Pregled tržišta
Svet
Obim emitovanja državnih obveznica zemalja OECD-a skoro se udvostručio u poslednjih 10 godina. Kao što pokazuje infografika sa podacima iz najnovijeg Izveštaja o globalnom dugu OECD-a, on je porastao sa 8 triliona dolara u 2014. na 15,7 triliona dolara u 2024. Za tekuću godinu, OECD očekuje da će obim emisije porasti na 17 triliona dolara. Izveštaj OECD-a takođe pokazuje da se novoemitovani dug putem obveznica udvostručio sa 1,4 triliona dolara na 2,8 trilion dolara u zemljama u razvoju i zemljama u razvoju tokom posmatranog perioda.
Potrošnja za armiju po vodećim zemljama.
Pljačke štediša kroz inflaciju.
SAD
Trgovinski deficiti iz godinu u godinu su sve veći.
TARIFE _ Donald Tramp je upozoren da bi njegove tarife za „Dan oslobođenja“ mogle da koštaju prosečno američko domaćinstvo 4.200 dolara (3.235 funti) godišnje. Široka tarifa od 20% povećala bi potrošačke cene za 2,1% do 2,6%, saopštila je Budžetska laboratorija Univerziteta Jejl. U njemu je objašnjeno: „Ovo je ekvivalentno gubitku kupovne moći od 3.400-4.200 dolara po domaćinstvu u proseku u dolarima 2024.
Laboratorija je dodala da bi Federalne rezerve, američka Centralna banka, mogle da se uključe u ublažavanje uticaja nameta , koji bi najteže pogodio kuće sa nižim prihodima. U njemu se navodi da bi raspoloživi prihod domaćinstava sa najnižim prihodima mogao pasti za 5,5 odsto ako bi druge zemlje uzvratile sopstvenim tarifama, dok bi porodice sa najvećim prihodima zabeležile pad od 1,9 odsto.
Desetogodišnji prinos trezora je pao na niži sa 4,77% 10. januara na 4,16% 3. marta, a od tada je oslabio malo više i završio na 4,26% u petak, samo dlaku ispod efektivne stope federalnih fondova (EFFR) koju Fed cilja svojim kratkoročnim kamatnim stopama. Ovaj pad 10-godišnjeg prinosa nije slučajan.
Vlada pokušava da potisne, pregovori, udari i želi da snizi dugoročne prinose trezora kako bi finansiranje privrede za preduzeća i domaćinstva bilo manje skupo – navodi se u politici ministra finansija Skota Besenta.
Strani subjekti su držali 8.500 milijardi dolara , ili 30,2% javnog duga na kraju K4. Ovi vlasnici su uključivali (podatke Ministarstva trezora):
Strani subjekti privatnog sektora: 4,73 triliona dolara
Strani zvanični subjekti, kao što su centralne banke: 3,78 triliona dolara.
Održali su ukupno: 7,31 triliona dolara u dugoročnim hartijama od vrednosti
1,2 triliona dolara (14,1%) u državnim zapisima.
Nema načina da se preceni koliko su lude postale cene kuća u SAD. Da uzmemo samo jednu metriku, srednji prihod domaćinstva u SAD je 79.200 dolara, ali je za kupovinu prosečne američke kuće potreban godišnji prihod od 124.200 dolara. To je jaz od 45.000 dolara, u odnosu na -4.000 dolara u 2020.
Odnos duga prema BDP-u iznosio je 345,7 u K3 2024. naspram 130,4 u K1 1952. (vidi grafikon).
CARINE – Šta su Trampve carine donele 2018.g.?
Carine koje je Tramp uveo na kinesku robu 2018. imale su neto negativan efekat na radna mesta u proizvodnji, kao i na ukupnu zaposlenost u SAD.
Odbor Federalnih rezervi utvrdio je da su tarife dovele do smanjenja zaposlenosti u proizvodnji od 1,4%. Skromni dobici (0,3%) postignuti zaštitom domaćih proizvođača od strane konkurencije bili su „više nego nadoknađeni” povećanjem troškova proizvodnje za proizvođače koji su koristili čelik kao input (-1,1%) i uzvratnim tarifama (-0,7%).
Podaci Federalnih rezervi zabeležili su približno 12,4 miliona radnih mesta u proizvodnji kada je Tramp postao predsednik u januaru 2017. i 12,2 miliona kada je otišao u januaru 2021. U septembru 2024. bilo je 12,9 miliona radnih mesta u proizvodnji, iako su otvaranje radnih mesta u proizvodnom sektoru i udeo proizvodnje u ukupnoj zaposlenosti niži od stopa pre carina.
Okford Economics je 2021. godine procijenio da su carine i trgovinski rat koji je rezultirao koštali 245.000 radnih mjesta i 0,5% BDP-a, dok su realni prihodi smanjeni za 675 dolara po domaćinstvu.
Do sada su ove godine poslodavci najavili 221.812 otpuštanja, što je najveći ukupan broj otpuštanja od 2009. godine kada je planirano 428.099 otpuštanja. To je za 33% više u odnosu na 166.945 smanjenja najavljenih tokom istog perioda 2024.
U januaru je ukupna prodaja kuća dostigla 4,7 miliona, cifra koju ekonomisti Vels Farga kažu da je „samo skromno iznad slabe stope koja je zabeležena između 2008. i 2010. godine“. Pre pandemije, mesečna prodaja kuća u proseku iznosila je oko 6 miliona.
DOGE OTPUŠTA BIROKRATIJU!!
Prošle nedelje, najnoviji podaci praćenja Challenger-a pokazali su da su otpuštanja vezana za DOGE premašila 280.253 u 27 agencija. Iz poreske uprave otpušteno 20.000 neradnika
FED
Fed je danas u svom revidiranom godišnjem izveštaju otkrio dve vrste gubitaka: operativni gubitak od 77,6 milijardi dolara za 2024. godinu, što je znatno manje od operativnog gubitka u 2023. od 114 milijardi dolara.
I kumulativni „nerealizovani gubici“ od 1.060 milijardi biliona dolara na kraju 2024. godine, na njenom vlasništvu u trezorskim hartijama od vrednosti i MBS-u, u odnosu na 948 milijardi dolara na kraju 2023.
U široko očekivanom potezu, Federalne rezerve su u sredu zadržale referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od oko 4,3%, ali je signalizirala potencijalno smanjenje kamatnih stopa kasnije ove godine, naglašavajući rastuću zabrinutost kreatora politike zbog usporavanja ekonomskog rasta i stalnih pritisaka na inflaciju. Predsednik Fed-a Džerom Pauel priznao je da su spoljni ekonomisti revidirali naviše svoje procene o recesiji poslednjih meseci, ali je rekao da je verovatnoća i dalje umerena. Pauel je takođe naglasio da istorijska polazna verovatnoća recesije konstantno iznosi oko 25%, što odražava inherentnu neizvesnost u ekonomskim predviđanjima.
Federalne rezerve drže 6,8 triliona dolara u svom bilansu stanja. Ovo je usledilo nakon oštrog smanjenja od 25 odsto u odnosu na prethodnih 8,9 triliona dolara u poslednje dve godine – smanjenje od 2,1 triliona dolara. Drugim rečima, Fed je u početku štampao 8,9 triliona dolara i koristio ovaj novostvoreni novac za kupovinu imovine na tržištu.
Trenutno, 4,2 triliona dolara bilansa Federalnih rezervi se sastoji od obveznica američkog trezora (UST), dok još 2,2 triliona dolara čine hartije od vrednosti pokrivene hipotekom (MBS). Zajedno, ove dve klase imovine čine 6,4 triliona dolara, ili oko 94 odsto ukupnog bilansa stanja. Preostalih 6 procenata je mešavina raznih drugih dužničkih hartija od vrednosti, uključujući korporativni dug, dug savezne agencije i druge vrste kredita, od kojih svi takođe imaju ugovorne datume isteka.
Ponovo raste M2 novčana masa.
Banke
Kupovna moć papirnog novca stalno pada.
Sve veći broj Amerikanaca nosi saldo na kreditnim karticama i vrši minimalnu uplatu — što znači da plaćaju kamatu od 25% na rastući iznos kredita.
CBDC
Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, najavila je da će digitalni evro biti spreman za oktobar 2025.
Međutim, ona je naglasila važnost napredovanja sa zakonodavnim procesom koji bi nametnuo digitalni evro, pozivajući Evropsku komisiju, Evropski savet i parlamente država članica da ubrzaju zakone i direktive koje su potrebne da bi digitalni evro postao održiv.
Zašto žurba? Gubici Evropske centralne banke porasli su na 7,8 milijardi evra, a evropske monetarne vlasti zabeležile su drugi uzastopni gubitak, dok su državne obveznice u Evropi ponovo oslabile u prva dva meseca 2025. ECB-u je potreban digitalni evro da opere svoju katastrofalnu politiku u protekloj deceniji.
Drugi razlog je zato što poverenje u politiku ECB opada, državne obveznice više nisu rezervna imovina, a inflatorna očekivanja rastu. Žurba da se nametne digitalni evro takođe dolazi u trenutku kada su evropske države članice najavile velike planove da troše, pozajmljuju i ulažu u odbranu. Dakle, digitalni evro je ključan za nametanje upotrebe evra kao valute, proširenje kontrole građana i prikrivanje fiskalnih neravnoteža opasnim alatom koje je izdala monetarna institucija koja je izgubila najveći deo svog kredibiliteta u poslednjih pet godina.
Zapamtite da je mandat ECB stabilnost cena, ali je inflacija u evrozoni premašila 22% u poslednje četiri godine. Istovremeno, evropski indeks državnih obveznica je pao za 14 odsto od 2022. godine.
Postoji još jedan važan razlog za žurbu sa digitalnim evrom. Globalne centralne banke i investicione firme su zabrinute da će evropske države konfiskovati imovinu ruske centralne banke, postavljajući opasan presedan koji bi mogao da utiče na imovinu drugih neevropskih nacija. Kako strani fondovi koji se plaše konfiskacije mogu napustiti evropski finansijski sistem, digitalni evro može biti koristan alat za nametanje upotrebe valute čak i ako potražnja opadne.
Digitalni evro, koji je Lagardova 2022. godine opisala kao „digitalnu novčanicu sa malo manje anonimnosti od papirne novčanice, jer ga izdaje i garantuje centralna banka“, je nepotreban i opasan alat.
Digitalne valute centralne banke (CBDC) privlače pažnju kao tehnologija budućnosti za monetarne sisteme, ali ispod njihovog obećanja efikasnosti i inovacija krije se pesimističnija realnost: one mogu poslužiti kao alati za nadzor, narušavajući ličnu privatnost i finansijsku slobodu.
U Evropskoj uniji, gde ograničenja slobode izražavanja i otkazivanje izbora već predstavljaju zabrinutost, CBDC se može posmatrati kao nadzor koji se maskira u valutu.
CBDC nisu samo digitalne verzije postojećih valuta; izdaju se direktno na račune koji se drže u centralnim bankama, omogućavajući nadzor finansijskih transakcija bez presedana. Ovo direktno izdavanje znači da centralne banke mogu da prate svaku transakciju, uključujući navike potrošnje, štednju i aktivnosti zaduživanja. Možemo da uporedimo ovaj sistem sa policajcem u vašoj kuhinji, naglašavajući nametljivu prirodu digitalne valute.
Centralizovano upravljanje finansijskim podacima u okviru CBDC-a izaziva značajnu zabrinutost za privatnost. Pristalice CBDC-a kažu da mogu poboljšati procese poznavanja svog klijenta (KIC) i borbe protiv pranja novca (AML). Međutim, za ove zadatke nije potrebna digitalna valuta centralne banke jer se mogu savršeno obaviti sa trenutnim elektronskim novcem. Štaviše, ako je Evropska centralna banka zabrinuta za napredak u digitalnom dobu, promovisala bi konkurenciju, a ne eliminisala je. Primer kineskog digitalnog juana je važan jer kombinuje tehnološki napredak sa povećanom državnom kontrolom i mogućnostima nadzora. Kada lideri Evropske unije stalno koriste izgovor za dezinformacije i mešanje da ograniče ličnu slobodu, digitalna valuta može biti veoma opasno sredstvo za kontrolu društva.
Osim nadzora, CBDC takođe nudi centralnoj banci mogućnost da kontroliše i manipuliše finansijskim ponašanjem. Direktnim uticajem na obrasce potrošnje, centralne banke bi mogle da nametnu kazne pojedincima za transakcije koje političari smatraju neprikladnim, dok nagrađuju one koji pokleknu. Zbog toga bi centralne banke mogle da kažnjavaju prekomernu potrošnju na kupovinu ugljiko-intenzivne ili prekomernu štednju. Ovaj nivo kontrole podriva principe finansijske slobode i privatnosti, pretvarajući CBDC u instrumente finansijske represije, a ne u alate za ekonomsku efikasnost.
Uvođenje CBDC-a u vreme kada evropske države najavljuju stotine milijardi dodatne potrošnje i duga takođe predstavlja značajne ekonomske rizike. Zaobilazeći tradicionalne bankarske kanale, CBDC bi mogli dovesti do nekontrolisanog rasta ponude novca, pogoršavajući inflatorne pritiske. Iskustvo iz 2020. godine, kada je prekomerna ponuda novca izazvala brzu inflaciju, potvrđuje ove zabrinutosti.
Zagovornici CBDC-a tvrde da oni mogu pomoći u borbi protiv finansijskih zločina pružanjem poboljšane sljedivosti i transparentnosti kroz tehnologiju distribuirane knjige, ali za to nije potrebna digitalna valuta centralne banke. Već je dostupan u trenutnom sistemu elektronske valute kod nezavisnih poslovnih banaka.
Centralna banka Digitalne valute se prodaju kao inovativna i efikasna rešenja, ali predstavljaju oblik nadzora prerušenog u valutu, nudeći centralnim bankama kontrolu bez presedana nad ličnim finansijskim transakcijama.
Evropska centralna banka ne želi da ubrza digitalni evro zbog rastuće potražnje građana, već zato što se plaši da bi njen status izdavaoca svetske rezervne valute mogao da ispari i stoga mora da nametne oblik kontrole kroz finansije./ Daniel Lacal/
EU
EU budžetski apsurdi.
Dugovi država Evrope.
ECB
Novčana masa evrozone M-3 zabeležila je porast od 4,0% u februaru (prognoza: 3,8%), u poređenju sa 3,6% ranije. Ovo je najveći međugodišnji rast od decembra 2022. Pozajmice privatnim domaćinstvima u evrozoni porasle su za 1,5% na godišnjem nivou u februaru, u odnosu na 1,3% ranije. Pozajmice kompanijama u evrozoni porasle su za 2,2% na godišnjem nivou u februaru, u poređenju sa 2,0% ranije.
Evropska centralna banka (ECB) je nedavno objavila konsolidovani finansijski izveštaj Evrosistema od 21. marta 2025. Ovo pokazuje da su poziciona potraživanja za zlato i zlato pala za 20 miliona evra u 12. kalendarskoj nedelji zbog transakcija. Ukupna pozicija trenutno iznosi 872,172 milijarde evra.
Istovremeno, neto devizna pozicija je smanjena za 201 milion evra na 522,078 milijardi evra.
BRICS
Kineski pristup BRIKS plus je bio pragmatičan, nastojeći da izgradi okvir saradnje umesto da se suprotstavlja Zapadu. Kao što se vidi iz njenog diplomatskog stava, Kina naglašava zajednički razvoj i prosperitet kroz saradnju, a ne konfrontaciju. Ovo je u suprotnosti sa borbenijim stavom Rusije, izazivajući finansijsku hegemoniju Zapada.
Zemlje BRIKS-a istražuju alternativna trgovinska poravnanja u lokalnim valutama. Kineska centralna banka je 2024. obnovila bilateralni sporazum o zamjeni valuta sa Centralnom bankom Nigerije (CBN) kako bi podstakla trgovinu između zemalja. Omogućavanje direktnih transakcija naira-juan znači da nigerijski trgovci mogu da posluju u Kini bez oslanjanja na dolar. Ovo smanjuje potražnju za dolarom, sprečavajući njegovu apresijaciju na račun Naire. Zauzvrat, jača Naira podstiče lokalni ekonomski rast.
Rusija
Država je sebi postavila ozbiljan zadatak u nacionalnom projektu „Kadrovi“: da do 2030. godine uključi dodatnih 800 hiljada ljudi u privredu, odnosno ne vodeći računa o smeni penzionera. Ministarstvo rada izračunalo je da otprilike trećina potreba otpada na lica sa visokim obrazovanjem. Ako se nedostatak kadrova ne prevaziđe, privreda neće moći da se efikasno razvija, čak i ako tražnja raste.
Banka Rusije je zadržala ključnu stopu na 21%. Poslednji put regulator ga je povećao u oktobru – za 2 procentna poena.
Istraživanje inFOM-a, sprovedeno od 3. do 13. marta po nalogu Centralne banke, pokazalo je da su inflaciona očekivanja sugrađana pala sa 13,7% u februaru na 12,9%.
Na izvesnu makroekonomsku stabilizaciju ukazuje i usporavanje godišnje inflacije, prema Rosstatu, sa 10,11% (4-10. mart) na 10,08% u narednoj nedelji. Međutim, na to je najviše uticalo usporavanje rasta cena neprehrambenih proizvoda sa 6,06% na 6,01%, a inflacija prehrambenih proizvoda i dalje je visoka – 11,94% (11,93% na kraju prethodne nedelje).
Prema podacima Centralne banke, inflacija je 17. marta iznosila 10,2%. Prilagođeno sezonalnosti, rast cena je usporen na 9,1% na godišnjem nivou u periodu januar-februar, u poređenju sa 12% u K4 2024.
Za samo tri godine (2022-2024), ukupan spoljnotrgovinski suficit Rusije iznosio je astronomskih 628,1 milijardu dolara: 337,2 milijarde dolara 2022., 140,0 milijardi dolara 2023. i 150,9 milijardi dolara 2024.
Devizne rezerve su 21. marta 2025. iznosile 650,4 milijarde dolara, u poređenju sa 641,9 milijardi dolara ranije. Ovo je novi rekord svih vremena (prethodno 643,2 milijarde dolara od marta 2022.).
Kina
Kineska centralna banka dodala je zlato u svoje rezerve peti mesec zaredom u martu, produbljujući svoju opkladu na plemeniti metal kao utočište usred rastuće globalne trgovine i geopolitičkih previranja.
Zlato koje drži Narodna banka Kine poraslo je prošlog meseca za 0,09 miliona troj unci, prema podacima objavljenim u ponedeljak. Nedavni niz kupovine od strane centralne banke počeo je u novembru, nakon šestomesečne pauze koja je usledila nakon 18 meseci kupovine
Indija
Indija planira smanjenje carina na 23 milijarde dolara američkog uvoza, kako bi zaštitila izvoz od 66 milijardi dolara.
Indija će iskoristiti ogromne rezerve nafte ulaganjima od više milijardi dolara.
Motilal Osval vidi američki carinski pritisak kao priliku za Indiju da poveća domaću proizvodnju i smanji svoju trgovinsku zavisnost.
Indija uvozi 87% svoje nafte, ali ima procenjenih 22 milijarde barela neiskorišćenih rezervi u nedovoljno istraženim basenima kao što su Mahanadi, Andaman, Bengal i Kerala-Konkan.
Sa samo 10% indijskih sedimentnih basena koji se trenutno istražuju, vlada namerava da to poveća na 16% ove godine.
Indija je ukinula delove programa koji je podsticao domaćinstva i institucije da deponuju neiskorišćeno zlato u zamenu za plaćanje kamata, navodi Rojters . Program monetizacije zlata, uveden 2015. godine, obuhvatao je depozite zlata sa rokom dospeća od 1 do 3 godine, 5 do 7 godina i 12 do 15 godina.
Obustavljeni su depoziti sa rokom dospeća od 5 do 7 godina i 12 do 15 godina, saopštilo je u utorak kasno Ministarstvo finansija, navodeći razvoj tržišnih uslova i učinak programa. Banke mogu nastaviti da nude kratkoročne depozite u zlatu sve dok su ekonomski održivi, saopštilo je ministarstvo.
Afrika
Broj rođenih po ženi u Nigeru je vodećih u svetu 6,6, što znači da će se svaka generacija stanovništva te nacije više nego utrostručiti. U međuvremenu, dohodak po glavi stanovnika u Nigeru, čak i na osnovu pariteta kupovne moći, iznosi loših 2.084 dolara godišnje. Eksponencijalni porast nacionalnog stanovništva dešava se u većem delu afričkog kontinenta, gde je 1950. godine stanovništvo procenjeno na oko 225 miliona u poređenju sa procenjenih 1,5 milijardi danas. Procenjuje se da će do 2050. godine populacija Afrike porastina 2,5 milijardi, a procenjuje se da će se izjednačiti do 2100. godine na skoro 4 milijarde ljudi.
Postoje džepovi plodnosti i drugde u svetu, prvenstveno na Bliskom istoku, ali ako izuzmete Afriku i neke islamske nacije, celokupna globalna populacija je na putu zaborava . Od Kine (1,2 dece po ženi), Koreje (0,9) i Japana (1,3) do Nemačke (1,5), Italije (1,3) i Ujedinjenog Kraljevstva (1,6), stanovništvo je na putu da se smanji za 50 procenata u najviše dve generacije. Evropski brojevi su samo nešto bolji od azijskih zbog imigracije.
Uprkos tome što je Afrika najsiromašniji kontinent na svetu, zapadne elite i dalje guraju afričke vlade da se oslobode goriva zasnovanih na ugljeniku i okrenu se skupoj i neefikasnoj „zelenoj“ energiji. Ovo je smrtna kazna za mnoge najsiromašnije ljude u Africi.
Centralna Azija
Centralna Azija postaje centralna faza u globalnoj trci minerala.
Sjedinjene Države i Evropska unija poslednjih meseci pokazuju rastuće interesovanje za ključne minerale Centralne Azije. Takođe su pokazali interesovanje da se uključe u izgradnju i rad nuklearnih elektrana koje će se graditi u Kazahstanu , Uzbekistanu i Kirgistanu .
U međuvremenu, Rusija i Kina pokazuju da neće dobrovoljno da ustupe teren svojim zapadnim rivalima.
Ruski zvaničnici izrazili su spremnost da pomognu Tadžikistanu da razvije svoj rudarski sektor tokom nedavne posete tadžikistanskog lidera Emomalija Rahmona Moskvi, izvestila je ruska Nezavisimaja Gazeta.
Nemačka
U februaru 2025. bilo je zaposleno oko 45,6 miliona ljudi. Prema preliminarnim proračunima Federalnog zavoda za statistiku, broj zaposlenih se desezonirano smanjio za 10.000 osoba u odnosu na prethodni mjesec, nakon pada od 9.000 osoba u januaru 2025. godine. U mesecima od oktobra do decembra 2024. zaposlenost je rasla u prosjeku za 7.000 ljudi svakog mjeseca u odnosu na prethodni mjesec. U odnosu na prethodnu godinu zabeležen je pad od 0,1%.
Vesti iz Nemačke i dalje otrežnjuju. U 2024. godini izgubljeno je 120.000 radnih mjesta u proizvodnom sektoru (20% BDP-a, poslovni model, visoke plate), prema podacima Federalnog zavoda za zapošljavanje.
Francuska
U 2025. godini francuski vlasnici nekretnina moraju se pripremiti za značajno povećanje poreza na imovinu. Prema dostupnim podacima, ovo prosečno povećanje se procenjuje na 3,9% na nacionalnom nivou. Međutim, neke opštine bilježe mnogo veća povećanja. Na primer, Nica je zabeležila rast od 35,3%, Saint-Etienne 15%, a Somieres (Gard) je dostigao rekord od 45%.
Ovo povećanje poreza na imovinu je uglavnom posledica revalorizacije vrednosti katastarskih zakupnina, indeksiranih sa inflacijom. U 2023. ova revalorizacija iznosila je 7,1%, zatim 3,9% u 2024. Za 2025. planirano je povećanje od 1,7%. Osim toga, posebno su pogođeni vlasnici nekretnina sa terasama ili balkonima. Ovi otvoreni prostori se sada smatraju stalnim pomoćnim zgradama, čime se povećava katastarska vrednost zakupnine i, posledično, porez na imovinu.
Velika Britanija
Životni standard za sve porodice u Ujedinjenom Kraljevstvu trebalo bi da padne do 2030. godine, pri čemu će oni sa najnižim primanjima pasti dvostruko brže od onih sa srednjim i visokim primanjima, prema novim podacima koji postavljaju ozbiljna pitanja o obećanju Kira Starmera da će radnicima biti bolje .
Sumorna ekonomska analiza, koju je izradila ugledna Fondacija Džozef Rauntri (JRF) , dolazi pre nego što kancelarka Rejčel Rivs u sredu da prolećnu izjavu u kojoj će najaviti nova smanjenja javne potrošnje, a ne povećati zaduživanje ili povećati poreze, kako bi se održala u okviru vladinih „gvozdenih“ fiskalnih pravila.
Emisije ugljenika u Velikoj Britaniji su pale za 4% u 2024, pokazuju zvanični podaci
Manja upotreba gasa i uglja u sektorima snabdevanja električnom energijom i industrije dovela je do smanjenja, kaže Odeljenje za energetsku bezbednost i Net Zero.
Holandija
Holandski zakonodavci razmatraju povećanje nacionalnog duga kako bi smanjili račune za energiju.
Visoke cene energije i troškovi infrastrukture teraju industriju iz Holandije.
Kritičari ističu protivrečnosti u holandskoj energetskoj tranziciji.
Španija
Maloprodaja je porasla za 3,6% na godišnjem nivou u februaru, u odnosu na 2,3% u prethodnoj godini.
Argentina
Međunarodni monetarni fond je u petak potvrdio da je u pregovorima sa Argentinom o novom četvorogodišnjem programu zajma od 20 milijardi dolara za podršku ekonomskim reformama u zemlji.
Tužilac istražuje imovinu Milei u slučaju ‘$LIBRA’ Criptogate
Federalni tužilac Eduardo Tajano prikuplja informacije o imovini predsednika Havijera Mileija, njegove sestre Karine Milei i trojice biznismena.
Austrija
Indeks menadžera nabavke za proizvodni sektor porastao je sa 46,7 na 46,9 poena u martu.
Turska
Turska lira je u slobodnom padu, a izgleda da se situacija iz minuta u minut pogoršava. Ovaj pad se uglavnom pripisuje hapšenju političkog rivala Redžepa Tajipa Erdogana, što je pogoršalo tenzije u zemlji. Ova rastuća politička nestabilnost vrši pritisak na tursku valutu, čineći ekonomsku budućnost zemlje još neizvesnijom.
Turska lira – zlato.
Obnovljiva energija
Uprkos Trampovoj politici koja favorizuje fosilna goriva, sektor obnovljive energije se širi zahvaljujući snažnim investicijama i podršci industrije.
Vetar, solarna energija i skladištenje baterija su ključni za zadovoljavanje brzo rastuće potražnje za energijom u SAD, posebno iz centara za podatke i električnih vozila.
Lideri industrije odbijaju Trampovu politiku, ističući prednosti ekonomije i stabilnosti mreže od obnovljivih izvora energije.
Veštačka intelegencija
Široko usvajanje AI izaziva značajno povećanje potražnje za energijom, posebno za centre podataka.
Tehnološke kompanije istražuju različite izvore energije, uključujući fosilna goriva, nuklearne i obnovljive izvore energije, kako bi zadovoljile svoje rastuće potrebe za električnom energijom.
Tehnološki sektor postaje glavni igrač u energetskoj industriji, utičući na razvoj i korišćenje novih energetskih kapaciteta.
Da li puca tehnološki/ AI balon?!?
OpenAI je u ponedeljak najavio novo finansiranje od 40 milijardi dolara, najveći krug finansiranja u istoriji, koji je skoro udvostručio procenu kompanije za veštačku inteligenciju na 300 milijardi dolara.
Iako nijedan drugi startap ne može da se meri sa tim zapanjujućim brojevima, oni verovatno ne bi trebalo da budu iznenađenje s obzirom na to koliko kapitala preplavljuje tehnologiju:
Kompanije sa veštačkom inteligencijom prikupile su rekordnih 110 milijardi dolara u VC finansiranju prošle godine.
Takav novac može izgledati kao blagodat za inovacije AI. Ali umesto toga može postati teret.
Prvo, lišavanjem ovih kompanija neprocenjivih tržišnih signala.
Drugo, podstičući ih da privlače investitore umesto kupaca.
Vodeće AI kompanije su izuzetno neprofitabilne, čak i po istorijskim standardima „rasta po svaku cenu“.
Sposobnost OpenAI bez presedana da prikupi kapital je kritična za njegovo dalje funkcionisanje, pošto je kompanija navodno spalila 5 milijardi dolara 2024.
Nije sama, jer je Informacija izvestila da je njegov konkurent Anthropic iste godine spalio 5,6 milijardi dolara.
Tehnologije
KVANTNI RAČUNARI -Istraživači iz Sjedinjenih Država razvili su sistem koji omogućava superprovodnim kvantnim računarima izgrađenim na različitim principima rada da razmenjuju informacije o kvantnim stanjima njihovih memorijskih ćelija. Ovo otkriće će ubrzati stvaranje distribuiranih računarskih sistema i „kvantnog interneta“, saopštila je pres služba Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT).
„Ova arhitektura može da se koristi za kreiranje kvantnih mreža, u kojima svi čvorovi mogu međusobno da razmenjuju informacije. To znači da su svi čvorovi u našoj kvantnoj mreži povezani na istu liniju za prenos informacija i možemo daljinski da zapletemo bilo koje proizvoljne blokove računara ili mreže jedni sa drugima“, objasnila je istraživačica MIT-a Beatris Jankelevič, čije reči citira služba za štampu.
Jedna od glavnih prepreka razvoju kvantnih računara je to što povećanje broja kubita u interakciji dovodi do brzog povećanja nivoa nasumičnih smetnji, što narušava kvantno stanje ovih memorijskih ćelija i smanjuje njihov životni vek. Da bi rešili ovaj problem, mnogi fizičari predlažu da se kvantni računar razbije na mnoge nezavisne blokove od nekoliko kubita, koji su međusobno povezani pomoću „kvantnog interneta“.
Poslednjih godina strani i ruski naučnici su značajno napredovali u stvaranju ovakvih komunikacionih sistema, ali njihov dalji razvoj otežava činjenica da su svi postojeći sistemi „kvantnog interneta” sposobni da rade samo sa jednom specifičnom vrstom kvantnih računara, a omogućavaju samo prenos signala između dva čvora. Fizičari sa MIT-a otkrili su da se ovaj problem može prevazići korišćenjem sistema za razmenu podataka koji su kreirali na osnovu četiri superprovodna kubita i talasovoda napravljenih od legure niobijum-titanijum.
Oni su provodnici sposobni za prenos mikrotalasnih impulsa, koji se koriste za razmenu informacija između računarskih jedinica u superprovodnim kvantnim računarima, na veoma velikim udaljenostima bez značajnih gubitaka ili smetnji. Za razliku od postojećih komunikacionih sistema, niobijumska i titanijumska optička vlakna omogućavaju dvosmernu razmenu podataka, a mogu istovremeno da prenose više signala na različitim talasnim dužinama.
Ovo je omogućeno činjenicom da su naučnici poređali kubite uključene u prenos podataka na način da se svetlosne čestice koje generišu na poseban način „superponuju” jedna na drugu i formiraju signal koji se prenosi duž talasovoda samo u jednom pravcu. Ovo omogućava povezivanje proizvoljnih blokova u kvantnu mrežu sa velikom verovatnoćom uspeha, dovoljnom za stvaranje lako skalabilnih distribuiranih kvantnih računarskih sistema, zaključili su fizičari.
Ekologija
Ekolozi traže da suspenduju 31 dozvolu za naftu i gas u Severnom moru u Velikoj Britaniji.
Ekološka grupa pod nazivom Oceana podnela je tužbu za sprečavanje istraživanja nafte i gasa po 31 licenci za Severno more, tvrdeći da je vlada Velike Britanije ignorisala savet stručnjaka.
Ranije ove godine, škotski sud je oduzeo dve dozvole za Severno more, presudivši da klimatski uticaj sagorevanja izvađene nafte i gasa nije adekvatno procenjen.
Uprkos tome što daje prioritet energetskoj tranziciji, vlada Velike Britanije tvrdi da su nafta i gas Severnog mora i dalje od suštinskog značaja za ekonomiju i planira da nastavi sa projektima kao što su Jackdav i Rosebank.
Električni automobili
BID je u ponedeljak prijavio prihod od 107 milijardi dolara za 2024. – što je po prvi put prešlo nivo od 100 milijardi dolara i nadmašilo Teslin godišnji prihod za oko 10 milijardi dolara. Ta prekretnica je došla nedelju dana nakon što je BID predstavio sistem punjenja za koji kaže da će njegovom najnovijem EV modelu omogućiti domet od 250 milja nakon što se uključi na samo pet minuta.
Poslednjih nedelja došlo je do naglog porasta nasilnih napada usmerenih na uništavanje automobila i druge imovine sa logom kompanije za električne automobile Elona Maska, Tesla.
U Koloradu, žena je optužena da je upotrebila molotovljeve koktele da zapali više automobila u prodavnici Tesle pre nego što je na natpisu prodavnice naslikala reč Naci. U Oregonu, jedan čovek je pucao iz puške u jedan salon Tesle, dok je neko drugi pucao i bacio eksploziv u drugi. U Vašingtonu su zapaljena četiri Tesla sajber kamiona, Tesla limuzina je bila prelivena benzinom i zapaljena na jednoj gradskoj ulici, a razni drugi sajber kamioni imali su naslikane kukaste krstove.
Tesline akcije u pale 13%.
Kompanije
Akcije Tesle su pod značajnim pritiskom od početka godine. A sada se čak i dugogodišnje pristalice Elona Maska povlače iz kompanije. Nedavni izveštaji i zapisi SEC-a pokazuju da je nekoliko istaknutih insajdera ostvarilo veliku prodaju akcija poslednjih meseci. Među njima su niko drugi do Muskov rođeni brat Kimbal Mask, predsednica odbora Tesle Robin Denholm i dugogodišnji saveznik Džejms Mardok.
Akcije
Tehnološki sektor ulazi u medveđe tržište, fenomen koji sve više zabrinjava investitore. Oni vide značajan pad vrednosti velikih tehnoloških kompanija. Upravo u ovom kontekstu volatilnosti ulaganje u zlato postaje strateško rešenje. Zlato, zbog svoje stabilnosti, ostaje sigurna opklada u suočavanju sa ekonomskim krizama. Ulaganje u zlato je mudra opcija da zaštitite svoj kapital od pada u tehnološkom sektoru.
Američke berze dostižu zabrinjavajuće maksimume. Shiller CAPE indeks je na 36,03, stratosferskom nivou koji se retko viđa u istoriji. Ova cifra čak premašuje onu pre kraha 1929.
Šilerov indeks potvrđuje da smo u balonu. Istorija nas uči da niko ne traje večno.
Otprilike 11,1 triliona dolara zbrisano je sa američkog tržišta akcija od 17. januara, u petak pre nego što je predsednik Donald Tramp položio zakletvu i započeo svoj drugi mandat, prema podacima Dov Jones Market Data.
Otprilike 6,6 triliona dolara od te cifre izgubljeno je samo u četvrtak i petak – najveći dvodnevni pad vrednosti akcionara u istoriji, pokazuju podaci Dau Džon
DOWJ – 40.524
DAX – 21.056
Na početku trgovanja, DAKS je izgubio ogromnih 9,16 odsto na 18.751,75 poena. Na dnevnom minimumu zabeležen je pad od oko 10 odsto na 18.489,91 jedinica. Trenutno se oporavlja.
S&P 500 – 5.406
NASDAQ 100 – 16.831
Zlato
Zlato na – 3.217 $/unca
Zlato je u utorak poraslo iznad 3.220 dolara za uncu pošto je neizvesnost oko tarifnih planova predsednika Donalda Trampa nastavila da podstiče potražnju za sigurnim utočištem. Nakon što je privremeno izuzeo tehnološke proizvode od recipročnih carina, Tramp sada istražuje moguća izuzeća od svojih carina od 25 odsto na auto industriju. Međutim, Trampova administracija je u ponedeljak pokrenula istrage o nacionalnoj bezbednosti o uvozu farmaceutskih proizvoda i poluprovodnika, što bi potencijalno otvorilo put novim carinama. Takođe podržavajući plemeniti metal, guverner Federalnih rezervi Kristofer Voler rekao je u ponedeljak da će možda uskoro morati da se smanje kamatne stope ako Trampove velike tarife ostanu na snazi. U međuvremenu, predsednik Fed banke Atlante Raphael Bostic sugerisao je da centralna banka treba da ostane na čekanju dok ne bude više jasnoće. Trenutno, trgovci određuju cene u vrednosti od oko 85 baznih poena do kraja godine, a većina očekuje da će Fed zadržati stope sledećeg meseca.
DRŽAVA JUTA PRVA DOZVOLILA FINANSIJSKA PLAĆANjA PLEMENITIM METALIMA!!
Po prvi put u Sjedinjenim Državama, država Juta će dozvoliti da se njeni dobavljači plaćaju u zlatu i srebru. Ova istorijska odluka, usvojena kao deo zakonodavnog tela 2025. godine, označava prekretnicu u ekonomskoj istoriji zemlje. U stvari, Juta postaje prva država koja je usvojila zakon koji dozvoljava obavljanje finansijskih transakcija sa plemenitim metalima. Ovo bi moglo imati veliki uticaj na SAD i globalni monetarni sistem.
Evro je već izgubio -13,2% svoje vrednosti u odnosu na zlato od 1. januara 2025. godine, nakon što je izgubio -32,9% tokom cele 2024. Vaša kupovna moć nastavlja da pada!!
Kretanje zlata i novčane mase M2.
Zlato -crveno, novčana masa M2 -zeleno.
Veliko je pitanje da li zemlje imaju ovoliko zlata.
Srebro
Srebro na – 32,27 $/unca
Cene srebra su u utorak zadržale stabilan nivo oko 32,30 dolara za uncu, pauzirajući nakon rasta u četiri sesije, dok su investitori razumeli pomešane signale o američkoj trgovinskoj politici i njenim širim ekonomskim implikacijama. Američki predsednik Donald Tramp izuzeo je ključne tehnološke proizvode iz novih recipročnih carina i navodno razmatra pauzu na uvoz automobila od 25 odsto.
Međutim, ostaje neizvesnost nakon što je Ministarstvo trgovine SAD pokrenulo istrage o nacionalnoj bezbednosti o uvozu poluprovodnika i farmaceutskih proizvoda. U međuvremenu, kineski predsednik Si Đinping ponovio je zabrinutost zbog eskalacije trgovinskih tenzija, navodeći da „niko ne pobeđuje u trgovinskom ratu“. Što se tiče monetarne politike, guverner Federalnih rezervi Kristofer Voler pokušao je da uveri tržišta, sugerišući da će inflacija koja je rezultat carina verovatno biti prolazna. On je takođe naglasio spremnost Fed-a da dalje smanji kamatne stope ako bude potrebno, dajući prednost ekonomskom rastu nad kratkoročnim pritiscima cena.
Nafta
Cena nafte WTI na – 60,96 $/barel
Fjučersi sirove nafte VTI skliznuli su na 61 dolar po barelu, vođeni znacima slabljenja tražnje i potencijalne prevelike ponude. Međunarodna agencija za energetiku oštro je smanjila svoju prognozu potražnje za 2025, upozoravajući da bi globalni suficit mogao da se zadrži do 2026. OPEK i EIA su takođe smanjili svoje izglede zbog sporijeg rasta, trgovinskih tenzija i slabije potrošnje goriva.
Trampov tarifni rat izazvao je strah od globalnog usporavanja, posebno u SAD i Kini, najvećim potrošačima nafte. Dok je suspenzija nekih tarifa na elektroniku nakratko smirila tržišta, opšte raspoloženje je i dalje krhko. Dodatno na zabrinutost u vezi sa snabdevanjem, OPEK+ ubrzava povećanje proizvodnje, dok bi nuklearni pregovori između SAD i Irana mogli na kraju omogućiti da više iranske sirove nafte dođe na tržište.
BRENT – 64,34 $/ barel
Fjučersi na sirovu naftu Brent pali su ispod 64,5 dolara po barelu, vođeni znacima slabljenja tražnje i potencijalne prevelike ponude. Međunarodna agencija za energetiku oštro je smanjila svoju prognozu potražnje za 2025, upozoravajući da bi globalni suficit mogao da se zadrži do 2026. OPEK i EIA su takođe smanjili svoje izglede zbog sporijeg rasta, trgovinskih tenzija i slabije potrošnje goriva.
Trampov tarifni rat izazvao je strah od globalnog usporavanja, posebno u SAD i Kini, najvećim potrošačima nafte. Dok je suspenzija nekih tarifa na elektroniku nakratko smirila tržišta, opšte raspoloženje je i dalje krhko. Dodatno na zabrinutost u vezi sa snabdevanjem, OPEK+ ubrzava povećanje proizvodnje, dok bi nuklearni pregovori između SAD i Irana mogli na kraju omogućiti da više iranske sirove nafte dođe na tržište.
Gas
Prirodni gas – 3,24 $,
Fjučersi američkog prirodnog gasa pali su ispod 3,4 USD/MMBtu, što je njihov najniži nivo u poslednja dva meseca, zbog rastuće proizvodnje i blagih vremenskih prognoza. Prosečna proizvodnja gasa u donjih 48 američkih država porasla je na 106,3 milijarde kubnih stopa dnevno do sada u aprilu, u odnosu na mesečni rekord od 106,2 bcfd u martu. Proizvodnja je tokom vikenda dostigla rekordni dnevni maksimum od 107,4 bcfd. Takođe, očekuje se da će temperature koje su toplije od uobičajenih potrajati do 29. aprila, smanjujući potražnju za grejanjem. S druge strane, tokovi ka američkim izvoznim terminalima za LNG porasli su na rekordnih 16,3 bcfd do sada u aprilu, podstaknuti rastućim količinama u novo postrojenje Venture Global Plakuemines u Luizijani.
TTF Gas – 34,72 evro/ MVh
Evropski fjučers prirodnog gasa porastao je na 34 evra/MVh, pokušavajući skromno da se oporavi nakon pada od 8% prošle nedelje na najniži nivo u sedam meseci. Blagi oporavak usledio je posle šireg tržišnog optimizma nakon što su SAD privremeno izuzele neke kineske uvoze vezane za tehnologiju — poput pametnih telefona i računara — od carina, ublažavajući zabrinutost zbog recesije koja je pritiskala cene gasa. U međuvremenu, očekuje se da će blaže i vetrovitije vreme širom Evrope povećati ubrizgavanje gasa u skladište i smanjiti potražnju iz energetskog sektora. Skladištenje u Evropi ostaje relativno malo i posle zime je napunjeno nešto više od 35%. Što se tiče politike, države EU su se složile da dozvole fleksibilnost u pravilima za skladištenje gasa u bloku, dozvoljavajući zemljama da padnu 10 procentnih poena ispod cilja od 90% skladištenja ako su uslovi na tržištu teški.
Bakar
Cena bakra na – 9.187 $/t.
Fjučersi na bakar su se u utorak držali iznad 4,60 dolara za funtu, lebdeći blizu jednonedeljnog maksimuma kako se globalno raspoloženje za rizik poboljšalo uprkos stalnoj neizvesnosti oko američke trgovinske politike. Tržišni optimizam je podstaknut nedavnom odlukom predsednika Trampa da ključne tehnološke proizvode izuzme od recipročnih carina, zajedno sa izveštajima koji sugerišu moguću pauzu sa njegovim nametima od 25 odsto na uvoz automobila. Ipak, oprez je ostao nakon što je Ministarstvo trgovine SAD objavilo istrage o nacionalnoj bezbednosti o uvozu poluprovodnika i farmaceutskih proizvoda. Trgovci su takođe i dalje fokusirani na predstojeće trgovinske pregovore između SAD i ključnih partnera ove nedelje. Dodatna podrška cenama bakra bila su očekivanja da bi SAD i dalje mogle da uvedu tarife specifične za metal u skladu sa odredbama nacionalne bezbednosti. Ova perspektiva je izazvala širu premiju na američke fjučerse bakra u odnosu na uporedive ugovore na LME, pošto potencijalne trgovinske barijere izazivaju zabrinutost zbog opterećenih domaćih topioničarskih kapaciteta.
Aluminijum
Cena na – 2.374 $/t
Fjučersi za aluminijum su u aprilu pali na ispod 2.400 dolara po toni, najniže u poslednjih osam meseci i prateći nagli pad baznih metala na globalnim berzama dok je trgovinski rat između SAD i Kine umanjio očekivanja proizvodne potražnje najvećih svetskih potrošača. Kina je najavila da će podići carine na američku robu na 84 odsto kao odmazdu na povećanje carina SAD na 104 odsto od nove predsedničke administracije. Peking je takođe dodao 12 kompanija na svoju listu ograničenja izvoza kako bi izvršio pritisak na američku ekonomiju, ograničavajući tokove između dve najveće svetske ekonomije. Veličina zabrinutosti za rast proizvodnje bila je dovoljno velika da nadoknadi zabrinutost u vezi sa snabdevanjem u SAD, pošto su prethodne Trampove tarife na aluminijum trebalo da naglase domaće kapacitete. Snabdevanje je takođe zbog usporavanja u Kini, jer je trenutni tempo proizvodnje blizu maksimalne proizvodnje od 45 miliona tona, koja je prvobitno bila obavezna da pomogne ciljevima emisije ugljenika.
Uranijum
Cena na – 64.400 $/ funta
Fjučersi na uranijum bili su stabilni oko 64 dolara po funti u aprilu, najniži nivo u poslednjih 18 meseci, usred kontinuirane pozadine dovoljne ponude i neizvesne potražnje. Američki predsednik Tramp nije uključio Rusiju u svoje glavne recipročne tarife kako bi naglasio ranije signale da ima za cilj da obezbedi ekonomske veze sa Rusijom, povećavajući opklade da Vašington može da ukine sadašnje sankcije protiv uvoza ruskog nuklearnog goriva. Najnovije procene su pokazale da je Rusija bila domaćin skoro polovine globalnog kapaciteta za konverziju i obogaćivanje uranijuma, u pozadini obilne ponude žutog kolača pred zapadnim obogaćivačima sa ograničenim kapacitetima. U međuvremenu, tržišta su preispitala svoje spekulativne pozicije o potražnji nuklearne energije za američke centre podataka nakon pojave efikasnijih modela velikih jezika u Evropi i Kini. Konzistentno, Microsoft je navodno otkazao zakupe novih centara podataka, što je u suprotnosti sa stavom da se tehnološki giganti utrkuju da obezbede nove kapacitete napajanja.
Litijum
Cena – 71.550 CNI
Cene litijum karbonata pale su ispod 72.000 CNI po toni u aprilu, što je najniže u poslednje četiri godine jer je ponuda nastavila da nadmašuje potražnju. Prodaja novih energetskih vozila u Kini porasla je za 38% godišnje na 991.000 u martu, prema podacima Kineskog udruženja putničkih automobila, ali je promašila očekivanja entiteta od 1.000.000 uprkos tekućim subvencijama vlade koje promovišu razmenu vozila i tehnologije za tranziciju energije.
Podaci su bili u skladu sa nedavnim trendovima da kinesko tržište električnih vozila nije raslo tempom koji se očekivao nakon buma na prelazu decenije, što je rezultiralo subvencijama za proizvođače baterija od strane Pekinga što je izazvalo porast proizvodnje i prezasićenost ponude. Shodno tome, zalihe baterija će ostati povećane jer proizvođači električnih vozila ne žure za novim ponudama. Ipak, ne očekuje se da će snabdevanje usporiti tržišnim tempom jer se rudari litijuma uzdržavaju od zatvaranja operacija kako bi zadržali tržišni udeo i poslovne odnose sa vladama i proizvođačima baterija.
Pšenica
Cena pšenice na 212,25 evra/t.
Fjučersi na pšenicu su pali ispod 5,50 dolara po bušelu, pod pritiskom prognoza o poboljšanju vremena u suvim oblastima Plainsa uprkos slabijem dolaru. Ovo je usledilo posle prošlonedeljnog rasta cena pšenice na tronedeljni maksimum nakon što je predsednik Tramp pauzirao neka planirana povećanja carina. Međutim, podigao je carine na kinesku robu na 145%, što je navelo Kinu da uzvrati povećanjem carina na sav američki uvoz na 125%.
Ministarstvo poljoprivrede SAD izvestilo je da je otprilike 32% useva ozime pšenice bilo pogođeno sušom od 8. aprila, u poređenju sa 15% pre godinu dana. Analitičari koje je anketirao Rojters očekuju da će USDA oceniti 47% useva ozime pšenice u SAD u dobrom do odličnom stanju, što je neznatno manje sa 48% prošle nedelje. Prema Makarovim rečima, očekivane padavine bi mogle ublažiti suvoću u pojasu tvrde crvene ozime pšenice, iako bi mogle usporiti terenske radove u drugim regionima.
Kukuruz
Cena na 483,47 $/t
Fjučersi na kukuruz su se kretali blizu 4,90 dolara po bušelu, držeći se blizu svog najvišeg nivoa od 21. februara, nakon što su zabeležili nedeljni rast od 6,5 odsto, najjači od maja 2023. Porast je podstaknut odlukom predsednika Trampa da pauzira neka planirana povećanja carina, strožim izgledima za snabdevanje SAD od strane USDA, i američkim dolarom naglo oslabio trgovinu sa američkim dolarima. Peking je u petak najavio da će podići carine na sav američki uvoz na 125%, kao odgovor na Trampov potez dan ranije da poveća carine na kinesku robu na 145%. Nasuprot tome, carine na druge velike trgovinske partnere, uključujući Meksiko i Japan, snižene su na osnovnu stopu od 10%, dok su u toku pregovori sa Tokijem u cilju finalizacije trgovinskog sporazuma. U međuvremenu, USDA je revidirala svoju procenu krajnjih zaliha kukuruza u SAD za 2024–25. na 1,47 milijardi bušela, sa prethodne prognoze od 1,54 milijarde — ispod tržišnih očekivanja. Odeljenje je takođe smanjilo svoje izglede za globalne zalihe kukuruza.
Drvo
Cena na – 578 $/m3
Fjučersi za drvnu građu su pali na 580 dolara za hiljadu stopa daske, dodatno skliznuvši sa najvišeg nivoa od dve i po godine od 685 dolara 24. marta, što odražava nagli pad potražnje za građevinarstvom usred disruptivne trgovinske politike. Odluka SAD da povećaju carine na kanadsku građu od mekog drveta na otprilike 34% izazvala je značajnu nesigurnost i podigla troškove izgradnje kuća, što je navelo građevinare da odlažu projekte. Istovremeno, kanadska proizvodnja je ograničena raširenim zatvaranjem pilana, smanjenim zalihama drvne građe zbog buba planinskog bora i pooštravanjem šumarske politike u ključnim regionima poput Britanske Kolumbije, što je rezultiralo suficitom koji dodatno snižava cene. Iako postoji postepeni pomak ka jeftinijem Južnom žutom boru sa juga SAD, logističke i tehničke prepreke ograničavaju njegovu sposobnost da u potpunosti nadoknadi smanjenu kanadsku ponudu. Učesnici na tržištu prilagođavaju se nižim očekivanjima tražnje usred tekućih trgovinskih tenzija i usporavanja građevinskog sektora.
Ugalj
Cena uglja na – 95,5 $/t
Fjučersi na ugalj u Njukaslu su u aprilu pali na ispod 97 dolara po toni, što je preko 20% manje od početka godine na najniži nivo u skoro četiri godine, usred kontinuirane pozadine velike ponude među vodećim svetskim proizvođačima. Podaci iz Indonezije pokazuju da je proizvodnja dostigla rekordnih 836 miliona tona prošle godine, premašivši prvobitni cilj za 18%, iako su rastuća ulaganja u alternativne izvore energije ograničila potražnju za sirovinama u termoelektranama na ugalj. Pored toga, Kina planira da poveća proizvodnju za 1,5% na 4,82 milijarde tona ove godine nakon rekordne količine proizvodnje u 2024. To je uprkos povećanim zalihama u zemlji iu njenim azijskim susedima na početku prolećne sezone, što je primoralo rudare da smanje cene kako bi pronašli klijente. Ovo je bilo uprkos kineskim podacima koji pokazuju da je proizvodnja električne energije iz elektrana na fosilna goriva opala za 1,3% godišnje u prva dva meseca ove godine, pošto je blaga zima smanjila potražnju za grejanjem koje troši energiju.
Dolar
Dolar na – 1,1316 prema evru.
Evro se kretao nešto ispod granice od 1,14 dolara, ostajući blizu svog najjačeg nivoa od kraja januara 2022. godine, vođen rastućim globalnim trgovinskim tenzijama i rastućom neizvesnošću u vezi sa tarifnom politikom SAD, što je ponovo podstaklo strahove od recesije i narušilo poverenje investitora u američku imovinu. Tokom vikenda, američki predsednik Tramp odobrio je privremena izuzeća od carina na pametne telefone i računare uvezene iz Kine, istovremeno nagovestivši da će novi nameti na poluprovodnike biti objavljeni kasnije ove nedelje, dok se konačna odluka o tarifama za telefon još čeka. Razvoj događaja dolazi usred tekuće nestabilnosti i mešovitih poruka oko trgovinske politike. Gledajući unapred, Evropska centralna banka bi trebalo da održi sastanak o politici u četvrtak, a tržišta uglavnom očekuju smanjenje stope od 25 baznih poena. Investitori će pažljivo pratiti komentare zvaničnika ECB o uticaju trgovinskih tenzija na ekonomiju evrozone i budućem putu kamatnih stopa.
Rublja
Evro – rublja na 92,9622
Dolar – 82,4628 rublja
Ruska rublja je porasla na oko 84,2 za dolar dok su trgovci procenjivali tekuće pregovore o prekidu vatre između Rusije, SAD i Ukrajine. SAD su posredovale u posebnim sporazumima sa Ukrajinom i Rusijom o pauziranju napada u Crnom moru i na energetsku infrastrukturu, iako detalji, uključujući datum početka, ostaju nejasni. Vašington je takođe obećao da će pomoći u olakšavanju ukidanja međunarodnih sankcija na ruski izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva. Kremlj je potvrdio sporazum, ali je naglasio da ostaje uslovljen ukidanjem sankcija bankama i kompanijama koje se bave trgovinom poljoprivrednim proizvodima. Do sada u 2025., rublja je ojačala oko 25% u odnosu na dolar, dostigavši u februaru najviši nivo od 81,7 u junu 2023., podržan nadom u ublažavanje geopolitičkih tenzija. Pored toga, visoki troškovi zaduživanja su ojačali valutu. Centralna banka Rusije je u martu zadržala svoju referentnu stopu na 21%, kako se očekivalo, dok je usvojila optimističniji stav o dezinflaciji.
Kripto valute
Bitcoin – 75,943 $
Eterium – 1.446$
Branko Dragaš
Investicioni bankar