Pregled tržišta
Svet
Evo kakve su procene Egona fon Grujena, švajcarskog iskusnog investicionog bankara:
„Svet će uskoro doživeti jedan od najbrutalnijih inflatornih napada na svetu. Naravno, šefovi FED-a i ECB-a mogli su da identifikuju inflaciju samo kada su se danas pojavili krivci kao što optužuju Putina.“
Pauel, Lagard i njihovi prethodnici verovatno nisu bili svesni da su sami stvorili ne samo savršenu osnovu za kratke periode povećanja cena, već i za nezaustavljivu lavinu globalne inflacije.
Ni kovid ni Putin nisu uzrok inflacije.
Inflacija je rezultat neodgovorne i potpuno iracionalne politike vlada i centralnih banaka, koje pretpostavljaju da se bogatstvo može stvoriti ni iz čega.
Oni ne razumeju, ili barem ne žele da shvate, da nemilosrdna proizvodnja lažnog novca koji ima nultu vrednost takođe PROIZVODI NULA BOGATSTVA. Novac sam po sebi ima NULA vrednost. Novac je samo derivat, koji svoju vrednost izvodi iz toga što je sredstvo razmene za proizvedena dobra i usluge.
Pojednostavljeno, novac koji svoju vrednost ne crpi iz dobara i usluga ima NULU vrednost. Dakle, jasne su implikacije brzog rasta kredita od avgusta 1971. kada je Nikson ukinuo zlatni standard dolara i eksponencijalne eksplozije novčane mase od avgusta 2019.
Ova kriza je globalna kriza! Svaka država na svetu ima isti problem. Ne postoji niko ko može da spase bilo koju zemlju jer svakoj zemlji na svetu je potrebna pomoć. Dakle, kamate će biti visoke u godinama koje dolaze, kao i inflacija.
Koliko je centralnim bankarima zgodno da štampanje novca još nije veliko javno pitanje, ali će uskoro biti. Svet se definitivno suočava sa krizom veka, možda čak i krizom milenijuma. Znamo da vlade i centralne banke imaju prazne kase. I tako je decenijama.
Procenjuju se globalne štete od sukoba u Ukrajini na 2.000 milijardi dolara, dok je Ukrajina već izgubila 150 milijardi dolara.
Kamate na državne obveznice rastu.
Događaji se odvijaju kao sat. Da li ste primetili da je sve što se trenutno odvija na svetskoj sceni – nestašica hrane, inflacija, energetske krize, eskalacija ratova, izumiranja vakcina i još mnogo toga – bilo unapred predviđeno od strane Natural News, InfoWars i drugih Indi medija? Jedini ljudi koji su iznenađeni svim ovim su neupućene mase koje ne čitaju nezavisne medije. Za one koji to rade, to je kao holivudski scenario koji se odvija u stvarnom životu.
Evropu će ove zime pogoditi rasprostranjena nestašica hrane, pa sve do 2023. i kasnije.
Ameriku će 2023. pogoditi nestašica hrane koja će trajati godinama zbog nedostatka đubriva.
Vlade uvode kontrolu cena hrane. To dovodi do pogoršanja nestašice i široko rasprostranjenih nemira.
Vlade zatim uvode racioniranje kao sredstvo kontrole, vjerovatno koristeći tehnologiju za praćenje Covid-19 i aplikacije za mobilne telefone prenamijenjene u svrhu masovnog gladovanja.
Na kraju, vlade kriminalizuju spremače i šire priče o tome da „gomilači“ gladuju sve ostale.
Drugim rečima, gledajte kako Evropa postaje Venecuela, a sledi Amerika. Ovo će biti zanimljivo.
Šef Programa UN za hranu upozorio je u četvrtak da se svet suočava sa savršenom olujom… „U suprotnom će biti haosa širom sveta“, rekao je izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli u intervjuu za Asošijeted pres.
„Ako ne dođemo do ovih ljudi, doći će do gladovanja, destabilizacije nacija kakvu smo videli 2007-2008. i 2011. i masovne migracije. Ako ovo brzo ne stavimo pod kontrolu – i ne mislim na sledeću, mislim na ovu godinu – imaćemo problem sa dostupnošću hrane 2023.“, rekao je on. „I to će biti pakao.“
Naravno, ono što direktor Programa UN za hranu, Dejvid Bizli, ne zna jeste da su vlade sveta te koje su stvorile ovaj problem gladi i da više novca u rukama Ujedinjenih nacija neće rešiti problem. UN su zao, mizantropski, globalistički kartel moći koji je zapravo deo problema. Ako želite da nahranite svetske ljude, morate se rešiti vlada i pustiti slobodno tržište da reši probleme distribucije i proizvodnje hrane.
SAD
Realna ekonomija se urušava. Trenutno imamo drugi najgori broj oduzimanja kuća ikada viđenih i najgori od 2007, kada je izbila hipotekarna kriza. Prodaja kuća je opala za 50%, a deložacije su porasle za 30%. Više beskućništva, više bede.
Hipotekarne stope su sada na 6% i rastu; to je više nego što zajmoprimci trenutno mogu priuštiti. Brojevi kredita za automobile, kuće i studente su drastično uvećani. To, takođe, znači da su zajmodavci automobila i nekretnina, a samim tim i banke, u nevolji. Pošto cene energije rastu, niko više ne može da plaća račune.
Grafikon pokazuje uticaj usluga, energije i hrane na rast cena.
Inflacija plata: Veoma je uporna, raste i jasno doprinosi inflaciji osnovnih usluga. Nedavni sporazum sindikata železničara postaviće nove standarde.
Anatole Kaletski, glavni ekonomista u Gavekal Research-u, objavio je ovaj grafikon nakon izveštaja CPI, pokazujući neke druge indikatore koji odražavaju dubinu inflacije i njenu „lepljivost“.
Ovi pokazatelji sugerišu da je inflacija znatno iznad 6% sada široko rasprostranjena i čvrsto ukorenjena u američkoj ekonomiji. Gledajući mesečne promene u ovim serijama, nema znakova da je inflacija u stvari, 0,74% na mesečnom nivou. Povećanje srednjeg indeksa potrošačkih cena u avgustu bilo je najveće mesečno povećanje zabeleženo u ovoj seriji, koja datira od januara 1983. godine.
Drugi grafikon prikazuje mesečne promene. Crvene trake koje predstavljaju osnovni CPI pokazuju da je neenergetska inflacija daleko od usporavanja i skorog nestanka poslednjih meseci, kao što se ponekad tvrdi, ove godine bila izuzetno stabilna i da se povećavala po godišnjoj stopi od 6% do 6,5% skoro svakog meseca.
Ovaj grafikon takođe pokazuje da bez obzira na to kako će se cene razvijati u narednim nedeljama, osnovni efekti koji proizilaze iz veoma niskih CPI očitavanja u leto 2021. skoro garantuju da će godišnja inflacija ostati visoka najmanje do novembra.
Evo zanimljivog grafikona iz Bespoke Investment Group iz Londona. Sagledava poslednjih 12 meseci stvarnog indeksa potrošačkih cena, a zatim pokazuje kolika bi bila inflacija pri različitim mesečnim prosecima inflacije. Pogledajte grafikon i onda ću pokušati da to objasnim.
Inflacija je prošlog meseca porasla za 0,1%. Bespoke pokazuje da ako inflacija nastavi da raste na 0,1% mesečno, biće potrebno do marta da godišnja inflacija padne ispod 4% – i maja pre nego što dostigne granicu od 2%. Da je inflacija apsolutno nula, u martu bismo bili u rasponu u kojem bi Pauel mogao da razmotri pauzu. Ako privreda ne dođe do potpunog kolapsa u četvrtom kvartalu, inflacija bi i dalje trebalo da bude 6% u decembru, a kamatne stope na (ili veoma blizu) 4%.
Matematika kaže da ako cene energije od sada ostanu na istom nivou, uticaj na stope inflacije će postepeno nestati. Uticaj na potrošače neće se smanjiti jer ove veće cene imaju kumulativni efekat. Njihova upornost znači da ljudi i preduzeća imaju manje da troše na druge stvari, što se vremenom povećava.
FED
Između 1971. i 2019. godinine, rast novčane mase od 6,1% na godišnjem nivou doveo je do udvostručavanja cena svakih 12 godina.
Rast M1 od 74% godišnje, kako smo primetili od 2019. do danas, ima katastrofalne efekte: vrednost novca se svake godine prepolovi. A to je upravo ono što svet tek počinje da oseća. Svet bolno uči šta radi štampanje neograničenog novca i kredita.
Procena stručnjaka je da će FED morati da ponovo štampa ogromne količine novog lažnog novca.
ECB i Federalne rezerve SAD su se obavezale da će povećati kamatne stope, ali ne kažu da neće stvarati novac. Zato moramo da se pripremimo za najmasovniji talas štampanja novca u istoriji koji će biti oslobođen u konačnom i uzaludnom pokušaju spasavanja ovog sveta.
Svim privrednim sektorima, pojedincima, kompanijama, bankama, regionalnim vladama itd, biće potrebna finansijska podrška u neviđenim razmerama. Važno je zapamtiti da sve akcije koje preduzimaju vlade i centralne banke NEĆE stvoriti suštinsku vrednost u privredi ni na koji način. Sve što se stvara je više duga da bi se eliminisao problem duga.
Nemojte misliti da će čekovi socijalnog osiguranja vredeti više od papira na kome su odštampani. Takođe, nemojte misliti da će penzije više imati nikakvu vrednost. Da, suočavamo se sa humanitarnom katastrofom neviđenih razmera, na globalnom nivou.
Spoj hiperinflacije i kašnjenja kredita će verovatno dovesti do pada cena obveznica i rasta kamatnih stopa u godinama koje dolaze. A sa porastom kamata stvara se još jedan začarani krug sve većih kašnjenja i još daljeg rasta kamata, koje onda više niko ne može sebi da priušti. Rizik od potpune implozije sistema u ovom trenutku je izuzetno visok i veoma verovatan.
Objavljeno je da FED želi značajno da smanji naduvanu bilansnu sumu. Ako pogledamo najnovije podatke od 21.09.2022, strašno „sužavanje“ je jedva vidljivo. Veliko pitanje će biti kada će FED nagaziti na kočnicu.
Tokom dva kvartala, američki ekonomski rast je bio na negativnoj teritoriji, što je po prethodnim definicijama recesija. Pokazatelj BDP-a Atlanta FED-a je značajno pao sa oko +2% od početka trećeg kvartala i bio je samo +0,30% prošle nedelje. Tako da ne bi bilo posebno iznenađujuće da je na kraju 3. kvartala zabeležen još jedan negativan kvartal.
Kredit komercijalnih banaka obuhvata sva sredstva u opticaju osim gotovine i obično čini više od 95% trgovinskih poravnanja. Bankarski krediti se mogu produžiti po želji. Grafikon ispod pokazuje kako se zbir novčanica u američkim dolarima i kredita komercijalnih banaka kao procenat M3 povećao od 1970. godine.
Ono što se dogodilo 1970-ih nazvano je stagflacijom – izmišljena reč koja sugeriše nešto što većina ekonomista danas ne razume. Posmatrajući njihove ekonomske modele i pretpostavke na kojima se zasnivaju, kombinacija stagnirajuće ekonomije i rastuće inflacije za njih je neobjašnjiva. Oni ignorišu da je inflacija transfer bogatstva sa privatnog sektora na vladu i sa štediša na komercijalne banke i njihove željene zajmoprimce. Što se više novca i kredita proširuje, veći je transfer bogatstva i obični ljudi su siromašniji.
EU
Ekonomski problemi u EU su sada dostigli nivo gde se ništa ne može više da se spasi. Sledi siguran bankrot EU.
Cene energenata na mnogim mestima porasle deset puta. Ovome se dodaje i inflacija cena hrane, benzina i dizela od 20% i više. To građani i kompanije ne mogu da plaćaju.
Evropski političari zatvaraju oči i poslušno ispunjavaju naredbe iz Vašingtona.
Kupovna moć po glavi stanovnika 42 evropske zemlje u 2021. u tabeli:
ZEMLJA Prosečan raspoloživi neto prihod po glavi stanovnika 2021.
- Lihtenštajn 64.629 evra
- Švajcarska 40.739 evra
- Luksemburg 35.096 evra
- Island 29.510 evra
- Norveška 29.252 evra
- Danska 27.621 evra
- Austrija 24.232 evra
- Nemačka 23.637 evra
- Svedska 23.557 evra
- Velika Britanija 23.438 evra
(…)
- Italija 17.242 evra
Evropa u celini 15.055 evra
- Španija14.709 evra
(…)
- Poljska 8.294 evra
(…)
- Ukrajina 1.892 evra
Martin Armstrong prognozira: „Verujem da u Evropi to rade namerno i ovo je ‘Veliko resetovanje’ Klausa Švaba. Oni znaju da imaju ozbiljan problem. Imaju kamatne stope na ispod 0% u 2014. Tek su počeli da dižu kamate. U međuvremenu ste naredili svim penzijskim fondovima širom Evrope da drže više od 70% državnih obveznica. A onda su ih pustili ispod nule. Svi penzijski fondovi su nesolventni. Evropa je loše upravljanje finansijama na velikih razmera. Nema šanse da se održi i mi smo na ivici da se Evropa raspadne.“
Hoće li Evropa sa sobom povući ostatak sveta? Armstrong kaže: „Oh, apsolutno. Evropa je problem. […] Bankarska kriza će početi u Evropi. […] Dug se urušava. Nema načina da se održi. Tržište duga tamo podriva stabilnost svih banaka. Morate shvatiti da su rezerve vezane za državni dug i ovo je savršena oluja. Da, (američka) berza će kratkoročno pasti. Mi se ne bavimo događajem kao što je 1929. ili kolaps 90 odsto. […] Ako kriza u Ukrajini eskalira, svaki Evropljanin zdrave pameti će verovatno doneti svoj novac ovde u januaru 2023.“
Investicije u zlato su sada preporučljivije nego ikad: „Suočavamo se sa neplaćanjem državnog duga. To je ono što se dešava. Zato će Bajden potrošiti ono što želi jer zna da ne mora da ga vraća. Na kraju krajeva, to je upravo ono što će desiti. To je Švabov plan.“
Prema Armstrongu, 2023. će biti godina pakla: građanski nemiri će se pogoršati i doći će do potpunog rata. On zaključuje: „Nešto će pokrenuti još jedan kolaps vlade. Mislim da će to biti nešto u Evropi gde će uraditi nešto drastično jer nemaju drugog izbora. […] Rat im je potreban kao izgovor za njihove državne dugovi“.
Godišnja inflacija evrozone u septembru 2022. godine procenjena je na 10,0%, što je pad sa 9,1% u avgustu. Ovo je prema brzoj proceni koju je objavio Eurostat, statistički zavod Evropske unije.
Posmatrajući glavne komponente inflacije evrozone, očekuje se da će „Energija” pokazati najveću godišnju stopu u septembru (40,8%, u poređenju sa 38,6% u avgustu), a zatim „Hrana, alkohol i duvan” (11,8%, naspram 10,6% u avgustu), „neenergetska industrijska dobra” (5,6%, prema 5,1% u avgustu) i „usluge” (4,3%, naspram 3,8% u avgustu).
Gasovodi Severnog toka su dignuti u vazduh, a zapadni mediji insceniraju verovatno najgluplji propagandni trik svih vremena.
Nakon što su gasovodi Severni tok očigledno digli u vazduh, počinje potraga za krivcem. Zapadni mediji pokreću najgluplji propagandni trik svih vremena tako što se nekoliko dana pretvaraju da su otvoreni u pronalaženju krivca. U stvari, već je jasno da oni žele da okrive Rusiju. SAD se čak i ne pominju kao mogući krivac. Čak i osnovac razume koliko je to glupo.
I da odmah kažem, popravka cevovoda može biti nemoguća jer će se cevi sada napuniti slanom vodom i počeće da rđaju. Popravka bi bila moguća, barem u teoriji, samo ako bi odmah počela. Međutim, to nije za očekivati. Cevovodi su mrtvi.
Mreža mobilnih telefona mogla bi da se sruši ove zime!!!
Ono što je pre nekoliko meseci izgledalo nezamislivo, sada je sasvim moguće: racionalizacija energije i nestanak struje mogli bi da parališu mreže mobilnih telefona.
Zvaničnici Telekoma sa kojima je Rojters razgovarao strahuju da bi oštra zima mogla da izazove pritisak na evropsku telekomunikacionu infrastrukturu.
Mnoge zemlje nemaju alternativne sisteme za rešavanje rasprostranjenih nestanka struje, izjavila su za Rojters četvorica direktora telekomunikacija, iskreno govoreći o mogućnosti kvara na mobilnoj mreži.
U Evropi postoji oko pola miliona telekomunikacionih stubova, od kojih je većina opremljena akumulatorima koji rade samo 30 minuta nakon nestanka struje.
U Francuskoj, snabdevač električnom energijom Enedis planira nestanke struje do dva sata.
Enedis je pokrenuo program koji naizmenično prekida opšte isključenje struje u određenim regionima zemlje. Osnovne službe – bolnice, policija, vojska – neće biti pogođene.
Ovog leta, francuski telekom operateri i Enedis održali su seriju razgovora o nestanku struje.
Orange, Bouigues Telecom i SFR d’Altice napali su Enedis jer nije uspeo da obezbedi kontinuitet snabdevanja električnom energijom svojih tornjeva, ali Enedis je rekao da se svi kupci tretiraju jednako.
Telekom operateri u Švedskoj i Nemačkoj takođe su izrazili zabrinutost zbog uticaja nestanka struje na njihovo poslovanje.
Švedski regulator telekomunikacija PTS obavezao se da će raditi sa operaterima na pronalaženju najboljih rešenja.
PTS će kupiti prenosive servisne stanice i bazne stanice koje se mogu povezati sa mobilnim telefonima kako bi premostile duže zastoje.
Predstavnici italijanskih operatera rekli su da će pokrenuti pitanje nestanka struje na predstojećem sastanku sa vladom Meloni.
Proizvođači telekom opreme Nokia i Eriksson sarađuju sa mobilnim operaterima na ublažavanju uticaja nestanka struje.
U Nemačkoj, Deutsche Telekom poseduje oko 33.000 mobilnih tornjeva, ali njegovi mobilni sistemi za hitno napajanje mogu da opslužuju samo mali broj u bilo kom trenutku.
Njegovi mobilni agregati rade na dizel.
Rojters zaključuje: Evropske zemlje, koje su decenijama navikle na neprekidno napajanje električnom energijom, obično nemaju rezervne generatore na duži period.
ECB
U zoni evra novčana masa je u avgustu rasla brže. Široka novčana masa M3 povećana je za 6,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
U julu je rast revidiran na 5,7 (početno 5,5) procenata. Analitičari su trenutno očekivali znatno nižu stopu od 5,4 odsto. Uža novčana masa M1 porasla je za 6,8 odsto u odnosu na prethodni mesec. Pozajmljivanje komercijalnih banaka stanovništvu takođe je poraslo za 4,5 odsto, kao i prethodnog meseca. Krediti nefinansijskim preduzećima porasli su brže nego prethodnog meseca za 8,7 odsto.
Evro je u slobodnom padu, pao je na 0,95 u odnosu na dolar. Posmatrajući Evropsku uniju kao deonicu, evro daje dobar pokazatelj stanja u privredi. Bekstvo od evra počinje strahom od neposredne deindustrijalizacije najveće privrede Nemačke.
Bankama u EU zajedno još uvek treba preko milijardu evra dodatnog kapitala da bi u potpunosti ispunile nove globalne kapitalne zahteve do 2028. Kako je u petak objavila bankarska uprava EU EBA, puna primena novih globalnih pravila u EU povećala bi minimalne kapitalne zahteve institucija u proseku za 15 odsto.
Da bi se uskladile sa novim propisima, institucijama bi bilo potrebno 1,2 milijarde evra dodatnog osnovnog kapitala (Tier 1). Posebno su pogođene manje finansijske institucije. U ovoj studiji efekata reformskog paketa, EBA je ispitala uzorak od 160 institucija.
Kako je saopštila EBA, manjak kapitala u finansijskim institucijama biće smanjen na 400 miliona evra ako se uzmu u obzir promene pravila planiranih u EU. Ako se dodaju dodatni baferi, jaz će se povećati na 1,4 milijarde evra.
Rusija
RF je, na osnovu održanog referenduma, prihvatila nove teritorije u svom državnom sastavu: Donjecka i Luganska Narodna Republika, Zaporoška i Hersonska oblast.
Ruski zvaničnici odbijaju bilo kakvu mogućnost da je RF izvršila diverziju na severni tok gasovoda, kada je iscurilo 800 miliona kubika gasa, jer to nije u njenom ekonomskom interesu. Krivac za nasilan prekid gasa je Vašington, koji ima ekonomske interese, pokoravajući Evropu, da spreči isporuke ruskog gasa.
Bajdenova administracija je to, početkom marta, najavila da će da uradi.
Kina
Kineski neto uvoz zlata preko Hong Konga ponovo je naglo porastao u avgustu u odnosu na prethodni mesec, neto uvoz je u osmom mesecu ove godine dostigao 68.227 tona zlata, što je najviši nivo od juna 2018. Od jula ove godine, Kina je preko Hong Konga neto uvezla 48.773 tone zlata.
Ukupan obim uvoza zlata preko Hong Konga u avgustu je porastao za 33% na mesečnom nivou na 71,86 tona.
Kineski proizvodni profit naglo je pao između januara i avgusta. Zarada je za osam meseci pala za 2,1 odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci Nacionalnog biroa za statistiku (NBS) objavljeni u utorak.
Međutim, kineska ekonomija se pokazala otpornijom nego što se očekivalo u avgustu, uz brži rast fabričke proizvodnje i maloprodaje. Industrijska proizvodnja Kine porasla je u avgustu za 4,2 odsto na godišnjem nivou, brže nego u julu (3,8 odsto).
Velika Britanija
Britanska vlada je u petak predstavila nove planove za smanjenje poreza, nakon čega je funta otišla u slobodan pad. Umesto smanjenja državne potrošnje, smanjenje poreza trebalo bi da se finansira masovnim novim zaduživanjem koje nije viđeno od 1972. godine.
Smanjenje poreza je dobro za privredu, kao i za kupovnu moć valute, jer vlada dobija manje novca poreskih obveznika za rasipanje. U ovom slučaju, međutim, smanjenje poreza će se finansirati kroz nove kredite i državni budžet neće biti smanjen. Jednostavno je zamenila direktan porez indirektnim porezom na inflaciju, zbog čega su tržišta odmah srušila funtu na vestima.
Samo dan ranije, Banka Engleske je povećala kamatne stope za samo skromnih 50 baznih poena uprkos inflaciji u Velikoj Britaniji od 9,9%, što je signaliziralo veću inflaciju i dalju depresijaciju valute
Današnja inflacija je mnogo gora nego ona iz 1970-tih godina, jer su dugovi i deficiti države drastično narasli.
Inflacija u Velikoj Britaniji dostigla je 40-godišnji maksimum od 10,1 odsto u julu i samo neznatno pala na 9,9 odsto u avgustu. Ekonomisti strahuju da će vladini programi za povećanje tražnje verovatnije podstaći inflaciju. I u Velikoj Britaniji je snabdevanje konačno paralizovano kao rezultat uskih grla u lancima snabdevanja, nedostatka radne snage pogoršanog Bregzitom i visokim cenama energije.
Pad funte:
Današnji globalni ekonomski uslovi su zapanjujuće slični britanskim finansijskim tržištima krajem 1972. i početkom 1973. Ranije, u jesen 1970, premijer Edvard Hit je pritisnuo novog ministra finansija Tonija Barbera da obuzda ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva, inflatorni budžetski deficit u kombinaciji sa namernim smanjenjem povećanih kamatnih stopa sa 7% na 5%. Hit je bio učenik kejnzijanizma (današnje preovlađujuće ekonomske teorije makroekonomije). I Banka Engleske je direktno izveštavala Hitovu vladu u to vreme, a njena takozvana nezavisnost došla je mnogo kasnije.
Stopa inflacije cena je blago porasla sa 6,4% u 1970. na 7,1% u 1972. Inflatorni efekti berberskog buma i smanjenje kamatnih stopa na negativne realne vrednosti su počeli da se primećuju. U međuvremenu, investitori su videli skok na berzama. Inflacija CPI je sada počela ozbiljno da raste. Godine 1973. iznosio je 9,1%, 1974. godine 16%, a 1975. godine neverovatnih 24,2%. Sve ovo se ponavlja i danas – verovatno smo tamo gde je Britanija bila krajem 1972. godine.
Dok je dramatičan porast inflacije cena bio nepredvidiv 1972. godine, stimulacija budžetskih deficita i niske kamatne stope danas imaju mnogo brži efekat. Jaz između zvaničnih kamatnih stopa i inflacije cena je višestruko veći: bazna stopa Banke Engleske je 1,75%, dok su potrošačke cene porasle za 8,6%. Čak i Banka Engleske predviđa znatno više stope CPI, a nezavisne procene očekuju još veće stope CPI u novoj godini.
Bankarski sistem ne samo da je štediše izolovao od zajmoprimaca i da često ima zabludu da su njihovi depoziti i dalje njihovo vlasništvo (u tom slučaju vremenska prednost se ne primenjuje), već se njihova štednja obezvređuje kontinuiranom inflacijom valute. Interesovanje koje očekuje tretira se kao smetnja u proizvodnji koju treba minimizirati.
Prihod od kamata se oporezuje kao da je dobit od kapitalističkog poslovanja, a ne naknada za privremeni gubitak vlasništva nad imovinom.
Sledeći grafikon stavlja cene kuća u kontekst. U funtama, cene kuća u Londonu porasle su 114 puta od 1968. U stvarnom novcu, odnosno zlatu, porasli su samo za 29%. Ali prosečan kupac kupuje kuću uz hipoteku, vrši delimično plaćanje i otplaćuje hipoteku tokom vremena, obično dvadeset ili trideset godina.
Ovo nije grafikon šitkoina ili peni akcija, već učinak 40-godišnje državne obveznice Ujedinjenog Kraljevstva. Investitori koji su u decembru ušli na skoro 100 funti (mislili su da su obveznice bez rizika) sada dobijaju 25 dolara po funti. Ipak, prinos je samo 4,7 odsto.
Zapravo potpuno „nelogična“ i, sa ekonomske tačke gledišta, besmislena odluka Banke Engleske da neočekivano ponovo otvori novčane kapije prvi je pokazatelj naše teze da su centralne banke nekoliko nedelja pre kongresnih izbora u SAD, nisu „pušteni da se udave“.
Ako Federalne rezerve SAD slede primer (mnogo starije) Banke Engleske i takođe olabave monetarne uzde, uskoro bi mogla da nastupi neka vrsta kupovne panike nakon velikih gubitaka u akcijama, obveznicama i robi.
Ovo bi vladajućim demokratama moglo dati snažan vetar u leđa na vreme za glasanje 8. novembra – i istovremeno označiti početak protesta na kraju godine.
Nemačka
Nemačka privreda je gurnuta uza zid, jer će, prvo, nedostatak gasa značiti da će čitave industrije morati na prinudnu pauzu zimi. Ostaje da se vidi da li će ova preduzeća posle toga moći da obnove proizvodnju ili će biti finansijski propala.
Osim toga, gas – a samim tim i struja – u Nemačkoj i Evropi nikada neće biti jeftiniji kao nekada, jer čak i da od sutra u Evropi bude dovoljno tečnog gasa, biće znatno skuplji od ruskog gasa. Sa povećanim cenama energenata u Evropi, malo je verovatno da će kompanije moći da nastave da proizvode po cenama koje su konkurentne na svetskom tržištu, pogotovo što konkurenti, na primer u Kini, povećavaju troškove energije zbog ruskog gasa koji teče kroz novi cevovod za Kinu.
Moram ponovo da se setim lista korporacije RAND, koja je veoma uticajna u SAD, u kojoj piše da je u interesu SAD da oslabi nemačku ekonomiju kako bi povlačenjem ugasila američku ekonomiju, kapital i proizvodni kapacitet Nemačke za jačanje SAD.
Da je nemačka savezna vlada zaista posvećena dobrobiti ljudi koji žive u Nemačkoj, sada bi se masovno zalagala za pojašnjenje. Ali nemačka vlada iznenađujuće ćuti, takođe manje-više direktno okrivljujući Rusiju. Mnogi u nemačkoj vladi se verovatno potajno raduju uništenju Severnog toka, jer su posebno Zeleni uvek bili protiv navodno prljavog ruskog gasa. Principijelni Zeleni nikada nisu imali problema sa fraking gasom iz SAD, jer princip Zelenih nije zaštita životne sredine ili klime, njihov princip je da služe SAD.
Pre ruskog napada na Ukrajinu, polovina nemačkog uvoza gasa i uglja i čak trećina njene nafte dolazila je iz Rusije. Od početka rata, nemačka vlada pokušava da pronađe alternative za uvoz ruskih energenata. Planirano puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 je zaustavljeno. Ruska gasna kompanija Gasprom, koja gas uvozi preko Severnog toka 1, u junu je drastično smanjila obim isporuke. Nakon desetodnevnog održavanja u julu 2022, tokom kojeg gas nije tekao kroz gasovod Baltičkog mora, grupa je ponovo smanjila protok na samo 20 odsto maksimalnog kapaciteta. Od 31. avgusta 2022. godine kroz Severni tok 1 gas nije prolazio.
Da bi ove zime bili nezavisni od ruskog gasa, skladišta gasa bi trebalo da budu popunjena do jeseni. Pooštreni zahtevi stupili su na snagu krajem jula. Rezervoari za skladištenje 1. oktobra moraju da budu puni 85 odsto umesto dosadašnjih 80 odsto, a do 1. novembra 95 odsto umesto 90 odsto. Čak i bez isporuka gasa iz Rusije, prirodni gas se i dalje može skladištiti u Nemačkoj, doduše u malo smanjenom obimu.
Pored toga, savezna vlada planira da izgradi nekoliko LNG terminala za gasne brodove. Tečni gas bi trebalo da se isporučuje do kraja godine preko dva plutajuća terminala u Vilhelmshavenu i Brunsbutelu. Sa drugom fazom plana za vanredne situacije sa gasom i odgovarajućom uredbom, sada su ispunjeni i formalni uslovi za korišćenje termoelektrana na ugalj koje su pred gašenjem ili su u rezervi za proizvodnju električne energije od 1. oktobra. To je već moguće za termoelektrane na kameni ugalj.
Kako političari gledaju na inflaciju?
Evo, iznosim najbolji primer političke gluposti.
Predsednik stranke CDU Fridrih Merc: „1% inflacije znači osam milijardi evra više poreskih prihoda. Ako se sada približimo inflaciji od 10%, to znači 80 milijardi više poreskih prihoda za savezne, državne i lokalne vlade. Dakle, postoji finansijski prostor u javnim budžetima.“
Oni na inflaciju gledaju kao na dobar biznis, koji puni budžet države.
To je narkomansko razmišljanje, koje će da uništi finansije države.
De fakto, ove godine će biti odobreno više novih dugova nego ikada ranije u istoriji Savezne Republike: skoro 140 milijardi preko saveznog budžeta, 100 milijardi evra za Bundesver i sada 200 milijardi evra za VSF. Ukupno, ovo je otprilike koliko i ceo savezni budžet za narednu godinu, kojim će, prema dosadašnjim planovima savezne vlade, zapravo doći do samo nekoliko novih dugovanja. Naravno, državi je dozvoljeno da troši znatno više zbog kreditnih ovlašćenja iz prethodnih godina.
Prosečan prihod u Nemačkoj: Tabela najplaćenijih sektora:
rang industrija Bruto prihod u 2021
- Finansijske i usluge osiguranja 81 929 evra
- Informacije i komunikacije 81 929 evra
- Napajanje 71 683 evra
- Stručne, naučne i tehničke usluge 68 820 evra
- Nekretnina i stanovanja 59 907 evra
- Obrazovanja i nastave 58 597 evra
- Prerađivačka industrija 57 253 evra
- Vađenje i vađenje kamena i zemlje 56 019 evra
- Umetnost, zabava i rekreacija 54 835 evra
- Zdravstvenu i socijalnu zaštitu 53 084 evra
- Javna uprava, odbrana, socijalno osiguranje 51 857 evra
- Druge usluge 51 140 evra
- Trgovinu 50 182 evra
- Snabdevanje vodom 47 603 evra
- Građevinska industrija 46 410 evra
- Transport i skladištenje 41 730 evra
- Ostale ekonomske usluge 35 690 evra
- Ugostiteljstvo 26 820 evra
Izvor: Federalni zavod za statistiku
Japan
Japanski jen je prošle nedelje pao na 146 jena za američki dolar, što je najniži nivo od 1998. Od početka 2021. godine, američki dolar je ojačao oko 40% u odnosu na jen. Japanska centralna banka i dalje pokušava da odbrani nulte kamatne stope, iako kamate bukvalno eksplodiraju širom sveta zbog inflacije.
Oni trenutno prodaju obveznice američkog trezora da bi ih razmenili za američke dolare, koji će zauzvrat prodati za jene. S obzirom na oštru depresijaciju jena, verovatno je da će se inflacija povećati i u Japanu, dok trenutno iznosi 3%. Ovo bi trebalo da izvrši pritisak na tržište obveznica. Usred globalne recesije, BOJ neće uspeti da održi niske kamatne stope, tako da skraćenje japanskih državnih obveznica obećava velike dobitke ako Banka Japana bude primorana da odustane od intervencije. Mnogim hedž fondovima već nedostaje ova trgovina i samo čekaju da BOJ kapitulira.
Prodaja obveznica američkog trezora osigurava da kamatne stope i dalje rastu, što vrši dalji pritisak na berze, dok istovremeno omogućava američkom dolaru da izvuče korist i nastavi da raste.
Italija
Italijanske državne obveznice se već trguju sa 4,35%, a grčke sa 4,54%, što stavlja južne zemlje pod pritisak. Novoj vlasti u Italiji biće teško jer u ovakvom okruženju nema šanse da povede državu na bolji put.
Ako ECB prestane da kupuje italijanske državne obveznice, postoji rizik od kolapsa EU i evra.
Meksiko
Centralna banka Meksika podigla je juče svoju ključnu kamatnu stopu za 75 baznih poena na rekordnih 9,25 odsto. Ovo je u skladu sa prognozama. Pet članova odbora banke jednoglasno je glasalo za treće povećanje ove veličine zaredom, navodi Rojters. Razlog za agresivna povećanja je divlja inflacija u zemlji.
Švajcarska
SNB propada – u realnom vremenu.
Tri švajcarske ikone se sudaraju: električni gigant Akpo, novčani kolos CS, kuća novčanica SNB.
Nema struje, nema kredita, a sada više nema besplatnog ručka iz Casa de Papel Konfederacije.
Kako navodi Tages-Anzeiger, gubitak Narodne banke od jula do danas mogao je da se poveća za dodatnih 50 milijardi.
Ukupan minus 2022: skoro 150 milijardi.
Nakon naizgled beskrajnog vrhunca, SNB se vratio tamo gde je počeo 2008. Tada su njen kapital i rezerve bili oko 40 milijardi.
Investiciono bankarstvo, čak i u Švajcarskoj, smatralo se biserom.
Problem su, ipak, planine toksične imovine u investicionoj banci. Oni su verovatno mnogo veći nego što se ranije pretpostavljalo.
Akcije
Nastavljen je pad akcija u ovoj nedelji.
DOWJ – 28.821
DAX – 11.974
S&P 500 – 3.603
NASDAQ 100 – 10.971
Akcije počinju monumentalni talas gubitaka
Berze će ponovo nastaviti silazni trend. Nik Barišef osnivač BMG grupe smatra da bi investitori sada trebalo da izađu sa finansijskih tržišta. Nakon što su Federalne rezerve SAD ponovo podigle kamatne stope za 0,75 procentnih poena, a troškovi zaduživanja su preplavili mnoge institucije i domaćinstva, mnoga finansijska sredstva gube svoju privlačnost, kaže Barišef.
Nakon što je FOMC najavio i dalje povećanje kamatnih stopa od 2,50% do početka 2023. godine, volatilnost na američkim berzama raste. Prema mišljenju stručnjaka za investicije, globalna ekonomija se suočava sa scenarijem stagflacije-depresije, pa je vreme da se investitori fokusiraju na sigurnost svog portfelja i izbegavaju visoke rizike.
Za Evropu na kraju godine predviđa depresiju, a ne samo recesiju.
Barishefova ciljna cena zlata od 10.000 dolara je trenutno realan cilj i možda će morati da se revidira naviše u nekom trenutku.
Investitori imaju 4.600 milijardi dolara skrivenih u fondovima američkog tržišta novca, dok fondovi obveznica sa ultra kratkim rokom trenutno drže oko 150 milijardi dolara. Planina gotovine nastavlja da raste: u nedelji završenoj 21. septembra, 30 milijardi dolara je prebačeno u gotovinu, prema EPFR Global.
Sa trendom monetarnog zatezanja, dani gotovinskih pozicija bez povrata su prošli. Ogromna većina sada ostvaruje prinos od preko 2 procenta, pri čemu neka sredstva donose 3, 4 procenta ili više.
Vodeća svetska investiciona banka i najveći svetski menadžer bogatstva upozoravaju na ulaganje u akcije. Goldman Sachs i Blackrock su u ponedeljak nezavisno ukazivali na visoke kratkoročne rizike na berzama jer tržišta još nisu odredila cene u riziku od globalne recesije.
Jaz između prinosa na obveznice i inflacije CPI danas je mnogo veći u SAD, EU i UK nego što je bio ranih 1970-ih. Ovo sugeriše da će posledice rasta kamatnih stopa danas verovatno biti mnogo teže nego što su bile u Velikoj Britaniji između maja 1972. i januara 1975. godine. Bićemo srećni ako berze ovog puta izgube samo 74%.
U krahu na Volstritu 1929-32, Dow Jones je izgubio 89% svoje vrednosti.
Zlato
Cena zlata je i dalje značajno potcenjena na – 1.661 $/ unca.
Kretanje cena 2018-2022.
Zlato je novac – sve ostalo je kredit. / J.P.Morgan 1912./
Od suspenzije Breton Vudsa 1971, M3 kredit se povećao 33 puta. U isto vreme, cene zlata su porasle 38 puta sa 42,22 dolara za uncu na 1605 $, što je stopa po kojoj je bila vezana za dolar pre suspenzije Breton Vudsa.
Džon Polson je nedavno govorio o situaciji na finansijskom tržištu, tržištu nekretnina i ulozi zlata kao zaštite od inflacije.
Investitor milijarder i osnivač Paulson & Co. predviđao je prošle godine da će tvrdoglava inflacija dovesti do viših kamatnih stopa, što će navesti investitore da napuste gotovinu i obveznice u korist zlata. U najnovijem intervjuu, on je objasnio da je žuti metal zaista služio kao utočište ove godine jer je pao manje od akcija i obveznica.
Štaviše, zlato bi moglo ponovo da dobije vrednost ako politika Federalnih rezervi SAD o podizanju kamatnih stopa ne uspe da značajno smanji inflaciju. Prema Polsonu, u ovom scenariju investitori bi izgubili poverenje u centralnu banku, što bi podiglo dugoročna inflaciona očekivanja, što bi zauzvrat povećalo tražnju za zlatom kao zaštitom.
Govoreći o tržištu nekretnina, ugledni stručnjak koji je predvideo imploziju balona nekretnina sredinom 2000-ih navodi da bi cene kuća u SAD mogle ponovo da padnu, ali da pad ne bi pokrenuo novu finansijsku krizu.
Rezerve zlata kod centralnih banaka u svetu.
Srebro
Srebro i dalje nisko nepromenjeno na – 19,28 $ / uncu.
Trend pada srebra se nastavio, ali manje nego zlato.
Nafta
Cena nafte nastavila da pada na 87,31 $ / barel.
Svetska proizvodnja stagnira skoro 10 godina. SAD su bile marginalni proizvođač povećanja proizvodnje, ali izgleda da se to menja kako je ESG u porastu – ili iz opreza da se izbegne još jedan pad cena poput 2014. među američkim naftnim kompanijama. Čini se da broj američkih uređaja za bušenje opada.
Gas
CENA PRIRODNOG GASA – GRAFIKON PRIRODNOG GASA U DOLARIMA – 1 GODINA
Benzin
Nakon višemesečnog viđanja viših cena svaki put kada su kupovali gas, nekoliko nedelja pada je bilo dovoljno da ubedi ljude da je najgore prošlo. Ali benzin nije jedini deo troškova života, pa čak ni najvažniji, samo onaj koji ljudi primećuju jer je jedinstven i više puta vidljiv. Ova dinamika bila je razlog za razočaravajući izveštaj CPI u avgustu. Cene benzina su možda dostigle vrhunac, ali inflacija nije.
Ugalj
Fjučersi na ugalj u Njukaslu, koji su merilo za region sa najvećim potrošačima u Aziji, trgovali su oko 440 dolara u septembru, smanjivši se sa rekordnih 460 dolara postignutih ranije u mesecu, jer je zabrinutost zbog obustavljenih isporuka u SAD jenjavala. Vašington je postigao dogovor sa sindikatima koji je sprečio štrajk železničara koji bi zaustavio snabdevanje ugljem većine elektrana u zemlji. Ipak, cene su i dalje blizu istorijski visokih nivoa jer su krize električne energije širom sveta dovele do povećanja zavisnosti od uglja. IEA smatra da će potrošnja uglja u Evropi porasti za 7% u 2022. povrh prošlogodišnjeg porasta od 14%, pri čemu se kontinent sada okreće morskom uglju iz Južne Afrike, Indonezije i Australije jer zaustavlja uvoz iz Rusije. Zemlje EU takođe su spremne da povećaju proizvodnju kako bi nadoknadile nestašicu prirodnog gasa, sa Nemačkom, Italijom i Austrijom, ponovno pokretanje offline postrojenja. Potražnja je takođe veća u Kini sa najvećim potrošačima, pošto su rekordni toplotni talasi isušili reke koje su proizvodile hidroelektričnu energiju.
Bakar
Cena bakra – 7.647 dolara.
Pšenica
GRAFIK CENA PŠENICE U EVRIMA – 1 GODINA
Dolar
Dolar u blagom padu prema evru – 0,9801
Nakon naglog rasta američkog dolara i velikih previranja na deviznom tržištu, na tržištima je zavladala panika. Verovatno je da će centralne banke uskoro održati hitne sastanke kako bi intervenisale u deviznom kursu i kamatnim stopama. Novi ciklus povećanja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi se tako bliži kraju i uskoro bismo mogli da vidimo nove intervencije na tržištu kamatnih stopa, koje će se kasnije kupovati uz još veću inflaciju. Ovo će biti izuzetno dobro za cene zlata.
U grafikonu, zlato je predstavljeno onako kako bi trebalo da bude predstavljeno: nestabilne fiat valute se procenjuju u realnom novcu, tj. zlatu. Za tehničke analitičare, trenutni „bear market“ za ove glavne valute u odnosu na zlato počelo je sredinom decembra 2015. godine, a četiri valute na grafikonu su indeksirane u to vreme.
Od tada su svi oslabili sa sterlingom za 51,6%, jenom za 45,9%, evrom za 41,6% i dolarom za 37%.
Ali M3 je već porastao sa 44,18 milijardi dolara 1934. godine, kada je dolar depresirao sa 20,67 dolara po unci na 35 dolara po unci, na 605 milijardi dolara u avgustu 1971, kada je Breton Vuds suspendovan. Ako se tome doda ekspanzija novčane mase M3 od 1934. godine, rezultat je povećanje od 490 puta do danas. Drugim rečima, zlato tek treba da utiče na veći deo kredita dolara posle depresije i ekspanziju valute.
Rublja
U padu prema evru – 59,6111
U blagom padu prema dolaru – 60,200
Kriptovalute
Bitcoin u padu – 19.679 $.
Ethereum nepromenjeno – 1.311 $
Branko Dragaš
Investicioni bankar