Finansijska analiza, 20. jul – 05. avgust, 2022

авг 06, 2022

Pregled tržišta

 

finansijska-analiza-20-jul-05-avgust-2022

 

Svet

 

Naučnici kažu da će Zemlji ostati bez upotrebljivog gornjeg sloja tla za 60 godina. Sistematski uništavamo planetu na kojoj živimo, a već smo svedoci masovnog izumiranja planktona, insekata i ptica. Naša hrana je puna otrova, naša voda je puna otrova, a vazduh koji udišemo je pun otrova. I postaje sve gore sa svakom godinom. Ali jedna stvar o kojoj nedavno nisam govorio je gubitak našeg gornjeg sloja tla. 95 posto hrane koju jedemo dolazi iz zemlje, pa ako nemamo zemlje, nemamo ni hranu. Ovo je kriza koja se gradila decenijama, a sada se ubrzano približavamo velikoj kriznoj tački.

Veliki problem predstavlja mikroplastika, jer se svake godine u svetu baci 400 miliona t plastike i danas ima na planeti 5 millijarde t plastike.

 

SAD

 

Recesija je nastala, samo to Bela kuća i FED neće da vide.

Kompanije iz visoke tehnologije iznele izveštaje da trpe gubitke, smanjena zarada, nema zapošljavanja, otpuštaju i pripremaju se za stagflaciju.

Cene kuća porasle od marta 2020. do marta 2022. godine – 37%.

Prosečne 30-godišnje hipotekarne stope porasle su na skoro 6,4%. Poslednji put kada smo videli stope na hipoteke preko 6% bilo je neposredno pre stambenog kraha 2008. Do sredine aprila, stope na hipoteke su bile u rasponu od 4% do 5%. Pre samo mesec dana, stope su bile 5,49%.

Vraćaju se dugi redovi u bankama hrane širom SAD dok se zaposleni Amerikanci preplavljeni inflacijom okreću pomoći da prehrane svoje porodice.

Pošto cene gasa rastu zajedno sa troškovima namirnica, mnogi ljudi po prvi put traže dobrotvornu hranu, a sve više ih ide peške.

 

Rast cena za godinu dana:

 

Gas:  +59,9%

Struja:  +13,7%

Hrana kod kuće:  +12,2%

Nova vozila:  +11,4%

Hrana van kuće:  +7,7%

Polovni automobili i kamioni:  +7,1%

Sklonište:  +5,6%

Odeća:  +5,2%

Žitarice i proizvodi od žitarica:  +15,1%

Govedina i teletina:  +4,1%

Svinjetina:  +9,0%

Živina:  +17,3%

Riba i morski plodovi:  +11,0%

Jaja:  +33,1%

Mlečni i srodni proizvodi:  +13,5%

Sveže voće:  +7,3%

Sveže povrće:  +6,5%

Sokovi i bezalkoholna pića:  +11,6%

Kafa:  +15,8%

Masti i ulja:  +19,5%

Hrana za bebe:  +14,0%

 

Prosečan radnik je izgubio godišnji prihod od skoro 3.400 dolara otkako je Bajden preuzeo dužnost.

Realna prosečna zarada po satu smanjena je za 3,6% od juna 2021. do juna 2022. godine, prema nedavnim podacima Biroa za statistiku rada (BLS). Promena realnih prosečnih zarada po satu u kombinaciji sa smanjenjem od 0,9% u prosečnoj radnoj nedelji rezultirala je smanjenjem realne prosečne nedeljne zarade od 4,4% tokom ovog perioda.

Produktivnost rada u nepoljoprivrednom sektoru privrede pala je za 7,3% u prvom kvartalu 2022, prema američkom birou za statistiku rada, saopšteno je danas pošto je proizvodnja pala za 2,3%, a radni sati porastao za 5,4%, što je najoštriji kvartalni pad produktivnosti od trećeg kvartala 1947. godine, kada je pad bio 11,7%.

Skoro 70 odsto Amerikanaca uzima najmanje jedan lek na recept, a više od polovine uzima najmanje dva, prema novoj studiji istraživača sa klinike Mejo. Najčešći recepti su za antibiotike, antidepresive i opioidne lekove protiv bolova.

Jedna petina Amerikanaca uzima pet ili više lekova na recept, prenosi CBS Atlanta.

Prema istraživanju, 45,3 odsto Amerikanaca je moralo da smanji potrošnju na namirnice, a 59,4 odsto je reklo da sada ređe izlazi da jede zbog inflacije.

Preko 48 odsto je reklo da manje vozi, a 45,4 odsto je reklo da odlaže ili otkazuje odmor/planove putovanja zbog rastućih troškova.

Anketa: 66% Amerikanaca kaže da je zemlja u recesiji, dok većina želi treću političku stranku.

Plate padaju 15 meseci.

 

 

 

Recesija postoji, mada mnogi zvaničnici zatvaraju oči. Drugi kvartal je privreda u minusu. Evo, grafikona najveće recesije po godinama.

 

 

Pad BDP Q1 -1,6%, dok je u Q2 pad -0,9%.

 

 

Grafikon Dejv Rozenberga, koji pokazuje kako se recesija poklapa sa skokovima u prehrambenim i energetskim komponentama. Danas je veća nego 1980. godine.

 

 

Zahtevi za nezaposlene nešto iznad 2019. godine.

 

 

U toku je zastoj na tržištu rada: broj otvorenih radnih mesta je opao u junu, dok je skoro rekordan broj ljudi nastavio da daje otkaz i zapošljava se na novim pozicijama, prema najnovijem rezimeu radnih mesta i fluktuacije rada Ministarstva rada .

Tržište rada je u junu objavilo 10,7 miliona novih radnih mesta, što je manje u odnosu na 11,3 miliona u maju, ali je takođe mnogo više nego pre godinu dana i više od 50% više nego pre pandemije. Uprkos padu, i dalje ima otprilike 1,8 otvorenih radnih mesta za svaku nezaposlenu osobu.

U međuvremenu, radnici nastavljaju da iskorišćavaju tržište i povlače poteze: 6,4 miliona ljudi je zaposleno na novim poslovima, a 4,2 miliona je dobrovoljno dalo otkaz — izjednačujući se sa rekordnih, ali i dalje izuzetno povišeno.

 

Prodaja kuća opada.

 

 

Dug stanovništva porastao na 16,15 triliona dolara usred rasta stambenih i nestambenih bilansa.

Ukupan dug domaćinstava porastao je za 312 milijardi dolara, ili 2 procenta, u drugom kvartalu 2022. godine i dostigao 16,15 milijardi dolara, prema najnovijem  Kvartalnom izveštaju o dugovima i kreditima stanovništva. Stanja hipotekarnih kredita — najveća komponenta duga domaćinstava — porasla su za 207 milijardi dolara i iznosila su 11,39 biliona dolara zaključno sa 30. junom.

Velika potražnja za skladišnim prostorom, usled inflacije pada kupovine roba, ali trgovci moraju da se zaštite od sve većeg rasta cena i beže u robu, koju skladište.

 

 

FED

 

FED podigao referentnu kamatnu stopu za 0,75% i sada iznosi – 2,25%.

 

 

Uzrok inflacije je FED, zbog rasta bilansa.

 

 

Fed-ovo smanjenje monetarne baze od 15%, što je najbrži pad od velike depresije, trenutno je usporilo inflaciju, jer je kvantitativno zatezanje dovelo do apresijacije dolara za preko 12%., što je, opet, dovelo do pada robe za preko 20% od perioda merenja za junski CPI.

Novčana masa M1 je povećana sa 4.000 milijardi dolara 2020. godine na 24.554 milijarde dolara u junu 2022.

 

 

Projekcija deficita za narednu deceniju Kongresne kancelarije za budžet.

 

 

Američki nacionalni dug premašio 185% BDP-a.

FED je zarobljen i ne zna šta da radi. Inflacija zvanična 9,1%, referentna kamatna stopa 2,5%, morala bi da skoči iznad 10%, ali onda bi čitav budžet odlazio na plaćanje kamata.

 

 

Stopa lične štednje pala na 5,1%.

 

 

EU

 

Velika suša u Evropi će uticati na rast cena hrane.

Francuska proizvodnja izgleda „katastrofalno“ zbog dugotrajne suše. Ove godine, žetve žitarica obećavaju da će biti posebno loše. U pitanju je istorijska suša koja pogađa zemlju i celu Evropu. Uzgoj kukuruza, koji se uglavnom koristi za ishranu stoke, već je veoma pogođen. U širem kontekstu tenzija na svetskim tržištima žitarica, cene neće pasti.

 

ECB

 

Evo dokaza da su cene u EU počele da rastu u martu 2021, godinu dana pre ruske intervencije u Ukrajini, što je dokaz da Putin nije kriv za galopirajuću inflaciju.

 

 

ECB će od 27. jula povećati:

  • Stopa depozita, sa -0,5% trenutno na 0,0%. RIP NIRP.
  • Glavna stopa refinansiranja, sa 0,0% trenutno na 0,5%,
  • Marginalna kreditna stopa, sa 0,25% trenutno na 0,75%

 

 

Ovo su ogromne, zastrašujuće stope inflacije u 19 zemalja evrozone, koje se zvanično prikazuju, dok je realna inflacija mnogo veća:

 

Estonia          22,0%

Litvanija        20,5%

Letonija         19,0%

Slovačka        12,5%

Grčka            12,0%

Slovenija       10,8%

Belgija           10,5%

Luksemburg 10,3%

Spain             10,0%

Nizozemska  9,9%

Irska              9,6%

Kipar             9,1%

Portugal        9,0%

Austrija         8,7%

Italija             8,5%

Nemačka      8,2%

Finland          8,1%

Francuska     6,5%

Malta             6,1%

 

ECB mora da prestane da daje novac bankama!

ECB omogućava bankama da imaju dvostruku korist od zaokreta u kamatnim stopama – kroz povećanje kamatnih stopa i poklone novca.

ECB podiže kamatne stope prvi put u više od deset godina kao odgovor na inflaciju. Evropske banke mogu biti dvostruko srećne zbog ovoga: s jedne strane, mnoge verovatno mogu povećati svoje marže i tako ostvariti veći profit. S druge strane, tu su i pokloni novca iz programa subvencija. Dakle, za banke su dupli profiti.

Banke mogu jednostavno reinvestirati pozajmljeni novac kod ECB po višim kamatnim stopama – i tako imati dvostruku korist od kredita. Do kraja programa krajem 2024. kroz ovu rupu može se ostvariti do 24 milijarde evra dodatne dobiti.

 

Rusija

 

Inflacija – 13,4%.

Uprkos širokim sankcijama i zabranama uvoza, ogroman energetski sektor Rusije nastavlja da napreduje, a zemlja uspeva da izveze fosilna goriva u vrednosti od skoro milijardu dolara dnevno u prvih 100 dana od invazije na Ukrajinu. Zaista, više cene sirove nafte i goriva su omogućile da ruski prihodi od nafte i gasa rastu čak i nakon što su sankcije primorale obim izvoza da padne.

 

 

Indija je potrošila dobrih 5,1 milijardu dolara na rusku naftu, gas i ugalj u prva tri meseca nakon invazije, više od pet puta više nego pre godinu dana. Međutim, Kina ostaje najveći kupac ruskih energenata, potrošivši 18,9 milijardi dolara u tri meseca do kraja maja, što je skoro duplo više nego godinu dana ranije.

 

 

Ruske državne korporacije su 2021. zaradile oko 180 milijardi dolara (163 milijarde evra) samo od izvoza nafte.

 

Kina

 

Trenutno, SAD praktično nemaju kapacitet za proizvodnju antibiotika. To je zato što Kina trenutno kontroliše otprilike 90% globalne ponude inputa potrebnih za proizvodnju generičkih antibiotika koji leče bronhitis, upalu pluća, pedijatrijske infekcije uha i stanja koja ugrožavaju život kao što je sepsa.

 

Nemačka

 

Nemački izvoznici su u junu zabeležili rekordnu zaradu zbog dobre potražnje iz zemalja EU, SAD i Kine.

Izvoz je porastao za 4,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i tako iznosio 134,3 milijarde evra, saopštio je u sredu Federalni zavod za statistiku. Ovo je treće povećanje zaredom nakon plus 1,3 odsto u maju i plus 4,6 odsto u aprilu. Ekonomisti koje je anketirala novinska agencija Rojters očekivali su ovaj put samo rast od 1,0 odsto.

„Povećanje cena može povećati nominalni obim izvoza, a da se zapravo više ne izvozi“, upozorio je glavni ekonomista VP banke, Tomas Gicel, na preveliku euforiju kada tumači brojke. „U skladu sa cenama, trebalo bi da ostane manje od povećanja izvoza“, rekao je Aleksandar Kruger, glavni ekonomista Hauck Aufhauser Lampe Privatbank AG. „Spoljna trgovina će za sada ostati ekonomski problem.

Penzioni sistem pod sve većim pritiskom.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je 2019. živelo oko 18 miliona ljudi starih 65 i više godina. Uz umereni demografski razvoj, njihov broj će dostići vrhunac od 23,3 miliona do 2037. godine, a zatim će se dugoročno stabilizovati na ovom nivou. Istovremeno, broj zaposlenih će pasti – između dva i deset miliona do 2060. godine, u zavisnosti od scenarija statističara.

Industrijska cena struje u Nemačkoj je trenutno pet puta veća nego pre godinu dana. Ovo je problem za mnoge kompanije. Sada sve više preduzetnika zvoni na uzbunu. Među njima i veteran Trigeme Volfgang Grupp. On upozorava na „veliki talas otpuštanja“. Ako Putin zatvori gas, preko 5 miliona industrijskih radnika će da ostanu bez posla.

Nemačkoj preti istorijski jedinstvena recesija. Udruženje nemačkih privrednika i privrednih komora (DIHK) je renomirana institucija puna iskusnih menadžera i zvaničnika. Ovde se ne teži neosnovanoj eskalaciji i zastrašivanju. Kada njihovi najviši predstavnici u vatrenom pismu napišu rečenice poput „u dronjcima smo“, kao što se upravo dogodilo, onda se čini da je situacija ozbiljna. Drugi citat iz tog pisma glasi: „U pitanju je naš sopstveni prosperitet i blagostanje budućih generacija“.

Prema statističkim podacima, prošle godine je 15,8 odsto Nemaca bilo u opasnosti od siromaštva. Posebno su pogođene tri grupe: žene, samohrani roditelji i nezaposleni.

Broj rođenih je povećan prvi put od 2017.

U Nemačkoj je 2021. godine rođeno 795.492 dece. Ovo je prvi put u četiri godine da je došlo do povećanja nataliteta – posebno u zapadnoj Nemačkoj.

 

Švajcarska

 

Julska inflacija 3,4%.

 

 

U poslednjih pet decenija nominalne cene nekretnina porasle su oko pet puta, dok je opšti nivo cena robe široke potrošnje oko tri puta veći.

 

Оčekivani veći prinos u poređenju sa švajcarskim investicijama u nekretnine praćen je povećanim valutnim rizikom. Apresijacija švajcarskog franka u odnosu na dolar bi istopila sve veće prinose.

Dojče vele je izvestio da se 80 odsto ruskih sirovina trguje preko Švajcarske, navodi se u izveštaju švajcarske ambasade u Moskvi. Oko trećine tih materijala su nafta i gas, dok su dve trećine bazni metali kao što su cink, bakar i aluminijum.

Oliver Klasen, službenik za medije u švajcarskoj nevladinoj organizaciji Public Eye, kaže da „ovaj sektor čini mnogo veći deo BDP-a u Švajcarskoj od turizma ili industrije mašina“. Prema izveštaju švajcarske vlade iz 2018. godine, obim trgovine robom dostiže skoro 1 trilion dolara (903,8 milijardi dolara).

Mesecima dajem savete građanima da ne mogu zaštitu svog kapitala da pronađu u franku, jer menjaju papir za papir, samo se šare na papirima razlikuju.

 

Na polugodištu je Centralna banka Švajcarske izašla sa podatkom da je napravila gubitak 95,2 MILIJARDI franaka!!

 

Centralna banka pravi gubitke!!!

Tako ogromne, astronomske gubitke.

Zar to nije prvi alarm da bežite iz te valute?

 

Na pitanje bankarima iz Centralne banke o tolikom nastalom gubitku, oni su se začudili, rekli da je sve pod kontrolom, da nema potrebe da se investitori i štediše brinu, jer će CB da ŠTAMPA FRANKE koliko je potrebno da obezbedi sigurnu likvidnost sistema.

Kako će da obezbede? Štampanjem franka! Ubacivanjem lažnog novca!

Zašto biste onda držali taj novac, kada će da propadne.

Poseban problem je što 1.100 milijardi franaka je CB uližila u hedž fondove, odnosno u kazino na berzama.

 

Francuska

 

U 2022. plate će rasti sporije od inflacije

Studija pokazuje da bi trebalo da se povećaju za 3,1 odsto u proseku ove godine i 3,3 odsto u 2023.

Od 2010. do 2019. prosečna povećanja nisu prelazila 2,5% godišnje, dok je 2020. godina, čak pala na 2%.

 

Velika Britanija

 

Kamatne stope – uživo: Banka Engleske potvrđuje porast na 1,75% pošto inflacija dostiže 13%.

Velika Britanija će ući u „duboku i dugotrajnu“ recesiju, upozorava Banka Engleske koja je povećala kamatnu stopu na 1,75 odsto, što je najveće povećanje u poslednjih 27 godina.

Kriza troškova života nastaviće se tokom sledeće godine i tek će početi da jenjava 2024. godine, a ekonomija Velike Britanije se smanjuje pet uzastopnih kvartala, prema najnovijim predviđanjima Banke.

 

Očekuje se da će inflacija ove zime porasti na 13,3 odsto, kada rastuće cene gasa znače da se potrošači suočavaju sa prosečnim računima za energiju od 3.500 funti – što je više u odnosu na 1.200 funti pre godinu dana – saopštila je Banka.

Domaćinstva se suočavaju sa najdužim i najoštrijim padom životnog standarda u istoriji jer se računi za energiju utrostručavaju, a Ujedinjeno Kraljevstvo tone u duboku i dugotrajnu recesiju, upozorila je Banka Engleske, u jednoj od svojih najcrnjih procena ekonomije.

Naučni centar Resolution Foundation upozorio je da bi sledeće godine inflacija mogla da dostigne „astronomski“ rekordnih 15 odsto – najviši nivo od 1980. godine.

 

Poljska

 

Poljska je odbila da deli gas sa drugim zemljama EU. Obezbedili su za sebe gas i ne žele da slušaju naredbe iz Brisela.

Poljska će od Južne Koreje naručiti 1.000 tenkova K2, više od 600 haubica K9 i tri eskadrile lovaca FA-50. Ovo je izjavio potpredsednik Vlade, ministar nacionalne odbrane Mariusz Blaszczak. Prema njegovim rečima, oklopna vozila će ove godine početi da ulaze u poljsku vojsku.

 

Italija

 

ECB podržava Italiju sa 10 milijardi falsifikovanih evra.

Evropska centralna banka je očigledno kupila milijarde obveznica kako bi zaštitila Italiju i druge južne članice evra od nepoželjnih kretanja na tržištu.

Statistika, koja je dostupna samo na dvomesečnoj osnovi, pokazuje da je neto vlasništvo nemačkih, francuskih i holandskih obveznica do jula palo za 18,9 milijardi evra. Neto otkup obveznica Italije, Španije, Portugalije i Grčke iznosio je 17,3 milijarde evra.

 

Australija

 

Rezervna banka Australije (RBA) podigla je referentnu kamatnu stopu tri puta ove godine, uključujući dva puta za 50 baznih poena u maju i julu, na 1,35%, i očekuje se da će ponovo porasti na sastanku 2. avgusta 2022. godine. Odgovor na inflaciju koja je u drugom kvartalu skočila na 6,1%, sa 5,1% u prvom, i sa 3,5% u četvrtom kvartalu prošle godine.

Promena cena nekretnina po gradovima.

 

 

Zimbabve

Zbog velike inflacije, Zimbabve uvela zlatnike kao novac.

 

Saudijska Arabija

 

Između aprila i juna, Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, udvostručila je uvoz ruskog lož ulja.

Kraljevina već nekoliko godina uvozi ruski mazut, što joj omogućava da smanji potrebu za preradom sirove nafte za svoje proizvode i da smanji količinu nafte koju mora da koristi za proizvodnju električne energije. Ova strategija omogućava Saudijskoj Arabiji da zadrži  više zaliha sirove nafte za izvoz na međunarodna tržišta i da zadovolji trenutnu snažnu potražnju, vezanu za letnji period.

 

Pod pritiskom Zapada, a posebno Sjedinjenih Država, da povećaju proizvodnju sirove nafte OPEK-a kako bi oborile cene nafte, što pogoršava inflatorne pritiske, Saudijska Arabija je navodno uvezla 647.000 tona (48.000 barela dnevno) mazuta  iz Rusije, u poređenju sa 320.000 tona u istom periodu pre godinu dana, prema podacima koje je objavio Rojters.

Operacija je finansijski povoljna za Saudijsku Arabiju. Jer s jedne strane svoje crno zlato prodaje po višim cenama na spoljnom tržištu. I kupuje od Rusije, pogođene zapadnim sankcijama od invazije na Ukrajinu, ugljovodonike po sniženim cenama. Druge zemlje takođe kupuju od Rusije, poput Kine, Indije i nekoliko afričkih i bliskoistočnih zemalja.

 

Kompanije

 

McDonalds je u drugom kvartalu, zbog zatvaranja poslova u Rusiji, izgubio 1,2 milijardi dolara.

Rusija kaznila Google sa 2 milijarde rubalja – 38,88 miliona dolara, zbog kršenja antimonopolskog zakona, jer su pristrastno blokirali naloge korisnika.

WALMART očekuje se da će operativni prihodi za drugi kvartal i punu godinu  opasti za 13-14%, odnosno 11-13%. Isključujući rasprodaje, očekuje se da će poslovni prihodi za celu godinu opasti za 10 do 12%.

 

Korporativni profit nakon oporezivanja iznosio je 8,1 odsto ekonomije na početku 2020, ali je od tada porastao na čak 11,8 odsto BDP-a. U ekonomiji veličine SAD, to je jednako povećanju profita od više od 700 milijardi dolara godišnje. Ovi veći korporativni profiti bili su uzrok preko 50 procenata nedavnih povećanja cena.

Akcije

Blagi oporavak akcija:

DOWJ  –  32.710

DAX  –  13.655

S&P 500  –  4.151

NASDAQ 100  –  13.311

 

Zlato

 

Špekulativno držanja zlata nisko na 1.785 dolara po unci se nastvalja.

Mešetarima JP Morgana je počelo suđenje zbog špekulativnog obaranja cene zlata.

 

 

Srebro

 

Srebro nisko na – 18,82 $ / uncu.

Najniži nivo srebra, postoji veliki prostor za siguran rast.

Nastavljeno špekulativno obaranje cene srebra.

 

 

Benzin

 

Zbog velikog rasta cena, od januara 2021. počeo pad potrošnje benzina stanovništva u SAD.

 

 

Gas

 

Cena gasa u SAD ponovo počela da skače.

 

 

Cena gasa u EU prešla 2.308 dolara / 1.000 m3.

 

Izvoz LNG iz SAD.

 

 

Nafta

 

Nafta oborena na nivou 94 $ / barel.

OPEK+ je odlučio da poveća proizvodnju za 100.000 barela dnevno. Ovaj mali obim ne odgovara zahtevu američkog predsednika. Ali pored ograničenih kapaciteta, zemlje proizvođači žele da budu oprezni zbog rizika od recesije u svetskoj ekonomiji, sinonim za pad tražnje za naftom i pad cene barela.

Ovo je znatno ispod približno 432.000 pa 648.000 dodatnih barela za koje su se odlučili prethodnih meseci.

62,5 milijardi dolara: faraonski kvartalni profit pet naftnih kompanija.

TotalEnergies, ​​Shell, ExxonMobil, Chevron i britanski gigant BP zabeležio je porast profita u drugom kvartalu na 9,26 milijardi dolara. Vođeni rastućim cenama nafte, profit ovih pet velikih kompanija dostigao je 62,4 milijarde dolara, što je ekvivalent bugarskom BDP-u.

 

Dolar

 

Dolar previše jak i naduvan – 1,0232 prema evru.

Dolar raste zbog podignutih kamatnih stopa.

 

 

Rublja

 

U padu prema evru –  61,8813

U padu prema dolaru –  60,4900

 

 

Kriptovalute

Bitcoin u oporavku – 23.277 $.

Ethereum u oporavku – 1.655 $

 

 

Branko Dragaš

Investicioni bankar

Kategorije

Pregled Tržišta