer, od aprila 1966. do decembra 1980. bilo je korisno držati zlato, a ne novac. Od decembra 1980. do maja 2001. bilo je obrnuto.
Period: januar 1971. do decembar 2022. serije su indeksirane (januar 1971. = 100). Pretpostavka da depoziti u banci ostvaruju kamatu po tromesečnoj kamatnoj stopi. Ne uzima se u obzir poreski efekat. Real: nominalne vrednosti deflirane sa američkim CPI.
S tim u vezi, važno je zapamtiti da zlato nije u direktnoj konkurenciji sa akcijama (ili obveznicama i nekretninama). Ekonomski, zlato je alternativa zvaničnim valutama koje se drže za srednjoročne i dugoročne investicione svrhe. Kako je prošlo zlato? Kupovna moć američkog dolara, kada se drži bez kamate, pala je za oko 87 procenata od ranih 1970-ih do kraja 2022. godine, i porasla je za oko 36 procenata u kamatonosnom obliku. Kupovna moć zlata je u ovom periodu povećana za 545 %.
Najverovatniji scenario da akcije i zlato poskupe. Uzimajući u obzir iskustvo iz prethodnih decenija i smatrajući da je razumno držati deo portfelja u gotovini, preporučljivo je držati gotovinu u formi fizičkog zlata, a ne u zvaničnim valutama. Imati fizičko zlato u svom portfelju je takođe preporučljivo u svrhe osiguranja. Ukratko, investiciona preporuka do koje se može doći iz dugoročnog pogleda na odnos cena akcija/cena zlata je – fizičko zlato.
Tokom većeg dela 2022. godine, apresijacija američkog dolara je uticala na cene zlata u američkim dolarima. Međutim, od oktobra 2022. američki dolar je izgubio vrednost, što je pogodovalo cenama zlata. Učinak obveznica i američkog dolara sugeriše da tržišta veruju da se bližimo kraju ciklusa pooštravanja Fed-a i da postoji mogućnost preokreta ka labavijoj monetarnoj politici ove godine.
Svetske zvanične zlatne rezerve nikada nisu bile veće. U međunarodnom finansijskom sistemu pojavila se nova realnost.
Srebro
Srebro ponovo blago palo – 20,69 $ / uncu.
Fjučersi na srebro trgovali su se ispod granice od 22 dolara za uncu, lebdeći blizu skoro tromesečnog minimuma od 21,6 dolara koji je dotaknut 16. februara, pošto su očekivanja viših kamatnih stopa i dalje pritiskala potražnju za polugama. Topliji od očekivanih PMI podaci u Sjedinjenim Državama signalizirali su da ekonomija nije usporila, podržavajući prognoze Fed-a o daljem povećanju stope fondova. Čvrste monetarne postavke takođe su ometale potražnju za metalom kao industrijskim inputom za robu sa visokim potrebama za provođenjem električne energije, što se uglavnom ogledalo u agresivnom padu akcija solarnih panela. Ipak, niske zalihe glavnih robnih berzi ograničile su pad srebra.
Nafta
Cena nafte nepromenjeno na 83,09 $ / barel.
Fjučersi na naftu Brent su u ponedeljak stabilni oko 83 dolara po barelu, zadržavajući nedavne dobitke jer su izgledi za dodatno smanjenje isporuke nafte iz Rusije nadmašili rastuće zalihe sirove nafte u SAD i zabrinutost tržišta zbog uporne inflacije i viših kamatnih stopa.
Rusija je najavila planove da smanji izvoz nafte iz svojih zapadnih luka do 25 odsto u martu u poređenju sa februarom, premašujući ranije najavljena ograničenja proizvodnje od 500.000 barela dnevno. Povrh toga, investitori očekuju da će kineski uvoz nafte dostići rekordno visok nivo u 2023. usred sve veće potražnje za gorivom za transport i kako nove rafinerije budu na mreži.
U međuvremenu, najnoviji izveštaj EIA pokazao je da su američke zalihe porasle za 7,648 miliona barela na 850,6 miliona u nedelji koja se završava 17. februara, što je najviši nivo od septembra. Očitavanje američkog PCE-a toplije nego što se očekivalo, Fed-ov preferirani merač inflacije.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa – 2,5 $ – evropska cena TTF porasla na – 500 evra.
Fjučersi američkog prirodnog gasa popeli su se na iznad 2,5 dolara/MMBtu, produžavajući dobitke za četvrtu uzastopnu sesiju, pošto su prognoze o hladnijem vremenu i većoj potražnji za grejanjem u naredne dve nedelje navele investitore da otvore nove pozicije nakon masovne rasprodaje, što je dovelo cene do poslednjeg nivoa viđeno u septembru 2022. Povrh toga, najnoviji izveštaj EIA pokazao je da su američke komunalne kompanije prošle nedelje izvukle 71 bcf gasa iz skladišta, nešto više od tržišnih očekivanja od 67 bcf.
U međuvremenu, investitori su procenili da li će fabrika za izvoz LNG u Friportu u Teksasu raditi punom snagom do sredine marta ili kasnije, omogućavajući komunalnim preduzećima da ostave više gasa u skladištu. Američka referentna vrednost je i dalje pala za 30% od početka godine i 70% u odnosu na avgustovsku vrhuncu od 10 dolara, pošto je toplija zima smanjila potražnju za grejanjem i zalihe znatno iznad proseka.
Cene prirodnog gasa u Evropi pale su na ispod 50 evra po megavatu do kraja februara i na putu su da okončaju mesec skoro 14% niže pošto kontinent ulazi u proleće za manje od mesec dana i čini se da je najgora energetska kriza biti gotovo za sada. Zima u Evropi je do sada bila blaga, uprkos nekim kratkim hladnim naletima, a skladište je popunjeno oko 62%, što je mnogo iznad desetogodišnjeg proseka od 54% za ovo doba godine, a Nemačka beleži nivoe od 71%, zahvaljujući rekordu Uvoz LNG-a, porast proizvodnje električne energije iz alternativnih izvora energije i napori kuća i fabrika na uštedi energije. Gledajući unapred, investitori će pratiti kako se Evropska unija priprema za sledeću zimu.
Ugalj
Cena u nepromenjeno na 209 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu, merilo za region sa najvećim potrošačima u Aziji, skliznuli su na 200 dolara po toni, nivo koji nije viđen od februara 2022. godine, kao znaci spore tražnje nadoknadili su zabrinutost zbog poremećaja u snabdevanju ključnog izvoznika iz Australije. Toplo vreme, posebno u SAD i Evropi, i niže cene prirodnog gasa smanjile su oslanjanje na ugalj za proizvodnju energije. Evropski uvoz uglja u januaru će verovatno opasti za skoro 30% u odnosu na godinu ranije i 23% u decembru, pokazali su Kplerovi podaci. Istovremeno, neizvesnost oko ponovnog otvaranja Kine takođe je pomutila kratkoročne izglede za ovu robu. Na strani ponude, nudeći određenu podršku cenama, isporuke uglja iz Australije, drugog najvećeg svetskog izvoznika, prekinute su jakim kišama u rudarskim državama Kvinslend i Novi Južni Vels,
Aluminijum
Cena aluminiijuma blago pada – 2.334 $ / t.
Fjučersi na aluminijum su se trgovali oko 2.500 USD/T, ispod sedmomesečnog maksimuma od 2.660 USD/T dotaknutog 25. januara, pošto su strahovi od globalnog ekonomskog usporavanja i povećanja proizvodnje iz Kine podstakli investitore da oslobode neke duge pozicije. Godišnja proizvodnja aluminijuma u Kini u 2022. godini porasla je za 4,5% u odnosu na prethodnu godinu na rekordnih 40,21 miliona tona zahvaljujući novopokrenutim kapacitetima i ublaženim ograničenjima napajanja. Ipak, osnove u aluminijumskom kompleksu i dalje su podržane izgledima za snažniju potražnju i istorijski niskim globalnim zalihama. Kina je preduzela značajne korake da podstakne svoju ekonomiju i okonča strogi režim izazvan korona virusom, podižući izglede za potražnju metala i potiskujući neke probleme globalne recesije. Povrh toga, prošlogodišnje smanjenje proizvodnje u ključnim evropskim topionicama, uključujući Alcoa’.
Bakar
Cena bakra u padu na – 8.716,50 dolara.
Fjučersi na bakar su krajem februara pali naglo ispod 4 dolara po funti, što je najniži nivo od početka januara, jer su se zabrinutost zbog slabije potražnje sukobila sa oskudnom snabdevanjem. Velike centralne banke su upozorile na strožu monetarnu politiku pošto su nedavni pokazatelji inflacije smanjeni manje nego što se očekivalo, dok su nade u snažan oporavak kineske privrede nakon njenog ponovnog otvaranja izgubile snagu. Ipak, zabrinutost zbog slabe ponude pomogla je da cene bakra ostanu 5% više od godine do danas. Zastoji proizvodnje u glavnim regionima Južne i Centralne Amerike pojačali su zabrinutost zbog niskih zaliha u SAD i Evropi, dodajući stavove da bi tržišta bakra mogla biti u deficitu. Pored odlaganja rudarstva u Peruu izazvanih političkim nemirima, operacije prerade rude u Panami su nedavno zaustavljene zbog vladinih poreza i plaćanja tantijema iz kanadske First Kuantum Minerals.
Pšenica
Cena pšenice pala na 277,50 evra.
Fjučersi na pšenicu u SAD su se krajem februara smanjili na oko 7,4 dolara po bušelu, što je najniži nivo u jednom mesecu, pošto su veće ponude velikih proizvođača nadmašile geopolitičke brige. Prema govoru predsednika Putina u Saveznoj skupštini zemlje, očekuje se da će najveći izvoznik Rusija prodati do 60 miliona tona pšenice na inostranim tržištima u tekućoj marketinškoj godini. Rusija je požnjela rekordnih 153,8 miliona tona pšenice u marketinškoj godini 2022, što je navelo poljoprivrednike da se obrate međunarodnim kupcima kako bi silosi bili ispražnjeni uoči nove žetve. U međuvremenu, indijska vlada je 2023. godine oslobodila 5 miliona tona pšenice iz državnih zaliha kako bi se borila protiv rastuće inflacije hrane u zemlji. Ipak, geopolitički rizici i neizvesnost u vezi sa ukrajinskim izvozom žitarica ograničili su pad cena.
Kukuruz
Cena u blagom padu – 670 $/t
Fjučersi za kukuruz u SAD se trguju oko 6,75 dolara po bušelu od sredine januara, nešto ispod nivoa od 7 dolara koji smo videli prošlog novembra, dok investitori nastavljaju da procenjuju izglede za proizvodnju i potražnju. U svom februarskom VASDE izveštaju, USDA je prognozirala nižu upotrebu kukuruza za etanol i veće krajnje zalihe za 2022/2023. u SAD. U međuvremenu, predviđa se da će globalna proizvodnja kukuruza za 2023. biti smanjena za 3,6 miliona tona, uglavnom zbog nižih useva u petom najvećem proizvođaču, Argentini, gde su i površine i prinosi opali. S druge strane, Brazil će ove godine postati najveći izvoznik kukuruza, nadmašivši SAD. Takođe, izvoz kukuruza raste za Brazil, Ukrajinu, Paragvaj, Tursku i Indoneziju. Istovremeno, globalna potražnja ostaje skromna usred zahlađenja privrednog rasta, a kako se podsticaj ponovnog otvaranja Kine još nije materijalizovao.
Drvo
Pad cene na – 387,10 $/t
Cikaški fjučersi za drvnu građu pali su ispod granice od 400 dolara za hiljadu stopa jer su uporni strahovi od globalne recesije koja je smanjila potražnju dovela do određenog uzimanja profita nakon što je masivni rast cene početkom februara doveo do najvišeg nivoa od preko tri meseca. Ipak, osnove u drvnom kompleksu i dalje su podržane ograničenim zalihama i izgledima za oporavak u izgradnji kuća. Prošle godine, oštar pad cena i spora tražnja primorali su severnoameričke proizvođače da obuzdaju proizvodnju, ostavljajući zalihe na niskom nivou i izazivajući zabrinutost zbog nestašice ponude tokom građevinske sezone ovog proleća i ranog leta. U isto vreme, raspoloženje graditelja je pokazalo znake dna, rastući drugi mesec zaredom u februaru, uglavnom zbog nižih stopa na hipoteke. Ipak, referentna vrednost ostaje niža za otprilike 70% od svog vrhunca u maju 2021. od oko 1.700 dolara.
Dolar
Dolar nepromenjeno na – 1,0564 prema evru.
Rublja
Rublja nastavlja da blago pada prema evru – 79,3703
Kriptovalute
Bitcoin u padu na – 23.428 dolara.
Ethereum nepromenjeno na – 1.639 dolara.
Indija, koja trenutno predsedava G20, zadužila je Međunarodni monetarni fond i Odbor za finansijsku stabilnost da zajedno pripreme tehnički dokument o kripto imovini. Dokument bi se mogao koristiti za formulisanje koordinisane i sveobuhvatne politike za regulisanje kripto imovine. G20 će izraditi univerzalno prihvatljiv međunarodni okvir za regulisanje kripto imovine i rekao je da će se samo monetarna jedinica koju podržava centralna banka kvalifikovati kao valuta.
Branko Dragaš
Investicioni bankar