Pregled tržišta
Svet
Javni dug razvijenih zemalja nastavlja da raste.
Smanjenje kamatnih stopa već utiče na razvoj novčane mase M2 u najvažnijim svjetskim valutnim područjima. U leto 2024. globalna novčana masa je dobila zamah, iako Federalne rezerve i ECB nastavljaju svoje KT programe, a Banka Japana takođe nekoliko meseci smanjuje bilans stanja. Međutim, ovo smanjenje ukupne bilansne sume na „normalan“ nivo ne može da kompenzuje ekspanzivni kurs Narodne banke Kine. Značajne monetarne stimulativne mere pokreću globalni trend ponude novca, u kombinaciji sa brojnim fiskalnim stimulativnim merama koje su sada na snazi.
Svetska turistička organizacija UN (UNVTO) je upravo objavila svoje podatke za 2024. godinu, potvrđujući da se turistička industrija oporavila od pandemije.
Oko 1,4 milijarde ljudi putovalo je u inostranstvo prošle godine, što je 99 odsto od broja koji su to učinili 2019. godine, poslednje pune godine pre nego što je Covid-19 pogodio svet.
Evropa je bila najposećeniji kontinent sa 747 miliona turista u 2024, prema UNVTO.
Francuska je bila najposećenija zemlja na svetu 2024. godine, sa 100 miliona turista, prema podacima koje je nedavno objavio Turistički odbor zemlje. Španija je ostvarila dobar rezultat sa 98 miliona turista i zauzela drugo mesto.
SAD
Komitet za odgovorni savezni budžet (CRFB), nestranačka organizacija, napravio je proračune o razvoju državnog duga SAD na osnovu predloga koje je Tramp izneo tokom predizborne kampanje do kraja oktobra. Proračuni CRFB-a pokazali su da će, na osnovu tadašnje pravne situacije, američki javni dug porasti sa sadašnjeg nivoa od oko 100%, odnosno isključujući međudržavni dug od oko 20% BDP-a, na 125% do kraja. 2035. Niz predloga koje je Donald Tramp izneo tokom predizborne kampanje bi doveo do povećanja američkog nacionalnog duga na između 128% i 180%, sa 142% kao najverovatnije scenario. U svom prvom mandatu, Donald Tramp je povećao deficit sa 3,4% u prvoj godini na vlasti na 4,6% u 2019, a zatim na 14,7% u prvoj godini pandemije Covid-19. Da li će novi/stari američki predsednik zaista sprovesti svoju najavu da strukturno visoki američki budžetski deficit stavi pod kontrolu kroz masivno smanjenje potrošnje uspostavljanjem Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE) je sumnjivo, s obzirom na iskustvo njegovog prvog mandata, posebno jer mnoge države kojima vladaju republikanci takođe imaju znatne koristi od transfera iz Vašingtona. Pored toga, sledeći savezni izbori u SAD su već pred vratima. Ceo Predstavnički dom američkog Kongresa i trećina Senata biće ponovo izabrani u novembru 2026.
Od izbora se povećao optimizam da će Trampova administracija doneti politike koje će podstaći ekonomsku aktivnost, smanjiti propise i smanjiti poreske stope. Taj porast optimizma bio je očigledan u najnovijem istraživanju Nacionalne federacije nezavisnih biznisa (NFIB).
Ekonomska istraživanja pokazuju da stabilizacija državnog duga smanjenjem potrošnje može pokrenuti ekonomski rast.
Izvoz i uvoz Amerika.
Nefondovske obaveze Sjedinjenih Država premašuju 600% BDP-a, prema Finansijskom izveštaju Vlade Sjedinjenih Država, februar 2024. U Evropskoj uniji, prema Eurostatu, Francuska i Nemačka akumuliraju nefondovske obaveze koje premašuju 350% BDP-a.
Kobno zaduživanje – SAD su platile 205 milijardi dolara 2024. vlasnicima obveznica u inostranstvu.Tokom poslednjih pet godina, skočio je za 49%.
Tramp je rekao da će federalni prihod od njegovog širokog novog spektra visokih carina nadoknaditi svaki budžetski manjak nastao produženjem sadašnjih smanjenja poreza ili donošenjem novih.
Međutim, nova, univerzalna carina od 20 odsto na svu robu uvezenu u SAD prikupila bi samo 3.300 milijardi dolara tokom 10 godina, što nije dovoljno da popuni rupu od 4.000 milijardi dolara koja je nastala ako se nastavi sa sadašnjim smanjenjem poreza, izvestila je nestranačka Poreska fondacija.
Sukob u Ukrajini doneo je Sjedinjenim Državama rekordne prihode od prodaje vojne opreme 2024. godine.
„Prodaja američkog oružja u inostranstvu na kraju 2024. skočila je za 29 odsto na rekordni iznos od 318,7 milijardi dolara“, izveštava Ouest-France.
To je u velikoj meri posledica ne samo prodaje naoružanja Kijevu, već i kupovine opreme od strane drugih zemalja koje trpe gubitke od transfera svojih resursa u Ukrajinu.
Osim toga, američki vojno-industrijski kompleks očekuje slične stope profita u ovoj oblasti najmanje do kraja prvog kvartala 2025. godine.
Trezorske obveznice 10 god.
Federalni deficit.
Carine – SAD su otvorile „razmenu vatre“ u tarifnom ratu. Napadnuti su najavili da će se braniti. Obim trgovine od 2.100 milijardi dolara je u pitanju u ove tri pogođene zemlje. Ono što je interesantno jeste ko nije ugrožen, uključujući UK i Japan. Korist za SAD se izračunava na osnovu veličine uvoza iz ovih zemalja (Kina 2023 – 448 milijardi USD, Meksiko 2023. – 459 milijardi USD, Kanada 2023. – 430 milijardi USD, 30% energije).
Što se tiče Kine, carina od 10% na obim od 448 milijardi dolara rezultira prihodima od carina od 44,8 milijardi dolara. Za Meksiko prihod od carina iznosi 114,75 milijardi dolara, a za Kanadu 88 milijardi dolara. Ne može se zanemariti verovatnoća da će carine smanjiti uvoz. Uticaj kontrasankcija se takođe mora proceniti. Oba faktora negativno utiču na privrednu aktivnost (niža poreska osnovica). Odvojeno, prema ovim podacima, prihodi američke vlade iznose 247,55 milijardi dolara.
Ovo se može staviti u perspektivu sa novim dugom koji su SAD imale prošle godine (prema trezoru SAD, 2.217,1 milijardi dolara).
Nejednakost u bogatstvu ostaje značajno pitanje u SAD, pri čemu donja polovina stanovništva drži samo mali deo ukupnog bogatstva, uprkos izvesnom oporavku od najniže vrednosti iz 2011.
Najnižih 50% Amerikanaca držalo je samo 2,4% američkog bogatstva 2024. godine, što je pad u odnosu na 3,5% iz 1990. godine i dostigavši najniži nivo od 0,4% u 2011.
Od 2022. godine, donjih 50% iskusilo je stalni pad svog udela u ukupnoj neto vrednosti nacije, opadajući iz kvartala u kvartal.
FED
Tramp ubacio preko 16.000 milijardi dolara u finansijski sistem 2020.g.
FED štampa dolare iz vazduha i pravi inflaciju.
Rast kamatnih stopa vodi u recesiju.
Banke
Rekordan broj potrošača plaća minimalna plaćanja kreditnim karticama jer rastu i kašnjenja.
Nivo je porastao na 10,75% u tom periodu, što je deo kontinuiranog trenda koji je počeo 2021. godine i ubrzao se kako su prosečne kamatne stope porasle, a kašnjenja su takođe ubrzana.
Udeo sredstava koja kasne više od 30 dana porastao je na 3,52%, što je povećanje sa 3,21%, što predstavlja povećanje od više od 10% u odnosu na prethodnu godinu. To je takođe više nego dvostruko veći nivo delinkvencije od najnižeg nivoa od 1,57% u eri pandemije u drugom kvartalu 2021.
Prosečne stope kreditnih kartica su se popele na 21,5%, ili oko 50% više nego pre tri godine, prema podacima Fed-a . Investopedia navodi prosečnu stopu još veću , na 24,4%, napominjući da su takozvane jeftine kartice koje se daju zajmoprimcima sa lošom ili bez kreditne istorije premašile 30%. Potrošači nisu dobili nikakvu pomoć od Fed-a: čak i kada je centralna banka prošle godine smanjila referentnu kamatnu stopu za pun procentni poen, troškovi kreditnih kartica su ostali povišeni.
Dojče banka je „ pretrpela zapanjujući pad profita od 92% pošto je nemačka privreda usporila do skorog zastoja. Profit koji se pripisuje akcionarima pao je na 106 miliona evra u poslednja tri meseca 2024. godine, u poređenju sa 1,26 milijardi evra u četvrtom kvartalu 2023.g.
CBDC
Zabrana predsednika Donalda Trampa na „digitalni dolar” dodatno je vratila SAD u trku za digitalnom valutom, pošto Kina i EU nastavljaju da unapređuju sopstvene digitalne valute centralne banke (CBDC).
Tramp je 23. januara potpisao izvršnu naredbu pod nazivom „Jačanje američkog liderstva u digitalnoj finansijskoj tehnologiji“, kojom se uspostavlja radna grupa za tržišta digitalne imovine, uključujući kriptovalute, u okviru Nacionalnog ekonomskog saveta, dok se američkim institucijama zabranjuje da razvijaju, izdaju ili koriste CBDC.
U naredbi se tvrdi da bi CBDC ugrozio finansijsku stabilnost, privatnost pojedinca i suverenitet SAD, podstičući debatu među finansijskim stručnjacima i zagovornicima kriptovaluta.
Uz naredbu koja sprečava Federalne rezerve da stvore digitalni dolar, SAD rizikuju da dodatno zaostanu u fintech trci.
SAD su sada prva zemlja koja je zabranila svojoj centralnoj banci da razvija digitalnu valutu, uprkos prethodnom opreznom pristupu Fed-a digitalizaciji dolara.
Eksperti kažu da ovaj potez omogućava Kini i EU da učvrste svoje liderstvo u finansijskoj tehnologiji.
Dugoročne posledice Trampove odluke ostaju neizvesne, ali neuspeh u održavanju koraka mogao bi da oslabi globalni položaj američkog dolara.
Za razliku od kriptovaluta, CBDC izdaju i podržavaju centralne banke, dok su kripto sredstva kao što je Bitcoin decentralizovana i održavana od strane globalne mreže računara.
Centralne banke širom sveta, posebno Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Kine (PBoC), razvijaju digitalne valute i sisteme plaćanja. U međuvremenu, kriptovalute i stabilni koini, kao što je Tether vezan za američki dolar (USDT), nastavljaju da rastu u popularnosti.
Od septembra 2024. godine, 134 zemlje i valutne unije — koje čine 98% globalne ekonomije — su istraživale CBDC, prema podacima Atlantskog saveta, američkog trusta mozgova. SAD su bile među njima, ali je Trampova izvršna naredba sada promenila njenu poziciju. U maju 2020. samo 35 zemalja proučavalo je digitalne valute.
EU
Prema prvim procenama, potrošačke cene u evrozoni porasle su za 2,5% na godišnjem nivou (predviđeno 2,4%), u odnosu na 2,4% ranije. Bazna stopa je porasla za 2,7% na godišnjem nivou (predviđeno 2,6%), u odnosu na 2,7% ranije.
Raste nezaposlenost.
ECB
Evropska centralna banka (ECB) je nedavno objavila konsolidovane izveštaje Evrosistema od 17. januara 2025. godine. Ovo pokazuje da je pozicija zlata i potraživanja zlata porasla za 3 miliona evra u 3. kalendarskoj nedelji zbog transakcija. Ukupna pozicija trenutno iznosi 872,161 milijardi evra.
Istovremeno, neto pozicija u stranim valutama porasla je za 2,105 milijardi evra na 523,556 milijardi evra.
Godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 2,4% u decembru 2024, u odnosu na 2,2% u novembru. Godinu dana ranije iznosio je 2,9%. Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je 2,7% u decembru 2024. godine, u odnosu na 2,5% u novembru. Godinu dana ranije bio je 3,4%. Ove podatke objavljuje Eurostat, statistički ured Evropske unije.
Najniže godišnje stope zabeležene su u Irskoj (1,0%), Italiji (1,4%), Luksemburgu, Finskoj i Švedskoj (sve po 1,6%). Najviše godišnje stope zabeležene su u Rumuniji (5,5%), Mađarskoj (4,8%) i Hrvatskoj (4,5%). U poređenju sa novembrom 2024. godine, godišnja stopa inflacije je pala u sedam država članica, ostala nepromenjena u jednoj i porasla u devetnaest.
U decembru 2024. godine najveći doprinos godišnjoj inflaciji u evrozoni dale su „Usluge“ (+1,78 procentnih poena, str.), zatim „Hrana, alkohol i duvan“ (+0,51 pp.), „Neenergetska industrija dobra“ (+0,13 pp.) i „Energija» (+0,01 pp.). © eurostat
Prema rečima direktora ECB Cipolonea, ECB još nije postigla svoj cilj sa smanjenjem kamatnih stopa. Ali ona mora da nastavi sa velikim oprezom na svom putu. Postoji saglasnost da još ima prostora za smanjenje kamatnih stopa. Čovek mora biti izuzetno oprezan. On želi da otvorenog uma uđe na sastanak o kamatnim stopama u martu, da vidi nove ekonomske prognoze i da obradi pristigle podatke.
BRICS
Brazilsko predsedavanje – Koji su prioriteti?
Moto brazilskog predsedavanja BRIKS-om ove godine je: „Jačanje saradnje na „Globalnom jugu“ za inkluzivniju i održiviju upravu“ i stoga se neprimetno uklapa u prioritete brazilskog predsedavanja G20 prošle godine. Očekuje se da će vrhunac samita BRIKS-a biti održan u Rio de Žaneiru u julu.
Brazil svojim predsedništvom u 2025.g teži sledećih pet ciljeva :
- Olakšavanje trgovine i investicija: Promovisanje ekonomske integracije kroz razvoj efikasnih sistema plaćanja
- Regulisanje veštačke inteligencije: promovisanje inkluzivnog i odgovornog upravljanja veštačkom inteligencijom u svrhe razvoja 3. Borba protiv klimatskih promena: poboljšanje mehanizama finansiranja za podršku globalnim naporima u koordinaciji sa klimatskim samitom COP30 ( između) Jačanje saradnje u oblasti zdravlja 4
u Brazilu. Jačanje javne saradnje u Brazilu u novembru.
zemlje članice sa fokusom na unapređenje sistema javnog zdravlja
- Institucionalni razvoj: jačanje unutrašnjeg okvira BRIKS-a kako bi se osiguralo efikasno upravljanje i donošenje odluka
Rusija
Domaće banke drugu godinu zaredom beleže rekordnu dobit. Još 2023. iznenadili su naglim povećanjem zarada – 15 puta više nego godinu dana ranije. Činilo se da bi čak i ponavljanje takvog rekorda bilo nemoguće. Međutim, 2024. godine banke su postavile novu letvicu i zaradile još više neto dobiti – 3,8 triliona rubalja (bez profita banaka kćeri) naspram 3,3 triliona rubalja godinu dana ranije. Pa čak i uprkos oštrom padu profita u decembru zbog revalorizacije valuta.
Kina
Pozitivno raspoloženje za kupovinu novih domova u većim kineskim gradovima uveliko je povećalo poverenje i očekivanja za snažnu sezonu prodaje u martu i aprilu, rekli su stručnjaci iz industrije u četvrtak nakon što su pregledali podatke o kućnim transakcijama za praznike Prolećnog festivala.
Praznik Kineske Nove godine počeo je 28. januara i završio se u utorak. Prema zvaničnim podacima, 28 velikih kineskih gradova koje prati Kineska indeksna akademija prijavilo je rast od 8 procenata dnevnog prostora za transakcije novih kuća u odnosu na prethodnu godinu.
Tačnije, Guangdžou, provincija Guangdong, bio je svedok 47 procenata porasta novih kućnih poslova tokom praznika prolećnog festivala, dok je Peking zabeležio umeren rast od 5 procenata. Snažan rast je takođe primećen u gradovima drugog reda, uključujući Nanjing, provincija Đangsu; Nanchang, provincija Jiangki; i Vuhan, provincija Hubej.
„Očekuje se da će obim transakcija i novih i polovnih kuća u ovim gradovima dočekati očigledan oporavak nakon praznika“, rekao je Li Jifeng, zamenik direktora istraživanja na Kineskoj indeks akademiji.
„Ukupno stambeno tržište zabilježilo je stabilan učinak tokom ovogodišnje kineske Nove godine, uprkos činjenici da je praznik uobičajena niska sezona za transakcije kućanstava. Kao rezultat toga, očekuje se značajan oporavak nakon praznika“, rekao je Li.
Pozitivne povratne informacije na tržištu — zajedno sa faktorima kao što su toplo vreme, bonusi na kraju godine, stabilan rad i život, i promocije koje su pokrenuli programeri — verovatno će ubediti više potencijalnih kupaca kuća da obave kupovinu, izvestio je Beijing Business Todai.
„Povećanje broja poseta je ohrabrujuće, što ukazuje da prethodne politike stupaju na snagu i da je potražnja za kupovinom kuća i dalje velika“, rekao je Cao Ksiaoning, agent za nekretnine za stambeni projekat u pekinškom okrugu Šidžingšan koji je razvio China Overseas Land and Investment Ltd, jedinica China State Construction Engineering Corp sa sedištem u Pekingu.
Jan Iuejin, zamenik šefa E-House China R&D instituta sa sedištem u Šangaju, rekao je da poboljšani učinak tokom praznika pokazuje da je prilagođavanje tržišta nekretnina dostiglo dno i da ide ka stabilizaciji.
„Trenutno se tržište nekretnina u potpunosti prilagođava i očekujemo da će kupci kuća postati optimističniji u pogledu izgleda sektora, a rano prolećno zagrevanje može biti iza ugla“, rekao je Jan.
I nove i polovne kuće zabeležile su pozitivan rast pre praznika Kineske Nove godine u januaru. U 30 gradova koje je ispitala China Indek Academi, novi prostor za kućnu trgovinu porastao je 4 procenta na godišnjem nivou između 1. januara i 27. januara, a postojeći obim domaće trgovine u 20 ključnih gradova porastao je za 19 procenata u odnosu na pre godinu dana tokom istog perioda.
Indija
Kao veliko olakšanje zajmoprimcima stambenih kredita , RBI je konačno smanjio repo stopu za 25 baznih poena na svom sastanku o monetarnoj politici 7. februara 2025. Do ovog smanjenja dolazi nakon skoro nakon pauze od 5 godina tokom kojih su zajmoprimci stambenih kredita samo videli da su stope povećane ili stagniraju. Nakon smanjenja repo stope RBI , očekuje se da će zajmodavci stambenih kredita sniziti svoju kamatnu stopu na stambene kredite s promjenjivom stopom.
Afrika
Južna Afrika bi trebalo da gleda na ugalj kao na kritičan mineral zbog njegovog značaja za ekonomiju i zapošljavanje zemlje, rekao je ministar mineralnih resursa Gvede Mantaše u ponedeljak.
Južna Afrika, jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika uglja, nastavlja da se oslanja na ugalj za veliki deo svog energetskog miksa. Trenutno se oko 85% električne energije u Južnoj Africi proizvodi u termoelektranama na ugalj.
Uprkos naporima da poveća udeo obnovljivih izvora u svojoj mešavini električne energije, Južna Afrika nastavlja da se oslanja na ugalj, takođe zato što traži milijarde američkih dolara kao podršku od međunarodnih zajmodavaca i partnera za svoj plan pravedne tranzicije.
„Po našoj proceni, ugalj je jedan od kritičnih minerala“, rekao je ministar mineralnih resursa danas na rudarskoj konferenciji u Kejptaunu, a prenosi Blumberg.
„Kralj uglja se vratio“, dodao je ministar.
Krajem prošle godine, Visoki sud Južne Afrike presudio je da su vladini planovi za nove energetske kapacitete na ugalj nezakoniti jer krše ustavno pravo na zdravlje.
Vlada Južne Afrike planirala je da traži 1,5 gigavata (GV) novog kapaciteta električne energije na ugalj. Ali planove su na sudu osporili aktivisti koji su tvrdili da bi nova postrojenja na ugalj mogla dovesti do štete po javno zdravlje.
Podržavajući prigovor koji su pokrenule tri ekološke grupe, Viši sud kaže da su vladini planovi i odluke da traži nabavku nove energije iz uglja „nezakoniti i nevažeći“, napisao je sudija CJ van der Vesthuizen u presudi u decembru.
U Južnoj Africi bi moglo doći do dodatnih do 50.000 smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha i milijardi američkih dolara zdravstvenih troškova ako prođe predlog da se odloži zatvaranje elektrana na ugalj, saopštio je Finski Centar za istraživanje energije i čistog vazduha. (CREA) rekao je ranije 2024.
Nemačka
Nemačka će možda morati da zadrži svoju flotu zatvorenih termoelektrana na ugalj na raspolaganju duže nego što se očekivalo, jer izgradnja novih gasnih postrojenja ozbiljno kasni, upozorio je operater mreže Amprion GmbH.
Nakon što je najveća evropska ekonomija zatvorila svoju poslednju nuklearnu elektranu 2023. godine, njena marža proizvodnje električne energije se smanjila. Fabrike na ugalj su tu da pomognu da svetla budu uključena ako je potrebno i mogu se pokrenuti u kratkom roku.
Ali ako ne postoje alternative, one će morati da budu dostupne tokom naredne decenije, rekao je Christoph Mueller, glavni izvršni direktor Ampriona na marginama Energetskog samita Handelsblatt u Berlinu.
„Neke od ovih postrojenja trenutno imaju perspektivu rada samo do 2026. godine, a velika većina do 2031. godine“, rekao je Mueller. „Trebalo bi sada da uradimo odgovarajuću analizu u slučaju da nam ove elektrane budu potrebne duže.
Francuska
Nedavne izjave guvernera Bankue de France izazivaju veliku zabrinutost štediša. Ideja o daljoj intervenciji na štednji Francuza mogla bi imati ozbiljne posledice na njihovu imovinu. U ovom kontekstu neizvesnosti, postaje imperativ tražiti čvrste alternative.
UPOZORENjE – Filip de Vilije: „Vlada smatra da više ne može da isplaćuje penzije. I najavljuje projekat o eutanaziji za starije. Koincidencija je uznemirujuća. Trikom dvostrukog zakona, jedno krije drugo. Ruka koja leči, ruka koja ubija.
Mark Tuati: G. Makron je upravo izjavio „Nema klizanja u državnoj potrošnji“ Međutim, prema INSEE: Od 2019. do 2023. državna potrošnja je porasla za 23,6%, ili +114,2 milijarde evra… Očigledno, postoji problem!
Mark Tuati: „Panika oko francuskog budžeta! Cifre su okrutne: od 1980. do 2023. javna potrošnja je eksplodirala za 649% u poređenju sa 530% BDP-a u vrednosti. I uprkos ovom skandalu, oni će ipak porasti za najmanje 2% u 2025. To je dramatično! »
Stvarnu cifru nezaposlenosti, odnosno 6,3 miliona ljudi bez posla, koji koštaju zajednicu milijarde svakog meseca. Ovim tempom, doći će vreme kada finansije zemlje više neće moći da se izdrže, s obzirom na njen dug.
Velika Britanija
Hiljade zlatnih poluga povučeno je iz trezora Banke Engleske od kraja prošle godine zbog straha od uticaja trgovinskog rata Donalda Trampa.
Threadneedle Street je saopštio da je oko 8.000 šipki premešteno iz svojih trezora u poslednjih nekoliko meseci, što predstavlja oko 2 odsto ukupne zalihe.
Ser Dave Ramsden, zamenik guvernera Banke, rekao je da je bila preplavljena zahtevima nakon što su cene zlata na fjučers tržištu u Njujorku porasle iznad londonske gotovinske cene.
Švajcarska
UBS izveštava o dobiti pre oporezivanja od preko jedne milijarde za poslednji kvartal 2024. Najveća banka je još jednom premašila očekivanja tržišta. Takođe povećava dividendu više nego što je ranije najavljeno.
Suština je da je UBS grupa ostvarila profit od 770 miliona dolara u četvrtom kvartalu 2024. godine, objavila je u utorak. U prethodnoj godini pretrpeo je gubitak od 279 miliona u vezi sa integracijom CS. Pre oporezivanja, najveća banka je zaradila 1,05 milijardi nakon deficita od 751 milion u četvrtom kvartalu 2023. Korigovano za troškove integracije itd., UBS govori o dobiti pre oporezivanja od 1,77 milijardi za period od oktobra do decembra 2024. godine.
Kanada
Kanadski dolar je pao na minimum za 22 godine
Preteći carinski spor između SAD i njihovih trgovinskih partnera izazvao je ogromnu neizvesnost među investitorima širom sveta. Cene akcija su pod pritiskom. Kanadski dolar je posebno pogođen.
Argentina
Centralna banka Argentine smanjila je referentnu kamatnu stopu za 300 baznih poena na 29 odsto, jer inflacija nastavlja da usporava u drugoj po veličini ekonomiji Južne Amerike.
Upravni odbor banke rekao je da je smanjenje došlo zbog smanjenih inflacionih očekivanja i da nova stopa stupa na snagu u petak, navodi se u saopštenju poslatom e-poštom.
Smanjenje stope dolazi pošto je vlada spremna da uspori zvaničnu mesečnu stopu depresijacije valute na jedan odsto sa dva procenta od 1. februara. Kontroverzna promena politike u ono što je lokalno poznato kao klizanje, za koje neki kažu da doprinosi precenjenom pezosu, nastoji da dodatno ohladi inflaciju.
Austrija
Privremeni deficit u saveznom budžetu u 2024. manji je od procenjenog: Prema saopštenju Ministarstva finansija, iznosi 19,1 milijardu evra, 1,7 milijardi evra manje od prognoze kada je budžet sastavljan u jesen 2023. godine. Ekonomski razvoj u 2024. bio je lošiji od očekivanog, što je dovelo do nižih poreskih prihoda. Međutim, kamatne stope i inflacija su pali više od predviđenog.
Turska
Potrošačke cene su u januaru porasle za 42,12% na godišnjem nivou, u odnosu na 44,38% ranije. To je najmanji rast od juna 2022.
Japan
Japan podiže kamatne stope na najviši nivo od 17 godina, pošto inflacija i rastuće plate brzo pomeraju globalne ekonomije.
Banka Japana (BOJ) podigla je svoju kratkoročnu kamatnu stopu na 0,5%, što je najviši nivo od 2008. godine, signalizirajući da troškovi roba i usluga i dalje vrtoglavo rastu.
Bazna inflacija u Japanu dostigla je 16-mesečni maksimum od 3,0% u decembru, podstaknuta rastom troškova hrane i energije, kao i postupnim ukidanjem vladinih subvencija.
Jen je porastao za 0,8% u odnosu na dolar nakon odluke, odražavajući optimizam tržišta u pogledu ekonomske stabilnosti Japana.
Solarna energija
Pre nekoliko godina, najveće svetske banke i menadžeri sredstava utrkivali su se da će se obavezati da će finansirati energetsku tranziciju i izbaciti projekte fosilnih goriva iz portfelja jer su bili pod pritiskom akcionara i tržišta da se pridruže savezima bez neto nulte vrednosti.
Ali nakon godina preispitivanja i stavljanja na crne liste republikanskih država u SAD i tužbi republikanskih generalnih tužilaca, severnoameričke banke i menadžeri imovine počeli su masovno da napuštaju neto nula saveze nakon pobede predsednika Donalda Trampa na izborima.
Najveće američke banke i četiri najveće kanadske banke više nisu deo Net-Zero Banking Alliance (NZBA), grupe vodećih globalnih banaka posvećenih usklađivanju svojih aktivnosti kreditiranja, ulaganja i tržišta kapitala sa nultom neto emisijom gasova staklene bašte do 2050.
Tokom protekle decenije, solarna energija je porasla sa ispod 1% snabdevanja električnom energijom u SAD na skoro 6%.
Veštačka intelegencija
Dok Kina napreduje sa nesputanim inovacijama, Amerika osakaćuje sopstveni potencijal veštačke inteligencije kroz cenzuru, ideološka ograničenja i odbijanje da se suoči sa neprijatnim istinama. Ovo nije samo tehnološko pitanje – to je pitanje nacionalnog opstanka. Ako se uskoro ne probudimo, rizikujemo da izgubimo trku za nadmoć AI od Kine, a sa njom i našu poziciju globalnog lidera.
Kineska dominacija u veštačkoj inteligenciji nije slučajna. To je rezultat smišljene, dugoročne strategije. Kina ulaže velika sredstva u istraživanje veštačke inteligencije, diplomira više STEM profesionalaca nego bilo koja druga zemlja, a svojim programerima veštačke inteligencije pruža pristup pristupačnoj električnoj energiji, naprednim mikročipovima i najsavremenijoj infrastrukturi. Štaviše, kineski modeli veštačke inteligencije nisu primorani da pojačavaju bizarne zapadnjačke narative koji su zaista obmanjujući, kao što je ideja da muškarci mogu da zatrudne, ili da je ugljen-dioksid zagađivač koji šteti biljkama. Kineski istraživači veštačke inteligencije su, uglavnom, slobodni da istražuju, inoviraju i razmišljaju.
Nasuprot tome, Sjedinjene Države zaostaju na svim frontovima. Naš obrazovni sistem izbacuje diplomce koji su više upućeni u budnu ideologiju nego u nauku, tehnologiju, inženjerstvo ili matematiku. Naša vojska, nekada na kojoj je svet zavideo, sada je sramota o čemu svedoči njena nesposobnost da se suprotstavi jednostavnim napadima bespilotnih letelica iz zemalja poput Jemena. Naša privreda se davi u dugovima, a naša infrastruktura se raspada. Čak i naše kompanije sa veštačkom inteligencijom, uprkos trošenju milijardi dolara, proizvode modele koji su inferiorni od onih koje su razvili manji, manje finansirani timovi poput mog.
Na testu od 100 zdravorazumskih pitanja o klimi, biologiji, nauci i medicini, moji rani modeli veštačke inteligencije nadmašuju Google, Anthropic, Microsoft i Meta . A moja kompanija je u ovaj projekat uložila jedva preko milion dolara, što je manje od 1/1000 onoga što su ove tehnološke kompanije uložile u sopstvene istraživačke napore. Ali sav novac na svetu ne može sprečiti da AI model bude retardiran ako vam je potrebno da veruje u glupe stvari poput ideje da je ugljen-dioksid loš za biljke.
Projekat „Zvezdana kapija“ je pred nama: Tramp će uložiti 500 milijardi dolara u nove američke centre podataka kako bi povećao moć veštačke inteligencije Project ‘Stargate’ is upon us.
Ekologija
Nova studija objavljena danas u JAMA Netvork Open istražuje efekte nedavne i doživotne upotrebe kanabisa na funkciju mozga tokom kognitivnih zadataka.
Izvor: Medicinski kampus Univerziteta Kolorado Anschutz
Nova studija istražuje efekte nedavne i doživotne upotrebe kanabisa na funkciju mozga tokom kognitivnih zadataka. Studija, najveća takve vrste koja je ikada završena, ispitala je efekte upotrebe kanabisa na preko 1.000 mladih odraslih od 22 do 36 godina koristeći tehnologiju snimanja mozga. Istraživači su otkrili da je 63% teških doživotnih korisnika kanabisa pokazalo smanjenu moždanu aktivnost tokom zadatka radne memorije, dok je 68% nedavnih korisnika takođe pokazalo sličan uticaj. Ovaj pad aktivnosti mozga bio je povezan sa lošijim performansama radne memorije – sposobnošću zadržavanja i korišćenja informacija za obavljanje zadataka. Na primer, radna memorija omogućava osobi da prati uputstva koja su im upravo data ili da mentalno vizualizuje i manipuliše informacijama, kao što je rešavanje matematičkog problema.
Električni automobili
Trampova administracija naložila je američkim državama da obustave program stanica za punjenje električnih vozila vredan 5 milijardi dolara , što je dodatni udar na ekološki pokret od predsednikovog povratka u Belu kuću.
U dopisu izdatom u četvrtak državnim direktorima transporta, Federalna uprava za autoputeve (FHVA) odeljenja za transport naložila je državama da ne troše nikakva sredstva koja su im dodeljena pod Bajdenovom administracijom kao deo programa nacionalne infrastrukture električnih vozila (NEVI).
„Novo rukovodstvo Odeljenja za transport … odlučilo je da preispita politike koje su u osnovi implementacije NEVI Formula programa“, napisala je Emili Biondi, pomoćnik administratora FHVA za planiranje, životnu sredinu i nekretnine. „Prema tome, aktuelne smernice za NEVI Formula program od 11. juna 2024. i sve prethodne verzije ovog uputstva su opozvane“, dodao je Biondi.
Kompanije
Kineski proizvođač automobila BID je „zavisan“ od finansiranja lanca snabdevanja, prikrivajući ogroman teret duga, ali prodaje automobile kao lud.
Kada se prilagodi tako da odražava potraživanja koja su uklonjena iz bilansa jer su prodata ili pozajmljena, i tretirajući višak obaveza — bilo koji iznos preko 90 dana — kao obavezu, stvarni neto dug BID-a bio je više od 323 milijarde juana (44,1 dolara milijardi) od 30. juna, navodi GMT u istraživačkom izveštaju od 10. januara. Tržišna vrednost kompanije u Hong Kongu je oko 105 milijardi dolara.
Američki predsednik Donald Tramp napravio je prvi korak ka uspostavljanju suverenog fonda za Sjedinjene Države i nagovestio da bi mogao na kraju da kupi TikTok.
Predsednik je u ponedeljak potpisao izvršnu naredbu o pokretanju procesa, rekavši da će fond uskoro biti „jedan od najvećih“.
Akcije
Ogromna opklada hedž fondova na krah berze podiže uzbunu za 401(k)s – i rizikuje da se Tramp naljuti
Hedž fondovi se kockaju sa američkom ekonomijom vrednom više milijardi dolara , kladeći se da će predsedništvo Donalda Trampa dovesti do ogromnog tržišnog kraha koji bi mogao da uništi 401(k)s, penzije i štednju domaćinstava širom Amerike.
Podaci iz Goldman Sachsa izazvali su šok u finansijskim krugovima, otkrivajući dramatičan porast ‘kratkih’ pozicija u odnosu na američke akcije – potez koji signalizira uverenje da tržište ide ka naglom krahu.
Tokom januara, investitori su stavili 10 puta više opklada na pad američkih akcija nego na njihov kontinuirani rast, što je zapanjujuća promena koja odražava rastuću zabrinutost zbog budućnosti Volstrita pod Trampovim vođstvom.
DOWJ – 44.330
DAX – 21.815
S&P 500 – 6.025
NASDAQ 100 – 19.523
Zlato
Zlato na – 2.900 $/unca.
Zlato je u ponedeljak skočilo iznad 2.920 dolara za uncu, dostigavši novi rekord, vođeno potražnjom za sigurnim utočištem nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio nove globalne carine na sav uvoz čelika i aluminijuma, eskalirajući strahove od trgovinskog rata. Ovaj potez doprinosi postojećim carinama na metal kao deo njegove revizije trgovinske politike. U međuvremenu, očekivanja labavije monetarne politike od velikih centralnih banaka takođe podstiču zlato koje ne prinosi. Investitori su nastavili da očekuju dva smanjenja stope Fed-a u 2024. uprkos jakim podacima o radu, što je u skladu sa projekcijama FOMC-a. Banka Engleske je takođe snizila kamatne stope prošle nedelje sa više golubljim stavom nego što se očekivalo, dok je RBI sproveo svoje prvo smanjenje stope od mera povezanih sa pandemijom pre skoro pet godina. Kupovina zlata centralne banke dodatno je podržala poluge, pri čemu je PBoC dodavao svoje rezerve treći mesec zaredom u januaru, pokazali su zvanični podaci.
Zlato je bilo najunosnija investicija u 2024.g.
Prema Graddhiju, cena zlata između 3000 i 3300 dolara i cena srebra između 40 i 45 dolara biće sledeći koraci!
Srebro
Srebro na – 32,26 $/ unca
Srebro se u ponedeljak vratilo iznad 32 dolara za uncu, nadoknadivši neke gubitke od prethodne sesije pošto su tarifna upozorenja predsednika SAD Donalda Trampa izazvala povećanu potražnju za tim metalom. Tramp je najavio planove za opštu tarifu od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma, koja će stupiti na snagu kasnije danas, a dodatne carine će biti objavljene u utorak ili sredu. Ova najava se poklopila sa kineskim carinama za odmazdu na odabrani američki izvoz, koje bi trebalo da stupe na snagu danas.
U međuvremenu, nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je EU spremna da odgovori „u roku od sat vremena“ ako SAD uvedu carine na evropsku robu. Cene srebra su takođe podstaknute očekivanjima veće industrijske tražnje, posebno iz sektora obnovljivih izvora energije, zajedno sa prognozama o nastavku deficita u snabdevanju.
Sve veći značaj srebra u čistoj energiji i inovacijama.
Podaci iz izveštaja Instituta za srebro Vorld Silver Survei 2024 pokazuju da se između 2015. i 2024. F (predviđeno), potražnja za srebrom dramatično promenila u različitim sektorima, odražavajući globalne trendove u tehnologiji, obnovljivoj energiji i investicijama. Jedna od najznačajnijih promena dogodila se u sektoru solarne energije, gde je potražnja za srebrom u proizvodnji solarnih panela naglo porasla. U 2015. fotonaponska industrija je potrošila oko 60 miliona unci srebra. Do 2024. F., ova brojka je porasla na 232 miliona unci – značajno povećanje izazvano globalnom ekspanzijom solarne energije.
Evo 20 najboljih zemalja koje proizvode srebro na osnovu podataka Srebrnog instituta za 2023.
- Meksiko – 202,2 miliona unci
- Kina – 109,3 miliona unci
- Peru – 107,1 miliona unci
- Čile – 52 miliona unci
- Bolivija – 42,6 miliona unci
- Poljska – 42,5 miliona unci
- Rusija – 39,8 miliona unci
- Australija – 34,4 miliona unci
- Sjedinjene Američke Države – 32 miliona unci
- Argentina – 26 miliona unci
- Indija – 23,8 miliona unci
- Kazahstan – 16,6 miliona unci
- Švedska – 12,6 miliona unci
- Indonezija – 10,3 miliona unci
- Maroko – 8,8 miliona unci
- Uzbekistan – 7,7 miliona unci
- Kanada – 7,1 miliona unci
- Papua Nova Gvineja – 4,3 miliona unci
- Španija – 3,7 miliona unci
- Brazil – 3,3 miliona unci
Višedecenijsko formiranje pehara i drške pokazuje da se srebro uvija i eksplodira iznad 50 dolara svih vremena.
Nafta
Ako bi Iran zatvorio Ormuški moreuz, uklonio bi sa globalnog tržišta ogromnih 21 milion barela nafte. Danas je globalna proizvodnja nafte oko 96 miliona barela dnevno, što znači da bi oko 22% svetskih zaliha nafte moglo nestati.
Kao što možemo videti na grafikonu ispod, to bi bio najveći šok u snabdevanju naftom koji je svet ikada video.
Cena nafte WTI na – 71,63 $/barel
Fjučersi na sirovu naftu VTI povećali su nedavne dobitke na iznad 71 dolar po barelu u ponedeljak, uz podršku rizika u snabdevanju nakon novih američkih sankcija na iranski izvoz sirove nafte. Američko ministarstvo finansija objavilo je prošle nedelje sankcije protiv pojedinaca i tankera koji su uključeni u transport miliona barela iranske sirove nafte godišnje u Kinu, sa ciljem da poveća pritisak na Teheran. Međutim, dobit od nafte bila je ograničena stalnom zabrinutošću zbog potencijalnih posledica trenutnih tarifa predsednika Donalda Trampa. Tramp je tokom vikenda najavio nove globalne tarife na čelik i aluminijum, koje bi mogle da utiču na energetski sektor SAD, uključujući i naftne kompanije koje se oslanjaju na specijalni čelik koji se ne proizvodi u zemlji. U međuvremenu, kineske carine na američku robu danas stupaju na snagu kao osveta za Trampove nedavne namete, iako se očekuje da će njihov uticaj biti ograničen zbog skromnog uvoza energenata iz Kine iz SAD.
BRENT – 75,20 $/ barel
Fjučersi na sirovu naftu Brent povećali su nedavne dobitke na oko 75 dolara po barelu u ponedeljak, uz podršku rizika u snabdevanju nakon novih američkih sankcija na iranski izvoz sirove nafte. Američko ministarstvo finansija objavilo je prošle nedelje sankcije protiv pojedinaca i tankera koji su uključeni u transport miliona barela iranske sirove nafte godišnje u Kinu, sa ciljem da poveća pritisak na Teheran. Međutim, dobit od nafte bila je ograničena stalnom zabrinutošću zbog potencijalnih posledica trenutnih tarifa predsednika Donalda Trampa. Tramp je tokom vikenda najavio nove globalne tarife na čelik i aluminijum, koje bi mogle da utiču na energetski sektor SAD, uključujući i naftne kompanije koje se oslanjaju na specijalni čelik koji se ne proizvodi u zemlji. U međuvremenu, kineske carine na američku robu danas stupaju na snagu kao osveta za Trampove nedavne namete, iako se očekuje da će njihov uticaj biti ograničen zbog skromnog uvoza energenata iz Kine iz SAD.
Gas
Prirodni gas – 3,42 $
Fjučersi američkog prirodnog gasa bili su nešto niži na 3,35 USD/MMBtu u petak, ali su ove nedelje porasli za skoro 10%. Povećanje je podstaknuto većim izvozom LNG-a i hladnijim vremenskim prognozama, za koje se očekuje da će povećati potražnju za grejanjem. Tokovi gasa u fabrike za izvoz LNG takođe su porasli na 15,1 bcfd do sada u februaru, u odnosu na 14,6 bcfd u januaru, približavajući se decembarskom rekordu. Gledajući unapred, meteorolozi predviđaju hladnije vreme od uobičajenog do 22. februara, što će verovatno zadržati visoku potražnju. Ekstremna hladnoća u januaru je verovatno izazvala povlačenje rekordnog nivoa iz skladišta, potencijalno blizu rekordnog maksimuma od 994 bcfd u januaru 2022. Sa strane proizvodnje, februarska proizvodnja gasa u donjih 48 država porasla je na 106,1 bcfd, sa 102,7 bcfd u januaru, iako je dnevna proizvodnja određena na blagi pad.
TTF Gas – 58,08 $
Evropski fjučers prirodnog gasa popeli su se u ponedeljak na 58 evra po megavat-satu, što je najviši nivo od januara 2023. godine, pošto hladnije vreme ubrzava povlačenje regionalnih skladišta. Sa temperaturama ispod koje se očekuju u severozapadnoj Evropi, potražnja za grejanjem će rasti, što će podstaći skup koji je ove godine dominirao tržištem. Potrošnja gasa već opterećuje zalihe, koje su na najnižem nivou za ovo doba godine od energetske krize 2022. – pune su samo 49% u poređenju sa 67% pre godinu dana – što izaziva zabrinutost oko letnjeg obnavljanja. Mala snaga vetra dodatno je povećala oslanjanje na gas. U međuvremenu, trgovci posmatraju potencijalne poremećaje američkih carina. Donald Tramp planira carinu od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma i mogao bi da bude usmeren na EU, što izaziva strah od odmazde. Trgovinski spor bi mogao da poveća troškove tečnog prirodnog gasa (LNG), posebno pošto su SAD i dalje najveći snabdevač Evrope.
Bakar
Cena bakra na – 9.407,50 $/t.
Fjučersi na bakar trgovali su se u ponedeljak iznad 4,58 dolara po funti, lebdeći na četvoromesečnim maksimumima zbog bikovskih osnova. Sve je veća zabrinutost zbog smanjenja snabdevanja iz Čilea, najvećeg svetskog proizvođača bakra, jer popravke i starenje rudnika izazivaju kašnjenja. Pored toga, kineska potražnja se vratila na tržište nakon proslave lunarne Nove godine, a potražnja u SAD-u je jača kako se kupci zalihe pre potencijalnih tarifa. Međutim, investitori su ostali oprezni nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio planove za opštu carinu od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma, koja bi trebalo da stupi na snagu kasnije danas, a dodatne carine će biti objavljene u utorak ili sredu. Ovo je usledilo pošto će kineske carine za odmazdu na odabrani američki izvoz stupiti na snagu, dok je nemački kancelar Olaf Šolc upozorio da je EU spremna da odgovori „u roku od sat vremena“ ako SAD uvedu carine na evropsku robu.
Aluminijum
Cena na – 2.633 $/t
Uranijum
Cena na – 69.650 $/ funta
Fjučersi na uranijum pali su ispod 70 dolara po funti, nedaleko od 16-mesečnog minimuma od 68,7 dolara od 27. januara usred rizika po potražnju i velike ponude. Ograničenja na uvoz obogaćenog nuklearnog goriva iz Rusije, koja je, prema nekim procenama, odgovorna za oko polovinu globalnih kapaciteta za obogaćivanje, smanjila su broj potrošača žutog kolača na tržištu rudarskog uranijuma. Očekuje se da će relativno dovoljna dostupnost žutog kolača ostati pošto se kolebanje uvoza nuklearnog goriva u SAD ističe do 2027. U međuvremenu, tržišta su preispitala svoje spekulativne stavove o potražnji nuklearne energije za američke centre podataka nakon pojave efikasnijih modela velikih jezika. Kineski DeepSeek AI sa otvorenim kodom tvrdio je da troši 95% manje energije od etabliranih američkih kolega, što je izbrisalo trku za razvoj alternativnih izvora energije. Takvi dogovori uključivali su nuklearne elektrane koje dolaze na mreži za servisiranje centara podataka za Microsoft, Alphabet i Amazon Veb Services.
Litijum
Cena – 77.150 CNI
Litijum je porastao za 2.250 CNI/T ili 3,00% od početka 2025. godine, prema trgovanju ugovorom za razliku (CFD) koji prati referentno tržište za ovu robu. Istorijski gledano, litijum je dostigao najviši nivo od 5750000,00 u decembru 2022.
Pšenica
Cena pšenice na 234,50 evra/t.
Fjučersi na pšenicu su pali na 5,82 dolara po bušelu, povlačeći se sa najvišeg nivoa od 3-1/2 meseca od 5,92 dolara, usred obnovljene zabrinutosti zbog potencijalnih trgovinskih sporova, koji bi mogli da oslabe potražnju za američkim poljoprivrednim proizvodima. Najava predsednika Donalda Trampa o recipročnim carinama za više zemalja podstakla je zabrinutost tržišta, jer su trgovci zabrinuti zbog moguće odmazde koja utiče na prodaju useva. Dok američke carine na Kinu nisu uključivale poljoprivredne proizvode, neizvesnost oko trgovinske politike vršila je pritisak na tržišta žitarica.
Pored toga, trgovci su pratili hladno vreme u Rusiji, najvećem svetskom izvozniku pšenice, zbog potencijalne štete na usevu. Moskovska izvozna kvota pšenice sugeriše da bi isporuke mogle značajno da padnu sledeće godine, dodajući dodatnu neizvesnost globalnoj ponudi pšenice. Očekuje se da će Ministarstvo poljoprivrede SAD uskoro dostaviti ažurirani izveštaj o globalnoj ponudi i potražnji, koji bi mogao uticati na buduća kretanja cena.
Kukuruz
Cena na 484 $/t.
Fjučersi za kukuruz su porasli na 4,90 dolara po bušelu, približivši se svom najvišem nivou u poslednjih godinu dana od 497 dolara, koji je zabeležen 29. januara, vođen slabom globalnom ponudom i velikim izvozom. Niža procena argentinske kukuruza, smanjena za milion tona zbog suvog vremena, i smanjeni ukrajinski izvoz, za koji se predviđa da će opasti za 6,5 miliona tona, doprineli su zabrinutosti oko globalne dostupnosti. U međuvremenu, izvoz u SAD je bio solidan, a izveštaji USDA su smanjili krajnje zalihe, podržavajući bikovsko raspoloženje. Međutim, konkurentne cene krmne pšenice u Evropi i neizvesnost u vezi sa američkim carinama pod predsednikom Trampom stvaraju izvesnu volatilnost na tržištu, sa širim trgovinskim problemima koji utiču na cene. Uprkos ovim izazovima, oskudna ponuda ključnih izvoznika i zalihe kukuruza u SAD niže od očekivanih nastavljaju da podržavaju uzlazni trend.
Drvo
Cena na – 592,10 $/m3.
Fjučersi za drvnu građu su se u februaru trgovali iznad 580 dolara za hiljadu stopa, pošto je snažna američka potražnja za stambenim zgradama povezana sa ograničenjima ponude. Postojeća prodaja kuća u SAD porasla je za 2,2% na sezonski prilagođenu godišnju stopu od 4,38 miliona jedinica u decembru, najviše od februara 2024. godine, dok je ukupan inventar stanova pao za 13,5% na 1,15 miliona jedinica. U međuvremenu, prosečna 30-godišnja fiksna hipotekarna stopa smanjena je na 6,89% sa nedavnog maksimuma od 7,04%, što je dodatno stimulisalo prijave za kupovinu. Uprkos stalnom nedostatku stanova i snažnoj građevinskoj aktivnosti, domaća proizvodnja je i dalje neadekvatna zbog regulatornih prepreka, nedostatka radne snage i ograničenog kapaciteta za preradu, iako su drvni resursi u izobilju. Kao rezultat toga, SAD se u velikoj meri oslanjaju na kanadski uvoz, koji čini oko 30% njihove ponude drvne građe, a nadolazeće nametanje carine od 25%, uz dodatak postojećih antidampinških carina od 14,5%, preti da skoro utrostruči troškove uvoza i dodatno zaoštri ponudu.
Ugalj
Cena uglja na – 107,25 $/t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu su u februaru pali na 109 dolara po toni, što je najniži nivo u skoro četiri godine, jer podaci ukazuju na sve više snabdevanje tržišta. Kina je objavila da će se njena proizvodnja povećati za 1,5% na 4,82 milijarde tona u 2025. nakon rekordne 2024. godine, sa ciljem da proširi kapacitete rudarstva kako bi se izbjegao rizik dostupnosti zbog ograničenja emisije ugljenika i zatvaranja rudnika zbog kršenja sigurnosnih protokola. Razvoj se dogodio pošto se komunalna preduzeća već bave rekordno visokim zalihama uglja, koje su porasle za 12% u dva meseca zaključno sa oktobrom. Takođe, indonežanska proizvodnja je porasla na rekordnih 836 miliona tona u 2024. godini, 18% iznad cilja. U međuvremenu, Kina je zapretila da će sledeće nedelje uvesti carine na američki ugalj ako SAD zadrže svoja opšta ograničenja za Kinu. Međutim, uticaj na termalni ugalj je minimalan, pošto je američki uvoz činio 0,8% kineske inostrane kupovine termalnog uglja u 2024.
Dolar
Dolar na – 1,0328 prema evru.
Tramp je upravo zapretio 100% carinama za svaku zemlju BRIKS-a koja osporava dolar. Izgleda kao snažan potez za zaštitu dominacije SAD—ali šta ako je suprotno?
BRIKS se godinama udaljavao od dolara i ova tarifna pretnja ih neće zaustaviti – ona će ubrzati dedolarizaciju. Tramp to zna. Dakle, da li pravi grešku ili priprema teren za kontrolisano resetovanje?
Evro je oslabio na oko 1,03 dolara, pod pritiskom jačih američkih dolara nakon što je predsednik Donald Tramp najavio nove globalne tarife na čelik i aluminijum tokom vikenda. Ovaj potez dodatno je opteretio valutu usred očekivanja o rastućem jazu kamatnih stopa između SAD i Evrope, vođen snažnim podacima o radnim mestima u SAD koji podržavaju odluku Fed-a da zadrži kamatne stope, za razliku od nedavnog smanjenja kamatnih stopa od strane ECB i signala o većem popuštanju u martu. Takođe, strahovi da bi američke tarife mogle da izazovu deflaciju povećale su očekivanja o dubljim rezovima ECB-a, pri čemu tržišta predviđaju da će depozitna stopa pasti na 1,87% do decembra. U međuvremenu, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bi EU mogla da odgovori „u roku od sat vremena“ ako SAD uvedu tarife bloku. Šef trgovinskog komiteta EU Bernd Lange je takođe primetio da je blok spreman da smanji porez na uvoz vozila od 10 odsto bliže stopi od 2,5 odsto u SAD kako bi izbegao trgovinski rat.
Rublja
Evro – rublja na 100,333
Dolar – 97,03 rublja
Ruska rublja je ojačala preko 100 za dolar, zadržavši nagli skok sa 115 za dolar 1. januara, što je bilo najniže zabeleženo ako se izuzmu rasprodaja neposredno nakon ruske invazije na Ukrajinu. Do oporavka je došlo zbog toga što je Ministarstvo finansija odložilo kupovinu deviza u svojoj uobičajenoj šemi budžetskog bilansa, što ukazuje da je Moskva preduzela mere protiv slabosti rublje. Pored toga, dileri su primetili podršku iz nade da bi Trampovo predsedništvo u SAD moglo da poveća mogućnost eventualnog zaustavljanja u Ukrajini. Ipak, valuta je ostala mnogo slabija od svog posleratnog proseka.
Rublja je obustavljena iz domaće trgovine u odnosu na glavne parove nakon što su zapadne zemlje sankcionisale Moskovsku berzu, povećavajući poteškoće kompanijama da obezbede čvrstu valutu i primoravajući Banku Rusije da od juna odredi cene deviza. Ovo je dodalo prethodnim sankcijama koje su zaustavile priliv deviza zbog sankcija na energiju, na kraju za operatere naftnih tankera.
Kriptovalute
Bitcoin – 94,441 evra
Eterium – 2.564 evra
Branko Dragaš
Investicioni bankar