Pregled tržišta
Svet
MMF – Šta se dogodilo sa 650 milijardi dolara Specijalnih prava vučenja, koji su potrošeni u 2021. godini?
Ogromno izdavanje 456 milijardi novih SPV-a (~650 milijardi dolara) od strane MMF-a u avgustu 2021. „da bi se povećala globalna likvidnost“ postiglo je vrlo malo od onoga što bi trebalo. Brojne nacije su na ivici kolapsa, a globalni ekonomski rast usporava. Jadan obim trgovanja Specijalnim pravima vučenja u protekloj godini potvrđuje slabosti ove imovine. Glavna upotreba je da podmaže točkove birokratije MMF-a.
Struktura rasta inflacije u zemljama OECD-a. Boje pokazuju rast inflacije zbog hrane, energije i bazne inflacije, svega drugog što nije hrana i energija.
Okolnosti su sada znatno strašnije nego 1970-ih, kada je inflacija bila 24%.
A posledice će za privredu i građane da budu eksponencijalno gore.
Danas je sve ozbiljnije, dugovi, deficiti, veličina balona imovine u akcijama, obveznicama i imovini.
I što je veoma važno, ova kriza je globalna. Praktično svaka država na svetu ima isti problem. Nema ko da spase nijednu zemlju jer će svakoj zemlji na svetu biti potrebna pomoć. Neće imati ko da im pruži pomoć.
Zato se zalažem da se oslonimo na sosptveno znanje i resurse – U SE I U SVOJE KLJUSE!
Radno stanovništvo kretanje do 2030. godine:
Dokaz da je pandemija planirana da spreči krah berzi u avgustu 2019. godine.
Levi grafikon pokazuje da je globalni rast BDP-a moguć jedino ako eksponencijano raste dug i finansijska sredstva.
Desni grafikon pokazuje mračnu sliku budućnosti do 2040. godine, jer će propseritet po glavi stanovnika da pada zbog velikog rasta troškova za energiju.
Finansijska ekonomija mora da padne do 2028. godine 40% da bi se zatvorio jaz sa realnom ekonomijom.
Mala i srednja preduzeća predstavljaju 90% svetske privrede i zapošljavaju 50% ukupno zaposlenih, potrebno im je 1.700 milijardi dolara da bi mogla normalno da funkcionišu, ali ona teško dolaze do novca.
U izveštaju o promenama u globalnoj organizacionoj šemi 65% svetske privrede (88% svetske populacije) više nije zadovoljno zapadnom organizacionom šemom, pošto je ona zahtevala princip podređenosti američkim interesima u proteklih 12 godina kao deo implementacije SAD. Poredak zasnovan na pravilima, koji ne priznaje suverenitet trećih zemalja.
Dugoročna cena roba i ratovi 1770-2030:
SAD
Očekivani životni vek u SAD opao je drugu godinu zaredom pošto su Covid-19 i predoziranje povećali stopu smrtnosti. Smrt imperije može početi sa njenim ljudima, a kako se svet menja, Kina, sila u nastajanju, ima očekivani životni vek koji je iznad SAD i sve je veći.
Prema novim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, očekivani životni vek Amerikanaca je pao za 0,9 godina na 76,1 godinu u 2021. – najniže od 1996. godine.
Godinu ranije, očekivani životni vek je smanjen za 1,8 godina.
BDP u zlatu je na istom nivou kao sredinom 1970. godine.
Produktivnost američke ekonomije ponovo značajno opada.
Analitičari su očekivali prosečan pad od 4,3 odsto. U prvom kvartalu, međutim, produktivnost je pala još oštrije, na 7,4 odsto. Ovaj pad od januara do marta bio je najoštriji od 1947.
Prodaja novih kuća u prvoj polovini 2022. godine pala 51%, dok je pad u 2008. godini bio 70%.
FED
Uzrok inflacije je nenormalan rast novčane mase u pandemiji.
FED kasno povlači novac da bi suzbio inflaciju. To će dovesti do kolapsa privrede.
Hipotekarne stope najviše narasle na -2,7%.
Inflacija je 1975. godine bila 24%.
Američka prava novčana masa je porasla za 580 milijardi dolara od kraja prošle godine do kraja jula ove godine. Ovaj broj uključuje promenu gotovine u opticaju, promenu depozita po viđenju komercijalnih banaka i štednih depozita, i promenu iznosa novca koji vlada SAD drži na opštem računu trezora (TGA) kod FED-a. To je otprilike jednako povećanju pozajmljivanja komercijalnih banaka plus povećanje pozajmljivanja Federalnih rezervi minus povećanje Fed-ovog programa obrnutog repo-a. Tokom navedenog perioda, direktne akcije Fed-a su smanjile ponudu novca u SAD za oko 210 milijardi dolara, ali su akcije Fed-a bile više nego nadoknađene akcijama sektora komercijalnog bankarstva koje stvaraju novac.
EU
EU i evro ulaze u završnu fazu. Kao i kod svih političkih monstruoznosti, pad će potrajati nekoliko godina. Brisel i nacionalni lideri, posebno u Nemačkoj i Francuskoj, ostaće još dugo na barikadama, čak i ako se sve oko njih već ruši. Samo jedna stvar bi mogla da ubrza pad: neplaćanje duga u ECB. Odnosno, kada investitori prestanu da kupuju bezvredne dužničke hartije od vrednosti i umesto toga koriste ih kao gorivo jer drugi izvori energije nisu dostupni.
Ekonomsko raspoloženje u zoni evra zamaglilo se više nego što se očekivalo u avgustu. Odgovarajući indikator ESI (Economic Sentiment Indicator) pao je u odnosu na prethodni mesec za 1,3 poena na 97,6 poena, saopštila je u utorak Evropska komisija.
Stručnjaci su očekivali pad na 98 poena u proseku. Pokazatelj je pao na najniži nivo od februara 2021. i ostaje ispod svog dugogodišnjeg proseka. To je treći pad zaredom.
U industrijskim i uslužnim kompanijama, raspoloženje se ponovo primetno pomutilo. S druge strane, poverenje potrošača se poboljšalo. Sentiment u maloprodaji i građevinskoj industriji se takođe malo razvedrio.
Novi „krizni alat“ predstaviće predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kada će 13. septembra održati govor ispred parlamenta EU o stanju Unije. Novi krizni instrument nosiće naziv „Instrument za hitne slučajeve jedinstvenog tržišta“ i namenjen je da formira pravnu osnovu za distribuciju zaliha za vanredne situacije širom Evrope koje su stvorile pojedine zemlje EU.
Brisel želi da spreči situaciju koja je vladala na početku pandemije korone, kada je u nekim zemljama EU vladala akutna nestašica medicinske opreme i materijala, dok drugim zemljama to za sada nije bilo potrebno.
U Evropi kompanije sa manje od 250 zaposlenih čine oko 99% preduzeća i proizvode više od polovine BDP-a. Oni naravno, uz evropska domaćinstva, najmanje mogu da podnesu ovu energetsku katastrofu.
Energetska kriza koja guši proizvodnju đubriva u Evropi preti da primora svetske farmere da koriste još manje hranljivih materija ključnih za uzgoj hrane.
Rastuće cene gasa, ključne sirovine, već su smanjile četvrtinu evropskog kapaciteta azotnog đubriva, procenjuje CRU Group. Sada raste zabrinutost da će se kriza pogoršati. Za Evropu bi to moglo da znači još manju proizvodnju i veću zavisnost od uvoza amonijaka, od kojeg se prave proizvodi od azota.
To će takođe imati uticaja na drugim mestima. Suočeni sa višim cenama i strožim zalihama, farmeri bi mogli da smanje globalnu upotrebu đubriva za čak 7 odsto sledeće sezone, najviše od 2008, upozorava Međunarodna asocijacija za đubrivo. To rizikuje obuzdavanje žetve dok se svet bori sa krizom troškova života i sve većom glađu.
ECB
Inflacija u evrozoni je u avgustu premašila granicu od 9 odsto. Potrošačke cene su porasle za 9,1 odsto u roku od godinu dana, saopštio je u sredu Eurostat.
Ukupna aktiva ECB je osmostruko porasla od 2004. i sada iznosi 8.700 milijardi evra.
Rusija
Rusiji i Indiji više nije potreban američki dolar da bi plaćale jedna drugoj, rekao je prošle nedelje Purnima Anand, predsednik Međunarodnog foruma BRIKS-a. Između dve zemlje uspostavljen je novi mehanizam koji koristi samo rublje i rupije.
Ovog leta je ruski predsednik Vladimir Putin najavio i da zemlje BRIKS Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika razvijaju novu rezervnu valutu zasnovanu na korpi valuta. Turska, Egipat i Saudijska Arabija navodno razmišljaju o pridruživanju grupi.
Putin je spasao Rusiju od zapadnih neoliberalnih lešinara, izjavivši da je neoliberalizam ubio više od tri miliona Rusa.
U prvoj polovini 2022. godine, prema preliminarnim proračunima ruske statističke vlasti, BDP je opao za 0,4% na godišnjem nivou. Za godinu u celini, Rosstat (ruski statistički organ) očekuje pad od dobrih 2%. U narednoj godini očekuje se minus manji od 1%.
Na početku sankcija Rusiji razgovaralo se o padu od više od 10% BDP-a do 2022. godine. Od tada su prognoze pozitivno korigovane. MMF će takođe morati da prilagodi svoju prognozu BDP-a u oktobru, koja je na -6,00% od jula 2022.
Stopa nezaposlenosti trenutno iznosi 3,9%.
Najniža od 1992. godine.
Prema podacima ruske centralne banke, trgovinski bilans je pokazao suficit od 192,4 milijarde dolara u prvih sedam meseci 2022. (prethodne godine 75,7 milijardi dolara). Tekući račun je u istom periodu bio uspešan sa suficitom od 166,6 milijardi dolara (prethodne godine 50,2 milijarde dolara).
Dok Rusija ostvaruje najveći suficit ikada, evrozona beleži najveći trgovinski deficit ikada.
Rublja je na višegodišnjem vrhuncu. Centralna banka od aprila snižava kamatne stope. Ključna kamatna stopa je trenutno 8%, što je najniži nivo od oktobra 2021. godine.
Rublja ima koristi i jedna je od najjačih valuta na svetu od početka godine do danas, dok je evro pretrpeo ogroman gubitak. Gubici kupovne moći su značajni za zonu evra. Trenutna ključna kamatna stopa u Rusiji od 8,00% (u međuvremenu 20% od 03/2022) je ispod nivoa na izbijanju rata u Ukrajini (8,50%).
Zaključak, sankcije su ekonomski ojačale Rusiju.
Kina
Životni vek u Kini se produžava.
Kineska industrijska proizvodnja smanjena je drugi mesec zaredom u avgustu kao rezultat pooštrenih mera korona virusa, krize nekretnina i racionisanja struje tokom leta.
Kineski bankarski gigant ICBC suočava se sa sve većim lošim dugovanjima zbog krize nekretnina. Do kraja juna ukupni loši krediti su porasli na 38,8 milijardi juana (5,6 milijardi dolara).
Situacija u Kini je dramatična. Zemlja pati od najgoreg toplotnog talasa i suše u poslednjih nekoliko decenija. Srednji i donji tok reke Jangce, na primer, ima najniži nivo vode od 1961. Hidroelektrane sada prestaju, a najvažnija područja za uzgoj pirinča i žitarica moraju da se plaše za većinu svojih useva.
Vlada u Pekingu sada želi da osvoji prirodu: vojnici pucaju u nebo raketama sa srebrnim jodom. Ako se prah ubrizgava u oblake, oni bi trebalo da izazovu kišu. Ideja iza toga: vlaga u vazduhu se taloži na sitnim česticama koje podsećaju na male kristale leda. Dobijene kapi padaju na zemlju.
U Kini je srednja cena kuće 36 puta veća od prosečnog prihoda. Niko neće moći da vrati hipoteku.
Krah kineskog tržišta nekretnina.
Sve ovo vrši sve veći pritisak na sve učesnike na tržištu nekretnina, koje je brzo klizilo u tešku depresiju. Surovo poslovno okruženje u kojem samo najsposobniji mogu da prežive znači još veće zahteve za konkurentskom snagom preduzeća.
Znaci upozorenja pojavili su se prošle godine kada drugi najveći developer, Evergrande, nije mogao da otplati svoj ofšor dug denominiran u dolarima. Čini se da se zaraza duga proširila sa Evergrandea na ne samo Countri Garden, već i na desetine drugih kompanija.
„Više od 30 kineskih kompanija za nekretnine, uključujući China Evergrande Group i Sunac China Holdings Ltd., već su platile svoj međunarodni dug“, saopštio je Wall Street Journal.
Kineski balon nekretnina takođe je izazvao nezadovoljstvo među domaćinstvima. Bilo je izveštaja ovog leta da su neki vlasnici kuća prestali da plaćaju hipoteke za najmanje 100 projekata u više od 50 gradova jer su mnogi koji su kupili nove građevinske jedinice na visokim cenama doživeli pad vrednosti, pripremajući se za jubilej duga kao neplaćanje bi se moglo proširiti na širi finansijski sistem pošto bezbrojne hipoteke ne plaćaju.
Kinesko tržište nekretnina bilo je glavni pokretač rasta tokom poslednjih četvrt veka i jedna je od najvećih klasa imovine na svetu, sa nominalnom vrednošću između 55 biliona i 60 biliona dolara. Njegova veličina prevazilazi kapitalizaciju američkog tržišta akcija.
Nemačka
Nemačka je u velikoj meri finansirala teškoće u mediteranskim zemljama EU kroz sistem plaćanja Target 2. Kao što tabela za Target 2 ispod pokazuje, transfere Italiji (596 milijardi evra), Španiji (526 milijardi evra), ECB (358 milijardi evra), Grčkoj (107 milijardi evra) i Portugalu (69 milijardi evra) uglavnom finansira Nemačka – u ukupnom iznosu od oko 1,2 triliona €.
Proizvođači semena nastavljaju da zarađuju sjajno: prema preliminarnim podacima, KVS Saat, sa sedištem u Donjoj Saksoniji, ostvario je oko 17 odsto više prihoda u fiskalnoj 2021/22 nego u prethodnoj godini, a zarada pre oporezivanja (EBIT) je takođe porasla. Sa oba broja, kompanija bi bila iznad prognoziranih rezultata. Između ostalog, KVS pripisuje rast značajno većoj prodaji semena u Evropi, SAD i Brazilu. KVS predviđa nastavak rasta i u novoj fiskalnoj godini.
Posle više od deset godina buma nekretnina u Nemačkoj i enormnog povećanja cena, neki stručnjaci sada očekuju promenu pravca na tržištu nekretnina. Prema podacima Interhipa, cene kuća i stanova su u drugom kvartalu blago pale u odnosu na prva tri meseca.
Inflacija hrane ubrzava svoj rast.
Velika Britanija
Prošle nedelje, britanski regulator za energiju Ofgem rekao je da će nova gornja granica za račune za energiju u domaćinstvima iznositi 4.113 dolara (3.549 funti) godišnje, što je povećanje od 80 odsto u gornjoj granici cene energije sa ciljem da se potrošači zaštite od promena cena, obećavajući da će još milione potonuti. u energetsko siromaštvo.
Izvršni direktor Ofgema, Džonatan Brirli, takođe je upozorio da će u januaru sledeće godine uslediti još jedno povećanje cene, što će, prema nedavnim prognozama, povećati račune za energiju u domaćinstvima, na više od 6.952 dolara (6.000 funti).
Granica cene trenutno iznosi 2.285 dolara (1.971 funti) godišnje, na osnovu tipične upotrebe za prosečno domaćinstvo, što je već 54% povećanje u odnosu na 1.480 dolara (1.277 funti) godišnje koji je bio na snazi između oktobra 2021. i marta 2022.
Mnoga britanska domaćinstva se već muče sa plaćanjem računa, a takođe gomilaju sve više dugova. Vlada pomaže, ali bi bila potrebna veća pomoć za veće račune.
Francuska
Prema konačnoj računici, BDP je porastao za 0,5% na kvartalnom nivou u drugom kvartalu 2022. (prognoza i privremena vrednost 0,5%). Na godišnjem nivou, došlo je do povećanja od 4,2% (provizorna vrednost 4,2%).
Potrošačke cene su porasle za 0,4% do avgusta (očekujte 0,5%) nakon 0,3% ranije. U odnosu na prethodnu godinu povećan je za 5,8% (prognoza i najnoviji 6,1%).
Ukrajina
Američki giganti GMO agrobiznisa preuzimaju kontrolu nad ukrajinskim poljoprivrednim zemljištem.
Veliko humanitarno uzbuđenje poslednjih nedelja, koje je pozvalo na bezbednu isporuku ukrajinskog žita kako bi se ublažila kriza gladi u Africi i drugde, na mnogo načina je varljiva.
Takođe, dovodi se u pitanje ko je vlasnik zemlje na kojoj se uzgaja žito i da li je to zrno zapravo legalno, patentirani GMO kukuruz i druga žitarica. Korumpirani režim Zelenskog tiho je poslovao sa velikim GMO agrobiznisima na Zapadu, koji su tajno preuzeli kontrolu nad nekim od najprinosnijih poljoprivrednih površina na svetu, nazvanim „crna zemlja“.
Monsato, DuPont, Cargill i drugi zapadni dobavljači GMO-a tajno i ilegalno su počeli da sade svoje patentirano GMO seme u crnoj zemlji u Ukrajini. Mali zemljoposednici dali su svoju zemlju u zakup velikim ukrajinskim oligarsima, koji su zauzvrat sklapali tajne poslove sa Monsantom i drugima o uzgoju GM kukuruza i soje. Prema sada obrisanom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, do kraja 2016. godine, oko 80% ukrajinske soje i 10% kukuruza je ilegalno uzgajano iz genetski modifikovanog semena. Zakon Zelenskog iz 2021. značajno je proširio ova otvorena vrata na GMO.
Ako postoji bilo kakva sumnja o interesu američkog agrobiznisa povezanog sa GMO za kupovinu vrhunskog poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini, poučan je pogled na sadašnji odbor američko-ukrajinskog poslovnog saveta. Uključuje najvećeg svetskog privatnog žitnog i poljoprivrednog giganta, Cargill. Uključuje Monsanto/Baier, koji poseduje patentirano GMO seme i smrtonosni pesticid Roundup. To uključuje Corteva, gigantski GMO spajanje DuPont-a i Dov Chemicals-a. Ovo uključuje gigante iz kartela za žitarice Bunge i Louis Draifus. Ovo uključuje i velikog proizvođača poljoprivrednih mašina John Deere.
Italija
Uzmimo za primer Italiju. Od 2000. godine dug zemlje je porastao na 2.700 milijardi dolara. To je 150% nacionalne ekonomske proizvodnje. To, takođe, znači da je zemlja na ivici bankrota. Ali nije samo državni dug Italije naglo skočio, već, što je još gore, skočili su i troškovi finansiranja tog duga. Od septembra 2021. godine, prinos na italijanske 10-godišnje državne obveznice porastao je osam puta sa 0,5% na 3,85%. Ovo je očigledno više nego što Italija može da priušti! Grčka i Italija sada treba da napuste EU.
Hedž fondovi trenutno iskorištavaju neizvesnost oko novih izbora u Italiji 25. septembra i snažno se klade protiv Italije. Prema S&P Global Market Intelligence-u, hedž fondovi su skratili oko 39 milijardi dolara u obveznicama italijanske vlade. Poslednji put tako visok „short selling“ nivo je bio tokom finansijske krize 2007/2008. Investitori se nikada nisu kladili protiv Italije sa takvom snagom tokom krize evra. Ali hedž fondovi su ponovo masovno kratki. A to znači da se klade na pad cena državnih obveznica.
Na Božić 2021. prinos na 10-godišnje italijanske državne obveznice bio je oko 1,2% – sada se već popeo na 3,85%.
Prema procenama MMVarburga, Italija će morati samostalno da refinansira obveznice u vrednosti od oko 340 milijardi evra samo u narednih dvanaest meseci.
Italija mora da refinansira 300 milijardi dolara duga svake godine i takođe mora da upravlja godišnjim deficitom od 100 milijardi evra.
Južna Koreja
BDP za drugi kvartal 2022. godine zabeležio je rast od 2,9% na godišnjem nivou. Trgovinski bilans je u avgustu pokazao deficit od 9,47 milijardi USD, nakon -4,80 milijardi USD ranije.
Mađarska
Centralna banka povećala je kamatnu stopu sa 10,75% do 11,75% (prognoza od 11,75%).
Argentina
Inflacija prešla 70%, Centralna banka razmišlja da podigne do kraja septembra referentnu kamatu sa sadašnjih 69,5% na 75%.
Poljska
Poljska vlada traži od Nemačke da joj isplati ratnu odštetu iz Drugog svetskog rata u iznosu od 1.300 milijardi evra.
Što se tiče snabdevanja energijom, Poljska je viđena kao uzor. Početkom godine Rusija je isključila snabdevanje zemlje gasom, a vlada u Varšavi je odmah preduzela kontramere. I konačno, još uvek je trebalo da se završi spasonosni cevovod do Skandinavije.
Ali sada je haos. Raskinuti ugovori, nevolje sa Norveškom, tehnička kašnjenja, bespomoćnost – sledeća zima bi mogla da bude strašno hladna, a zemlja nema plan B da snabdeva svoje stanovništvo i svoje kompanije gasom.
Akcije
Nakon govora guvernera FED-a Pauela, koji je rekao da će se nastaviti borba protiv inflacije, berze su značajno pale.
DOWJ – 31.690
DAX – 12.861
S&P 500 – 3.792
NASDAQ 100 – 12.274
Istorijsko kretanje Dow Jones u periodu 1929 -2022. godine:
Dobici Dow Jones-a su čak bili negativni u 2008. To se još jednom dogodilo 1932. godine, tokom Velike depresije. S obzirom na to da je balon koji je FOMC naduvao na trenutnom američkom tržištu akcija, obveznica i nekretnina, koji je najveći u istoriji berze, postavlja se pitanje koje su šanse da će zarada Dow Jones-a da padne na trećinu u odnosu na trenutne visoke nivoe.
Pitanje je samo vremena, koje se skraćuje i ubrzava. Mislim da je takav tržišni pad siguran i da sledi „bear market“ dok se konačno ne dotakne dno.
Gde je dno?
Mislim da berze moraju da se sruše za sigurnih 85% do 90% današnjih naduvanih vrednosti.
Pogledajmo kretanje S&P 500 u odnosu dolara i zlata:
Da li sledi krah berze kao 2008. godine?
Zlato
Nastavljaju se špekulacije sa zlatnim papirima i obara cena zlata na 1.705 $ / uncu.
Kina i Rusija jačaju svoje zlatne rezerve i oslobađaju se američkih državnih obveznica.
Srebro
Srebro i dalje nisko na – 17,97 $ / uncu.
Nafta
Cena nafte u padu na 93,57 $ / barel.
Američka strateška rezerva nafte (SPR) je na najnižem nivou od samo 450 miliona barela, dostižući skoro 40-godišnji minimum.
Gas
Rusija je ograničila isporuke gasa Nemačkoj i EU: trenutno samo oko 20 odsto maksimalnog obima protiče kroz gasovod Severni tok 1. Od 31. avgusta do 2. septembra ne teče baš ništa jer Rusija ponovo čeka nešto na gasovodu. Postoji veliki strah da Rusija više neće odvrtati cev u znak odmazde za sankcije Zapada Moskvi i kao sredstvo pritiska da se konačno otvori Severni tok 2.
Međutim, korekcija cena gasa ne znači da će se cene gasa vratiti na prethodne nivoe ili da će zauvek biti jeftine. Ali tržište je jednostavno previše pregrejano. Investitori koji preuzimaju rizik sada mogu da uspostave pad cene gasa. Investitori koji već rade na fjučers tržištima sigurno će pronaći odgovarajući proizvod za kratku cenu gasa. Investitori koji nisu toliko navikli na to uzimaju u obzir rizik i klade se samo na male iznose.
Struja
U Nemačkoj drastičan rast cena struje.
Dolar
Dolar nadjačao evro – 0,9996.
Dolar u odnosu na zlato.
Jen slabi u odnosu na dolar.
Rublja
U padu prema evru – 60,2280
U padu prema dolaru – 60,2400
Rusija razmišlja o velikim kupovinama ‘prijateljske’ valute kako bi zaustavila rast rublje.
Rusija razmatra plan da ove godine kupi čak 70 milijardi dolara u juanima i drugim „prijateljskim“ valutama kako bi usporila rast rublje, pre nego što pređe na dugoročnu strategiju prodaje svojih udela u kineskoj valuti radi finansiranja investicija.
U dokumentu se navodi da bi zalihe u juanima mogle dostići 180 milijardi dolara, uključujući neodređene dodatne kupovine izvršene ove godine. Centralna banka je prestala da izveštava o valutnom slomu rezervi nakon uvođenja sankcija. 1. januara je rečeno da juan čini 17,1% njegovog vlasništva, što je nešto više od 100 milijardi dolara.
Plan predviđa da se taj novac – čak 180 milijardi dolara – potroši u narednih tri do pet godina kako bi se pokrili ogromni troškovi zamene stranih tehnologija i prebacivanja transportne infrastrukture ka novim tržištima u Aziji.
Kriptovalute
Bitcoin u padu – 20.088 $.
Ethereum u padu – 1.594 $.
Branko Dragaš
Investicioni bankar