Pregled tržišta
Svet
Danas, u 21. veku, sadašnje Zapadno carstvo je u završnoj fazi dugotrajnog opadanja koji veoma liči na pad Zapadnog rimskog carstva iz 5. veka. Ratovi, dugovi, deficiti, kolaps valute, dekadencija, korupcija i socijalizam.
Rat je najbolji način da se skrene pažnja sa stvarnih razloga ekonomskog i finansijskog kolapsa Zapada. Vođe vole prave ratne igre, iako većina njih nikada nije videla liniju fronta. Rat stvara strah među ljudima i omogućava liderima da vode državu na neodgovoran način – u smislu ekonomije i u smislu opšte kontrole ljudi.
Ukrajinski narod ne želi rat, verovatno je više od 10 miliona ljudi već napustilo zemlju i neće se vratiti. Takođe narod Rusije, Amerike i Evrope ne želi rat, samo njegove vođe. U slučaju rata, vođama se daje vrhovna moć i pristup novcu. Iako nijedna država nema novca za ovaj rat, potrebna sredstva se pozajmljuju i štampaju – na štetu dotičnih država i naroda.
Poznati investicioni guru Rej Dalio, u svom članku časopisa Time iz juna 2023. godine „Zašto je svet na ivici velikog nereda“, primećuje da se promene u svetskom poretku dešavaju kada: 1) dođe do gomilanja prevelikog duga, što dovodi do pucanja dužničkih balona i ekonomskih padova, zbog čega centralne banke štampaju mnogo novca i kupuju dug; 2) veliki sukobi unutar zemalja zbog velikih dispariteta u bogatstvu i vrednostima, sukobi pogoršani lošim ekonomskim uslovima; 3) veliki međunarodni sukobi zbog uspona sila koje izazivaju postojeće svetske sile tokom ekonomskih i unutarpolitičkih kriza.
Ali, prema Reju Daliju, pored ova tri faktora, još dve značajne sile koje mogu pokrenuti novi „veliki ciklus“ u globalnoj ekonomiji su prirodne katastrofe i pronalazak tehnologija koje mogu dovesti do evolucionog rasta produktivnosti i životni standardi. I ako je sa klimatskim i antropogenim katastrofama – stvarnim i Gretotunbergovim – sve jasno, onda su tehnologije koje mogu da transformišu naš svet na bolje ili, naprotiv, približe eshatološku katastrofu, i dalje predmet rasprave stručnjaka, kao i raznih vrsta vizionara i futurologa ili su u početnoj fazi – fazi razvoja i testiranja.
Druženje nije u modi.
Da bi to obeležila, Ana Flek iz Statista razmatra podatke iz ankete Statista Consumer Insights da vidi gde se „druženje“ najčešće smatra hobijem u različitim zemljama širom sveta.
Kao što pokazuje sledeći grafikon, Nemci, i u nešto manjoj meri Danci i Španci, posebno će verovatno uključiti provođenje vremena sa drugima kao jednu od svojih glavnih ličnih zabava.
SAD
Rast američkog budžeta za odbranu na 886 milijardi dolara.
Senat SAD usvojio je nacrt budžeta za odbranu za narednu fiskalnu godinu koja počinje 1. oktobra 2023. Za dokument koji predviđa povećanje potrošnje za potrebe Pentagona na rekordnih 886 milijardi dolara glasalo je 86 poslanika, naspram 11.
Po pitanju potrebe da se nastavi pružanje vojne i druge pomoći Ukrajini, zakonodavci nisu imali nekih posebnih razlika. Samo nekoliko političara se izjasnilo za smanjenje ove budžetske stavke, ali nisu dobili široku podršku. Obe verzije budžeta sadrže odredbu o izdvajanju sredstava za vojne potrebe Kijeva u okviru inicijative za unapređenje bezbednosti Ukrajine (Ukraine Security Assistance Initiative, USAI) najmanje do 2027. godine.
Preko 92% Amerikanaca trenutno ima hipoteku ispod 6%, što objašnjava nedostatak podsticaja da prodaju kuću samo da bi kupili novu sa stopom hipoteke od oko 7%. Dodao bih da 23% Amerikanaca ima hipoteku ispod 3% i 61% ispod 4%, što znači da oni zaista nisu spremni da naprave promenu.“ (Izvor: David Bahnsen)
Zbog toga je prodaja novih kuća paradoksalno tako snažna. Nove kuće postaju privlačnije jednostavno zato što su dostupne. Ovo je dobro za graditelje kuća.
Rast američkog duga u poslednjih 5 godina je visok kao u prvih 221 godina postojanja Amerike.
Od tog vremena, ukupan američki dug je porastao za 21.000 milijardi dolara.
Samo da stavimo ove brojke u kontekst, Sjedinjenim Državama je bila potrebna 221 godina da pređu sa NULA duga u 1776. na 21.000 milijardi dolara duga 1997. godine. Ali samo u poslednje 4 godine dug je sada porastao upravo za taj iznos – 21.000 milijardi dolara!
Grafikon ispod pokazuje eksploziju duga koja se dogodila u periodu od 1969. godine kada je iznosio sa 1,5 milijardi dolara na današnji dug od 95.000 milijardi dolara. Ludo povećanje od šezdeset tri puta (63 puta više).
Ukupan američki dug je, međutim, samo deo ukupne obaveze. Postoje i nefinansirane obaveze iz sistema socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite (Medicare) od, recimo, 150.000 milijardi dolara. A tu su i bruto derivati unutar bankarskih sistema i bankarskih sistema u senci, koji mogu iznositi 2 do 2,500 milijardi dolara. Ovo je oblik kredita koji može brzo propasti čim ugovorne strane postanu nesolventne.
Vlade u panici deluju represivno kako bi sačuvale poredak, koji se više, zbog ogromne prezaduženosti, nikako ne može da sačuva.
Dakle, šta države i vlade rade u vezi sa ovom situacijom? Dobro ste svesni rizika da izgube političku moć i oteti kapital od građana. I iz tog razloga izmišljaju razne prilike koje će im omogućiti da kontrolišu ljude. Ovo takođe uključuje blokade Covid-a, obaveznu vakcinaciju, kontrolu klime, CBDC (digitalne valute centralne banke), ratove, neograničena pravila, propise i zakone. U SAD, na primer, već postoji više od 300.000 zakona koji regulišu sve aspekte svakodnevnog života i čine da se svako oseća kao prestupnik u svakom trenutku.
Otprilike tri četvrtine potrošača koji zarađuju manje od 50.000 dolara godišnje i 65% onih koji zarađuju između 50.000 i 100.000 dolara živelo je od plate do plate u junu, na osnovu podataka LendingClub-a.
Državni dug SAD je porastao za 1,200 milijardi dolara od gornje granice duga, na 32,700 milijardi dolara. Trezor dodaje 1,5 milijardi dolara duga do kraja godine.
Za tekući kvartal: 1,010 milijardi dolara dodatnog duga. Od ovog kvartala od jula do septembra ostala su samo dva meseca, Ministarstvo finansija je povećalo svoje planove zaduživanja za 274 milijarde dolara, na ukupno zaduživanje u kvartalu od 1,01 milijardi dolara, u odnosu na 733 milijarde dolara koliko je zamislio u maju, prema njegovom današnjem saopštenju.
Drugim rečima, vlada će izdati preko 1 bilion dolara u tržišnim hartijama od vrednosti u ovom kvartalu koje tržište mora da kupi u ovom kvartalu, pored refinansiranja hartija od vrednosti koje dospevaju.
Za naredni kvartal: 852 milijarde dolara novog zaduživanja. U kvartalu od oktobra do decembra, Trezor očekuje da pozajmi dodatnih 852 milijarde dolara, kako bi se završilo sa gotovinskim stanjem u TGA od 750 milijardi dolara.
Kako se stvari odvijaju, sa ovim velikim revizijama procena zaduživanja naviše, zajedno sa primanjima manjim od projektovanih i izdacima većim od očekivanih, možemo očekivati reviziju naviše za ovih 852 milijarde dolara do sledećeg ažuriranja.
Ukupno novo zaduživanje u drugoj polovini: 1.850 milijardi dolara. U julu – prvom mesecu druge polovine – vlada je već pozajmila skoro 300 milijardi dolara. Dakle, za pet meseci od sada do kraja decembra, vlada planira da izda 1.560 milijardi dolara novog duga. Nešto od toga za dopunu TGA na 750 milijardi dolara (sa sadašnjih 550 milijardi dolara), a ostatak pokriva budžetski deficit.
FED
Hipotekarne stope imaju tendenciju da se kreću na sličan način kao i 10-godišnje trezorske obveznice. Poslednjih meseci, međutim, stope na hipoteke su porasle neproporcionalno u poređenju sa prinosima na 10-godišnje državne obveznice. Ovo je delom posledica pada takozvanih „vrednosti servisiranja“. Hipotekarne stope na 30 godina sa fiksnom kamatnom stopom su istorijski bile 1,75% do 2% iznad desetogodišnjeg prinosa američkog trezora. Na grafikonu ispod možete videti da je ovaj odnos bio veoma konstantan u poslednjih 35 godina do nedavno.
Na primer, primetite da su 30-godišnje hipotekarne stope sa fiksnom kamatnom stopom bile oko 6% kada je 10-godišnji prinos bio 4% (oko 2% veći). Kada je 10-godišnji prinos iznosio oko 3%, 30-godišnje hipotekarne stope sa fiksnom kamatnom stopom bile su oko 5%, itd. Međutim, poslednjih meseci jaz između dve kamatne stope se povećao na oko 3%, a sadašnji prinos je desetogodišnje državne obveznice iznose 4%, a hipoteke sa fiksnom kamatnom stopom na 30 godina 7%.
Pošto smeštaj čini 43,5% osnovnog CPI, možemo da uradimo matematičku kalkulaciju koja pokazuje da je razlika u realnom vremenu od 7,8% za smeštaj u CPI u odnosu na 3,7% 4,1%. Pomnoživši ovo ponderom unutar CPI, osnovna stopa inflacije je veštački viša za neverovatnih 1,8%. Bez ovog kašnjenja, bazna inflacija bi sada trebalo da bude na 3% međugodišnje… još uvek nije na Fed-ovom cilju, ali je prokleto blizu i razlog da Fed odustane od daljih povećanja kamatnih stopa. Ali Fed ne gleda podatke u realnom vremenu. Vaša zavisnost od podataka je zasnovana na zadnjim, zastarelim podacima.
Kamate u odnosu na poreske prihode.
Znači, preko 33% poreskih prihoda ide na otplatu kamate. Katastrofa!!
U očajničkom pokušaju da sastave kraj s krajem, Amerikanci se sve više okreću kreditnim karticama, a u mnogim slučajevima to znači da plaćaju više od 20 odsto kamate na stanje iz meseca u mesec. To će biti veliki problem za prezadužene građane u budućnosti, jer neće moći da vraćaju tolike dugove i kamatu.
Mejnstrim mediji prikrivaju pravo stanje ekonomije SAD.
Evo dokaza da se ekonomija nije oporavila:
- Ukupan iznos neplaćanja korporativnog duga u Sjedinjenim Državama ove godine je već premašio iznos viđen 2022.Stručnjaci već neko vreme upozoravaju na talas neplaćanja koji će pogoditi privredu zbog viših stopa zaduživanja. Najmanje pedeset pet američkih kompanija nije platilo svoje kredite u prvoj polovini 2023. godine, prema podacima agencije Moody’s Investors Services. To je povećanje od 53 odsto u odnosu na ukupan broj kašnjenja u prošloj godini, kada je samo 36 kompanija reklo da neće izmiriti svoje obaveze prema kreditorima.
- Iellov, jedan od najstarijih i najvećih transportnih preduzeća u zemlji, priprema se za bankrot i mogao bi propasti za nekoliko dana, ostavljajući oko 30.000 radnika bez posla.
- Troškovi popravke automobila porasli su za skoro 20% u protekloj godini, prema indeksu potrošačkih cena — više od šest puta više od nacionalne stope inflacije i među najvećim godišnjim porastom cena bilo koje robe ili usluge za domaćinstvo.
- Više od 768.000 domaćinstava kasni sa zakupninom u Golden Stejtu, sa dugovima u ukupnom iznosu od preko 5 milijardi dolara, što dovodi oko 721.000 dece u opasnost od deložacije, prema National Equity Atlasu — alatu za kolaboraciju podataka i analitike koji je osnovala Policy Link sa sedištem u Ouklandu, i Institutu za istraživanje kapitala Univerziteta Južne Kalifornije.
- Stanovnici grada Los Anđelesa suočavaju se sa rokom do 1. avgusta da otplate sav dug za zakup nastao između marta 2020. i septembra 2021. godine, s tim da od oktobra 2021. do 31. januara 2023. dospeva do februara 2024. godine.
- Ford Motor Company je najavio da će ove godine izgubiti ogromnih 4,5 milijardi dolara od električnih vozila (EV), u odnosu na prethodno projektovani gubitak od 3 milijarde dolara. Kompanija je u četvrtak objavila svoje finansijske rezultate za drugi kvartal. Odeljenje EV američkog proizvođača automobila, nazvano „Ford Model e“, do sada je ove godine izgubilo 1,8 milijardi dolara, prema Fortune-u.
- Zaplene kuća su skočile drugu godinu zaredom – kako raste zabrinutost da vlasnici sede na „tempiranoj bombi negativnog kapitala“. Podaci firme ATTOM pokazuju da je u prvih šest meseci ove godine podneto oko 186.000 zaplena. Trend je vođen neizvesnim tržištem nekretnina i rastućim stopama hipoteka.
- Poslodavci su do sada ove godine najavili 458.209 otpuštanja, što je povećanje od 244% u odnosu na 133.211 smanjenja najavljenih do juna 2022. To je najveći ukupni iznos u prvom polugodištu od 2020. godine, kada je zabeleženo 1.585.047 smanjenja. Sa izuzetkom 2020., to je najveći ukupan broj od januara do juna od 2009, kada je najavljeno 896.675 otpuštanja radnih mesta.
Banke
Pošto je Fed naglo povećao kratkoročne kamatne stope tokom prošle godine, kratkoročna sredstva utočišta, kao što su tržišta novca, nude veoma atraktivne prinose. Pametne štediše povlače svoj novac sa tradicionalnih bankovnih računa i ulažu ga na račune tržišta novca sa većim prinosom. Ovo je vidljivo iz grafikona ispod.
Obratite pažnju na dramatičan egzodus depozita na tržište novca, koji se ubrzao u kolapsima SVB, Signature i First Republic. Pošto regionalne banke obično drže samo mali deo depozita, morale su da prikupe kapital likvidacijom svojih obveznica, uključujući mnoge MBS. Ovaj preveliki pritisak na prodaju je omeo određivanje cena i povećao prinose.
Heartland Tri-State Bank of Elkhart, Kanzas, propala je u petak, a Federalna korporacija za osiguranje depozita preuzela je kontrolu.
FDIC se složio da preuzme sve depozite Heartland Tri-State Bank kako bi zaštitio klijente, sklapajući ugovor o kupovini i preuzimanju sa Dream First Bank of Siracuse, Kanzas.
Britanska banka HSBC značajno je povećala profit u drugom kvartalu zahvaljujući višim kamatama i dobrom poslovanju na finansijskim tržištima.
Banka, koja je uglavnom aktivna u Aziji, objavila je u utorak u Hong Kongu i Londonu da je profit porastao za 27 odsto na 6,6 milijardi dolara (oko 6 milijardi evra). Prihodi su porasli za 38 odsto na 16,7 milijardi dolara. Banka je time premašila očekivanja stručnjaka.
CBDC
Od 195 zemalja u svetu, 130 zemalja se kreće ka izgradnji svoje digitalne valute Centralne banke (CBDC).
Poznati nemački ekonomista otkrio je da centralne banke širom sveta planiraju da uvedu digitalne valute centralne banke (CBDC) u obliku mikročipova ugrađenih pod kožu. Ova tehnologija će omogućiti potpunu kontrolu vlasti nad ličnim finansijama njenih građana.
„Naučio me je jedan centralni bankar [da] CBDC izgledaju kao malo zrno pirinča koje žele da vam stave pod kožu“, rekao je Ričard Verner u intervjuu sa podkasterom Ivorom Kaminsom. Verner je poznat po razvoju sada uobičajene bankarske prakse kvantitativnog popuštanja.
EU
Cene energenata su pale sa vrhunca pre godinu dana, a inflacija usijane hrane se povukla iako je i dalje visoka, a inflacija kod nekih drugih dobara je nazadovala, ali je inflacija u uslugama porasla na rekord u 20 zemalja koje koriste evro.
CPI za usluge porastao je za 5,6% u julu, u poređenju sa pre godinu dana, sa 5,4% u junu i 5,0% u maju, što je još jedan rekord u podacima iz 1997. godine, prema današnjem Eurostatu. I još jedno loše inflaciono iznenađenje nakon što su stručnjaci, nakon kratkog pada u maju, proglasili vrhunac CPI usluga.
ECB
Evropska centralna banka (ECB) je posle sastanka 27. jula podigla sve tri stope za 0,25 procentnih poena: ključnu – sa 4 na 4,25%, maržu – sa 4,25 na 4,5%, depozitnu – sa 3,5 na 3,75%, sledi iz saopštenja regulatora. Ovo je bilo deveto povećanje zaredom, ključna stopa je dostigla vrhunce finansijske krize 2008. godine.
ECB je zabrinuta zbog ove inflacije usluga. I pooštrio je svoju ultra labavu monetarnu politiku.
Preko svog QT-a, izgubio je preko 1,6 biliona evra imovine iz svog bilansa stanja , što je duplo više od QT-a Fed-a.
I povećao je svoje referentne kamatne stope za 425 baznih poena od jula 2022. godine, kada je depozitna stopa i dalje bila negativna (-0,5%), što je znatno iza Fed-ovih 525 baznih poena u povećanju.
Kada je prošle nedelje, 27. jula, porasla za 25 baznih poena, podižući svoju depozitnu stopu na 3,75%, najviše od 2002. godine, ECB je rekla da je „osnovna inflacija generalno visoka“. Tako da je „osnovna inflacija“ obuhvaćena osnovnim CPI i CPI usluga. U svojim saopštenjima za javnost, ECB je počela da posebno naglašava inflaciju usluga, koja je postala nemilosrdna glavobolja zbog svoje veze sa platama.
Rusija
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o digitalnoj rublji, koji omogućava centralnoj banci zemlje da izda sopstvenu digitalnu valutu.
Digitalna rublja, o kojoj Banka Rusije dugo razmišlja, koristiće se za plaćanja zajedno sa drugim metodama, prema novim izmenama i dopunama Građanskog zakonika Rusije. Računima u digitalnim rubljama će upravljati centralna banka, kaže zakon. Predlog zakona je prošao svoju treću, završnu raspravu 11. jula i čekao je da predsednik bude potpisan.
Digitalna rublja je projekat CBDC na kojem Banka Rusije radi od 2020. godine, kada je Banka Rusije objavila svoj prvi analitički izveštaj na ovu temu. Kasnije je regulator ažurirao izveštaj uključujući povratne informacije ruskih banaka i drugih učesnika na finansijskom tržištu. Regulator je objavio da je počeo da pilotira sistem sa brojnim ruskim bankama u februaru 2022. godine, neposredno pre nego što je zemlja započela rat u Ukrajini.
Kina
Ometajući uvoz i izvoz zlata, Narodna banka Kine (PBoC) značajno povećava premiju ili popust na zlato na Šangajskoj berzi zlata (SGE) na metal kojim se trguje u Londonu. Tokom proteklih 12 meseci, PBoC je ograničio uvoz zlata kako bi obuzdao odliv kapitala i zaštitio renminbi, što je dovelo do naduvanih premija SGE. Ovim intervencijama kineska centralna banka rizikuje da poremeti tržište zlata koje nadgleda, a internacionalizacija stagnira.
U nekom trenutku u budućnosti, PBoC će morati da prekine svoje intervencije kako bi tržište zlata nastavilo da funkcioniše kako treba. Na primer, blokiranje izvoza je veliki problem. Kina u celini može da kupuje, ali ne i da prodaje zlato u količinama koje toleriše PBoC. Šta ako Kinezi shvate da ne mogu uvek da prodaju po međunarodnoj ceni?
Indija
Indija razmatra mogućnost da privatnim kompanijama dozvoli razvoj nuklearnih elektrana.
Zemlja revidira svoj šest decenija star zakon o atomskoj energiji kako bi omogućila veće učešće nedržavnih kompanija, rekao je u sredu savezni ministar za atomsku energiju Jitendra Sing
Naplata od poreza na dobit smanjena je za skoro 14 procenata u odnosu na prethodnu godinu (Iii) na 1,38 biliona Rs u prvom kvartalu ove finansijske godine (K1FI24), sa 1,61 triliona Rs, uprkos znacima ekonomskog oporavka. Prihod po ovom osnovu porastao je za skoro 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine u prva tri meseca 2022-23.
Smanjenje obračuna poreza na dobit bilo je u skladu sa onim u prihodima od akciza. Ovo je, međutim, u suprotnosti sa trendom prihoda koji se odnosi na porez na dohodak građana (PIT), porez na robu i usluge (GST) i carinu.
BRIKS
Bliži se kraj američkog dolara, rekao je autor bestselera „Bogati tata, siromašni otac“ Robert Kijosaki, navodeći kao okidač predstojeći samit BRIKS-a u Južnoj Africi.
Kijosaki predviđa da će grupa BRIKS, koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, objaviti svoju novu digitalnu valutu zaštićenu zlatom tokom samita 22-24. avgusta, i to će imati strašne posledice po američki dolar.
„22. avgusta 2023. u Johanesburgu, Južna Afrika, zemlje BRIKS-a objavljuju kriptovalute zaštićene zlatom. Američki dolari će umreti“, napisao je Kijosaki na Tviteru prošle nedelje. „Trilioni američkih dolara žure kući. Inflacija kroz krov.”
Nova razvojna banka, finansijska institucija koju je stvorio blok tržišta u razvoju BRIKS-a, nema nikakve neposredne planove da grupa stvori zajedničku valutu, rekao je njen potpredsednik i glavni finansijski direktor.
Dok se članice BRIKS-a – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – zalažu za veću međusobnu trgovinu u lokalnim valutama, nisu spremne da osporavaju globalnu dominaciju dolara, rekla je Lesli Masdorp u intervjuu u sredu sa Haslindom Amin sa Bloomberg TV-a.
„Razvoj bilo čega alternativnog je više srednjoročna do dugoročna ambicija“, rekao je on. „Trenutno nema predloga za stvaranje valute BRIKS-a.
Nemačka
Nemačka ekonomija je u ozbiljnoj nevolji, uveren je glavni ekonomista Netfondsa Folker Helmajer. Dešavanja u energetskoj industriji u Nemačkoj su posebno zabrinjavajuća, sa padom proizvodnje od oko 20 odsto u poslednjih dvanaest do 15 meseci. Razlog je izmeštanje proizvodnih kapaciteta u inostranstvo.
„Političari moraju da obezbede da snabdevanje energijom i pristupačnost u Nemačkoj budu dugoročno održivi“, rekao je Helmajer. U suprotnom bi Savezna Republika nastavila da gubi svoju atraktivnost kao poslovna lokacija. „Ako kapital u ovoj zemlji nastavi da erodira, Nemačka će izgubiti poslednjeg asa iz rukava.
Predsednik poslodavca Dulger ukazao je na uporno teško ekonomsko okruženje. „U recesiji smo. Inflacija je takođe tvrdoglavija nego što se očekivalo. Imamo neke od najvećih troškova energije, imamo neke od najvećih poreza i dodatnih troškova zarada“, požalio se Dulger. „Imamo lošu infrastrukturu. Ovi problemi su pomešani sa nedostatkom kvalifikovanih radnika, sporom digitalizacijom i dekarbonizacijom. Lekar bi govorio o više bolesti. Raspoloženje u kompanijama se pomuti, investiciona klima nije dobra. „Iznad svega, trenutno nismo atraktivni za strane investicije, delom i zato što smo zemlja sa visokim porezima. Nismo atraktivna lokacija. Potrebne su nam investicije u lokaciju. Nemačka mora pre svega da postane brža i digitalnija.“ Takođe je potrebno manje poreza i dodatnih troškova zarada.
Velika Britanija
Velika Britanija želi da postane nezavisnija od zemalja poput Rusije kada je u pitanju snabdevanje energijom. Sada treba da se izdaju stotine novih dozvola za bušenje nafte i gasa u Severnom moru. Oštre kritike stižu od ekologa. Britanija planira da izda stotine novih dozvola za istraživanje nafte i gasa u Severnom moru. Rusija koristi energiju kao oružje i prekida snabdevanje širom sveta, rekao je premijer Riši Sunak u saopštenju. „Sada je važnije nego ikad da ojačamo našu energetsku sigurnost i iskoristimo tu nezavisnost da donesemo pristupačniju, čistiju energiju u britanske domove i preduzeća“, nastavio je Sunak. Sa razvojem domaćih nalazišta, zemlja će postati nezavisnija od zemalja poput Rusije u pogledu snabdevanja energijom, rekao je Sunak radiju BBC. „Ne želimo da zavisimo od takvih diktatora u pogledu naše energije.
Banka Engleske je započela konsultacije o primeni digitalne valute Centralne banke (CBDC) koja bi mogla da uvede globalističku viziju bezgotovinskog društva u kojem sve transakcije može da prati vlada.
Kancelar finansija Džeremi Hant otkrio je da će, kao deo njegovih „edinburških reformi“ britanskih finansijskih usluga, Banka Engleske započeti konsultacije o dizajnu digitalne valute Centralne banke (CBDC) koja bi delovala kao digitalna verzija funta sterlinga.
Francuska
Francuska želi danas da počne evakuaciju svojih državljana iz Nigera. Ranije je bilo antifrancuskih protesta i nasilja u ambasadi. Burkina Faso i Mali upozoravaju na vojnu intervenciju. Posle vojnog udara u Nigeru, Francuska namerava da uskoro evakuiše svoje građane iz te zapadnoafričke zemlje. „Evakuacija će početi danas“, saopštilo je francusko Ministarstvo spoljnih poslova. Sa njima su mogli da pođu i drugi Evropljani koji su želeli da napuste zemlju. U zemlji je oko 500 do 600 francuskih državljana. Francuska ambasada je ranije najavila operaciju evakuacije „s obzirom na pogoršanu bezbednosnu situaciju u Nijameju”. Evakuacija „vazdušnim putem“ je u pripremi, navodi se u poruci ambasade francuskim građanima.
Švajcarska
UBS očigledno zatvara kancelariju Credit Suisse u Hjustonu kao deo preuzimanja.
Bankari Credit Suisse u Hjustonu bili su odgovorni za brojne velike poslove u prošlosti, uključujući IPO naftne i gasne kompanije Parsley Energy i njeno naknadno preuzimanje od skoro 8 milijardi dolara od strane Pioneer Natural Resources. Credit Suisse je takođe bio veoma aktivan tokom buma gasa iz škriljaca 2010-ih. Prema veb stranici, Credit Suisse ima 14 filijala u SAD.
Turska
Zadatak novog guvernera centralne banke Hafize Gaje Erkan je da napravi zaokret od 180 stepeni u monetarnoj politici bez gubitka obraza za predsednika. Vaši prvi koraci na funkciji su stoga bili polovični u pogledu monetarne politike, ali verovatno maksimalni u smislu realpolitike:
ključne kamatne stope su povećane sa 8,5% na 15% u junu i na 17,5% u julu. Ovo ni na koji način nije dovoljno. Po savetu Tejlorovog pravila, pravila monetarne politike za određivanje ključne kamatne stope, kamatne stope bi morale biti podignute iznad 58%. Ali takav potez bi gurnuo tursku ekonomiju u još veću krizu, tako da bi pravilo u ovom slučaju trebalo posmatrati samo kao indikaciju veličine potrebnih povećanja. Kratkoročno bi svakako bilo dovoljno povećanje od više od 20%, što je bila vrednost iznad očekivanja analitičara.
Ovo bi već imalo pozitivan uticaj na snagu valute i direktno bi ciljalo na jednog od pokretača inflacije. Pošto je predsednik Erdogan već istrošio tri čelnika centralnih banaka zbog njihove preterano konvencionalne monetarne politike, jedini način koji je preostao je da preduzme male korake. Ovo uključuje regrutovanje iskusnog osoblja, kao što se desilo prošle nedelje sa ekonomistom Federalnih rezervi iz Njujorka. Prema Turskoj centralnoj banci, održiva borba protiv inflacije neće se održati do 2024. godine.
Brazil
Brazil, kao i većina drugih gospodara, nastoji da kontroliše stanovništvo pomoću digitalne valute centralne banke, ili CBDC. Njegov pilot program omogućio je vladajućoj klasi da ima potpunu kontrolu nad novcem robova.
Novi sistem sadrži skrivene backdoor funkcije koje brazilskoj vladi omogućavaju da zamrzne sredstva ljudi i prilagodi njihove bilanse po želji. Iako su ove karakteristike „skrivene“, nema tajne zašto su sve ove sociopate tako očajnički potrebne ljude da prihvate svoje porobljavanje kroz CBDC šemu.
Veštačka intelegencija
Generativna veštačka inteligencija, koja je sjajno prodrla u naš svet 2023. godine, zaista je sposobna da transformiše mnoge vrste ljudskih aktivnosti – od humanitarne sfere i medija do interakcije sa klijentima i pisanja programskih kodova i studentskih diploma. Sadašnji nivo razvoja veštačke inteligencije sasvim je dovoljan da zameni stotine miliona ljudi u postindustrijskoj uslužnoj ekonomiji, posebno tamo gde se ne zahtevaju visoke kvalifikacije i kompetencije. A u stvari, to će izgledati kao povećanje poslovne efikasnosti i povećanje produktivnosti onih koji mogu da zadrže posao. Istovremeno, briga o ljudima koji su nepotrebni tržištu će pasti na pleća država, ako istraju, jer će takvim tempom razvoja i implementacije AI biti moguće ono što se ranije smatralo nemogućim, uključujući destabilizaciju vlade i uništenje ekonomije ako AI izmakne kontroli ljudi ili je koriste destruktivne sile. Inovativne promene u oblasti veštačke inteligencije pružiće supersilama mogućnost da vode novu vrstu rata, uništavajući kritičnu infrastrukturu neprijatelja, u koju su informaciono-komunikacione tehnologije već uveliko integrisane.
Ako su rizici veštačke inteligencije očigledni, onda ih je neophodno zaustaviti, i što je najvažnije, shvatiti da put u budućnost nije popločan samo AI. Sada je veoma važno razumeti šta ide po zlu i na nebezbedan način, šta nije u redu sa napretkom i zašto nikada nećemo videti novu naučnu i tehnološku revoluciju. I iako je treća decenija 21. veka već u punom jeku, odmor na mesecu, leteći automobili, pristupačna energija i pobeda nad rakom i dalje su u svetovima pisaca naučne fantastike, a ne u svakodnevnom životu.
Kompanije
Kako prenosi Bloomberg, transportna kompanija Iellov Corp. će prestati sa radom. Prema njegovom sindikatu, radnicima je rečeno da je ugroženo 30.000 radnih mesta. Tradicionalna kompanija se bori sa velikim dugovima i operativnim problemima.
Kompanija sa sedištem u Nešvilu rekla je sindikalnim zvaničnicima da namerava da podnese zahtev za bankrot nakon što zatvori poslovanje, saopštilo je u ponedeljak Međunarodno bratstvo vozača.
Krajem marta, Iellov je imao neizmireni dug od oko 1,5 milijardi dolara. Od toga, 729,2 miliona dolara duguje se saveznoj vladi.
2020. godine, pod Trampovom administracijom, Ministarstvo finansija odobrilo je kompaniji zajam od 700 miliona dolara iz ere pandemije iz razloga nacionalne bezbednosti. Prošlog meseca, kongresna istraga je zaključila da su Ministarstvo finansija i odbrane „napravili pogrešne korake“ u ovoj odluci — i primetilo da Žuta „nesigurna finansijska pozicija u vreme zajma i kontinuirane borbe izlažu poreske obveznike značajnom riziku od gubitka“.
Akcije
Period u kojoj su cene akcijа blago pale.
DOWJ – 35.229
DAX – 16.020
S&P 500 – 4.506
NASDAQ 100 – 13.946
DOWJ 30
DAX 40
S&P 500
NASDAQ 100
Zlato
Cena zlata podcenjena, pala na – 1.935 $ / uncu.
Zlato se u sredu držalo blizu 1.935 dolara za uncu zbog prigušene reakcije tržišta nakon što je Fič snizio dugoročni rejting američkog emitenta u stranoj valuti sa AAA na AA+ zbog fiskalnih neizvesnosti i neizvesnosti vezanih za upravljanje.
Agencija za ocenjivanje ukazala je na „ponovljene političke zastoje u vezi sa ograničenjem duga i odluke u poslednjem trenutku“ koje su narušile poverenje tržišta u fiskalno upravljanje u zemlji. Ipak, metal je nastavio da se suočava sa pritiskom snažnog dolara na dole usred sve većeg optimizma da će američka centralna banka moći da obori inflaciju bez izazivanja recesije.
U međuvremenu, Svetski savet za zlato saopštio je u utorak da je globalna potražnja za zlatom, isključujući transakcije na šalteru, pala za 2% na godišnjem nivou u drugom tromesečju pošto su centralne banke usporile kupovinu, a potrošnja u tehnološkom sektoru ostala slaba.
Kretanje cene zlata u periodu 1980-2023.
Srebro
Srebro poraslo na – 23,71 $ / uncu.
Srebro je naglo palo prema granici od 24,1 dolara za uncu nakon što je 24. jula dostiglo dvomesečni maksimum od 25,2 dolara, pod pritiskom oporavka američkog dolara i jastrebovskih izgleda za Fed nakon snažnog američkog BDP-a i objavljivanja podataka o radnoj snazi. Ipak, snažna industrijska potražnja i znaci slabe ponude ograničili su nedostatak i podigli srebro da nadmaši zlato od početka trećeg kvartala. Napori za suzbijanje emisija ugljenika povećali su efekat razvoja tehnologija solarnih panela kojima su potrebne veće potrebe za provodljivošću, podupirući oštre nadogradnje u predviđanjima potražnje za srebrom. Očekuje se da će kompanije za solarne panele činiti 14% globalne potrošnje srebra, u poređenju sa 5% u 2014. godini, a ove godine će dovesti do očekivanog povećanja potrošnje od 4%. Ova cifra se poredi sa sporijim rastom proizvodnje od 2%, što ukazuje na zabrinutost zbog novog deficita ponude.
Nafta
Cena nafte nepromenjena na 83,63 $ / barel.
Fjučersi na sirovu naftu Brent izbrisali su ranije dobitke i pali su na 83 dolara po barelu u sredu, pod pritiskom rasta dolara i opšte nelagodnosti na globalnim tržištima roba. Američko ministarstvo finansija trebalo bi da poveća emisiju duga iznad tržišnih očekivanja, naglašavajući zavisnost SAD od tekućeg deficita i podržavajući odluku Fiča da smanji kreditni rejting SAD, što će pokrenuti beg ka dolarima kako je osećanje rizika opadalo. Zabrinutost oko potražnje za robom je takođe povećana produbljivanjem kontrakcija u kineskom proizvodnom sektoru nakon još jedne runde slabih podataka PMI za najvećeg svetskog uvoznika nafte. Fjučersi sirove nafte pali su pod pritiskom uprkos novim podacima koji pokazuju da su zalihe sirove nafte u SAD pale za 17,05 miliona barela u poslednjoj nedelji jula, što je najveći rekord u istoriji.
Gas
Cena prirodnog američkog gasa nepromenjeno na 2,48$ – cena EU porasla na – TTF 287,40 evra.
Fjučersi američkog prirodnog gasa su početkom avgusta pali na ispod 2,5 dolara/MMBtu, što je najniži nivo od sredine juna, podstaknut izgledima za nižu potražnju i obilne ponude. Toplotni talas će se nastaviti u većini delova Nižih 48 država u naredne dve nedelje, ali se vidi da potražnja ostaje blizu sezonskih nivoa tokom određenog perioda. U međuvremenu, prosečna proizvodnja gasa u donjih 48 država porasla je na 101,7 bcfd u julu sa 101,0 bcfd u junu, ali je malo manje od mesečnog rekorda od 101,8 bcfd postavljenog u maju zbog održavanja gasovoda ranije u mesecu, prema Refinitivu.
Cene prirodnog gasa u Evropi bile su oko 287,4 evra po megavat-satu na početku avgusta, nakon što su pale za 24% u julu i držale znatno ispod nivoa od 200 evra viđenih godinu dana ranije, što odražava smanjenu potražnju, visoke nivoe skladištenja i ograničenja u snabdevanju. Radovi na održavanju i neplanirani prekidi u norveškim postrojenjima vrše pritisak na cene poslednjih nedelja, pošto je Norveška zamenila Rusiju kao jedan od najvećih izvora uvoza prirodnog gasa u Evropsku uniju, sa oko 25%. Međutim, potražnja je i dalje ispod proseka uprkos nedavnim toplotnim talasima. Tokom prve polovine godine, upotreba prirodnog gasa je opala za 18% za proizvodnju električne energije, 13% u industrijskom sektoru i 5% u stambenom i poslovnom sektoru, prema Oksfordskom institutu za energetske studije.
Bakar
Cena bakra u neznatnom rastu na – 8.631,00 $ / t.
Fjučersi na bakar su početkom avgusta bili blizu oznake od 4 dolara za funtu, lebdeći blizu svog najvišeg nivoa u više od tri meseca usred uporne zabrinutosti da bi slaba ponuda i povećana potražnja mogli izazvati nestašice. Državni čileanski rudar Codelco revidirao je svoje projekcije proizvodnje za 70.000 tona na 1,31-1,35 miliona tona ove godine zbog eksplozija i kašnjenja u ključnim rudnicima, ubrzo nakon što je gigant prijavio da je proizvodnja u prvoj polovini 2023. opala za 14% na godišnjem nivou -godina. Podaci prate pad proizvodnje kompanije od 7% u 2022. godini, u skladu sa upozorenjima rudara i učesnika na tržištu da niski nivoi ponude nisu u stanju da prate rastuću potražnju zbog ključne upotrebe bakra u infrastrukturi orijentisanoj na održivost. Ključni proizvodni PMI u Kini ukazali su na još jednu kontrakciju fabričke aktivnosti u julu, jačanje argumenta da se vlada uključi i podrži industrijski sektor zemlje. Vrući podaci o BDP-u iz SAD takođe su doprineli porastu potražnje, podržavajući cene.
Aluminijum
Cena nepromenjeno na – 2.255,35 $ / t.
Fjučersi aluminijuma trgovali su se oko 2.230 dolara po toni, nakon što je ublažavanje ograničenja struje u regionu Junan dovelo do obnavljanja proizvodnje aluminijuma u toj oblasti. Učesnici na tržištu procenjuju da bi aktivnost u regionu trebalo da se vrati na 50% smanjenih kapaciteta do avgusta.
U prvoj polovini godine, kineski uvoz aluminijuma je porastao za 10,7% u poređenju sa prethodnom godinom podstaknut nižim domaćim snabdevanjem usled nestanka struje i smanjenih padavina. U međuvremenu je domaća proizvodnja aluminijuma porasla samo za 3,4%.
Pšenica
Cena pšenice pala na 233,75 evra.
Fjučersi na pšenicu premašili su 6,8 dolara po bušelu, povrativši se sa nedavnog dvonedeljnog najnižeg nivoa od 6,43 dolara 1. avgusta, izazvano obnovljenom zabrinutošću oko zaliha zbog napada na ukrajinske luke.
Zvanični izvori su u sredu izvestili da su ruske bespilotne letelice gađale luke i skladišta žita u južnom regionu ukrajinske priobalne Odese, što je dovelo do toga da su se neki od njih zapalili. Ovi napadi su dodali tekućim geopolitičkim tenzijama, posebno nakon propasti ratnog sporazuma koji je omogućio ukrajinski izvoz mora usred sve češćih napada na luke.
Na drugom mestu, nedeljni izveštaj USDA o usevu od ponedeljka ukazuje da se žetva ozime pšenice u SAD bliži svojoj poslednjoj fazi, što je tržištu obezbedilo preko potrebnu mlevenu pšenicu i donelo olakšanje usred globalnih zabrinutosti za snabdevanje.
Kukuruz
Cena u padu a na – 487,07 $ / t.
Fjučersi na kukuruz su se oporavili iznad granice od 5,1 dolara po bušelu nakon što su 1. avgusta dostigli najniži nivo od 4,95 dolara u dve nedelje, pošto je zabrinutost oko ponude porasla nakon izveštaja o napadima na ukrajinske luke. Prema zvaničnim izvorima, ukrajinske luke na jugu Odeske oblasti bile su na meti ruskih dronova, zbog čega su se neke luke i skladišta žita zapalili. Ovi napadi su dodatno pogoršali postojeće brige na tržištu žitarica, jer dolaze nakon kolapsa ratnog sporazuma koji je omogućio ukrajinski izvoz mora usred eskalirajućih napada na luke. Pozitivno je da su povoljni vremenski uslovi u Sjedinjenim Državama, najvećem svetskom proizvođaču kukuruza, doneli olakšanje usred širih globalnih zabrinutosti za snabdevanje.
Drvo
Cena pala na – 499,46 $ / m3.
Fjučersi za drvnu građu su povećali gubitke na 510 dolara za hiljadu stopa, što je najniži nivo u skoro dva meseca zbog zabrinutosti zbog slabljenja potražnje, uprkos smanjenju ponude. Počeci stanovanja su u junu pali za 8% na mesečnom nivou dostižući sezonski prilagođenu godišnju stopu od 1,434 miliona, nakon revidovanog naniže skoka od 15,7% u prethodnom mesecu. S druge strane, očekuje se da će isporuke iz Kanade, najvećeg američkog snabdevača, opasti nakon što su šumski požari doveli do rekordnih 9,2 miliona hektara izgorenih šuma ove sezone. Ovo dolazi zbog smanjenja proizvodnje u Britanskoj Kolumbiji i usporavanja evropskih isporuka drveta.
Ugalj
Cena uglja nepromenjeno na – 134,00 $ / t.
Fjučersi na ugalj u Njukaslu trgovali su blizu dvogodišnjeg minimuma od 130 dolara po toni, vođeni zabrinutošću zbog prevelike ponude iz Indije i Indonezije, uprkos rastućoj tražnji iz Kine. U junu se kineska dnevna proizvodnja uglja vratila na prosečno 13 miliona metričkih tona, u odnosu na 6-mesečni minimum od 12,43 miliona metričkih tona u maju, pošto je toplotni talas povećao potrošnju uglja za proizvodnju električne energije. Takođe, neki rudnici u Unutrašnjoj Mongoliji mogli bi da nastave sa radom nakon što su bili zatvoreni od marta zbog mera za poboljšanje bezbednosti, što bi potencijalno moglo da pruži dalji podsticaj proizvodnji uglja u narednim mesecima. Najveća letnja potražnja za električnom energijom u Kini obično počinje krajem juna i traje dva meseca. Sa toplotnim talasom koji je u toku, a potrebe za energijom ostaju visoke, očekuje se da će potrošnja uglja za proizvodnju električne energije ostati snažna tokom letnjih meseci.
Dolar
Dolar ojačao na – 1,0973 prema evru.
Evro je blago ojačao na 1,1 dolar pošto su investitori sagledali sveže ekonomske podatke i izglede monetarne politike. Preliminarni podaci CPI pokazuju da je ukupna inflacija u evrozoni pala na 5,3%, što je najniži nivo od januara 2022. godine, dok je bazna inflacija bila stabilna na 5,5%, što je znatno iznad cilja ECB-a od 2%. Istovremeno, privreda se vratila na rast i porasla za 0,3% brže nego što se očekivalo u drugom kvartalu, nadmašivši prognoze od 0,2%. U međuvremenu, predsednica ECB Lagard je tokom intervjua za Le Figaro potvrdila da bi moglo doći do daljeg povećanja kamatne stope ili možda pauze u septembru, ali pauza, kad god se dogodi, u septembru ili kasnije, ne bi nužno bila konačna. ECB je povećala troškove zaduživanja za još 25 baznih poena u julu.
Rublja
Rublja prema evru pala na 103,152.
Dolar pao 93.3100
Ruska rublja je u avgustu oslabila preko 92 za dolar, što je najniži nivo od kraha izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu u martu 2022. godine, pošto je nizak priliv strane valute nadmašio strogu kontrolu kapitala i oštre mere CBR-a. Podaci Ministarstva finansija pokazali su da su prihodi ruske države od nafte i gasa pali za 47% u odnosu na prethodnu godinu na 3,38 biliona RUB u prvoj polovini godine, pošto su energetski embargo sa Zapada i usporavanje kineske ekonomije smanjili potražnju za rusku energiju.
Događaji su naterali ministarstvo da proda 39,4 milijarde rubalja u stranoj valuti kako bi sprečilo dalje slabljenje rublje, više nego što je vlada očekivala. Ruski prihodi od nafte će ostati pod pritiskom usled usporavanja kupovine od opreznih indijskih rafinerija, velikog klijenta, pošto smanjenje proizvodnje iz Rusije podiže ugovore o nafti Uralsa iznad gornje granice cena koju je nametnula EU.
U međuvremenu, CBR je na svom julskom sastanku podigao svoju ključnu kamatnu stopu za 100 bps na 8,5%.
Kriptovalute
Bitcoin pao na – 26.626 evra.
Ethereum nepromenjeno na – 1.684 evra.
Branko Dragaš
Investicioni bankar