Pregled tržišta
Svet
Rizik za čovećanstvo – Ovaj ekskurs ima za cilj da razjasni koji bi krajnji rizici mogli nastati kao rezultat dalje eskalacije. Pitanje je aktuelno jer je Moskva najavila da će promeniti svoju nuklearnu doktrinu. Zašto je takva tema uključena u ovaj izveštaj? Uključen je zato što ovaj rizik nosi sa sobom krajnji rizik za čovečanstvo, a samim tim i za globalnu ekonomiju i tržišta. Dakle, ovaj rizik zahteva svest, čak i u ovom formatu. Još jednom, Statista nudi zanimljivu grafiku:
SAD
Kamala Haris želi da poveća sadašnju stopu federalnog poreza na dobit preduzeća od 21 odsto na 28 odsto, što je više od 25 odsto u komunističkoj Kini i proseka EU od 21 odsto, saopštila je njena kampanja u ponedeljak.
Federalna stopa Kamala Haris od 28% viša je od prosečne stope poreza na dobit preduzeća u Aziji od 19,8%, proseka EU od 21%, svetskog proseka od 23,5% i proseka OECD-a od 23,7%.
Evo još njenih nebuloza:
Da vlasnici malih preduzeća plaćaju porez na svoje pojedinačne poreske prijave, do 39,6 odsto sa sadašnjih 37 odsto
Uvođenje drugog „poreza na smrt“ – obaveznog poreza na kapitalnu dobit pri smrti – pored sadašnjeg poreza na smrt
Uvođenje minimalne globalne poreske stope od 21 odsto, koja prevazilazi trenutnu minimalnu globalnu poresku stopu Organizacije za ekonomski razvoj (OECD) od 15 odsto
Četvorostručenje poreza na otkup akcija, što bi uticalo na 401(k)s i druge penzione račune Amerikanaca
Federalna akciza od 30 posto na električnu energiju koja se koristi u rudarenju kriptovaluta
Porez od 37 milijardi dolara na američku energiju
Povećanje poreza na Medicare za 32 posto.
Falsfifikovanje podataka – Rast broja zaposlenih u SAD tokom većeg dela prošle godine bio je znatno slabiji nego što je ranije prijavljeno, pokazuju novi podaci objavljeni u sredu.
Bogatstvo ultra-bogatih porodica verovatno će porasti na 9.500 milijardi dolara do 2030. godine, prema procenama konsultantske kuće Deloitte, kako porodične kancelarije rastu i pretvaraju se u rivalske hedž fondove.
Ova cifra bi predstavljala skok od 73% u odnosu na trenutnih 5.500 milijardi dolara koje kontrolišu ljudi koje predstavljaju porodične kancelarije, navodi se u izveštaju. Očekuje se da će broj investicionih firmi za bogate porasti za jednu trećinu u istom vremenskom periodu, na 10.720.
Kako nejednakost u bogatstvu koncentriše više novca u rukama veoma bogatih i kako postaje lakše otvoriti porodičnu kancelariju, industrija sustiže hedž fondove po veličini i — u nekim slučajevima — zapošljava iz slične grupe profesionalnih investitora.
Biro za statistiku rada revidirao je naniže svoj ukupan broj radnih mjesta otvorenih u godini do marta za 818.000 kao dio svog preliminarnog godišnjeg referentnog pregleda podataka o platnom spisku. To sugeriše da je privreda dodavala u proseku 174.000 radnih mesta mesečno tokom tog vremenskog perioda – ispod prethodne procene od 242.000. Na mesečnom nivou to iznosi oko 68.000 radnih mesta manje.
Prodaja novih stambenih nekretnina u verziji na godišnjem nivou (na godišnjem nivou) iznosila je 739.000 (predviđeno 625.000) od jula, nakon prethodnih 668.000 (revidirano sa 617.000). To je bila najveća vrednost od septembra 2023.
Lični prihodi su porasli za 0,3% na mesečnom nivou u julu (prognoza 0,2%, prethodni mesec 0,2%). Lična potrošačka potrošnja porasla je za 0,5% na mesečnom nivou u julu (prognoza 0,5%, prethodni mesec 0,3%).
Indeks cena PCE (Personal Consumption Ekpenditure Indek), koji je u fokusu Federalnih rezervi SAD, porastao je za 0,2% na mesečnom nivou u julu (prognoza 0,2%, prethodni mesec 0,1%) i za 2,5% na godišnjem nivou. godine (prognoza 2,6%, prethodni mesec 2,5%). Menadžer nabavke bivši iz Čikaga je u avgustu imao 46,1 bod (prognoza 45,5, prethodni mesec 45,3). Prema konačnom proračunu, indeks poverenja potrošača prema Univerzitetu u Mičigenu bio je 67,9 (prognoza 68,0, preliminarna vrednost 67,8).
U drugom kvartalu 2024. broj novih stečajeva u Sjedinjenim Državama dostigao je 6.276, najviši nivo od 2017. Broj poslovnih stečajeva se udvostručio za dve godine. Broj podnesaka u poglavlju 7 (likvidacija) popeli su se na 3.151, najviše od pandemije 2020.
Broj bankrota iz poglavlja 11, koji omogućavaju kompanijama da nastave sa radom uz razvijanje plana reorganizacije za otplatu nekog ili celog duga u određenom periodu, dostigao je 2.462, nadmašivši sve ostale kvartale u poslednjih deset godina. Poglavlje 13 i drugi stečajevi su takođe povećani. Poglavlje 13 omogućava dužnicima da utvrde plan otplate na tri do pet godina, sa redovnim isplatama poveriocima na osnovu raspoloživih prihoda. Ovaj porast bankrota, posebno zbog kašnjenja kredita, ukazuje na alarmantan trend koji podseća na velike ekonomske recesije:
Prema statističkim podacima koje je objavila Administrativna kancelarija američkih sudova, u godini koja se završila junom 2024. godine, godišnjih stečajnih prijava je bilo ukupno 486.613, u poređenju sa 418.724 predmeta u prethodnoj godini.
Broj poslovnih podnesaka je povećan za 40,3 odsto, sa 15.724 na 22.060 u godini koja se završila 30. juna 2024. Broj podnesaka za stečaj koji se ne odnosi na poslovanje porasli su za 15,3 odsto na 464.553, u poređenju sa 403.000 u prethodnoj godini.
Od drugog kvartala 2024. BDP je porastao za 3,0% u godišnjoj verziji prema drugoj proceni (prognoza 2,8%, preliminarna vrednost 2,8%). Prema preliminarnim proračunima, deflator PCE je bio 2,8% (prognoza 2,9%) nakon preliminarnih 2,9%.
Prema preliminarnim proračunima, korporativni profiti su zabeležili rast od 1,7% na kvartalnom nivou u drugom kvartalu 2024. godine, nakon -2,7% ranije. Inicijalna potraživanja za nezaposlene od 24. avgusta 2024. iznosila su 231.000 (predviđeno 232.000) nakon prethodnih 233.000 (revidirano sa 232.000).
Indeks prodaje kuća na čekanju je u julu pao sa 74,3 na 70,2 poena, što predstavlja najniži nivo indeksa u istoriji koji datira još od 2000. godine.
Rast dugova 1971 -2024.g.
Stopa nezaposlenosti – 4,3%
FED
Kretanje referentn ekamatne stope.
Kriva prinosa – Postoji još jedan indikator koji trenutno ukazuje na recesiju: kriva prinosa. Među finansijskim analitičarima, kriva prinosa se najčešće opisuje i prikazuje kao razlika između prinosa dugoročnih i kratkoročnih obveznica. Ovo se obično radi uzimanjem razlike između prinosa na 10-godišnje obveznice američkog trezora minus prinos na dvogodišnje obveznice američkog trezora (pogledajte sledeću sliku).
Šta sada možete izvući iz ovoga?
Ako je razlika pozitivna (tj. iznad žute linije), to znači da je kriva prinosa strma ili normalna. Ovo ukazuje na poverenje u budući ekonomski rast. Međutim, ako je razlika negativna (to jest, prinos na 2-godišnje obveznice je veći od 10-godišnje obveznice), to se naziva obrnuta kriva prinosa, što je često znak predstojeće recesije. Investitori traže veću kratkoročnu kamatu na svoj kapital.
A sada postaje interesantno: Svaki put kada se kriva prinosa izokrene, odnosno padne ispod žute linije, berza je generalno porasla još više i tek onda kolabirala nakon što se kriva prinosa ponovo obrne, tj. ponovo se popela iznad žute linije.
Banke
UBS je odlučio da PRODA SVE svoje nekretnine (često nasleđene od Credit Suisse) jer postoji velika „neizvesnost“ u svetu komercijalnih nekretnina. I budite oprezni, radi se o 2 milijarde dolara poslovnog prostora, prodavnica itd., koji će preplaviti evropsko i američko tržište.
Dovoljno da se tržište još više sruši!
Banka federalnih rezervi Njujorka objavila je ove nedelje podatke koji pokazuju da je dug američkih kreditnih kartica dostigao novi maksimum od 1.140 milijardi dolara. Odvojeni izveštaj TransUniona je otkrio da prosečan Amerikanac ima 6.329 dolara duga po ličnim kreditnim karticama, što je porast od 4,8% u odnosu na prošlu godinu.
Kamatna stope su na – 21,51%.
Inflacija
Od juna 2022. godine, ukupna inflacija indeksa potrošačkih cena (CPI) u SAD je porasla za oko 6%, ali je inflacija za mnoga osnovna dobra bila mnogo viša. Cene usluga prevoza porasle su za 18,5%, dok su troškovi stanovanja porasli za 13,5% i 11%, respektivno. Voda, kanalizacija, odvoz otpada i struja poskupeli su za oko 10%, a hrana i piće za 8%. Kada se ovi troškovi ne mogu preneti u prodajne cene, marže se smanjuju, što otežava vraćanje dugova i ugrožava sam opstanak preduzeća. Neispunjavanje obaveza u otplati dugova odmah dovode do kašnjenja, što zauzvrat dovodi do više bankrota:
CBDC
Centralne banke i vlade hvale kao budućnost novca i obećanih beneficija kao što su efikasna plaćanja i finansijska uključenost, CBDC zapravo utiru put ka distopijskoj budućnosti koju karakteriše potpuni nadzor i kontrola, u oštroj suprotnosti sa principima slobodnog društva. .
Na čelu ove agende CBDC su dve sumnjive, ali moćne organizacije, od kojih obe ni na koji način nisu javno odgovorne, naime Banka za međunarodna poravnanja (BIS), poznata kao „Centralna banka centralnih banaka“ sa sedištem u Bazelu, Švajcarska , ima i Atlantski savet, istraživački centar Atlantske alijanse (NATO) predvođen SAD sa sedištem u Vašingtonu, koji finansira kombinacija vladinih, korporativnih i fondacija.
Postoje dve vrste CBDC-a: veleprodajni CBDC, koji koriste banke i finansijske institucije za veleprodajne transakcije i stvari kao što su međubankarska plaćanja, i „opšte namene“ ili maloprodajni CBDC, koji koristi šira javnost u obliku CBDC-a zasnovanih na računu ili Koristi se token „digitalne gotovine“. Ovi CBDC-ovi zasnovani na nalogu, koje izdaju direktno centralne banke, mogu se programirati i vezani za identitet korisnika putem digitalnih ID-ova.
CBDC je opasni digitalni lanci za čovečanstvo jer:
- Kod CBDC-a transakcije nisu anonimne, tako da nemate privatnost. Vlade i centralne banke mogu pratiti svaku transakciju i odrediti ko je vrši. Ovo omogućava potpuni nadzor i eliminiše finansijsku privatnost.
- CBDC-ovi su programabilni. Ovo omogućava vladama i njihovim centralnim bankama da kontrolišu koja dobra i usluge mogu da se kupe pomoću digitalnog tokena, primenjuju datume isteka na bilanse i što je najvažnije, isključuju ili zabranjuju ljude koji bi mogli da kritikuju vladinu politiku (mislim na Kinesku ocenu kredita). Sve su to oblici društvene i ekonomske manipulacije, pa čak i ekonomske prinude.
- U praksi, da bi se CBDC koristili u maloprodaji, svaki građanin mora imati digitalni ID, sa CBDC računom i stanjem povezanim sa digitalnim ID-om. Globalno uvođenje CBDC-a će stoga a) naterati sve da imaju digitalni ID, što b) će stvoriti kompletnu mrežu za nadzor koja prati svakoga i njihove finansijske transakcije.
- Pošto CBDC izdaju direktno centralne banke, oni takođe centralizuju finansijsku moć sa vladom i njenom centralnom bankom. Ovo je veoma opasno i suprotno konceptima slobode koje predstavljaju zlato i srebro i konceptu decentralizacije koji predstavljaju privatne kriptovalute.
Neizabrane elite – BIS
Oni koji su upoznati sa tržištem zlata već će znati za neprozirnu i veoma tajnovitu Banku za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu, u Švajcarskoj, i kako su oni bili uključeni u manipulisanje cenom zlata od 1960-ih, počev od sa londonskim zlatnim bazenom i bukvalno se nastavlja do danas.
BIS nikome nije javno odgovoran, njegovi sastanci i donošenje odluka su tajni i ne otkriva svoje interne diskusije. BIS čak uživa i diplomatski imunitet koji ga štiti od nadzora i pravne kontrole, i funkcioniše nezavisno od nacionalnih zakona.
BIS je od početka bila ruka vodilja i koordinator u globalnom razvoju svih ovih CSD-a. Ovo nije slučajnost, već plan za uvođenje CBDC-a širom sveta sa povezanim digitalnim ID-ovima, što će na kraju takođe dovesti do ukidanja gotovine.
Neizabrane elite – Atlantski savet
Drugi veliki promoter CBDC-a, Atlantski savet, je istraživački centar NATO-a koji nadgleda saradnju između SAD i Evrope po pitanju bezbednosti, ekonomskih i geopolitičkih pitanja. Još je neprozirniji, ali podjednako neodgovoran, a sastav njegovog odbora čini da izgleda kao paravan za CIA.
Atlantski savet finansiraju mešavina vladinih agencija, korporacija, fondacija i bogatih pojedinaca. Glavni donatori su Stejt department SAD, Ministarstvo odbrane SAD, Ministarstvo energetike SAD, Fondacija Rokfeler, Goldman Saks, Ministarstvo spoljnih poslova, Komonvelta i razvoja Velike Britanije, Delegacija Evropske unije u Sjedinjenim Državama, Google, JPMorgan Chase Foundation i George Soros’s Open Societi Foundations. Ostali donatori su Lockheed Martin, Meta, Evropska unija i Bank of America.
Zašto su Banka međunarodnih poravnanja (BIS) i Atlantski savet toliko željni da rade zajedno kako bi ubedili svet da usvoji programabilne digitalne valute centralne banke? Jednostavno: žele da koriste CBDC da centralizuju i konsoliduju finansijsku moć i kontrolu nad globalnim finansijskim sistemom i svetskom populacijom.
Neizabrane elite – Međunarodni monetarni fond
Međunarodni monetarni fond (MMF), sa sedištem u Vašingtonu, takođe se zalaže za CDBC od 2018. godine i proizveo je čitav niz studija.
U maju 2024. Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon kojim se zabranjuje američkom Ministarstvu finansija da uvede digitalni dolar bez izričitog odobrenja Kongresa. Predlog zakona, koji se formalno zove HR 5403, ali se naziva „Zakon o državnom nadzoru nad CBDC-om“.
Nasuprot tome, CBDC izdaju i kontrolišu centralne banke, a CBDC se mogu programirati. Po definiciji, CBDC omogućavaju centralizovanu kontrolu izdavaoca. Pored toga, CBDC-ovi su dizajnirani da prikupljaju podatke o računima i bilansima, što ih čini ranjivim na nadzor i invazije na privatnost.
CBDC-i se takođe mogu koristiti za konfiskaciju novca jer mogu nametnuti upotrebu programabilne valute koja se može isključiti i za koju se mogu postaviti uslovi za izdavanje i programirani datumi isteka. Zlato i srebro nemaju nijedan od ovih nedostataka. Dok fizičko zlato i srebro predstavljaju ekonomsku slobodu i slobodu, digitalne valute centralne banke (CBDC) predstavljaju ropstvo i distopijsku budućnost.
tekst: Ronana Manlija
EU
SANKCIJE – U drugom tromesečju 2024. godine, prema političkom i upravljačkom konsultantu Bruegel, Rusija je bila najveći snabdevač EU gasom prvi put od trećeg kvartala 2022. (sa Severnim tokom), iza Norveške, odmah ispred SAD, čak i bez Severnog toka. Rusija je tako predstavljala oko 17% ukupnog uvoza.
1990. lider u oblasti poluprovodnika, danas takođe u IT sektoru je ključna i buduća industrija. Sledeći grafikon iz Statista pokazuje da je Evropa imala najveći udeo 1990. godine i da je kasnije značajno zaostala.
ECB
Prema prvim procenama, potrošačke cene u evrozoni porasle su za 2,2% na godišnjem nivou u avgustu (prognoza 2,2%) nakon prethodnih 2,6%. Bazna stopa je porasla za 2,8% na godišnjem nivou (prognoza 2,8%) nakon prethodnih 2,9%. Stopa nezaposlenosti u zoni evra je u julu iznosila 6,4% (najniža za sve vreme, prognoza 6,5%) nakon prethodnih 6,5%.
BRICS
Digitalni jaz na globalnom jugu je pitanje koje treba rešiti i zemlje BRIKS-a mogu igrati vodeću ulogu u premošćivanju jaza.
Akcioni plan za razvoj digitalne saradnje Kine i Afrike objavljen je tokom foruma o digitalnoj saradnji u Pekingu 30. jula. Početkom jula na Građanskom forumu BRICS-a u Moskvi, diskusije su naglasile različite uticaje i prednosti digitalne tehnologije u zemljama članicama .
Predstavnik iz Etiopije primetio je da su žene često preopterećene kućnim poslovima, što im ograničava mogućnost da zarade i poboljšaju uslove života. Nasuprot tome, predstavnik Indije je podelio primere digitalnih alata koji značajno poboljšavaju zdravlje žena u toj zemlji.
Predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata je istakao ulogu digitalne tehnologije u unapređenju obrazovanja dece i obezbeđivanju njihovog učešća u razvoju veštačke inteligencije.
Sve je veći narativ koji sugeriše da je interesovanje Malezije za signale BRICS+ udaljavanje od zapadnih saveza. Ovom tumačenju nedostaju strateški i nijansirani razlozi koji stoje iza angažovanja Malezije u ovoj grupaciji.
Malezija već dugo praktikuje uravnoteženu spoljnu politiku, angažujući se i sa zapadnim i sa nezapadnim silama kako bi maksimizirala svoje nacionalne koristi.
Ovaj pristup, ukorenjen u pragmatičnoj diplomatiji, omogućava Maleziji da iskoristi mogućnosti iz različitih globalnih partnerstava bez ograničenja binarnim geopolitičkim vezama.
Ulaskom u BRICS+, Malezija ima za cilj da produbi ekonomsku saradnju sa tržištima u razvoju, unapređujući trgovinu, investicije i tehnološku razmenu. Ovo angažovanje dopunjuje postojeće odnose Malezije sa zapadnim državama i institucijama, umesto da ih zamenjuje.
BRIKS+ pruža platformu za Maleziju za postizanje svojih razvojnih ciljeva. Fokus grupe na razvoj infrastrukture, održivi rast i transfer tehnologije odgovara domaćim prioritetima Malezije.
Rusija
Banka Rusije, u scenariju rizika koji pretpostavlja značajno pogoršanje spoljnih uslova, nije isključila iscrpljivanje sredstava iz Fonda nacionalnog blagostanja (NVF) tokom 2025. godine. Ovo se navodi u nacrtu Glavnih pravaca Jedinstvene državne monetarne politike za 2025-2027, objavljenom na sajtu regulatora . Istovremeno, Centralna banka je istakla da je u 2024. smanjena vjerovatnoća da će se desiti scenario rizika.
Uzimajući u obzir nižu ravnotežu svetskih cena sirovina, biće potrebna transformacija fiskalnog pravila sa postepenim prelaskom na cenu bazne nafte od 40 dolara po barelu do 2027. Smanjenje osnovnih prihoda od nafte i gasa Zbog smanjenja granične cene u pravilu će doprineti fiskalnoj konsolidaciji – smanjenje budžetskih rashoda u relativnom smislu“, nije isključila Banka Rusije.
U ovoj situaciji, 2025. godine BDP će se smanjiti za 3-4%, a 2026. godine – za 1-2%. Budžetska podrška privredi tokom perioda krize će se proširiti u odnosu na osnovni scenario, ali će biti manja nego u 2020. i 2022-2023. U 2027. privreda će rasti po stopi oporavka od 2-3%.
Kina
Ali ove nedelje, Kina je ta koja ponovo izaziva zabrinutost među analitičarima.
Kineske bankarske pozajmice realnoj ekonomiji pale su prvi put u 19 godina, što je označilo zabrinjavajući razvoj događaja koji naglašava zašto je slaba domaća tražnja postala glavna prepreka rastu i ekonomskom oporavku.
Iako su stope zaduživanja i dalje atraktivne, izgleda da tražnja presušuje, direktno ugrožavajući kineski rast u narednim mesecima.
Pad potrošnje već je vidljiv na automobilskom tržištu, koje je za jul zabeležilo naglo niže brojke.
Devizne rezerve su u avgustu iznosile 3.288 milijardi dolara, u poređenju sa 3.256 milijardi dolara ranije. To je najviši nivo od decembra 2015. godine! Potrošačke cene su u avgustu porasle za 0,6% u odnosu na isti period prethodne godine (prognoza 0,7%, prethodni mesec 0,5%).
Čini se da se kineska kriza nekretnina širi ekonomijom.
Najveći svetski proizvođač čelika, China Baovu Steel Group, upozorio je da se kineski proizvođači čelika suočavaju sa produženom krizom zbog kolapsa tržišta nekretnina u Kini.
Slaba potražnja je dovela do prekomerne proizvodnje čelika, što je dovelo do pada cena i rezultiralo gubicima za rafinerije.
Kineski proizvođači čelika se okreću stranim tržištima da kompenzuju, ali nailaze na trgovinske barijere.
Prema Baovuu, trenutna situacija se smatra ozbiljnijom od krize iz 2008. i 2015. godine, uprkos pokušajima kineskih donosilaca odluka da ožive tržište nekretnina.
Kineski sektor čelika je razoren slabom tražnjom i padom industrijske proizvodnje, dok kolaps tržišta nekretnina osakaćuje najveću ekonomiju Azije.
Za sada, investitori se okreću američkim tržištima, očekujući više jasnoće o očekivanom oštrom usporavanju kineske ekonomije. Tokom protekle dve godine, slabe performanse kineskog tržišta u odnosu na tržište SAD bile su posebno primetne.
Skoro 80% celokupnog bogatstva domaćinstava je u stambenim zgradama, balon koji sada puca uprkos naporima vlasti da ponovo naduvaju mehur. Cene su snižene od 25% do 37% u gradovima Tier 1, a još više u gradovima Nivoa 2 i 3.
Indija
Indijska vlada je dala zeleno svetlo za izgradnju velike luke u Vadhavanu, koja se nalazi na zapadnoj obali Maharaštre, što je potez koji ima za cilj da unapredi trgovinske veze sa Rusijom i dublju integriše Indiju u globalne trgovinske rute. Ova najava, objavljena u petak, signalizira strateški napor za jačanje bilateralne trgovine i poboljšanje povezanosti sa ključnim međunarodnim tržištima.
Planirana luka će služiti kao centralno čvorište u Međunarodnom transportnom koridoru sever-jug (INSTC) i ekonomskom koridoru Indija-Bliski istok-Evropa (IMEEC). INSTC, ruta duga 7.200 kilometara predložena 2000. godine, dizajnirana je da olakša kretanje robe iz Indije u Rusiju preko Irana, nudeći alternativu Sueckom kanalu. Uprkos svojim ambicioznim ciljevima, INSTC tek treba da bude u potpunosti realizovan, ali je njegova relevantnost porasla zbog povećanja trgovine između Indije i Rusije.
Tokom svoje posete Moskvi u julu, indijski premijer Narendra Modi je istakao potrebu za unapređenjem povezanosti sa Rusijom, naglašavajući važnost unapređenja INSTC-a. Obe zemlje su postavile cilj da ostvare trgovinu od 100 milijardi dolara do 2030. godine, čineći razvoj ovog trgovinskog koridora ključnim korakom u postizanju tog cilja.
IMEEC, koji ima za cilj da poboljša ekonomsku integraciju i povezanost između Azije, Persijskog zaliva i Evrope, dogovoren je prošle godine na samitu G20 u Nju Delhiju. Međutim, napredak na ovom projektu ometaju tekući sukobi na Bliskom istoku.
Očekuje se da će projekat nove luke Vadhavan koštati oko 76.220 miliona rupija (9 milijardi USD), uključujući troškove kupovine zemljišta i izgradnje. Indijski ministar za luke, pomorstvo i plovne puteve Sarbananda Sonoval predstavio je ove informacije parlamentu, ističući strateški i ekonomski značaj luke u unapređenju globalnih trgovinskih ambicija Indije.
Izvor: MENAFN
Afrika
Afričke zemlje, koje se zagrevaju brže od drugih regiona sveta, suočavaju se sa gubitkom od 2-5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proseku zbog klimatskih ekstrema, prema novom izveštaju velikih multilateralnih organizacija
Izveštaj o stanju klime u Africi , koji su objavili Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Afriku (ECA), Svetska meteorološka organizacija (VMO) i Komisija Afričke unije, procenjuje da opasnosti vezane za klimu kao što su suše, poplave i cikloni – koje podstaći nesigurnost hrane, nedostatak vode i raseljavanje – dovešće do troškova adaptacije od 30-50 milijardi dolara godišnje tokom naredne decenije, što samo predstavlja 2-3% BDP-a regiona.
U Tunisu, zbog rasprostranjenih uslova suše 2023. godine, proizvodnja žitarica bila je više od 80% ispod godišnjeg proseka. Druge severnoafričke zemlje, kao što su Alžir i Maroko, registrovale su ispod prosečne proizvodnje žitarica iz istog razloga. U Etiopiji su kiše Deir i Hageia završile sa nekim od najvećih kumulativnih ukupnih količina u poslednjih 40 godina, što je izazvalo ozbiljne poplave u Somaliji, Oromiji i južnim regionima. To je rezultiralo gubitkom skoro 27.000 stoke i uništenjem preko 72.000 hektara useva, posebno duž reka Šebel i Omo.
Poljoprivreda je ključni sektor u Africi, odgovoran za zapošljavanje preko 60% stanovništva Afrike prema Svjetskoj banci. U subsaharskoj Africi, poljoprivreda čini 30-40% BDP-a u većini zemalja.
Nemačka
Nakon uspeha AfD-a i BSV-a, Saksonija i Tiringija se suočavaju sa veoma teškim koalicionim pregovorima. U Tiringiji, prema preliminarnim zvaničnim konačnim rezultatima, AfD je dobio 32,8%. CDU je imao 23,6%, BSV na 15,8%, Levica na 13,1%, a SPD na 6,1%. Zeleni i FDP više nisu zastupljeni u državnom parlamentu. Na izborima u Saksoniji CDU je bila najjača snaga sa 31,9%. AfD je dobio 30,6%, BSV 11,8%, a SPD 7,3%. Zeleni su u državni parlament ušli sa 5,1%, baš kao što je Levica, koja je ostvarila samo 4,5%, dobila nekoliko direktnih mandata.
Nastavili smo da dobijamo otrežnjujuće podatke i vesti iz Nemačke. Prema podacima Ministarstva finansija, poreski prihodi su u julu 2024. pali za 7,9% u odnosu na isti period prošle godine na 63,81 milijardu evra. U prvih sedam meseci zabeležen je rast od 1,9%. Tačka preokreta u poreskim prihodima bi sada mogla biti dostignuta u julu 2024. Prema istraživanju DIHK-a, interesovanje za osnivanje kompanija palo je na najniži nivo od najmanje 2010. godine (početak istraživanja).
Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, pristigle porudžbine u građevinskoj industriji porasle su za 1,9% od januara do juna, prilagođene inflaciji (realno), u odnosu na prethodnu godinu. U junu su porudžbine povećane za 2,7% u odnosu na prethodni mesec i za 4,2% u odnosu na isti mesec prošle godine.
Prema barometru IFO, manje kompanija želi da poveća cene u narednom periodu meseci. Barometar za njihova očekivanja cena pao je na 16,3 poena u avgustu, posle 17,6 poena u julu.
Francuska
Indeks poslovne klime za ukupnu ekonomiju porastao je sa 94 na 97 poena u avgustu. Indeks proizvodnje je porastao sa 95 na 99 poena (prognoza 96). Naredni meseci će pokazati koliki je deo povećanja bio posledica Olimpijskih igara u Francuskoj.
Cifre su jednostavno katastrofalne: više od 63.000 kompanija je propalo u Francuskoj u poslednjih 12 meseci. Eksplozija od 6,3% u odnosu na period pre Covid-a Izgradnja sektor propada sa +35,6%, trgovina umire na +22,3%
Građevinski sektor beleži najveći broj kvarova sa 13.915 pogođenih kompanija, što je povećanje od 35,6% u odnosu na prethodnu godinu.
Slede trgovina i popravka automobila sa 13.452 kvara, što je povećanje od 22,3% u odnosu na 2023.
Sektor smeštaja i ugostiteljstva, sa svoje strane, ima 8.361 kvar, što predstavlja značajan porast u odnosu na jun.
Ostali sektori nisu pošteđeni: nekretnine beleže porast nelikvidnosti od 48%, dostižući 2.458 pogođenih preduzeća u julu 2024.
Industrija, transport i skladištenje, kao i poslovne usluge takođe su pogođeni ovim porastom stečaja, sa 4.172, respektivno. 2.759 i 7.398 otkaza u poslednjih 12 meseci “
Velika Britanija
Ponovo se razmatra šema plaćanja po kilometru putnog poreza u potezu koji bi značio da će oni koji žive u udaljenim oblastima i koji se najviše oslanjaju na svoje automobile biti najteže pogođeni pravilima.
Poslednjih nedelja sve je više poziva da kancelarka Rejčel Rivs uvede novu šemu cena puteva koja bi zamenila tradicionalnu akciznu obavezu na vozila (VED).
Prosečni vozači bi verovatno bili pogođeni troškovima od 444 funti godišnje, dok bi oni koji žive u ruralnim delovima zemlje koji prelaze 10.000 milja godišnje suočili sa računima od oko 600 funti.
Tačno 7 od 10 električnih vozila će biti pogođeno dodatnim porezom od 410 funti godišnje za „luksuzne automobile“ kada prestane oslobađanje od VED sledeće godine.
Švajcarska
Od utorka će biti moguće izvršiti trenutni transfer novca u Švajcarskoj. Ovaj novi, sigurniji sistem plaćanja nudi prednosti u pogledu naknada, u poređenju sa kreditnim i debitnim karticama. Danas plaćanje ponekad potraje, posebno kada se vrši tokom vikenda ili noću,
ali od 20. avgusta, većina švajcarskih banaka bi trebalo da bude u mogućnosti da prima trenutne uplate iz drugih ustanova, na primer, u roku od 10 sekundi. kada izvršite kupovinu na mreži, novac će odmah biti prebačen na trgovca, koji može odmah da pošalje robu do kraja 2026.
godine godine 2024. „U Švajcarskoj će pedesetak banaka već usvojiti ovaj sistem do kraja leta. I do kraja godine, najmanje 95% transakcija će biti pokriveno“, uverava Artur Jurus.
Španija
Broj noćenja je u julu iznosio 44,04 miliona (prethodne godine 43,2 miliona, prethodnog meseca 38,2 miliona).
Italija
Italija je trenutno jedna od najugroženijih ekonomija u evrozoni. Tokom proteklih dvadeset godina nije uspela da se prilagodi sve većoj globalnoj konkurenciji i njene javne finansije su se dramatično pogoršale. Čak i uz ogromnu fiskalnu podršku ostalih članica evrozone, perspektive Italije izgledaju prilično mračne.
Deset milijardi nedostaje da sastave kraj s krajem. A Meloni traži pomoć od Istata. Odlaganje strukturnog plana budžeta za kraj meseca iritira EU, ali i Đorđetija. Revizija BDP-a prethodnih godina naviše se očekuje 23. septembra.
Manji porezi za one koji imaju decu. Đorđetijev plan za povećanje nataliteta.Ministar privrede proučava intervenciju za povećanje odbitaka iz Irpefa za porodice: „Ali nećemo da zarađujemo na samcima”. Pokriće od smanjenja poreskih popusta.
Argentina
Argentina beleži nešto veću avgustovsku inflaciju od očekivane
Mesečna inflacija u Argentini je u avgustu nešto porasla iznad očekivanja, što predstavlja nazadovanje predsednika Havijera Mileija.
Mesečna inflacija u Argentini je u avgustu nešto porasla iznad očekivanja, što predstavlja nazadovanje naporima predsednika Havijera Mileija da ukroti povećanje cena, dok njegov nagon štednje smanjuje izdašne javne subvencije.
Potrošačke cijene su u avgustu porasle za 4,2 odsto u odnosu na jul, što je iznad prosečne prognoze ekonomista od četiri odsto koju je anketirao Blumberg. Godišnja inflacija je usporila na 236,7 odsto, pokazuju vladini podaci objavljeni u sredu.
Devet meseci kasnije, ekonomski podaci alarmiraju vladu Havijera Mileija
Predsednik Havijer Milei završio je treći kvartal svoje administracije sa argentinskom ekonomskom aktivnošću u lošem zdravstvenom stanju. On je postigao neka dostignuća – stabilnost kursa i usporavanje inflacije, na primer – ali gubitak kupovne moći i povećana nezaposlenost zabrinjavaju.
Turska
Turske kompanije suočavaju se sa ozbiljnim izazovima zbog visoke inflacije, rastućih troškova, ograničenog finansiranja i slabe tražnje, prenosi Blumberg.
Posebno su pogođene odevna i tekstilna industrija, sa godišnjom inflacijom koja prelazi 60%. Centralna banka je od aprila zadržala kamatne stope na 50 odsto, stvarajući izazovne uslove poslovanja.
Kako lira pada i tražnja za izvozom iz Evrope opada, kompanije se bore sa gotovinom i skupim finansiranjem. Unija privrednih komora prijavila je povećanje broja zatvaranja preduzeća za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Predviđa se da će se BDP Turske smanjiti za 0,5% u drugom kvartalu.
Poverenje u realni sektor opada, a nezaposlenost je dostigla 9,2%. Očekuje se da će ekonomski rast u 2024–25. biti ispod prethodnih nivoa. Centralna banka nastavlja da kontroliše kamatne stope kako bi uravnotežila tražnju i smanjila inflaciju.
Japan
Japan, kao četvrta po veličini ekonomska nacija, najverovatnije će biti prva industrijalizovana zemlja posle Drugog svetskog rata koja će morati ponovo da se suoči sa hiperinflacijom kao delom stvarnog konačnog sloma (vrednovan u zlatu) zbog svog istorijski jedinstvenog nacionalnog duga od preko 300 procenata BDP-a (pogledajte kretanje cene zlata u IEN kao „seizmograf inflacije“ za Japan na slici 2)
Cena zlata u jenima od 01/1973 do 08/2024
Veštačka intelegencija
Kompanija za finansijske usluge Moodi’s objavila je studiju koja naglašava kako AI transformiše finansijsku analizu
AI je na čelu transformativne ere za investitore, nudeći prednosti bez presedana onima koji su spremni da prigrle njen potencijal.
To je prema nedavnoj studiji Moodi’sa , koja pokazuje da je tehnologija veštačke inteligencije pripremljena da revolucioniše finansijsku industriju menjajući tradicionalne metode analize podataka.
Automatizacija, otkrivanje, napredna preciznost i optimizacija su sve to da bi se poboljšala veština kroz bum AI mogućnosti.
Revolucionarni alat za finansijsku analizu
Izveštaj kompanije Moodi’s naglašava da veštačka inteligencija poboljšava tačnost prognoza, poboljšava upravljanje rizikom i optimizuje investicione portfelje.
Ekologija
Unapređenje održivog finansiranja prirode u Aziji
Očuvanje prirodnog kapitala biće ključno za postizanje bliskih i dugoročnih klimatskih ciljeva. Međutim, klimatski naučnici upozoravaju da će složenosti povezane sa prirodom i finansiranjem u vezi sa biodiverzitetom ostati ključna prepreka za Aziju, jednu od najbogatijih svetskih žarišta biodiverziteta.
Sa prirodnim uslugama ekosistema vrednim najmanje 125 biliona dolara za globalnu ekonomiju svake godine, od vitalnog je značaja za poslovne i političke lidere da stave finansiranje prirode na vrh svojih planova.
Eco-Business, vodeća medijska i obaveštajna organizacija u Aziji i Pacifiku posvećena održivom razvoju i ESG performansama, organizuje celodnevni masterklas u saradnji sa UNEP FI o ovim važnim temama.
Učesnici će steći prve uvide u industriju o održivim finansijama i prirodi, koje će dati ključni donosioci odluka i zainteresovane strane u Aziji posvećene rešavanju kritičnih rizika i mogućnosti vezanih za prirodu.
Kompanije
Nvidia, titan za proizvodnju AI čipova koji je nakratko bio najvrednija kompanija na svetu, iznenada se našla u nepoznatom položaju: velika kolotečina.
Nvidia ( NVDA ) je u utorak imala najgori dan u istoriji berze, mjereno gubitkom ukupne tržišne vrijednosti. Njegov pad cene akcija od 9,5 odsto smanjio je vrednost kompanije za neverovatnih 279 milijardi dolara, što je daleko nadmašilo prethodni rekord od 240 milijardi dolara koji je Meta postavio 2022.
Da stavimo taj šokantni pad u kontekst, samo 27 kompanija na planeti vredi onoliko koliko je Nvidia izgubila na vrednosti u utorak. To isparavanje od 279 milijardi dolara vredi više od svih akcija nekih od najvećih američkih kompanija, uključujući Mekdonalds, Ševron i Pepsi.
Izvršni direktor Jensen Huang, koji je Nvidijin najveći pojedinačni akcionar (i peti po veličini u celini, računajući institucionalne investitore poput BlackRock-a), lično je izgubio 10 milijardi dolara bogatstva u utorak zbog Nvidijinog oštrog pada.
Kompanija je u padu od 18. juna, kada je premašila vrednost od 3,3 triliona dolara — što je najviše za bilo koje javno preduzeće. Kako američka ekonomija počinje da pokazuje neke znake stresa, investitori su postali skeptični prema neverovatnim vrednostima akcija Nvidije i drugih AI. Trgovci akcijama su zabrinuti da bi potencijalna slabost u privredi mogla naterati kompanije da dvaput razmisle pre nego što ulože u obećavajuću, ali još uvek rizično i neproverenu tehnologiju.
Uprkos uspešnim zaradama prošle nedelje, Nvidijini nešto mlakiji izgledi razočarali su investitore koji su tražili veći rast, a akcije su pale.
Najveći deo naglog pada od utorka bio je zato što mu je američko Ministarstvo pravde navodno poslalo sudski poziv u sklopu antimonopolske istrage, navodi Blumberg . CNN nije mogao nezavisno da potvrdi sudski poziv, a Ministarstvo pravde je odbilo da direktno komentariše potencijalnu antimonopolsku istragu.
Nvidia je u sredu popodne saopštila da nije dobila sudski poziv od Ministarstva pravde.
„Raspitali smo se kod američkog Ministarstva pravde i nismo dobili sudski poziv“, rekao je portparol Nvidije u saopštenju. „Ipak, rado ćemo odgovoriti na sva pitanja koja regulatori mogu imati o našem poslovanju.
Bajdenova administracija teško se bori za tehnološkim titanima, pokreće istrage i lobira protiv Applea, Gugla i Amazona, između ostalih. Nejasno je da li će administracija Kamale Haris ili Donalda Trampa nastaviti te slučajeve, ali su obojica kritikovali tehnološke kompanije iz različitih razloga tokom svojih kampanja.
Nvidia je izgubila još 1,7% u sredu. Nasdak Composite, koji je pao za više od 3% u utorak , pao je u sredu za 0,3%.
Ipak, AI bikovi i dalje veruju u Nvidiju. Akcije ostaju u porastu od 118% ove godine i imaju tržišnu vrednost od 2,7 biliona dolara – blizu trećine iza Applea i Microsofta. Huang je prošle nedelje rekao da potražnja za njegovim najnovijim „Blackvell“ AI čipovima „daleko premašuje njegovu ponudu“. Čak i kako konkurencija raste, raste i potražnja za Nvidijinim čipovima.
A investicije se isplaćuju – barem do sada – tvrdi Huang.
Akcije
U protekle dve nedelje trgovanja, Voren Bafet je skoro svaki dan prodavao akcije Bank of America (BofA). Ovo proizilazi iz dokumenata podnetih u američkoj komisiji za hartije od vrednosti (SEC).
Nakon što je Berkshire Hathavai već unovčio BofA holding 23., 26. i 27. avgusta , Buffett holding je takođe prodao još oko 21 milion akcija američke banke 28., 29. i 30. avgusta. Serija rasprodaja je nastavljena u septembru: Berkshire je ponovo prodao oko 18,7 miliona akcija banke 3., 4. i 5. septembra. Prema Rojtersu, iznos koji je Voren Bafet zaradio od prodaje akcija BofA od sredine jula sada iznosi skoro sedam milijardi američkih dolara.
DOWJ – 40.896
DAX – 18.528
S&P 500 – 5.554
NASDAQ 100 – 17.395
Zlato
Cena zlata na – 2.516 $ / unca.
Zlato se u četvrtak stabilizovalo blizu 2.510 dolara za uncu dok su tržišta nastavila da procenjuju najnovije podatke o inflaciji potrošača u SAD i podižu opklade na manju stopu koju su Federalne rezerve smanjile sledeće nedelje.
Mesečni osnovni CPI je neočekivano porastao za 0,3%, dok su investitori očekivali rast od 0,2%. U međuvremenu, godišnja glavna stopa inflacije usporila je više od očekivanog na 2,5%, a bazna stopa je ostala stabilna na 3,2%, kako se i očekivalo. Tržišta sada predviđaju 85% šanse za smanjenje od 25 baznih poena na sastanku Fed-a sledeće nedelje, u odnosu na oko 70% pre objavljivanja, prema CME FedVatch alatu.
Manje restriktivna monetarna politika koristi zlatu tako što smanjuje oportunitetne troškove držanja nekamatonosnih poluga. U Evropi se uglavnom očekuje da će ECB kasnije danas smanjiti za još 25 baznih poena, dok će tržišta pratiti nagoveštaje o tome da li su dalji rezovi u oktobru i decembru i dalje mogući.
Zlato na putu prema 2.800 -3.300$ / uncu.
Tokom protekle tri godine, ukupna potražnja za zlatom je fluktuirala između 1.200 i 1.300 tona, uglavnom zbog dve vrste kupaca: azijskih investitora u fizičko zlato i centralnih banaka. Ovi drugi nikada nisu kupili toliko zlata kao u poslednje dve godine:
Srebro
Srebro na – 28,77 $/ unca
Srebro je poraslo na 29 dolara po unci, produžavajući nedavne dobitke u predvodnju očekivanog smanjenja kamatnih stopa od glavnih centralnih banaka. Očekuje se da će Evropska centralna banka u četvrtak ponovo sniziti stope, dok će tržišta tražiti naznake o tome da li će ECB ostaviti otvorena vrata za smanjenje iu oktobru i decembru. Takođe se očekuje da će Federalne rezerve početi da ublažavaju politiku kada se sastanu sledeće nedelje i očekuje se da će doneti manje smanjenje stope od 25 baznih poena nakon mešovitog izveštaja o inflaciji u SAD za avgust. Na drugim mestima, investitori su nastavili da procenjuju izglede potražnje u Kini sa najvećim potrošačima nakon mešovitih ekonomskih podataka, kao i trendova u sektoru obnovljive energije koji koristi srebro u solarnim panelima.
Nafta
Cena nafte WTI na – 68,13– BRENT cena na 76, 08 $/barel.
WTI – 68,13 $ / barel
Fjučersi na sirovu naftu VTI porasli su u četvrtak na oko 68,3 dolara po barelu, produžavajući dobitke u odnosu na prethodnu sesiju, pošto su zastoji u snabdevanju zbog oluje u Zalivu nadmašili stalnu zabrinutost potražnje. Spuštanje uragana Fransin u južnu Luizijanu u sredu je dovelo do zatvaranja priobalnih platformi u američkom Meksičkom zalivu i poremetilo rad rafinerija duž obale. Međutim, očekuje se da će Fransin brzo oslabiti dok se kreće kroz Luizijanu. U međuvremenu, tržište je zadržalo medveđi ton jer je zabrinutost zbog slabih izgleda tražnje nastavila da utiče na raspoloženje. Podaci EIA-e pokazali su da su američke zalihe sirove nafte prošle sedmice porasle za 0,83 miliona barela, ispod prognoze od milion, ali predstavlja prvo povećanje zaliha od sedmice koja se završava 9. avgusta. Dalji pritisak na cene bila su očekivanja povećanja ponude na tržištu. Trgovci sada čekaju mesečni izveštaj IEA ove nedelje za dalji uvid u izglede potražnje.
BRENT – 71,32 $/ barel
Fjučersi na sirovu naftu Brent porasli su u četvrtak na oko 71,6 dolara po barelu, produžavajući dobitke u odnosu na prethodnu sesiju, pošto su zastoji u snabdevanju usled oluje u Zalivu nadmašili stalnu zabrinutost potražnje. Spuštanje uragana Fransin u južnu Luizijanu u sredu je dovelo do zatvaranja priobalnih platformi u američkom Meksičkom zalivu i poremetilo rad rafinerija duž obale. Međutim, očekuje se da će Fransin brzo oslabiti dok se kreće kroz Luizijanu. U međuvremenu, tržište je zadržalo medveđi ton jer je zabrinutost zbog slabih izgleda tražnje nastavila da utiče na raspoloženje. Podaci EIA-e pokazali su da su američke zalihe sirove nafte prošle sedmice porasle za 0,83 miliona barela, ispod prognoze od milion, ali predstavlja prvo povećanje zaliha od sedmice koja se završava 9. avgusta. Dalji pritisak na cene bila su očekivanja povećanja ponude na tržištu. Trgovci sada čekaju mesečni izveštaj IEA ove nedelje za dalji uvid u izglede potražnje.
Gas
Prirodni gas – 2,25 $
Fjučersi američkog prirodnog gasa popeli su se iznad 2,27 dolara po MMBtu, približivši se dvomesečnom maksimumu od 2,275 dolara koji je postignut 6. septembra, podstaknut rastućom sezonskom potražnjom, rekordnim izvozom LNG-a i sve većim prihvatanjem prirodnog gasa u Kini u transportu.
Uprkos tome što je američka proizvodnja dostigla rekordne vrednosti, očekivani rast tražnje, posebno u sektoru proizvodnje električne energije i industrijskog sektora, trebalo bi da pooštri uslove na tržištu. Dok su zalihe i dalje nešto iznad proseka, potencijalni poremećaji u snabdevanju zbog oluja na obali Meksičkog zaliva i povećanje obima izvoza mogli bi brzo da naruše ove zalihe, dodajući dodatni pritisak na cene.
TTF Gas – 35,38 $
Evropski fjučers prirodnog gasa pao je ispod 35,5 evra po megavat-satu, blizu minimuma za šest nedelja, pošto su stabilne isporuke iz Rusije preko Ukrajine i Norveške ublažile zabrinutost tržišta. Skladišta u Evropi su 93% popunjena, što predstavlja tampon protiv potencijalnih zimskih poremećaja. Cene su u sredu porasle za 1,5 odsto zbog zabrinutosti oko uticaja uragana Fransin na američki izvoz LNG-a i produženog održavanja u norveškoj fabrici Kolsnes. Prvobitni strahovi od smanjenog protoka ruskog gasa kroz Ukrajinu su ugušeni pošto je Gasprom potvrdio da će poslati 42,4 miliona kubnih metara u četvrtak, u skladu sa nedavnim količinama.
Bakar
Cena bakra na – 9.090,50 $/t
Fjučersi na bakar popeli su se iznad 4,12 dolara po funti, dostigavši najviši nivo od više od jedne nedelje usred znakova poboljšanja potražnje u Kini sa najvećim potrošačima. Podaci su ukazivali na opadanje zaliha bakra u skladištima šangajske fjučers berze poslednjih nedelja, preokrenuvši rast zabeležen u julu. Analitičari sugerišu da je nagli porast prodaje električnih vozila možda doprineo nedavnom trendu. Tržišta su takođe zabeležila porast premija za rafinisani metal u Kini. Cene bakra su takođe imale koristi od širokog oporavka rizične imovine, uključujući svetska tržišta akcija, robe i valute osetljive na rizik. Do tih poteza došlo je čak i nakon što je mešoviti američki izveštaj o inflaciji učvrstio očekivanja da će se Federalne rezerve odlučiti za manje smanjenje stope od 25 baznih poena sledeće nedelje.
Aluminijum
Cena na – 2.370 $/t
Fjučersi za aluminijum su pali ispod 2.430 dolara po toni, produžavajući njihov pad sa dvomesečnog maksimuma od 2.550 dolara koji je postignut 27. avgusta, što odražava širu slabost osnovnih metala, uglavnom podstaknutu opadajućom potražnjom u Kini. Značajno je da je zvanični proizvodni PMI u zemlji neočekivano pao na 49,1 u avgustu, što je označilo najoštriju kontrakciju fabričke aktivnosti ove godine i umanjilo izglede za potražnju. Uz dodatno negativno raspoloženje, Peking je ostao neodlučan da proširi fiskalnu podršku tradicionalnim proizvodnim sektorima, umesto da se fokusira na finansiranje tehnologija u nastajanju. U međuvremenu, snabdevanje aluminijumom u Kini se oporavilo, podržano povećanom dostupnošću hidroelektrične energije u Junanu zbog poboljšanih padavina, što je dodatno pritiskalo cene na dole.
Uranijum
Cena na – 79,50 $/funta
Cene uranijuma držale su se blizu 79,5 dolara po funti, što je najniže od novembra 2023. godine, pošto su investitori nastavili da ukazuju na manju zabrinutost oko globalne ponude. Najveći svetski rudar uranijuma, Kazatomprom, revidirao je naniže svoje smernice za proizvodnju za 2025. finansijsku godinu. Ipak, tržišta su slabo očekivala reviziju naniže i proizvodnja Kazatomproma će ostati 12% veća u odnosu na prethodnu godinu, zadržavajući stav o dovoljnoj ponudi u bliskoj budućnosti. Pored toga, investitori su nastavili da procenjuju kapacitet SAD za proizvodnju obogaćenog uranijuma nakon zabrane uvoza ruskog nuklearnog goriva, koje je bilo odgovorno za više od polovine globalne ponude pre pada u trgovini nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. Na strani potražnje, SAD i 20 drugih zemalja najavile su planove da utrostruče svoju nuklearnu energiju do 2050. Kina prednjači u nuklearnoj energiji, trenutno gradi 22 od 58 globalnih reaktora, a Japan je ponovo pokrenuo projekte za izgradnju reaktora.
Litijum
Cena – 31.500
Cene litijum karbonata su se u septembru zadržale na 75.000 CNI po toni, što je najniža cena u poslednje tri godine, zbog uporne zabrinutosti zbog prevelike ponude tržišta. Rudari i proizvođači litijuma u Kini nastavili su da proširuju kapacitete i traže nove rezerve, a igrači na tržištu očekuju da će globalna ponuda ove godine porasti za skoro 50%. Ovo je povećalo trenutni višak snabdevanja usred pada prezasićenosti baterijama usled državnih subvencija za firme širom lanca snabdevanja.
Pored toga, nade u konačnu ravnotežu na tržištu navele su Čile da signalizira da ima za cilj da udvostruči proizvodnju u narednoj deceniji, a trka za obezbeđivanjem metala za baterije navela je Kinu da proširi projekte u Africi. Dodatno pojačanom pritisku, EU je postavila carinu od 9% na Tesla EV proizvedena u Kini, dodajući trgovinske barijere protiv kineskih proizvođača električnih vozila u rasponu od 36,3% do 17%. Takođe, SAD su učetvorostručile carine na kineska električna vozila na 100%, gurajući protiv ulaznih materijala za proizvođače baterija.
Pšenica
Cena pšenice na 224,75 evra/t.
Cene pšenice su porasle na 5,5 dolara po bušelu, vraćajući se sa najniže vrednosti u poslednjih 4 godine usred pooštravanja globalnih zaliha. Uprkos dostupnosti jeftinije pšenice iz regiona Crnog mora, ukupne zalihe su i dalje ograničene.
U Kanadi se predviđa da će proizvodnja pšenice porasti za preko 4% ove godine, dostižući 34,4 miliona metričkih tona, prema Statističkom zavodu Kanade – ispod očekivanja analitičara od 35,125 miliona tona. Ovo dolazi pošto se predviđa da će globalne zalihe pšenice pasti na devetogodišnji minimum.
U Evropi, jake kiše su oštetile useve pšenice u Nemačkoj i Francuskoj, ali jeftin izvoz iz Crnog mora nastavlja da zadovoljava globalnu potražnju, dodatno smanjujući izvoznu konkurentnost SAD.
Kukuruz
Cena na 383 $/t
Fjučersi za kukuruz su pali na otprilike 3,8 dolara, dostigavši najniži nivo u skoro četiri godine zbog snažnih izgleda proizvodnje, podržane povoljnim vremenskim uslovima i očekivanim rekordnim prinosima. Procene USDA kukuruza pokazuju prinos od 183,1 bušela po jutru i povećanje krajnjih zaliha za koje se očekuje da će premašiti 600 miliona bušela. U međuvremenu, slaba tražnja iz Kine, koja je značajno smanjila svoj uvoz u poređenju sa prethodnim godinama zbog ekonomske neizvesnosti i promene politike, dodatno pogoršava pritisak na smanjenje cena. Uprkos rekordnim stopama proizvodnje etanola koje pružaju određenu podršku tržištu, projektovano povećanje krajnjih zaliha, za koje se očekuje da će premašiti 600 miliona bušela, ukazuje na izazovan pejzaž za cene kukuruza u budućnosti. Slično tome, u Brazilu na niske cene kukuruza utiče značajan pad izvoza u Kinu u poređenju sa prethodnom godinom, što odražava šire usporavanje globalne potražnje kukuruza.
Drvo
Cena na – 488,48 $/m3
Cene drveta su početkom septembra pale na 482 dolara za hiljadu stopa, što je najniže u poslednjih mesec dana, podstaknuto velikom ponudom i smanjenom potražnjom. Prodaja kuća na čekanju u SAD je pala za 5,5% u odnosu na prethodni mesec, oštro odstupajući od očekivanog povećanja od 0,5% i brišući dobitak od 4,8% iz juna. Ovaj pad je najveći od aprila. Pored toga, američke građevinske dozvole su pale za 3,3% na godišnju stopu od 1,406 miliona u julu 2024. godine, ispod predviđanja od 1,43 miliona. Počeci stambenog zbrinjavanja takođe su pali za 6,8% na godišnju stopu od 1,238 miliona, najnižu od 2020.
Ovi padovi su u skladu sa zabrinutošću Nacionalne asocijacije graditelja kuća zbog povećanja inventara stambenih objekata i poteškoća kupaca sa visokim kamatnim stopama, jer Fed tek treba da smanjiti referentne troškove zaduživanja. Medveđe raspoloženje pogoršava snažna ponuda drvne građe iz juga SAD, gde se drvna građa u Arkanzasu udvostručila od 1978.
Ugalj
Cena uglja na – 139 $/t
Fjučersi na ugalj u Njukaslu su pali na približno 140 dolara po toni, dostigavši najniži nivo od pet nedelja usled slabe potražnje ključnih kupaca. Ekonomski podaci iz Kine ukazivali su na spor rast i smanjenu fabričku potražnju, dok je ISM Manufacturing PMI ukazivao na peti uzastopni mesec kontrakcije fabričke aktivnosti u SAD. Pored toga, Kina je uložila napore da poboljša merenje sadržaja ugljenika u svojim proizvodima, što je ključni korak ka postizanju njenih klimatskih ciljeva i pridržavanju strožih globalnih standarda za ugljenik.
Dolar
Dolar na – 1,1018 prema evru.
Evro je pao ispod 1,1018 dolara, što je najniži nivo za četiri nedelje, pošto se očekuje da će ECB u četvrtak smanjiti stope za 25 baznih poena zbog ublažavanja inflacije na 2,2% u avgustu, usporavanja rasta plata i revizije BDP-a nadole u K2 na 0,2%. Evro je takođe bio pod pritiskom jačih dolara nakon što je američka bazna inflacija malo porasla iznad očekivanja, što bi moglo da ograniči sposobnost Federalnih rezervi da agresivno smanje stope uprkos znacima hlađenja tržišta rada.
Propadanje dolara 1971-2024.g.
Rublja
Evro – rublja na 100,614
Ruska rublja je oslabila na oko 90 za USD, trgujući blizu četvoromesečnog minimuma, vođena geopolitičkim zabrinutostima nakon ukrajinskog napada na region Kursk ranije ovog meseca. Investitori su i dalje nesigurni u pogledu potencijalne eskalacije sukoba. S druge strane, CBR je povećao referentnu stopu za 200 baznih poena na 18% u julu zbog rastućih inflatornih pritisaka. Odluka je podigla troškove pozajmljivanja na najviši nivo od vanrednog povećanja stope na 20 odsto nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. CRB je takođe naveo da može nastaviti da povećava stope ako inflacija ne pokaže znake dovoljnog usporavanja, pošto nizak kapacitet ruske ekonomije pritiska agregatnu ponudu.
Ruska rublja je oslabila na oko 90 za USD, trgujući blizu četvoromesečnog minimuma, vođena geopolitičkim zabrinutostima nakon ukrajinskog napada na region Kursk ranije ovog meseca. Investitori su i dalje nesigurni u pogledu potencijalne eskalacije sukoba.
S druge strane, CBR je povećao referentnu stopu za 200 baznih poena na 18% u julu zbog rastućih inflatornih pritisaka. Odluka je podigla troškove pozajmljivanja na najviši nivo od vanrednog povećanja stope na 20 odsto nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. CRB je takođe naveo da može nastaviti da povećava stope ako inflacija ne pokaže znake dovoljnog usporavanja, pošto nizak kapacitet ruske ekonomije pritiska agregatnu ponudu.
Dolar – 91,3504 R
Kriptovalute
Da li je vreme da menjate svoj Bitcoin za zlato?
Ove nedelje ćemo pogledati i dugoročne i kratkoročne relativne performanse bitkoina i zlata da vidimo da li možemo da pronađemo bilo kakve naznake o tome koja će imovina imati bolji učinak u budućnosti. Nema sumnje da je bitkoin bio jedna od sredstava sa najboljim učinkom svih vremena od svog početka, uništavajući prinose praktično svake druge investicione imovine. Međutim, grafikoni počinju da slikaju zanimljivu sliku o tome šta bi moglo biti sledeće.
Bitcoin na – 52.811 evra.
Eterium na – 2.140 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar